Poštovani gospodine predsedniče Narodne skupštine.
Gospodine Krstiću, da li se sećate one sednice Vlade Republike Srbije 8. oktobra 2013. godine i onog skeča prvog potpredsednika Vlade, gospodina Vučića kada kaže – a, gde stalno neki ljudi putuju? Što idu u Severnu Koreju ovi iz BIA? Pa onda pred građanima kaže – ma, neće meni niko da putuje u Litvaniju. Onda mu Ivica Dačić kaže – pa ona predsedava EU. On se napravi kao da ništa nije bilo, pa nastavi – ali neće niko da putuje nigde dok se ja ovde pitam.
Nemojte ovde da stvorite jednu politiku koja nema kontinuitet i da sve svodite na skeč i da sve svodite na farsu da se dopadnete građanima. Loše radite ovaj posao i ovoj ponoćni budžet vas dovodi u velike neprilike. Nećete vi izbeći odgovornost pred građanima time što krijete sednicu o budžetu. Loše vas savetuju. Trebalo je da vi, kao ministar, ustanete i lepo odete kući i kažete - ja hoću da se budžet donese onako kao kod Zorana Đinđića, da građani učestvuju u donošenju budžeta. Tada biste bili veliki ministar.

Poštovani korisnici interneta, poštovani sunarodnici u Kanadi i Australiji i širom dijaspore, da vam kažem da ovako izgleda budžet RS, kada u istom danu stigne budžet i rebalans budžeta i onda se od nas očekuje da ovde vodimo ponoćnu raspravu ne znajući da li je rasprava o budžetu ili rebalansu budžeta. Neozbiljno je to što radite i ne treba da radite na ovakav način.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Zahvaljujem, gospođo Donka Banović.
Mislim da je budžet rasipnički i to se vidi golim okom u ponoć, ujutru, u dva sata, kad god se ova sednica bude održavala, građani jednostavno vide da se teret krize i nesposobnosti Vlade prevaljuje na građane Republike Srbije. To je neprimereno, ne viđeno u istoriji da se građani Republike Srbije prisiljavaju da štede, da im se povećavaju porezi, da im se povećavaju izdaci, a da kao rezultat svega toga neće biti poboljšanja kvaliteta života, već naprotiv. Građani Srbije su svesni da će ući u još veću krizu i još veće siromaštvo.
Apsolutno razumem što se niko ne javlja od članova SNS, ni gospodin Rističević, ni gospodin Todorović, ni pripadnici bivšeg JUL-a. Njih je sramota i oni nemaju šta da kažu u ponoć. I treba da ih bude sramota. Dobro je da ih bude sramota i da građani Srbije vide tu bruku i sramotu.
Posebno mi je žao što su preko puta mene samo predstavnici SNS koji pripadaju frakciji Tomislava Nikolića.
Žao mi je što nema pripadnika frakcija Aleksandra Vučića, on je za štednju. On je i onako lepo kritikovao oktobra meseca 2013. godine na onoj sednici Vlade kad je priredio onaj igrokaz, ali to je veoma opasna pojava da se ovako građani Srbije prisiljavaju da plaćaju iz svog džepa nesposobnost ove Vlade.

Poštovani gospodine predsedavajući, reklamiram povredu Poslovnika, član 27.
Mislim da je neprimereno, svi smo čuli kako se narodni poslanik obratio gospodinu Bojanu Đuriću, kojim rečenica i kada ga je zamolio da zaćuti i svi smo videli njegovo ponašanje danas. Ali, ovo imputiranje da su neki nervozni zbog akcije „Grom“, pa valjda su nervozni oni koji su imali gromobran u policiji, pa nisu uhapšeni. Oni u Velikom Trnovcu koje niste obišli, oni su takođe nervozni. Čekaju kada ćete njih da pohapsite.

Poštovani gospodine predsedniče Narodne skupštine, dr Stefanoviću, ministre, dame i gospodo narodni poslanici, očigledno je da ova nesposobna Vlada, najgora od dolaska južnih Slovena na Balkan, teret krize prebacuje na pleća građana i prosto je neshvatljivo sa kakvom lakoćom teret krize i teret vaše nesposobnosti prebacujete u novčanik građana Srbije. Građani Srbije kada budu kupovali hleb, mleko, zejtin, šećer, osnovne životne namirnice, kada budu plaćali komunalne usluge, kada budu kupovali lekove, davaće veći procenat samo zato što imamo nesposobnu Vladu.
To sam probao da vam objasnim na sledeći način, gospodine ministre, vaš budžet koji ste nam predložili nije razvojni. Srbija je nekoliko puta bila u težoj situaciji nego danas, pred Prvi Svetski rat imali smo sankcije Austro-ugarske, imali smo privredu koja je bila pred izdisajem i onda, pričao sam vam, šta je uradio ministar Laza Pačuh. On je razvijao srpsku privredu…
(Predsednik: Molim vas da se vratite na amandman.)
… to su amandmani koji se tiču povećanja PDV. Da vam to najplastičnije objasnim, pošto i vi očigledno nerazumete, kada pogledate mene i gospodina Lazara Krstića zamislite da imamo za šest meseci boks meč sa Tajsonom. Ko od nas dvojice treba da ide na dijetu? Naravno ja, jer kako će neko ko ima 60 kilograma, i mi mu kažemo da ide da boksuje sa Tajsonom, ali da mora na dijetu da bi ga pobedio? Od toga nema ništa, od tog posla nema ničega, jer ne možete bez razvojnog budžeta, bez razvojne privrede, bez pokretanja privrede da ostvarite uštede. Uštede su nezamislive ako nekoga iscrpite do granice izdržljivosti.
Za ove koji dobacuju i neshvataju, krenula su nam kola, obećavali ste nam brda i doline u izbornoj kampanji, niz ta obećana brda i doline i nema zaustavljana, nema kočnice. Niko ne povlači kočnicu. Idemo strahovito nizbrdo i niko ne vidi od vas, nego još mašete prolaznicima okolo, dok vagon trči i juri u ponor. To nije dobro.
Sa druge strane, apsolutno sam uveren da svi poslanici u ovoj skupštini nisu baš, pogotovo vlasti, spremni da pred vanredne parlamentarne izbore podrže ovaj paket mera, jer to pokazuje da temelji ove Vlade jesu klimavi, ali zato ostatak puca od čvrstine. To vidimo na svakom koraku.
Za kraj, sumnjam u vaše evropske mere, kada juče izađe savetnik predsednika Republike pa najavi aferu od koje će se tresti Srbija, a onda u toj aferi bez obzira na sumnjivi kredibilitet čoveka koji je otkriva vidimo da su savetnici ekonomski ove zemlje kreatori te afere. To je kazao Oliver Antić i njegov insajder. On je kazao da su Fratini, Štroskan, Guzen Bauer, koje ste najavljivali kao spasioce, u stvari pre 12 godina napravili nemerljivu štetu Srbiji.
Sada vas pitam – da li je to ta zla opozicija koja vam ne da da se razmaknete i pokažete vaš kvalitet? Vi imate ljude u sopstvenim redovima koji vam kažu…

Pokazao bih vam najbolje domete vaše politike tako što bih zamolio bilo kog prolaznika da otvori novčanik i kaže kada je više imao para ili ako hoćete neki drugi pokazatelj, opet bih vam pokazao domete vaše politike, ali mi se pokvario mikroskop.

Poštovani gospodine predsedavajući, reklamiram povredu Poslovnika, član 106.  koji kaže da govornik može da govori samo o onom amandmanu koji je na dnevnom redu, onaj o kome smo već raspravljali i koji je završen.
Meni je žao što na ovom satu nema zvona, pa da ljudi mogu da se probude kada uđu ovde u salu u 12, da odzvoni 12 puta gong i onda bi se neko probudio i znao bi o čemu se radi.
Razumem nervozu pred sednicu Predsedništva SNS, ko će da pretekne, ko neće, šta će biti, ali ajde da se malo ljudi ipak presaberu i da vidimo šta se ovde radi, šta je na dnevnom redu.
Razumem da svako ima pravo da se uključi u raspravu kada misli da je to potrebno zbog njegovih birača i zbog njega, ali ipak da o onome o čemu smo završili raspravu, sad ponovo naknadno ne raspravljamo.

Poštovani gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, ja sam predao amandman na ovaj član zakona u kom se kaže da ovaj član zakona treba da se briše.
Razlozi za to su sledeći – ja sam Kruševljanin, jako dobro poznajem probleme sa kojima se moji sugrađani svakog dana susreću. Evo da vam objasnim to, na primer u selu Dučalovići podno Ovčara, odakle je moja familija i moja porodica. Zamislite, ako ovu meru danas primenimo kako će da se zaposli neko kao učitelj u seču Dučalovići, ako prethodni učitelj ode u penziju, kao što je i vreme, a učiteljica ili profesorka ode na porodiljsko bolovanje. Onda će morati školski odbor da odlučuje ko će biti primljen, pa će vama slati dopis, pa ćete vi dati mišljenje da može ili ne može da radi.
Ali, gde da se zaposli ne u Vrnjačkoj Banji, Trsteniku, Ražnju, Ćićevcu, gde da se zaposli neko u Aleksincu, Bojniku gde nema preduzeća. Kada neko iz tih mesta završi fakultet i vrati se u to mesto, tamo radi samo vrtić, osnovna škola, zabavište.
Gde da se zaposli neko u Ćupriji? Tamo rade samo javna preduzeća i par privatnih firmi, koje već imaju dovoljan broj zaposlenih i dovoljno problema u poslovanju.
Dakle, loši su vam zakoni i u dramatično lošim okolnostima predlažete ovaj budžet. Razumem kada neko o budžetu tiho govori da ne bi probudio radikala u sebi, jer ako probudi radikala u sebi i ako ona mala rupica na sakou od bedža postane crna rupa koja će ponovo progutati Srbiju i budžet Srbije kao za prošlog mandata, teško nama.
Prihvatiću vaš savet da bi trebalo nešto da naučim od vas. Evo, gledajući vas naučio sam da nikada ne postanem kao vi. Hvala Gospodu Bogu.
Čuo sam jednu interesantnu misao kada smo raspravljali o ovom amandmanu, da je teško zaustaviti zamajac koji se klatio mesecima i godinama unazad. Ne može to za 20 meseci. Treba nam još 220 meseci na vlasti pa da sredimo Srbiju. Znate, može. Jedan od najboljih gradonačelnika u istoriji grada Beograda koga ste vi smenili, pa nije Đilas, vidim da mislite Đilas, on je jedan od najboljih, ali imala je Demokratska stranka mnogo najboljih.
Jedan od najboljih gradonačelnik Grada Beograda koga smo imenovali 21. februara 1997. godine, zvao se doktor Zoran Đinđić. U jednom danu je uspeo u Gradu Beogradu svojim merama da spreči sve gluposti koje ste kasnije ponovo pravili, kada ste ga smenili 1. oktobra 1997. godine.
Taj veliki čovek je bio izabran za predsednika Vlade, januara meseca 2001. godine. U jednom danu je uspeo da zaustavi taj zamajac koji ste pokrenuli tokom devedesetih, a koji je za cilj imao uništavanje Republike Srbije.
U jednom danu je to uspeo da uradi dr Zoran Đinđić i da ispravi sve one gluposti koje ste pravili dok su vam revere krasili bedževi.
Ali, ovo je primedba za sve koji su u sali …
(Predsedavajući: Molim vas gospodine Milivojeviću, vratite se temi.)
Evo, vratiću se na amandman. Dakle, ne treba da se prihvati ovakav, evo za vas da biste bolje razumeli. Ne treba da se prihvati ovakva odredba u budžetu da Vladino telo određuje ko će, kada i gde da radi. Jeste pre toga napunili sva javna preduzeća stranačkim kadrovima i to je kao kaznena ekspedicija da je zadesila Srbiju. Sada kada ste sve svoje uhlebili, više nećemo. Sada se više ne važi.
U vreme dok mi raspravljamo o ovom budžetu na sve moguće načine pokušavate da skrenete pažnju javnosti sa budžeta na neke periferne stvari. Evo, amandman mi kaže da neću da glasam za njega, jer su ga sigurno predložili savetnici Aleksandra Vučića, Franko Fratini, Guzen Bauer i Stros Kan, a juče mi je Oliver Antić kazao da će rasvetliti aferu prema kojoj su sve afere male bajke, mala deca…
(Predsedavajući: Molim vas gospodine Milivojeviću. Vodite računa da i ja imam neku granicu strpljenja.)
…Evo završavam gospodine predsedavajući, ja neću glasati za ovaj amandman, jer sumnjam da su ovi volonteri koji rade kod gospodina Vučića, Stros Kan, Guzen Bauer i Fratini, juče sam čuo od Olivera Antića da su oni istraživali kiparske pare pre 12 godina.
Znači pre 12 godina su se naplatili, pa će sada avansno da rade. E, pa neću glasati za ovaj budžet, a predlažem ovaj amandman, jer smatram da imaju pravo ljudi u Kruševcu gde da rade. Da imaju pravo ljudi u Ćićevcu da završe fakultet, vrate se u svoje mesto i da rade. Da imaju u Arilju ljudi pravo da se zaposle, da ne moraju da čekaju samo javna preduzeća, nego imaju pravo da rade.
Posebno sam skandalizovan ovim odlukama o ne povećanju penzija. Realno ste predvideli inflaciju od 13%, a smanjujete njima penzije, povećavate, ne u skladu sa inflacijom, nego mnogo manje. Šta sada da kažu penzioneri? Pa ja imam u porodici penzionere. Svako od vas ima nekog penzionera u porodici i familiji.
Penzioni fondovi su bili najbogatiji fondovi Republike Srbije.
Znate ko ih je opljačkao? Ovi sa bedžom. Oni su uzeli penzione fondove. Sada nema para za penzije. Nema tog zamajca koji valja zaustaviti.
(Predsedavajući: Gospodine Milivojeviću…)
…Hvala. Završavam.
Dakle, ja predlažem svima vama koji imate kod kuće penzionere, koji imate majke, očeve, roditelje, tetke, teče, strine, da njihovu decu ne zapošljavate u javnim preduzećima, nego da se vratite kući i da im kažete – nismo hteli da glasamo za onaj budžet, jer smo hteli da vama penzije prate troškove života, jer nam je stalo do vas, da vodimo računa o vama i da brinemo o vama. Zato glasajte za ovaj amandman. Hvala.

Poštovani gospodine predsedavajući, reklamiram član 108. – o redu na sednici Narodne skupštine stara se predsednik Narodne skupštine ili predsedavajući. Da bih ja vama olakšao posao, da znate kada ja govorim, nikada se ne obraćam vama. Naprotiv, smatram da u ovoj sali sedi najodgovornija politička stranka za zbivanja u Srbiji, još manje se obraćam ministru Krstiću. Odmah da znate, kad god se obraćam vama, obraćam se preko puta, poslanicima koji sede preko puta mene iz SNS, vama kao stranci, kao glavnoj, stožernoj stranci vlastodržačke koalicije.

Poštovani gospodine predsedavajući, imao sam jednu dobru učiteljicu u osnovnoj školi, Bog da joj dušu prosti, Rosica Lazić i ona kaže – bilo je đaka kod mene koji završe samo prvo polugodište prvog razreda i onda čitaju samo do prvog polugodišta. Postoji ovde, za one koji pažljivo čitaju, nešto što se zove ispravka amandmana. Ne znam da li se na farmi uči čitanje ili se ne uči, ali se u školi uči.
Ko god je išao u školu, učio ćirilicu, mogao je da pogleda da za ovaj amandman postoji ispravka amandmana, koju sam takođe podneo ja. Žao mi je što ljudi, poluintelektualci, samo polovično čitaju. Ima ljudi koji su ovo pročitali, kao što su pročitali ljudi iz Vlade, pa na moj amandman nisu na ispravku dali odgovor. Ćutanje je znak prihvatanja svuda u svetu, tako da sam ja razumeo da je Vlada prihvatila moj amandman i nema potrebe tako da kritikujete grubo Vladu. Nemojte da ih kritikujete, to su pametni ljudi, to ste u pravu, nisu pročitali pažljivo, ja sam dao ispravku, ali ako imate baš tako jake reči kritike za Vladu, onda lepo glasajte protiv te Vlade. Nemojte da ih ovako kritikujete. Nije lepo. To gledaju građani Srbije, pa su u čudu kako poslanik koji najglasnije brani vladajuću većinu ovako kritikuje Vladu. Nije primereno.
Ovde ipak sede ljudi koji pažljivo čitaju, u Vladi sede ljudi koji takođe pažljivo čitaju, u odboru takođe. Dali su ljudi odgovor na prvi amandman. Dao sam ispravku amandmana. Na ispravku amandmana nije bilo odgovora. Razumem vas zašto kritikujete Vladu, ali tu kritiku, tu brigu za selo pokažite kad nećete glasati za Vladu, a glasati za moj amandman. Hvala.

Poštovani gospodine predsedavajući, vrlo kratko.
Gospodine ministre, vrlo kratko, pošto mi je ostalo još malo vremena imam tri pitanja. Prvo pitanje, vi znate da postoji Zakon o zapošljavanju invalida i obaveza da se invalidi zaposle, na određen broj zaposlenih svaka organizacija, svaka firma, mora da zaposli osobu sa invaliditetom. Kada imamo takav zakon, sada vas pitam, imamo recimo situaciju da u Brusu imamo nekoliko osoba sa invaliditetom i tamo su sve firme zaposlile određen broj ljudi. Zakon nalaže da treba zaposliti neke osobe. Postoji spremnost lokalne sredine da im se pomogne. Kako ćemo taj problem da rešimo kada imamo ovakav zakon?
Drugo pitanje, zamislite Brus ponovo. Bude jaka zima ove godine, zaveje onaj putni pravac između Brusa i Jarma i Kopaonika i potrebno je da se zaposle ljudi koji će čistiti sneg u javnom komunalnom preduzeću, ali ne honorarno postoji potreba da to ne budu sezonski radnici. Dok vi date rešenje, dok zaseda Vlada, tamo će put biti neprohodan?
Treće pitanje ili konstatacija, pošto mi komuniciramo sa građanima u toku sednice, ja upravo komuniciram sa gospođom koja radi u „Železnicama“ Srbije i ona mi kaže – ja danas ne mogu da odem kući, jer čitavog dana pišem rešenja. Preko 260 rešenja sam napisala do danas za prijem novih radnika, dok se ne donese zakon koji donosite. Proveriti koliko i dajte nam odgovor kad god uđete u Skupštinu, za mesec dana, koliko je juče, prekjuče i nakjuče zaposleno ljudi u „Železnicama“ Srbije, dok se čeka donošenje ovog zakona? Hvala.

Poštovana gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, ali pre svega građani Srbije, dragi penzioneri, imam penzionera u kući, svoju majku, imam u komšiluku penzionere i sećam se kako su ti penzioneri preživljavali sa penzijom od pet maraka, i sećam se ko je odgovoran za penziju od pet maraka.
To su oni koji danas najglasnije pozivaju na cunami. Žao mi je, pomenuću sa imenom i prezimenom, gospodine Babiću, neki nisu preživeli cunami vaše Vlade. Ne neki, nego mnogi cunami devedesetih godina nisu preživeli. Ni penzioneri, ni neki drugi.
Predao sam amandman da se alineja jedan i dva brišu, jer u 2014. po najavama prvog potpredsednika Vlade nas čeka najžešći udar ovih katastrofalnih ekonomskih mera Vlade Republike Srbije. Zašto da teret vaše nesposobnosti plaćaju najstariji građani? Zašto oni koji su marljivo radili čitavog života i ulagali u penzione fondove, koji su za prošlog mandata opljačkani, zašto ti ljudi danas da trpe i da nose breme vaše nesposobnosti i odgovornosti?
Nismo mi plašili građane nego smo im govorili istinu, a istina je da će kao i uvek vaša lažna obećanja platiti najskuplje najstariji, oni koji ne mogu da se bune, oni koji ne mogu da izađu na ulicu, oni koji ne mogu da kupe lekove kada im smanjite penzije, oni koji strahuju kako će sa svojom penzijom otići u prodavnicu ili na pijacu. Znate penzioneri, danas ste možda kupili pet jabuka, već od 1. januara ćete kupovati četiri jabuke. Jedne ćete morati da se odreknete. Ako vas ima petoro ili četvoro u kući, vi ćete kupiti, jednu će vam pojesti ova Vlada i to svakog dana.
To je cena onih neispunjenih, izneverenih obećanja od strane SNS. To je cena ovog ultra stranačkog sukoba u SNS-u koji će se razrešiti na Skupštini 25. januara. To je ta podela među vama koju pokušavate da prikrijete i o čemu ne želite da govorite, a govorite o penzijama.

Poštovana gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, meni je drago sa svakim s kim sam bio u zagrljaju dok je taj zagrljaj bio čvrst i iskren, te koje smo prigrlili pripremili smo da potpišu Briselski sporazum, kao što smo i vas pripremili kada smo vam pružili ruku i pokazali evropski put. Kada smo bili u koaliciji sa SPS zajedno smo čvrsto držali evropski kurs i socijalno odgovornu vladu pa smo penzije povećali 10% u prvoj godini mandata naše Vlade i na to su i kolege iz SPS i ja ponosni. Kada smo bili u koaliciji zajedno nema ni jednog akta, papira, dokumenta koga bi se postideli. Vi ste ih pokvarili kada ste bili u koaliciji sa njima 90-tih godina. To su divni ljudi, ali nisu mogli sa ovima sa bedžom. Loše društvo ih je tih godina pokvarilo. To je problem. To morate da shvatite.
Gospodine Babiću, vodili smo socijalodgovornu politiku u vreme najveće krize. Nismo naplaćivali teret krize preko grbače najsiromašnijih. Nismo dozvoljavali da naši penzioneri ne mogu da kupe lekove. Da li je to socijalno odgovorna vlada kada pacijenti čekaju na citostatike, kada cela država skuplja novac da decu pošaljemo na operaciju u inostranstvo? Da li je to socijalno odgovorna Vlada? Da li je socijalno odgovorna Vlada ona koja priprema da otpusti 60.000 ljudi? Mislite da je to samo 60.000 ljudi, pa nije. Kada budete otpustili radnike „14. oktobra“, onda mogu da zatvore sve pekare pored „14. oktobra“. Svi privatnici više neće imati posla. To je mnogo više od 60.000 ljudi.
Gde će raditi svi oni ljudi u privatnom sektoru kada ne budu imali kome da daju svoje usluge? Nigde i oni će ići na ulicu. To je socijalno neodgovorna Vlada i to je problem koji vi ne možete da shvatite.

Poštovana gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, danas ćete u ponoć 6. decembra dobiti šestodecembarski harač u vidu povećanja PDV-a.
Tako to izgleda kada neki građani Srbije poveruju u priče o hlebu za tri dinara. Sećate se kako se završila priča o hlebu za tri dinara. Završila se time što hleba nije bilo negde. Isti ovi ljudi koji danas vode Republiku Srbiju i tada su vodili. Tako to izgleda. Znate, nekad oni kažu – ne, nismo mi ti, mi smo sada neki drugi. To vam je kao kada imate kravu Šarku, ona daje tri litre mleka i ima genetski potencijal da može da dâ samo tri litre mleka, a onda joj neko promeni naziv u Belka i očekuje da će dati 20 litara mleka. Nema tog mleka. Nema te vode i te Save i Dunava koja će vam oprati obraz pred građanima Srbije posle ovoga.
Kako mislite da pravite od Srbije Silicijumsku dolinu sa povećanjem PDV-a na računare? Nikako. To je samo prazno obećanje.
Danas ste akcijom „Grom“ probali da ovu sramotu zamaskirate. Pa, vide građani Srbije šta radite i ne možete da ih prevarite. Dosta je više toga.
Ide 25. januar, rasplet kod vas. Da vidimo ko će da pretekne, ko neće, pa da idemo lepo na izbore sa onima koji preteknu, da li Toma Nikolić, da li Aca Vučić, nama je svejedno, jednako je loše.
Šta da vam kažem za kraj? Srbija je danas država sa najvećim udelom crnog tržišta sive ekonomije. Na crnom tržištu obavlja se 31% prometa. Ponovo su pretrpani automobili koji idu preko Horgoša koji odlaze u Segedin po hranu, isto kao i prošlog puta za vašeg prošlog mandata, samo što ovog puta još uvek ima benzina i nafte. Nema onih šerpi, lonaca, flaša, kuvanih od dve litre, da se građani Srbije snabdeju sa gorivom. Tako to izgleda. Mi za ovo nećemo glasati. Ja sam tražio smanjenje na 7%. Ko brine o standardu građana, videće se u ponoć, kada budemo glasali.

Poštovani gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, meni je žao što su u sali samo predstavnici Nikolićeve frakcije, SNS, što nema Vučićeve frakcije i voleo bih da svi čuju ovaj amandman, danas građani Srbije, narkodilere udario grom, a ta grmljavina, večeras taj grom udara profesore, lekare, rudare, hlebotvorce. Danas grom udara po vašem novčaniku i dok se ovde neki raduju i smeju građanima Srbije koji će ostati bez novca da plate lekove, komunalne usluge, dok se neko raduje što profesori neće moći da podmire sve svoje potrebe, ja se solidarišem sa tim, sa slojem naših ljudi i taj sloj stanovništva ima pravo na dostojanstven život.
Nažalost, prošli put su ovi koji danas kreiraju ekonomsku politiku i političku zbilju, da bi se osvetili profesorima, doneli Zakon o univerzitetu, najsramniji Zakon o univerzitetu, da bi se osvetili novinarima, Aleksandar Vučić je doneo Zakon o informisanju. Danas ih lupate porezom, jer to je biračko telo koje nije vama naklonjeno. Naravno, da tim ljudima imate težnju da se osvetite povećanjem poreza.
Žao mi je što tu nisu predstavnici ove druge frakcije, oni makar malo više imaju razumevanja za potrebe građana, ali su verovatno otišli da pripreme strategiju kako da vas počiste 25. januara na izbornoj Skupštini Srpske napredne stranke, a ja kažem – nekorektno je ovo što radite. Malopre ste plakali nad sudbinom privatizacije. To kažite Aleksandru Vučiću na stranačkom skupu, jer on kaže da je privatizacija „Henkela“, dobra privatizacija, a vaš poslanik malopre kaže da je loša privatizacija.
Na kraju, apsurdnost mere koju vi navodite kao ušteda…
(Predsedavajući: Vreme, gospodine Milivojeviću.)
Hajde malo da ih smirimo pa ćemo da zaustavimo vreme, hajde niste na stranačkoj skupštini…