| 26.10.2023. |
|
||
|
|||
|
Samo želim da ostane zabeleženo da ovo što radite, predsedavajući, je jedna velika sramota.
Hvala.
Zahvaljujem.
Predsedavajuća, koristiću vreme ovlašćenog predstavnika.
Kolege mi neće zameriti što ću ovu diskusiju na kratko odvesti u drugom pravcu.
Žao mi je što ovde trenutno nije sa nama novoizabrana ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović, ali ja ću ipak iskoristiti ovu priliku da se na kratko osvrnem i na njen izbor.
Ako se ne varam, ovo je prvi put u istoriji srpskog parlamentarizma da se jedan ministar bira na ovakav način, bez posebne sednice, bez posebne tačke dnevnog reda, već zajedno sa još 29 tačaka, ali je neko očigledno procenio da je to interes.
Sumnjam da se vodi o razlozima da bi neko od nas predstavnika opozicije imao velikih zamerki na biografiju ili na kvalitete uvažene ministarke, već da je ideja bila nešto drugo, a to je da se pobegne od jedne rasprave o stanju u srpskoj prosveti.
Prošlo je tri meseca od velike tragedije koja je zadesila našu državu i smatrao sam da je sazrelo vreme i da je ovo dobra prilika da oslobođeni bilo kakvih emocija, potpuno odgovorno i racionalno razgovaramo o stanju u srpskoj prosveti, ali očigledno nisam bio u pravu. To bi bila i dobra prilika da vidimo šta su to ciljevi i šta su to zadaci koje je nova ministarka postavila pred sebe.
Što se tiče mene lično i Srpske stranke Zavetnici, smatram da je čeka veliki posao i ukratko ću se osvrnuti na ono što mi smatramo bitnim i neophodnim stvarima i zadacima u njenom radu. To je, pre svega, vraćanje ugleda i autoriteta srpskim prosvetnim radnicima, nastavnicima, učiteljima i profesorima.
Verujem da je uvažena ministarka kada je počela da se bavi poslom kojim se bavi davne 1981. godine, kada je počela da radi na fakultetu da su neki motivi koji su je vodili bili da neko stečeno znanje prenese svojim mlađim kolegama, studentima i da na neki način bude uzor.
Ja mislim da svi treba da postavimo pitanje sebi da li su danas profesori, nastavnici i učitelji uzor mladim generacijama i zato verujem da će imati sluha za ovo što ja pričam.
Smatram da u tom poslu, veoma neophodnom i važnom za naše društvo, vraćanje ugleda i integriteta prosvetnim radnicima, može da ima veoma dobre i kvalitetne sagovornike, pa želim da podsetim na inicijativu koju su u aprilu mesecu ove godine podneli dekani visokoškolskih ustanova koji školuju prosvetni kadar u Republici Srbiji.
Nakon što smo se kao društvo suočili sa situacijom i suočavamo se godinama unazad, da se veoma mali broj brucoša upisuje na ove smerove, oni su izradili jednu platformu kojom predlažu niz rešenja za rešavanje ovih problema. Taj dokument sa rešenjima kako poboljšati položaj nastavnika i kako doći do toga da se privuku mladi ljudi i brucoši usvojio je i Senat Univerziteta u Beogradu. Međutim, od aprila meseca do današnjeg dana nikakva ozbiljna diskusija i debata nije vođena između predstavnika struke i predstavnika ministarstva.
Sa druge strane, Helsinški odbor za ljudska prava je bio sasvim dobar sagovornik Ministarstvu prosvete. Moj kolega Marko Ristić je u maju mesecu ove godine postavio pitanje Ministarstvu prosvete vezano za priručnik Haškog tribunala koji će profesori moći da koriste kao gradivo na časovima istorije. Vrlo brzo je došao i odgovor od Ministarstva prosvete, a on glasi ovako – Ministarstvu prosvete se obratio se Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji koji je kreirao predlog za dodatne obrazovne module i podučavanje istorije, književnosti i kulture namenjene nastavnicima i učenicima srednjih škola. Znači, dekani nisu bili dobar sagovornik, ali je Helsinški odbor za ljudska prava Sonje Biserko, jeste.
Smatram da pored ovih stvari o kojima sam pričao, postoji još mnogo razloga, još mnogo ciljeva i zadataka pred novom ministarkom, a osvrnuću se na jedan, to je po meni vraćanje Zavodu za udžbenike i nastavna sredstva one uloge koju treba da ima. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva je ustanova od velikog kulturnog nacionalnog, društvenog i obrazovanog značaja.
U 2022. godini ubici javnih preduzeća bili su preko 70 milijardi dinara. Ovi poražavajući podaci su posledica jednog nesavesnog i neodgovornog postupanja nestručne i rasipničke kadrovske strukture koja, recimo, za javna preduzeća kupuje tablete od čak 30 miliona dinara itd.
Posebno zabrinjava to što se među javnim preduzećima koja posluju sa gubitkom nalazi i Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. Od 2003. godine, želim to da podsetim, započeta je liberalizacija udžbeničkog tržišta. Na taj način pokušano je da se ukine monopol domaćeg proizvođača, odnosno izdavača udžbenika, a postignuto je uspostavljanje monopola stranog, pa tako danas imamo situaciju da nemački, hrvatski ili slovenački izdavači imaju potpuni monopol na našem tržištu.
Pitam da li postoji suverena i nezavisna država koja bi ovako nešto sebi dozvolila? Srpska akademija nauka i umetnosti, kao i celokupna intelektualna javnost, godinama unazad traži izmene zakona koji bi ovom javnom preduzeću garantovale posebni nacionalni status i zaštitu. Udžbenici jesu i moraju biti nacionalni resurs.
Ja želim da podsetim na izjavu predsednika Republike datu 27. februara 2021. godine, kada je rekao da će podneti inicijativu da knjige za srpski jezik, istoriju i geografiju štampa isključivo država Srbija, pre svega zbog spornih stavova o Jasenovcu, Kosovu i Metohiji i itd. koji su se nalazili u udžbenicima izdavanim od strane stranih izdavača. Međutim, do današnjeg dana nema gotovo nikakve reakcije, bilo ministarstva, bilo predsednika Republike, koji je rekao da će podneti ovu inicijativu.
Postavlja se pitanje da li je cilj da se Zavod za udžbenike dovede do potpune propasti, a potom pojavi neki spasitelj koji će verovatno za jedan dinar i verovatno sa stranim pasošem, po dobro oprobanom receptu, stići kao neki spas?
Na kraju, sve ovo govorim kao predstavnik poslaničke grupe koja nije bila protiv izbora uvažene ministarke Đukić Dejanović, ali verujte mi da ako ovi ciljevi i zadaci ne budu sprovedeni, u nama ćete imati najveće kritičare. Zahvaljujem.
Zahvaljujem predsedavajuća.
S obzirom da se ova sednica bliži kraju, iskoristiću priliku da još jedanput ponovim stavove Srpske stranke Zavetnici. Iako su moje kolege u danima koji su iza nas na jedan argumentovan i odgovoran način dali niz kvalitetnih argumenata zbog čega ne treba podržati ovaj Zakon o planiranju i izgradnji.
Želim još jedanput da ponovim da Srpska stranka Zavetnici u danu za glasanje neće glasati za predložene i dopune ovog zakona.
Pre svega smatram da on nije prošao prva dva osnovna uslova, a to je da nije u skladu sa Ustavom Republike Srbije i da nije u skladu sa interesima građana Republike Srbije, barem ne većinskim.
Takođe u danu za glasanje nećemo podržati ni predložene izmene i dopune Zakona o energetici, iako u obrazloženju tog zakona postoje određeni argumenti. Smatram da su predložene izmene mogle da budu sprovedene u okviru već postojećih institucija i organa.
Na kraju, želim da se ukratko osvrnem i na dva predloga zakona o kojima nažalost neće biti više prilike da tokom ove sednice razgovaramo, a tiču se Zakona o strancima i Zakon o zapošljavanju stranaca. Predloženim zakonima predviđena je izvesna liberalizacija, predviđene su izvesne olakšice u sticanju i pribavljanju određene dokumentacije, kao i skraćenje rokova za pribavljanje istih.
Predlagač ovog zakona je u obrazloženju predvideo, odnosno pokušao da nam objasni da će tim izmenama i dopunama zakona…
Da li mogu da vas zamolim? Kolege, molim vas. Dva minuta samo. Oprostite.
Predvideo je, odnosno pokušao je da nam objasni da će izmenama i dopunama ovog zakona biti pokrenut novi talas stranih investicija, kao i da će se na ovaj zakon uskladiti domaće zakonodavstvo sa zakonodavstvom EU.
Primera radi, države članice EU sa teritorije Balkana, Hrvatska i Slovenija nemaju ovako liberalan zakon i zadržavaju oštrije uslove prilikom dodeljivanja boravka i zapošljavanja stranih državljana. Znači, moguće je to raditi i bez ovakvih izmena i dopuna.
Na kraju jedan kolega, glasnogovornik vladajuće koalicije, pokušao je da nam objasni da će ovim zakonima biti olakšana mogućnost stranim investitorima koji posluju na teritoriji Republike Srbije, da brže i lakše zaposle visokokvalifikovanu radnu snagu sa teritorija njihovih matičnih država.
Ovo je po mom mišljenju pogrešno na više načina. Pre svega, verujem da će ovim zakonima biti privučena nisko kvalifikovana radna snaga, sa čim građani Republike Srbije mogu da se upoznaju i mogu da svedoče svakodnevno, pogotovo građani grada Beograda.
S druge strane, ako imamo problem sa visokokvalifikovanom radnom snagom onda to treba da bude tema neke druge rasprave. Možda rasprave iz sfere prosvete ili nekog zakona o visokom obrazovanju. Sa druge strane, ja ne znam šta više treba da nam se desi kao državi i društvu da bi se prekinuo taj pogrešan koncept dovođenja stranih investitora po svaku cenu.
Koliko još radnika u Republici Srbiji treba da dobije otkaz mejlom ili SMS da bi shvatili da ovo više ne ide. Da prekinemo sa tom politikom davanja srpske zemlje budzašto, davanja i izdvajanja ogromnih subvencija, da bi onda srpski radnici radili u veoma teškim uslovima za jako mali novac.
Da li je nekome u ovoj sali neprijatno kada kažemo podatak da je 92% subvencija koje država izdvaja otišlo u ruke stranih investitora? Da smo taj novac uložili u domaću privredu, da smo taj novac ponudili predstavnicima srpske dijaspore koji sa stečenim znanjem i iskustvom i novcem žele da se vrate i ulažu u Republiku Srbiju, smatram da bi živeli u jednom boljem i zdravijem okruženju. Zahvaljujem.
Zahvaljujem, predsedavajući.
U skladu sa članom 287. Poslovnika o radu Narodne skupštine, iskoristiću mogućnost da od Vlade Republike Srbije zatražim sledeća obaveštenja.
Pre svega od Ministarstva odbrane da objasni da li je i na bilo koji način reagovalo povodom početka NATO vežbi „Defender Europe“ koja se ovih dana održava na teritoriji Kosova i Metohije? Da li je bilo koja od zemalja učesnica tražila saglasnost Republike Srbije za razmeštanje svojih trupa na teritoriji Kosova i Metohije, s obzirom da je, po važećem Ustavu Republike Srbije i po važećoj Rezoluciji 1244 koju je doneo Savet bezbednosti UN, Kosovo i Metohija sastavni deo Republike Srbije?
Želim da naglasim da je duboko zabrinjavajuća izjava ambasadora SAD u Prištini koji kaže da je svrha ove vojne vežbe da se pokaže spremnost da je američka vojska voljna i spremna da iskrca svoju opremu i svoje trupe na teritoriji Kosova i Metohije u nameri da podrži svoje saveznike. Da li ovu izjavu možemo da tumačimo kao još jednu pretnju ambasadora upućenu Republici Srbiji i da li on na taj način najavljuje neke sukobe?
Ako imamo u vidu da je bezbednosna situacija u našoj južnoj pokrajini veoma napeta i da imamo najavu Kurtijevih gradonačelnika da će do kraja ovog meseca nasilno preuzeti prostorije na teritoriji severa Kosova i Metohije u one četiri severne srpske opštine, opravdano se postavlja pitanje - da li je izjava ambasadora Amerike upućena Srbiji sa ciljem da je zaplaši i odvrati od toga da zaštiti svoje državne i nacionalne interese i da zaštiti srpski narod pred nekim novim eventualnim pogromima? Da li je ovim povodom upućen makar diplomatski protest ambasadi SAD ili bilo kojoj drugoj državi koja je uputila svoje trupe na ove vojne vežbe? Da li je ćutanje naše države još jedan vid implementacije onog francusko-nemačkog ultimatuma?
Moje drugo pitanje upućujem Ministarstvu za rad zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i tražim odgovor - zbog čega zaposlena lica koja su osobe sa invaliditetom nemaju pravo na uvećanje broja dan godišnjeg odmora na osnovu potvrde o statusu invalida?
Naime, važeći Zakon o radu to trenutno ne predviđa, dok mnogi poslodavci svojim opštim aktima i ugovorima o radu trenutno ne predviđaju da se broj godišnjih dana odmora može uvećati po tom pitanju. Opet sa druge strane veliki broj poslodavaca u svojim opštim aktima i ugovorima o radu predviđa da se broj dana godišnjeg odmora može uvećati na osnovu radnog iskustva, to u principu znači više slobodnih dana za one zaposlene koji imaju duži radni staž, na osnovu složenosti poslova znači više slobodnih dana za lica koja imaju višu stručnu spremu itd. ili posebnih uslova o radu, a to se odnosi na ona lica koja obavljaju posao na terenu i neke druge vrste specifičnih poslova, ali ovi opšti akti, ugovori o radu ne nalaze za shodno da invaliditet treba uzeti u obzir kod određivanja broja dana za godišnji odmor.
Na ovakvim stvarima pokazali bi kao društvo, pre svega, humanost. Ovde se radi o ljudima čije zdravstveno stanje zahteva više dana odmora za lečenje i oporavak u odnosu na one osobe koje nemaju problem sa invaliditetom. U mnogim evropskim i svetskim zemljama ovo pitanje je jasno regulisano zakonom i neverovatno je da Republika Srbija to još uvek nije učinila, već da je to prepustila dobroj volji poslodavaca.
Na kraju, sledeće pitanje upućujem Ministarstvu zdravlja, zanima me zbog čega se sa tim naknadama, sa tim uplatama koje Republički fond za zdravstveno osiguranje isplaćuje licima koja su na bolovanju dužem od 30 dana kasni i po nekoliko meseci. Ovaj problem je prisutan već dugi niz godina i čini mi se da se ne radi ništa na njegovom rešavanju. U pitanju su naknade koje se isplaćuju osobama koje su teško bolesne, koje su povređene. To su osobe koje su u drugom stanju, znači trudnice, kojima su ti prihodi često jedini izvor prihoda. Da li se iko pita kako ti ljudi žive dok očekuju platu? Zbog toga u ime Srpske stranke Zavetnici tražimo odgovor. Koji je razlog za ovakvu praksu kašnjenja i neredovnog isplaćivanja sredstava? Insistiram da se što pre nađe rešenje kako bi se takve uplate izvršavale bez kašnjenja. Zahvaljujem.
(Beograd, 26.08.2022.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 110000.00 | RSD | 01.08.2022 - |