Samo želim da ostane zabeleženo da ovo što radite, predsedavajući, je jedna velika sramota.

Hvala.

Zahvaljujem.

Predsedavajuća, koristiću vreme ovlašćenog predstavnika.

Kolege mi neće zameriti što ću ovu diskusiju na kratko odvesti u drugom pravcu.

Žao mi je što ovde trenutno nije sa nama novoizabrana ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović, ali ja ću ipak iskoristiti ovu priliku da se na kratko osvrnem i na njen izbor.

Ako se ne varam, ovo je prvi put u istoriji srpskog parlamentarizma da se jedan ministar bira na ovakav način, bez posebne sednice, bez posebne tačke dnevnog reda, već zajedno sa još 29 tačaka, ali je neko očigledno procenio da je to interes.

Sumnjam da se vodi o razlozima da bi neko od nas predstavnika opozicije imao velikih zamerki na biografiju ili na kvalitete uvažene ministarke, već da je ideja bila nešto drugo, a to je da se pobegne od jedne rasprave o stanju u srpskoj prosveti.

Prošlo je tri meseca od velike tragedije koja je zadesila našu državu i smatrao sam da je sazrelo vreme i da je ovo dobra prilika da oslobođeni bilo kakvih emocija, potpuno odgovorno i racionalno razgovaramo o stanju u srpskoj prosveti, ali očigledno nisam bio u pravu. To bi bila i dobra prilika da vidimo šta su to ciljevi i šta su to zadaci koje je nova ministarka postavila pred sebe.

Što se tiče mene lično i Srpske stranke Zavetnici, smatram da je čeka veliki posao i ukratko ću se osvrnuti na ono što mi smatramo bitnim i neophodnim stvarima i zadacima u njenom radu. To je, pre svega, vraćanje ugleda i autoriteta srpskim prosvetnim radnicima, nastavnicima, učiteljima i profesorima.

Verujem da je uvažena ministarka kada je počela da se bavi poslom kojim se bavi davne 1981. godine, kada je počela da radi na fakultetu da su neki motivi koji su je vodili bili da neko stečeno znanje prenese svojim mlađim kolegama, studentima i da na neki način bude uzor.

Ja mislim da svi treba da postavimo pitanje sebi da li su danas profesori, nastavnici i učitelji uzor mladim generacijama i zato verujem da će imati sluha za ovo što ja pričam.

Smatram da u tom poslu, veoma neophodnom i važnom za naše društvo, vraćanje ugleda i integriteta prosvetnim radnicima, može da ima veoma dobre i kvalitetne sagovornike, pa želim da podsetim na inicijativu koju su u aprilu mesecu ove godine podneli dekani visokoškolskih ustanova koji školuju prosvetni kadar u Republici Srbiji.

Nakon što smo se kao društvo suočili sa situacijom i suočavamo se godinama unazad, da se veoma mali broj brucoša upisuje na ove smerove, oni su izradili jednu platformu kojom predlažu niz rešenja za rešavanje ovih problema. Taj dokument sa rešenjima kako poboljšati položaj nastavnika i kako doći do toga da se privuku mladi ljudi i brucoši usvojio je i Senat Univerziteta u Beogradu. Međutim, od aprila meseca do današnjeg dana nikakva ozbiljna diskusija i debata nije vođena između predstavnika struke i predstavnika ministarstva.

Sa druge strane, Helsinški odbor za ljudska prava je bio sasvim dobar sagovornik Ministarstvu prosvete. Moj kolega Marko Ristić je u maju mesecu ove godine postavio pitanje Ministarstvu prosvete vezano za priručnik Haškog tribunala koji će profesori moći da koriste kao gradivo na časovima istorije. Vrlo brzo je došao i odgovor od Ministarstva prosvete, a on glasi ovako – Ministarstvu prosvete se obratio se Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji koji je kreirao predlog za dodatne obrazovne module i podučavanje istorije, književnosti i kulture namenjene nastavnicima i učenicima srednjih škola. Znači, dekani nisu bili dobar sagovornik, ali je Helsinški odbor za ljudska prava Sonje Biserko, jeste.

Smatram da pored ovih stvari o kojima sam pričao, postoji još mnogo razloga, još mnogo ciljeva i zadataka pred novom ministarkom, a osvrnuću se na jedan, to je po meni vraćanje Zavodu za udžbenike i nastavna sredstva one uloge koju treba da ima. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva je ustanova od velikog kulturnog nacionalnog, društvenog i obrazovanog značaja.

U 2022. godini ubici javnih preduzeća bili su preko 70 milijardi dinara. Ovi poražavajući podaci su posledica jednog nesavesnog i neodgovornog postupanja nestručne i rasipničke kadrovske strukture koja, recimo, za javna preduzeća kupuje tablete od čak 30 miliona dinara itd.

Posebno zabrinjava to što se među javnim preduzećima koja posluju sa gubitkom nalazi i Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. Od 2003. godine, želim to da podsetim, započeta je liberalizacija udžbeničkog tržišta. Na taj način pokušano je da se ukine monopol domaćeg proizvođača, odnosno izdavača udžbenika, a postignuto je uspostavljanje monopola stranog, pa tako danas imamo situaciju da nemački, hrvatski ili slovenački izdavači imaju potpuni monopol na našem tržištu.

Pitam da li postoji suverena i nezavisna država koja bi ovako nešto sebi dozvolila? Srpska akademija nauka i umetnosti, kao i celokupna intelektualna javnost, godinama unazad traži izmene zakona koji bi ovom javnom preduzeću garantovale posebni nacionalni status i zaštitu. Udžbenici jesu i moraju biti nacionalni resurs.

Ja želim da podsetim na izjavu predsednika Republike datu 27. februara 2021. godine, kada je rekao da će podneti inicijativu da knjige za srpski jezik, istoriju i geografiju štampa isključivo država Srbija, pre svega zbog spornih stavova o Jasenovcu, Kosovu i Metohiji i itd. koji su se nalazili u udžbenicima izdavanim od strane stranih izdavača. Međutim, do današnjeg dana nema gotovo nikakve reakcije, bilo ministarstva, bilo predsednika Republike, koji je rekao da će podneti ovu inicijativu.

Postavlja se pitanje da li je cilj da se Zavod za udžbenike dovede do potpune propasti, a potom pojavi neki spasitelj koji će verovatno za jedan dinar i verovatno sa stranim pasošem, po dobro oprobanom receptu, stići kao neki spas?

Na kraju, sve ovo govorim kao predstavnik poslaničke grupe koja nije bila protiv izbora uvažene ministarke Đukić Dejanović, ali verujte mi da ako ovi ciljevi i zadaci ne budu sprovedeni, u nama ćete imati najveće kritičare. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajuća.

S obzirom da se ova sednica bliži kraju, iskoristiću priliku da još jedanput ponovim stavove Srpske stranke Zavetnici. Iako su moje kolege u danima koji su iza nas na jedan argumentovan i odgovoran način dali niz kvalitetnih argumenata zbog čega ne treba podržati ovaj Zakon o planiranju i izgradnji.

Želim još jedanput da ponovim da Srpska stranka Zavetnici u danu za glasanje neće glasati za predložene i dopune ovog zakona.

Pre svega smatram da on nije prošao prva dva osnovna uslova, a to je da nije u skladu sa Ustavom Republike Srbije i da nije u skladu sa interesima građana Republike Srbije, barem ne većinskim.

Takođe u danu za glasanje nećemo podržati ni predložene izmene i dopune Zakona o energetici, iako u obrazloženju tog zakona postoje određeni argumenti. Smatram da su predložene izmene mogle da budu sprovedene u okviru već postojećih institucija i organa.

Na kraju, želim da se ukratko osvrnem i na dva predloga zakona o kojima nažalost neće biti više prilike da tokom ove sednice razgovaramo, a tiču se Zakona o strancima i Zakon o zapošljavanju stranaca. Predloženim zakonima predviđena je izvesna liberalizacija, predviđene su izvesne olakšice u sticanju i pribavljanju određene dokumentacije, kao i skraćenje rokova za pribavljanje istih.

Predlagač ovog zakona je u obrazloženju predvideo, odnosno pokušao da nam objasni da će tim izmenama i dopunama zakona…

Da li mogu da vas zamolim? Kolege, molim vas. Dva minuta samo. Oprostite.

Predvideo je, odnosno pokušao je da nam objasni da će izmenama i dopunama ovog zakona biti pokrenut novi talas stranih investicija, kao i da će se na ovaj zakon uskladiti domaće zakonodavstvo sa zakonodavstvom EU.

Primera radi, države članice EU sa teritorije Balkana, Hrvatska i Slovenija nemaju ovako liberalan zakon i zadržavaju oštrije uslove prilikom dodeljivanja boravka i zapošljavanja stranih državljana. Znači, moguće je to raditi i bez ovakvih izmena i dopuna.

Na kraju jedan kolega, glasnogovornik vladajuće koalicije, pokušao je da nam objasni da će ovim zakonima biti olakšana mogućnost stranim investitorima koji posluju na teritoriji Republike Srbije, da brže i lakše zaposle visokokvalifikovanu radnu snagu sa teritorija njihovih matičnih država.

Ovo je po mom mišljenju pogrešno na više načina. Pre svega, verujem da će ovim zakonima biti privučena nisko kvalifikovana radna snaga, sa čim građani Republike Srbije mogu da se upoznaju i mogu da svedoče svakodnevno, pogotovo građani grada Beograda.

S druge strane, ako imamo problem sa visokokvalifikovanom radnom snagom onda to treba da bude tema neke druge rasprave. Možda rasprave iz sfere prosvete ili nekog zakona o visokom obrazovanju. Sa druge strane, ja ne znam šta više treba da nam se desi kao državi i društvu da bi se prekinuo taj pogrešan koncept dovođenja stranih investitora po svaku cenu.

Koliko još radnika u Republici Srbiji treba da dobije otkaz mejlom ili SMS da bi shvatili da ovo više ne ide. Da prekinemo sa tom politikom davanja srpske zemlje budzašto, davanja i izdvajanja ogromnih subvencija, da bi onda srpski radnici radili u veoma teškim uslovima za jako mali novac.

Da li je nekome u ovoj sali neprijatno kada kažemo podatak da je 92% subvencija koje država izdvaja otišlo u ruke stranih investitora? Da smo taj novac uložili u domaću privredu, da smo taj novac ponudili predstavnicima srpske dijaspore koji sa stečenim znanjem i iskustvom i novcem žele da se vrate i ulažu u Republiku Srbiju, smatram da bi živeli u jednom boljem i zdravijem okruženju. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Srpska stranka Zavetnici podnela je na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o energetici amandman koji se tiče uspostavljanja republičke komisije za energetske mreže. Predloženi amandman ima za cilj brisanje odredbe člana 1. ovog predloga zakona.

Poslanici Srpske stranke Zavetnici još u raspravi u načelu istakli su da ne postoji opravdani i nužni razlozi za uspostavljanje ovog organa.

U Srbiji danas pored Ministarstva za energetiku postoji još i Agencija za energetsku efikasnost Republike Srbije, kao i Agencija za energetiku Republike Srbije.

Poštovana ministarka nam je pre neki dan pokušala da obrazloži formiranje ove nove komisije rečima da bi se time izvršilo potpuno upravljačko razdvajanje EPS, EMS, kao i „Srbijagasa“ i „Transportgasa“.

Postavlja se pitanje – zar ovaj cilj nije mogao da se ostvari i da se postigne preraspodelom nadležnosti i funkcija u okviru već postojećih organa i agencija, a ne da se sada uspostavlja jedna nova institucija koja će dodatno finansijski opteretiti budžet Republike Srbije, ako se ne varam reč je o sumi od 55 miliona?

Takođe, ministarka je obrazložila da ove izmene, pokušala je da opravda ove izmena na način da se time naši energetski propisi usklađuju sa zakonodavstvom EU, pa se postavlja pitanje – da li predlagač i onaj ko je pisao predlog zakona se služio onom starom, dobrom, opravdanom politikom usklađivanja našeg zakonodavstva sa EU i usklađivanja naših interesa sa interesom EU ili se vodio nečim drugim, što bi, po meni, trebalo da bude slučaj, a to je državnim i nacionalnim interesima Republike Srbije?

Zato, još jedanput, predlažemo brisanje ovog člana, odnosno izostavljanje formiranja republičke komisije za energetske mreže. Zahvaljujem.

Ja sam bio veoma strpljiv. Računam da ćete mi ovih četiri i po minuta vremena vratiti, predsedavajući.

Prošle nedelje je… Kolege ja vas molim stvarno za malo mira. Nikome nisam dobacivao. Čekam svoj red celog dana. Kada završim svađajte se. Javljajte se za povredu Poslovnika.

Smatram da ste trebali da date kolegi vreme za repliku, ali to je na vama i to je vaša stvar.

(Tatjana Manojlović: To je i tvoja stvar.)

Ja neću govoriti, predsedavajući, dok mi ne omogućite da govorim u miru i u tišini.

Možemo predsedavajući?

Prošle nedelje je završena sednica koja je svima nama ulila malo nade da je moguće ovu Skupštinu voditi koliko toliko u skladu sa Poslovnikom. Međutim, nije prošlo ni sedam dana, uspeli ste da nas razuverite. Vratili ste se svojim starim manirima zakazivanja sednice preko noći i trpanju preko 30 tačaka na jedan dnevni red.

Ovaj dnevni red ih ima okruglo 30, a od toga 11 se tiču novih zajmova, kredita, pozajmica i samo posle ove sednice ova država će biti zadužena za novih milijardu i 260 miliona, ali da ne bude da mi Zavetnici samo kritikujemo, gospodine Vesiću, dve pohvale za vas. Prva, što puna dva dana sedite tu i sa pažnjom slušate sve nas, a drugo što ste u svojim odgovorima počeli da budete veoma kreativni pa ste tako na molbu mog kolege da kada govorite o zaduživanju više ne koristite tu argumentaciju koliko nas je zadužila prethodna vlast zato što građane Republike Srbije ne zanima da budu taoci vašeg prepucavanja sa prošlom vlašću.

Vi ste otišli korak dalje pa ste na jedan vrlo inovativan i kreativan način uspeli da nam objasnite koliko se zaduživala Kraljevina Srbija. Sledeći put kada nas budete zaduživali za milijardu i 260 miliona ja vas molim dajte podatke koliko smo se zaduživali u srednjem veku, za početak.

Što se Kraljevine tiče, tu postoje izvesne razlike sa situacijom koju imamo danas, pa je tako npr. za vreme te kraljevine koju pominjete ministar za finansije bio jedan Laza Paču, čovek koji je npr. sa sobom nosio dve olovke pa kad potpisuje neka državna dokumenta onda potpisuje jednom olovkom, a kada piše nešto privatno onda piše drugom olovkom iz poštovanja prema državnoj imovini.

To je ministar kome je kralj Petar pisao molbe da mu isplati neku apanažu unapred da završi crkvu na Oplencu. To su bili ministri i tada se pozajmljivalo. I tada se zaduživalo, ali se vodila jedna domaćinska politika. A ko su bili vaši ministri u vreme vaše vlasti gospodine Vesiću? Dinkić, Boža Đelić, Mirko Cvetković, Lazar Krstić, to su vaši ministri. I to je razlika gospodine Vesiću. I zato vaše poređenje koje ste napravili je besmislenije od onog koji je pokušao da napravi jedan kolega iz ove grupacije koja hoće da nas vodi pravac u Evropu. On je juče pokušao da uporedi dve srpske studentkinje koje su proterane iz Sarajeva zato što su se pohvalno izjašnjavale o Radovanu Karadžiću i Ratku Mladiću. Uporedio ih je sa Naserom Orićem.

Ovo vaše poređenje je još besmislenije. Imamo dnevni red sa 30 tačaka, od tih 30 tačaka, 11 tačaka se tiče zajmova, imamo 18 predloga zakona i jednog, ne možemo da završimo, predsedavajući kada sam počeo u šest minuta, u šestom minutu sam počeo da govorim. Ja vas molim da mi omogućite da mi vratite vreme koje nisam mogao da trošim..

Još tri.

Za sve ima mesta ovde i za zatvore u Kruševcu i Sremskoj Mitrovici i za zelenu agendu, samo nema vremena za Kosovo i Metohiju.

Aprila 19., ja znam da sam vam dosadan ali ću ponoviti to, već nekoliko puta to radim, 19. aprila ste obećali sednicu o Kosovu i Metohiji prošlo je punih tri meseca, te sednice još uvek nema. Ja ovde imam spisak sa jedno 140 razloga zašto vi izbegavate tu sednicu, navešću samo nekoliko pa neka građani budu ti koji će presuditi. Možda je razlog to što ste u ovih tri meseca na osnovu tog …

Nije kompletno vreme. Moje vreme je šest minuta, a prvih šest minuta nisam mogao da govorim.

I šest minuta nisam mogao. Vratite snimak.

Predsedavajući, šest minuta nisam mogao da govorim.

Ima snimak, vratićemo pa ćemo utvrditi, ja vas molim za još minut vremena.

Minut vremena vas molim.

Bio sam dovoljno parlamentaran i sačekao sam da stvorite red na ovoj sednici. Saslušajte me još jedan minut. Bar toliko možete.

Hoću, tri stvari. Prva je što ste u ova tri meseca učinili 150 ustupaka režimu Aljbina Kurtija, drugi je taj što je Petar Petković otišao u Brisel iako je obećao da neće ići dok svi Srbi ne budu pušteni iz zatvora i treći je taj što je juče samoproglašena država Kosovo ušla u međunarodnu Komisiju za nestala lica, što nijedan državni …