Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovane kolege, dragi građani Republike Srbije, prošlo je 40 dana od kako su našu zemlju zadesili tragični događaji. Danas na dnevnom redu imamo Predlog odluke o obrazovanju anketnog odbora koji za cilj ima utvrđivanje činjenica i okolnosti koje su dovele do masovnih ubistava. Od 2000. godine do današnjeg dana formirano je više anketnih odbora koji nažalost nisu ispunili ciljeve zbog kojih su formirani.

Želim da podsetim da je samo jedan od izveštaja svih do sada formiranih odbora usvojen, ali je i on bez konkretnih efekata. Zbog toga danas sa punim pravom ističemo bojazan u svrsishodnog formiranja jednog ovakvog odbora. Taj strah je u potpunosti opravdan imajući u vidu i stav koji je vladajuća većina do sada pokazala prema ovoj važnoj temi.

Odsustvo članova Vlade u trenutku kada raspravljamo o anketnom odboru čiji će zadatak između ostalog biti razmatranje mera koje ćemo kao anketni odbor predstaviti pokazuje koliko je ovoj vlasti zaista stalo i do mera i do bilo kakvih rešenja. Međutim, zbog važnosti i značaja ove teme mi i dalje želimo da verujemo da ovaj odbor neće zadesiti sudbina svih prethodnih i zato apelujemo na savest svih učesnika u ovoj diskusiji da ovo shvate na jedan ozbiljan i jedan odgovoran način.

U ime srpske stranke Zavetnici želim da poručim da ćemo mi podržati formiranje ovog odbora i da ćemo na jedan aktivan i konstruktivan način učestvovati u njegovom radu. Građani gospodo od nas očekuju odgovornost.

Cilj ovog odbora između ostalog treba da bude i utvrđivanje propusta u vršenju nadležnosti kao i da utvrdi odgovornost nadležnih lica koji su na neki način doprineli ili su odgovorni za dešavanja koja smo imali prilike da svedočimo prethodnih, sada već 40 dana.

Da li zbog ovako formulisanih ciljeva vlast namerno odugovlači i izbegava formiranje ovog odbora? U ovom 13. sazivu sve dosadašnje sednice su trajale prosečno tri dana, radili smo subotom, radili smo nedeljom, radili smo drugog dana Božića, ostajali smo u ovoj plenarnoj sali i do dva i do tri ujutru, a danas se navršava gotovo četiri nedelje od kako je ova sednica započela sa radom. Koliko vidim ne nazire joj se kraj. Da li namerno odugovlačite sa formiranjem ovog anketnog odbora da biste pobegli od eventualne odgovornosti?

Kako vreme odmiče stiče se utisak da smo sve dalje od teme i da se ni na koji način ne približavamo bilo kakvom rešenju za izlazak iz krize u kojoj smo se kao društvo našli. Kada su poslanici vladajuće većine ovde birali Vladu, pre nekoliko meseci, u ovoj sali nije bilo dovoljno stolica za sve ministre, a sada gospodo sve te stolice su prazne, već pune četiri nedelje. Ministri konstantno izbegavaju raspravu. Verovatno imaju neka preča posla.

Srpska stranka Zavetnici je odmah nakon ovih tragedija izašla sa konkretnim predlozima mera iz sfere prosvete, obrazovanja, bezbednosti, medija itd. Pozvali smo tada na razgovore, na zajedničke konsultacije, na suštinsku raspravu o merama i o rešenjima, ali dešavanja u proteklih četiri nedelje pokazala su da vama gospodo nije istinski stalo ni do razgovora, ni do mera, ni do bilo kakvih rešenja. Jedini vaš interes je bio da ovu situaciju zloupotrebite za političku promociju.

Vaše mere gospodo su i u to duboko verujem, paušalne i duboko površne. One ne tretiraju ni na koji način suštinu problema u kojem smo se našli. One služe za promociju, za ostavljanje nekog dobrog utiska u medijskim nastupima ili za bacanje prašine u oči javnosti i građanima Republike Srbije. Vaše mere se bave isključivo i samo posledicama, a ni na koji način uzrocima problema. One nisu takve da mogu da nam donesu bilo kakve suštinske i korenite promene, već samo promene kozmetičke i površne prirode. Tako se naprasno prekinuli i ovu školsku godinu, to je pokazatelj da vi i dalje ne shvatate kakvo je stanje u prosveti. Nastavljate da ponižavate, kako prosvetne radnike, tako i roditelje, porodicu i decu.

Jedino je gospodo strašnije od ove tragedije koja nas je zadesila, činjenica na koji način tretirate ovu tragediju, a tretirate je potpuno paušalno i potpuno neodgovorno. To je generalno vaš način i model funkcionisanja. Na isti taj način tretirate pitanje srpskog Kosova i Metohije. Danas dok se Srbi na kosovu proganjaju i sa hapse, sa punim pravom možemo da kažemo da je aktuelni režim izneverio Srbe na severu KiM.

Mi ovde četiri nedelje govorimo o nasilju, a nasilje nam se dešava i dalje. Nasilje se dešava nad srpskim narodom na teritoriji Kosova i Metohije. Vojnici samoproglašene republike Kosovo nišane u goloruke i nenaoružane Srbe, na obične građane, na prolaznike. Zbog toga mi danas tražimo da država reaguje.

Pre mesec danas smo imali obećanje predsednika Narodne skupštine da ćemo u roku od mesec dana održati posebnu sednicu o Kosovu i Metohiji. Taj rok je prošao. Ja danas apelujem na vas, kao i nekoliko puta za ovih mesec dana, da tu sednicu konačno sazovete. Kada je trenutak, ako nije sada? Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić rekao nam je pre neki dan da neće dopustiti, da Republika Srbija i njeno državno rukovodstvo neće dopustiti da se Srbi na Kosovu i Metohiji love kao zečevi, a to nam se upravo dešava danas, dok mi sedimo u ovoj sali.

Želim da iskoristim ovu priliku da još jedanput podvučem da Srpska stranka Zavetnici stoji uz svoj narod na Kosovu i Metohiji. Mi ćemo se boriti da se ova i ovakva politika popuštanja, politika briselskih sporazuma, politika francusko-nemačkih ultimatuma porazi na narednim izborima. Zato još jedanput pozivam državno rukovodstvo da u najkraćem mogućem roku raspiše vanredne parlamentarne izbore, kao i izbore na svim nivoima. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Predstavnici Srpske stranke Zavetnici strpljivo su čekali svoj red i priliku da uzmu učešće u ovoj raspravi. U međuvremenu smo u ovoj maratonskoj sednici slušali uglavnom o natpisima sa „Tvitera“. Kada to kažem, smatram da je odgovornost predlagača ove tačke možda i najmanja. Jasno je posle ovoliko sati i dana polemike i rasprave da je kompromis gotovo nemoguće postići u ovakvim uslovima. Jednostavno, ne postoji dobra politička volja. Ovo je postala pozornica za takmičenje u uvredama, dobacivanjima, besmislicama i ovde se uglavnom razgovaralo o svemu, osim o konkretnim rešenjima i o konstruktivnim idejama.

Naša ideja od prvog trenutka je bila da odgovorno i konstruktivno postupamo i da ni na koji način ne politizujemo ovu temu. Bilo je dovoljno da se u jednom danu dogovorimo oko zajedničke platforme i da nas ova tragedija, koja se dogodila, naprosto obaveže da se ponašamo pristojno, odgovorno i da dajemo konstruktivne ideje, a ne da ovu sednicu pretvorimo u poligon za politikanstvo.

Srpska stranka Zavetnici nije stranka koja je ovde bilo kada licitirala oko toga ko treba da podnese ostavku. Nismo to radili iz prostog razloga zato što smatramo da pojedinačna ostavka ne rešava ono što su ključni problemi. Ključni problem je, gospodo, to što su nama uništeni najvažniji sistemi u državi - obrazovni, prosvetni, sistem vrednosti. Zapravo, mi i nemamo sistem i u pravu je premijerka kada kaže da ovaj sistem nije zakazao, ostaje samo da utvrdimo zbog čega nije zakazao. Zato što, gospodo, naš sistem ne postoji. Mi sistem nemamo. Vi ste taj sistem urušili, kao što ste urušili i razbili državu.

Pre neki dan nas je premijerka obavestila da će iz skupštinske procedure povući Zakon o upravljanju javnim preduzećima, kaže da to radi na molbu predsednika Aleksandra Vučića. Isti scenario videli smo i pre nekoliko meseci kada je iz procedure povučen i zakon o policiji. To vam je u principu slika i prilika sistema o kom priča premijerka. Predsednik zamoli premijerku, ona zamoli Skupštinu, i onda vi ovde glasate na zvonce. To zvonce je u suštini jedini sistem koji kod vas nikada ne zakazuje.

Umesto da smirujete situaciju, da radite na pomirenju u društvu, vi ste nastavili da podstičete političke podele. Vi ste nastavili da se bavite sitnim političkim intrigama i odbranom stranačkog rejtinga. Vi ste pravili kontramitinge, a sada nas pozivate na razgovore. Predsednik prepodne uz trešnje i koka kolu poziva na razgovore i na pregovore, a popodne njegovi narodni poslanici u Narodnoj skupštini na najgori mogući način vređaju svoje kolege iz opozicije.

Da li je to taj razgovor na koji nas pozivate? Da li tako zamišljate kompromis o kom govorite? Jedino mesto za bilo kakve razgovore s predsednikom Republike je ovo mesto ovde, to je Narodna skupština Republike Srbije.

Kako izgleda medijska slika i politička scena mesec dana nakon ove tragedije? Izgleda još gore i još strašnije nego što je izgledala pre nje. Vaša retorika nikada nije bila agresivnija. Vaši politički nastupi nikada nisu bili više lišeniji suštine, a nikada puniji političke bahatosti, netrpeljivosti prema onima koji se drznu da iznesu bilo kakvo mišljenje koje je u suprotnosti od vašeg. Nama dajete razne dijagnoze, nazivate nas tifusarima, bolesnicima, a kod vas se zapravo, gospodo, zapatila jedna ozbiljna dijagnoza, a to je politička paranoja. Vi ste postali toliko ostrašćeni, pa vas više ne zadovoljavaju ni napadi na predstavnike opozicije, ni to više ne može da vas zasiti, okrenuli ste se međusobnim napadima, obračunavate se sami sa sobom u okviru vaših koalicija.

To što danas radite, gospodo, to je još jedna dijagnoza. To je politički kanibalizam. Najviši stranački funkcioneri vladajuće partije optužuju, ni manje, ni više, nego ministre u Vladi Ane Brnabić, istoj onoj Vladi koju tako zdušno ovde podržavate i branite, da rade za strane interese, da su ispostave nekog stranog faktora. Pazite, te unapred naučene fraze počnete da primenjujete, osim predstavnika opozicije, i na svoje stranačke kolege i na ministre u Vladi, a pre sedam meseci ste od nas, gospodo, tražili da ovde podržimo i da glasamo za tu i takvu Vladu. Garantovali ste nam tada njen kredibilitet i njenu efikasnost, a sada nam sami priznajete da u toj Vladi sede ljudi sumnjivih biografija, ljudi koji su pod uticajem stranog faktora, stranih ambasada i stranih Vlada. Konstantno pokušavate ovde danima da nas uplašite nekom pričom o podizanju izbornog praga, o cenzusu.

Gospodo, ja smatram da uz politiku koju danas vodite, uz međusobna prepucavanja u vašoj koaliciji i uz to eventualno podizanje cenzusa, vi treba da se plašite prelaska, a ne predstavnici Srpske stranke Zavetnici. Hoću ovde, po ko zna koji put, da vas podsetim na jednu stvar koju zaboravljate ili namerno preskačete da priznate ili kažete, a to je da je Srpska stranka Zavetnici jedina politička organizacija koja je u ovaj parlament ušla samostalno.

Mi se ne plašimo nikakvih izbora, ne plašimo se nikakvog cenzusa i uvereni smo da ćemo na narednim izborima pokazati ovo što ja vama danas govorim.

Smatram da je krajnje vreme da se, gospodo, vi između sebe dogovorite ko je čiji plaćenik, ko je čija ekspozitura, ko služi srpskim, a ko služi stranim interesima ili vam je neko zamenio govore, pa ono što planirate da zamerate opoziciji to zamerate vašim ministrima u Vladi.

Krajnje je vreme da, gospodo, raščistite između sebe da li ste članovi stranke, partije ili nekog novog pokreta za odbranu države ili naroda ili francusko-nemačkog sporazuma, da utvrdite ko kojoj frakciji pripada, da utvrdite ko je član koje političke stranke, da pre svega sredite stvari u svojoj kući, pa tek kada uradite to, da onda ovde sednemo i da pričamo na jedan odgovoran i konstruktivan način o najvažnijim državnim i nacionalnim pitanjima ili zbog te i takve situacije danas izbegavate vanredne parlamentarne izbore, zato izbegavate konstruktivnu raspravu i diskusiju, zato ne smete da sazovete sednicu o Kosovu i Metohiji. Sve ono na šta smo vas upozoravali u mesecima koji su iza nas sada dobija potvrdu i zato se valjda beži i od konstruktivne rasprave, zato se beži od diskusije u Narodnoj skupštini, zato su zatvoreni svi mogući mediji i za to se plašite da raspišete i vanredne parlamentarne izbore.

Zahvaljujem.

Član 103. stav 7. zloupotreba prava na povredu Poslovnika.

Koleginica Nataša Jovanović nam je držala ovde predavanje kako za godinu dana nismo naučili Poslovnik, a ona za sedam mandata očigledno nije naučila da kada reklamira povredu Poslovnika treba da se obraća vama kao predsedavajućoj, pošto ste vi jedini koji možete da povredite ovaj Poslovnik.

Ne treba da drži predavanja opoziciji. Može da se javi po dnevnom redu, može da se javi kao govornik, a ne da zloupotrebljava povredu Poslovnika da bi replicirala kolegama iz opozicije, pogotovo ne da nam drži predavanja i da nas nešto uči. Zahvaljujem.

Još jedanput Poslovnik, nadam se poslednji put.

Još jedanput reklamiram član 103. stav 7, pošto je u međuvremenu još nekoliko puta prekršen.

(Svetozar Vujačić: Bio je taj član.)

Prvi put za ovih 11 meseci imamo priliku da ovom sednicom predsedava neko ko stvarno ovde želi da zavede red i smatram da je sramota što na najgrublji mogući način kršimo stav 7. člana 103. Poslovnika. Konstantno koristimo povredu Poslovnika ne bi li replicirali jedni drugima.

Još četiri sata imamo vremena za raspravu. Pozivam sve i apelujem na vas da još jedanput zamolite kolege da se vratimo na temu dnevnog reda koja je veoma važna, veoma ozbiljna i da prekinemo ovaj haos u koji smo pretvorili ovu sednicu. Zahvaljujem.

Poštovane kolege, približili smo se kraju diskusije po tački dnevnog reda koja se tiče izveštaja o radu REM-a. Smatram da je ovaj Izveštaj bio odlična prilika da narodni poslanici u Narodnoj skupštini govore, ne samo o konkretnim delovima i o činjenicama koje se nalaze u ovom izveštaju, već o celokupnoj situaciji u srpskim medijima. Umesto toga ovako važnu temu uspeli smo da svedemo na međusobna prepucavanja, podelivši se u dva tabora - na one koji podržavaju "Pink" i one koji podržavaju N1.

Koliko je ova tema važna za vas predstavnike vladajućeg režima pokazali ste time što ste za izvestioca Odbora za kulturu i informisanje ovlastili, ni manje ni više, Nebojšu Bekareca. Danima tražite od nas da se držimo dnevnog reda. Sa kim ja treba da polemišem o Izveštaju o radu Regulatornog tela za elektronske medije? Sa vama, gospodine Orliću ili sa Nebojšom Bakarecem, onim koji u slobodno vreme uređuje naslovnice dnevnog lista "Informer"?

Kada smo inicirali sazivanje ove sednice sa ovim i ovakvim dnevnim redom, nadali smo se jednoj argumentovanoj i civilizovanoj raspravi. Umesto toga, vi ste, gospodo, ovu tačku dnevnog reda uspeli da do kraja obesmislite međusobnim prepucavanjem i pričamo o tome kod je bacio prvi kamen. Ovu diskusiju sveli ste na priču o "Pinku" i o N1, na priču o opozicionim i režimskim medijima. Da, vi, prvenstveno vi zato što vi kao vlast snosite mnogo veću odgovornost od nas.

Za razliku od velike većine vas, ja ovde nisam stipendista ni "Pinka", a ni N1. Ja sam predstavnik Srpske stranke Zavetnici, jedne državotvorne i odgovorne političke organizacije koja nikada nije bila deo niti ove vlasti, niti bilo koje prethodne, a nikada nije bila deo ovog trulog sistema, stranke koja ne duguje nikome ništa.

Za razliku od svih vas ovde, ja nemam obavezu da branim interese niti jedne, niti druge strane. Ako hoćete moje iskreno mišljenje, ja verujem da između te dve zaraćene strane i ne postoje mnogo velike razlike.

U prilog ovome što govorim ide činjenica da ni jedan, ni drugi medij o kojima danas raspravljamo ovde o najvažnijim državnim i nacionalnim pitanjima, a to je pitanje Kosova i Metohije, gde se ovih dana sprovodi poslednja faza okupacije severa naše južne srpske pokrajine, ne izveštavaju na objektivan i odgovoran način, ni jedni, ni drugi.

U momentima kada je neophodno da se glas državotvorne opozicije čuje jače nego ikada, vrata tih televizija zatvorene su za predstavnike Srpske stranke Zavetnici. Ne samo vrata tih medija, nego i vrata ove Narodne skupštine.

Želim da podsetim vas, predsedavajući, kao i sve svoje kolege, ali i građane Srbije, da smo pre više od mesec dana dobili vaše obećanje da ćemo imati prilike da učestvujemo u jednoj posebnoj sednici o Kosovu i Metohiji. Smatram da je sada vreme za tu i takvu sednicu i pozivam vas da održite obećanje koje ste dali pre mesec dana.

Pošto ste već, gospodo, temu ove sednice sveli na prepucavanje i priču o tome koja je televizija slobodnija, evo onda prilike svima da nam objasnite, da nam kažete koliko puta u poslednjih godinu dana su predstavnici Srpske stranke Zavetnici imali prilike da gostuju na televizijama koje tako grčevito branite. Imate priliku da nam objasnite koliko puta, samo ovog meseca, su kvazianalitičari opšte prakse, oni koji spavaju u televizijskim studijima raznih televizija sa nacionalnom frekvencijom i bave se svim mogućim temama, od kovida, rata u Ukrajini, Kosova i Metohije, vremenske prognoze, u svojim bajnim opširnim analizama imali priliku da napadnu Srpsku stranku Zavetnici.

Takođe, imate priliku da nam objasnite i kako je poslednji Šešeljev samuraj Nemanja Šarović, perjanica velikosrpske politike, kako ti mediji prozapadni vole da ga nazovu, postao od državnog neprijatelja glavna zvezda prozapadnih medija. Ovih dana se sponzorišu njegovi intervjui, poziva se po nekoliko puta u televizijske emisije, a samo da bi napadao Srpsku stranku Zavetnici i državotvornu opoziciju. To vam je, gospodo, stanje u srpskim medijima, upravo to. U danu kada je počela skupštinska rasprava o REM-u, taj isti REM je dodelio televiziji "Informer" dozvolu za emitovanje televizijskog programa, istom onom "Informeru" koji je na svojim stranicama objavljivao intervjue sa višestrukim osuđivanim silovateljem, koji je na svojim naslovnicama nekoliko desetina puta plašio građane Republike Srbije pričama o izmišljenim atentatima na državne funkcionere, širio paniku itd.

Zato vam je, gospodo, važno da ovu raspravu obesmislite, da je banalizujete i da je pretvorite u poligon za najniža politikanska prepucavanja i tu vam se, gospodo, završava svaka priča i o REM-u i o medijima. Laku noć.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovane kolege, spletom srećnih ili nesrećnih okolnosti imam priliku da vam se obratim na samom kraju ove diskusije. Sa pažnjom sam u ovih prethodnih pet dana slušao sva izlaganja i moram iskreno da vam kažem da mi je žao što su građani Republike Srbije imali priliku da svedoče jednoj ovakvoj raspravi.

Dugo sam razmišljao o tome na koji način da koncipiran današnje izlaganje s obzirom na ozbiljnost teme i na činjenicu da toliko toga može i mora da se kaže.

Uvažena predsednice Vlade, pre neki dan ste izneli niz kritika povodom izlaganja jednog mog kolege predstavnika državotvorne opozicije. Posle njegovog, a daću sebi za pravo da kažem, odgovornog i trezvenog izlaganja, koje je u potpunosti bilo lišeno bilo kakve politikanske retorike, posle jednog, doduše kritičkog izlaganja u kom smatram da vas ni na koji način nije uvredio ni vas, ni bilo koga od vaših kolega, optužili ste ga da vam se obraća sa medijskih visina, sa Olimpa. Rekli ste tada, da ne ubacujemo i stručnjake, citiram vas – u to blato u kome se svaki dan valjamo. Pitam vas, da li je to ideja kako treba da radimo i kako treba da funkcionišemo?

Da se valjamo u blatu, to ste danas ponovili još jedanput. Da, plivamo u koritu, šta treba da radimo. Da se ponašamo kao šakali, hijene, bez vaspitanja, bez poštovanja, bez dostojanstva. Duboko verujem da je problem ovog društva to što ga njegove političke elite vuku na dno, a na dnu vlada anarhija, beščašće i haos. Na dnu nema kodeksa, nema reda, nema poštovanja. Hoću da vam kažem da mi na to ne pristajemo i da mi u tom blatu ne želimo da se valjamo. U predstavnicima Srpske stranke Zavetnici nikada nećete imati saučesnike u tome. Pet dana sedimo ovde i raspravljamo o svemu osim o onome što treba da bude tema ove sednice.

Nekoliko desetina puta tražili ste od nas predstavnika opozicije da osudimo izjave Jove Bakića i Milovana Brkića. Od nekoliko stotina hiljada građana Republike Srbije koji su na ulice grada Beograda izašli mirno i dostojanstveno da na takav način odaju i pokažu empatiju i saosećanje prema porodicama žrtava, koji na ulicu nisu izašli niti zbog jedne političke partije, ja u to duboko verujem, niti zbog jedne političke ideologije, vi ste uspeli da izvučete izjave dva, po meni, potpuno marginalna lica.

Njihovi stavovi ni na koji način, ponavljam, u to duboko verujem, ne oslikavaju mišljenje i osećanja većinskog dela onih ljudi koji su bili na ulicama toga dana. I to je u redu i to je vaše pravo. Možda nije pošteno, možda nije moralno, ali nije ništa na šta već nismo navikli sa vaše strane. Ja nemam nikakav problem da osudim te i takve izjave, ne da se od njih ogradim, već da ih javno i nedvosmisleno osudim.

Želim da vas pitam jednu stvar. Ne sećam se da ste osudili, a vi ćete me sigurno ispraviti ako grešim, kada su vaše partijske kolege vodili jednu prljavu kampanju i hajku protiv predsednice stranke koju ja predstavljam, jednoj budućoj majci, jednoj dami u blagoslovenom stanju kačili ste albansku kapu na glavu, crtali joj metu na čelu i onda te plakate lepili po kući njene porodice. Ne sećam se da ste to osudili. Ali, danas ste ovde i imate priliku da to uradite.

S druge strane, sećam se da je jedan potpredsednik Vlade, Vlade kojoj ste vi predsednik, ministar odbrane, takvu hajku nazvao, citiram: „političkim koloritom“. Rekao je tada - meni nije problem plakat, mnogo gore stvari su viđene i rađene. Ne mislim da će ikome pasti kosa sa glave.

Ako ste ovu sednicu već obesmislili na ovaj način i pretvorili je u priču o političkom nasilju, a to nije nebitna tema, ali treba da bude tema neke druge sednice, onda budite dostojni, budite pošteni, pa osudite i nasilje koje dolazi sa vaše strane.

Srpska stranka Zavetnici upozoravala je da će se ova sednica pretvoriti u priču o mitinzima i o kontramitinzima. Zato smo i tada insistirali da pre bilo kakvih javnih okupljanja, protesta, mitinga i kontramitinga održimo sednicu Narodne skupštine, na kojoj ćemo hladne glave, racionalno, ako je moguće bez preteranih emocija, razgovarati o uzrocima koji su doveli do ove tragedije i o onome što treba da budu rešenja da kao društvo izađemo iz situacije u kojoj se nalazimo.

Zato smo pre održavanja bilo kog protesta, u ponedeljak 8. maja, održali u ovoj Narodnoj skupštini, najvišem zakonodavnom domu, konferenciju za štampu, ne preko neke televizije, ne u stranačkim prostorijama, nego ovde u Narodnoj skupštini. Na toj konferenciji za štampu smo predloži konkretne mere iz sfere prosvete, bezbednosti itd. Smatram da smo time pokazali veliku dozu odgovornosti i spremnost da konstruktivno razgovaramo o rešenjima. O tim konkretnim predlozima i rešenjima verujem da će biti priče da u narednim danima govorima više, ja i moje kolege. U principu, to rešenje jeste jednostavno.

Našem društvu je, gospodo, u situaciji u kojoj se nalazimo, pre svega, potrebno jedinstvo, potreban nam je povratak tradicionalnim i moralnim vrednostima i potreban nam je povratak sebi i Bogu.

Zato želim da iskoristim ovu priliku da vas sve i vas moje kolege i građane, kako grada Beograda, tako i Republike Srbije, pozovem da se danas 25. maja, na Spasovdan,, okupimo tamo gde su se okupljali naši preci vekovima unazad, da se okupimo na Spasovdanskoj litiji i da iza moštiju Svetog vladike Nikolaja Velimirovića pokažemo jedan dostojanstven i moralni lik našeg naroda, za koji smatram da nam je u ovom trenutku preko potreban. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

U skladu sa članom 287. Poslovnika o radu Narodne skupštine, iskoristiću mogućnost da od Vlade Republike Srbije zatražim sledeća obaveštenja.

Pre svega od Ministarstva odbrane da objasni da li je i na bilo koji način reagovalo povodom početka NATO vežbi „Defender Europe“ koja se ovih dana održava na teritoriji Kosova i Metohije? Da li je bilo koja od zemalja učesnica tražila saglasnost Republike Srbije za razmeštanje svojih trupa na teritoriji Kosova i Metohije, s obzirom da je, po važećem Ustavu Republike Srbije i po važećoj Rezoluciji 1244 koju je doneo Savet bezbednosti UN, Kosovo i Metohija sastavni deo Republike Srbije?

Želim da naglasim da je duboko zabrinjavajuća izjava ambasadora SAD u Prištini koji kaže da je svrha ove vojne vežbe da se pokaže spremnost da je američka vojska voljna i spremna da iskrca svoju opremu i svoje trupe na teritoriji Kosova i Metohije u nameri da podrži svoje saveznike. Da li ovu izjavu možemo da tumačimo kao još jednu pretnju ambasadora upućenu Republici Srbiji i da li on na taj način najavljuje neke sukobe?

Ako imamo u vidu da je bezbednosna situacija u našoj južnoj pokrajini veoma napeta i da imamo najavu Kurtijevih gradonačelnika da će do kraja ovog meseca nasilno preuzeti prostorije na teritoriji severa Kosova i Metohije u one četiri severne srpske opštine, opravdano se postavlja pitanje - da li je izjava ambasadora Amerike upućena Srbiji sa ciljem da je zaplaši i odvrati od toga da zaštiti svoje državne i nacionalne interese i da zaštiti srpski narod pred nekim novim eventualnim pogromima? Da li je ovim povodom upućen makar diplomatski protest ambasadi SAD ili bilo kojoj drugoj državi koja je uputila svoje trupe na ove vojne vežbe? Da li je ćutanje naše države još jedan vid implementacije onog francusko-nemačkog ultimatuma?

Moje drugo pitanje upućujem Ministarstvu za rad zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i tražim odgovor - zbog čega zaposlena lica koja su osobe sa invaliditetom nemaju pravo na uvećanje broja dan godišnjeg odmora na osnovu potvrde o statusu invalida?

Naime, važeći Zakon o radu to trenutno ne predviđa, dok mnogi poslodavci svojim opštim aktima i ugovorima o radu trenutno ne predviđaju da se broj godišnjih dana odmora može uvećati po tom pitanju. Opet sa druge strane veliki broj poslodavaca u svojim opštim aktima i ugovorima o radu predviđa da se broj dana godišnjeg odmora može uvećati na osnovu radnog iskustva, to u principu znači više slobodnih dana za one zaposlene koji imaju duži radni staž, na osnovu složenosti poslova znači više slobodnih dana za lica koja imaju višu stručnu spremu itd. ili posebnih uslova o radu, a to se odnosi na ona lica koja obavljaju posao na terenu i neke druge vrste specifičnih poslova, ali ovi opšti akti, ugovori o radu ne nalaze za shodno da invaliditet treba uzeti u obzir kod određivanja broja dana za godišnji odmor.

Na ovakvim stvarima pokazali bi kao društvo, pre svega, humanost. Ovde se radi o ljudima čije zdravstveno stanje zahteva više dana odmora za lečenje i oporavak u odnosu na one osobe koje nemaju problem sa invaliditetom. U mnogim evropskim i svetskim zemljama ovo pitanje je jasno regulisano zakonom i neverovatno je da Republika Srbija to još uvek nije učinila, već da je to prepustila dobroj volji poslodavaca.

Na kraju, sledeće pitanje upućujem Ministarstvu zdravlja, zanima me zbog čega se sa tim naknadama, sa tim uplatama koje Republički fond za zdravstveno osiguranje isplaćuje licima koja su na bolovanju dužem od 30 dana kasni i po nekoliko meseci. Ovaj problem je prisutan već dugi niz godina i čini mi se da se ne radi ništa na njegovom rešavanju. U pitanju su naknade koje se isplaćuju osobama koje su teško bolesne, koje su povređene. To su osobe koje su u drugom stanju, znači trudnice, kojima su ti prihodi često jedini izvor prihoda. Da li se iko pita kako ti ljudi žive dok očekuju platu? Zbog toga u ime Srpske stranke Zavetnici tražimo odgovor. Koji je razlog za ovakvu praksu kašnjenja i neredovnog isplaćivanja sredstava? Insistiram da se što pre nađe rešenje kako bi se takve uplate izvršavale bez kašnjenja. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Član 27. kaže: „Predsednik Narodne skupštine stara se o primeni ovog Poslovnika“.

Poslovnik na drugo mestu kaže: „Govornik na sednici Narodne skupštine dužan je da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine“.

Predsedavajući, smatram da vi ili bilo ko drugi ko sedi na vašem mestu dužan je da reaguje kada predstavnik bilo koje političke partije u ovoj Skupštini naziva svoje kolege fašistima.

To je jedna strašna optužba. Sedimo u domu koji je gradio kralj Aleksandar Karađorđević, koji je bio prva žrtva fašizma i nacizma u Evropi. Predstavnici smo naroda koji je imao dva antifašistička pokreta.

Skandalozno je i strašno, i na ovo reagujem već nekoliko puta, da kolege narodni poslanici nazivaju predstavnike naroda, koji su izabrani legalno i legitimno na izborima, fašističkim organizacijama.

To je skandalozno. Dužni ste da reagujete. Obraćam se sada direktno vama zato što ste sada vi tu, niste bili kada se desila ova skandalozna stvar, ali pošto se ponavlja već nekoliko puta, još jednom želim da apelujem da kao predstavnici jednog slobodarskog naroda, koji je ratovao i imao ogromne žrtve protiv fašizma i nacizma, ne smemo da dozvolimo da narodni poslanici u Narodnoj skupštini jedni druge nazivaju fašistima. To je skandal.

Ne tražim da sada kaznite prethodnog govornika, ali vas molim, pošto se ovo ponavlja nekoliko puta, da jednom za svagda stanemo na put tom i takvom obraćanju kolegama.

Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Koristiću vreme šefa poslaničke grupe.

Javljam se zbog jedne jednostavne stvari i nadam se da ćemo ovim mojim izlaganjem staviti tačku na ovu priču. Malopre mi niste dali vremena da završim svoje izlaganje, a tiče se ove teme na koju, nažalost, moram ponovo da se vratim, a kojoj se, nažalost, kao Skupština vraćamo već nekoliko puta, a to je ta toliko pominjana tema fašizma.

Još jedanput se trudim da apelujem na vas. Sa pravom ste mi malopre odgovorili da ste kaznili jednog mog kolegu i nemam ništa protiv toga, to je vaše pravo. Ako ste kaznili njega, tako ste trebali da kaznite i kolege iz vladajućih partija kada rade iste ili još gore stvari. Nemam ništa protiv kazni i svakoga ko to radi treba kazniti, iako smatram da ste pogrešno tada tumačili izlaganje mog kolege, ali ne želim da ulazim u raspravu po tom pitanju.

Molim vas, apelujem na vas, najiskrenije, da tome stanemo konačno na put. Sramota je da kolege jedni druge nazivaju fašistima. Pripadnici naroda, slobodarskog naroda, koji je tolike žrtve podneo za slobodu u Drugom svetskom ratu, koji je imao, ponovo ponavljam, dva antifašistička pokreta. Gledajte, to su ozbiljne stvari, tako optuživati svoje kolege, a to nije prvi put da to slušamo.

Svaki dan ovde slušamo arsenal uvreda i nemam ništa čak ni protiv toga i to je deo političkog folklora, nažalost. Ali, ovo je strašno. Dajemo za pravo sutra nekim ljudima koji gledaju ovo sa strane da o nama govore kao o fašistima. Ovo može da ostavi dalekosežne posledice po naše društvo, po našu demokratiju i po ovaj parlament. Ja vas molim da se uzmemo u pamet i da tome konačno stanemo na put.

To što sam govorio pre pet minuta ne znači da u tih pet minuta niste uspeli da još jedanput povredite Poslovnik.

Član 27.

Bio sam vrlo korektan u svom izlaganju prema vama. Nisam vas niti vređao, niti bilo šta. Da li je moguće da ne možete, kada mi već odgovarate, da odgovorite na jedan korektan način, nego izvrćete istinu i činjenice?

Tražio sam iste aršine za sve koji krše Poslovnik i to tražim ponovo, i za mene kada to budem radio, i kada se ja ne budem pridržavao stavova ovog Poslovnika, molim vas, kaznite i mene. Evo, tražim to javno. A ja znam da to ne radim. Vi to radite, rade druge kolege. Molim vas, iste aršine i za predstavnike opozicije i za predstavnike vladajućeg režima. Toliko.

Molim vas da u vašem izlaganju… (Isključen mikrofon.)

Nadam se poslednji put danas.

Član 107. koji kaže – govornik na sednici Narodne skupštine dužan je da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine.

Prethodna koleginica je potpuno opravdano pokušala da zaštiti svog kolegu i nemam ništa protiv toga. U svom izlaganju rekla je da kolega kada je govorio o fašističkim desno orijentisanim partijama nije mislio na one koji se nalaze u Skupštini. Ja mislim da po našem Ustavu i zakonu ne postoji mogućnost da se fašističke partije uopšte registruju. Ako postoje, bilo u ovom parlamentu, bilo van, dajte da vidimo koje su, pa da ih zabranimo.

Moje izglaganje se nije ticalo samo na povredu koja je učinjena malo pre, tokom predsedavanja moje uvažene koleginice, nego na nešto što se dešava u kontinuitetu već nekoliko puta. Ja apelujem i na nju i na vas, predsedavajući, obraćam se vama, i na sve one koji ubuduće budu predsedavali, koji budu sedeli za tom stolicom, da povedu računa o tim i takvim stvarima.

Ni u parlamentu, ni van njega, nema takvih organizacija. Ako postoje indicije da ih ima, evo, birali smo tužioce prošle nedelje, dajte da ih ukinemo, dajte da ih zabranimo. Sramota bi bila za naše društvo da takve organizacije uopšte i postoje.

Poštovane kolege, iako sam imao nameru da se u svom današnjem izlaganju osvrnem na druge teme koje se nalaze na dnevnom redu, događaji na Kosovu i Metohiji koji su prethodnih dana obeležili sve ono što se dešavalo, u danima koji su bili iza nas, motivisali su me da se još jedanput osvrnem na ovu veoma važnu temu.

U trenucima dok narodni poslanici u Narodnoj skupštini Republike Srbije imaju mogućnost da diskutuju o Predlogu zakona o slobodi kretanja na Zapadnom Balkanu, čijom bi se ratifikacijom Republika Srbija obavezala da prihvati i prizna lične karte i diplome koje izdaju organi samoproglašene republike Kosovo, režim Aljbina Kurtija pokušava da do kraja sprovede okupaciju severnog dela južne srpske pokrajine.

Podsetiću vas na onaj čuveni grafit koji se godinama iza nas nalazi u centru severne Kosovske Mitrovice i koji kaže – jer odavde nema nazad. On predstavlja simbol otpora srpskog naroda koji vekovima odoleva pritiscima koji se prema njima vrše, koji godinama unazad odoleva svim režimima u Prištini, koji uspešno odoleva albanskim ekstremistima koji pokušavaju da zaposednu i ovaj deo Republike Srbije. Ta severna tvrđava dobro se držala svih ovih godina.

Međutim, u nedelju imali smo prilike da vidimo jednu drugu vrstu pritiska, jedan perfidni način borbe protiv srpskog naroda. U četiri opštine na severu Kosova i Metohije koje imaju većinski srpsko stanovništvo održani su izbori koje je raspisala Priština. Srbi su ih, sa punim pravom, bojkotovali, zbog celokupnog terora koji režim Aljbina Kurtija nad njima sprovodi u godinama koje su iza nas. Režim Aljbina Kurtija je taj i takav bojkot iskoristio da ovih dana pokuša da u te četiri severne srpske opštine instalira svoje gradonačelnike.

Kada smo govorili o tome, mi predstavnici Srpske stranke Zavetnici, državotvorne opozicije, kada smo najavljivali jedan takav scenario, kada smo upozoravali da je reč o jednoj novoj prevari i da od te zajednice srpskih opština nema ništa, a da i ako ona bude bila osnovana, biće osnovana po zakonima i po ustavu neke samoproglašene republike Kosovo. Kada smo rekli da nemamo ni jedan razlog da kao država više pristajemo na ustupke, kada nema više razloga jer nećemo dobiti ništa, napadani smo ovde da smo Kurtijevi Srbi, da smo neke lažne patriote i da smo anti državna opozicija.

Iste epitete dodeljivali ste nam i onda kada smo upozoravali da za onim stolom za kojim se danas pregovara u Briselu ništa dobro neće proisteći za srpski narod na Kosovu i Metohiji. Dok se za tim i takvim stolom bude pregovarali, pod ovim uslovima pod kojima se pregovara danas, Srbija neće dobiti ništa, već će, kao i do sada, davati i predavati.

Juče je glasanjem u Komitetu ministara započet proces ulaska samoproglašene republike Kosovo u Savet Evrope. Koristim ovu priliku da se zahvalim državama koje nisu glasale za to. Želim da se zahvalim Kipru, Španiji, Mađarskoj, Rumuniji, Azerbejdžanu, Gruziji, koji su tim glasanjem dokazali svoj principijelni stav i dokazali da poštuju teritorijalni integritet i suverenitet Republike Srbije.

Međutim, ono što želim takođe da istaknem, da su juče zemlje KVINTA u momentima dok su pozivale zemlje članice da podrže ulazak Kosova u Savet Evrope, kao argument koristile činjenicu da Republike Srbija u Briselu, a kasnije i u Ohridu, prihvatila ono što nazivamo francusko-nemačkim ultimatumom. Kao što znate, u tom francusko-nemačkom sporazumu stoji onaj član koji kaže da se Republika Srbija neće protiviti ulasku samoproglašene republike Kosovo u međunarodne institucije.

Kada smo ovde tražili da se održi jedna posebna sednica o Kosovu i Metohiji koja će za temu dnevnog reda, temu diskusije imati taj francusko-nemački ultimatum, a ne izveštaj Kancelarije za Kosovo i Metohiju, kada smo tražili da u ovoj skupštinskoj sali definišemo ono što će biti dalje pregovaračke pozicije, kada smo tražili da ovde i na ovom mestu definišemo šta je to što su crvene linije, govorili ste nam da za to nema potrebe.

Nikada, ni pismeno, ni usmeno, ni tiho, ni glasno, ni javno, ni tajno nismo smeli da pristanemo na takve stvari. Niste smeli da na taj način ugrozite državne i nacionalne interese Republike Srbije.

Da li je moguće da u našem društvu i dalje postoje oni koji gaje toliku dozu političke lakomislenosti da mogu da veruju da Brisel i EU žele nešto dobro Srbiji i srpskom narodu? Koliko još rundi pregovora je potrebno da shvatimo da smo, nažalost, pred nokdaunom? Koliko još packi od strane EU treba da primimo da bismo shvatili da oni nas tamo ne žele i da nema kraja njihovim ucenama?

Koliko ćete još snagu i resurse trošiti na obračun sa državotvornom opozicijom, sa predstavnicima Srpske stranke Zavetnici? Da ste barem deo tog entuzijazma usmerili prema borbi za nacionalne interese u Briselu, verujem da bi rezultat na onom semaforu, koji toliko pominjemo, bio mnogo drugačiji, ili možda ne greše oni koji tvrde da je najbolje što radite, u stvari, vođenje tih propagandnih ratova i političke kampanje.

Verujte mi, ja bih lično, a verujem i moje kolege, voleo da ste vi u pravu. Prihvatio bih da smo mi lažne patriote, da ste vi u pravu, ali nažalost, događaji nas demantuju. Sva naša upozorenja su se dokazala kao tačna.

Srbija više nema kondicije da trpi vaše pogrešne političke procene i vaše pogrešne političke odluke. Nema više vremena za slepo verovanje u to carevo novo odelo. Srbija već odavno ne veruje u taj mit o EU, iako se ovih dana i vi i vaši ideološki saveznici sa ove strane trudite da tu temu rehabilitujete. Uzvikujete parole, kažete – pravac Evropa, a ja se bojim da smo mi kao društvo koje vi vodite potpuno izgubili kompas. I ta mantra da EU nema alternativu je prevaziđena i smatram da ste i vi koji se i dalje borite za tu mantru takođe prevaziđeni. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, predstavnici opozicije vas taman pohvale, a vi nam ovako vraćate.

Kaže član 103. Poslovnika o radu Narodne skupštine da narodni poslanik ima pravo da usmeno ukaže na povredu u postupanju predsednika, odnosno u ovom slučaju vas predsedavajuća i to neposredno po učinjenoj povredi.

Trebali ste da mi date povredu Poslovnika malopre, a da se uopšte ne bih ni javljao za povredu Poslovnika trebali ste da mi date pravo na repliku. Član 104. koji kaže – ako narodni poslanik, u ovom slučaju uvaženi ministar, u svom izlaganju pogrešno protumači izlaganje drugog narodnog poslanika to ostavlja mogućnost za repliku.

Bili ste dužni, uvažena predsedavajuća, da posle 20 minuta izlaganja uvaženog ministra, meni date pravo da mu odgovorim u samo dva minuta. Smatram da sasvim dovoljno vremena imam za diskusiju, pogotovu predstavnici vladajućeg režima, pogotovu ministri koji su gosti na ovoj sednici.

Kaže ministar, da li hoćemo ozbiljno da pričamo o Kosovu i Metohiji? Hoćemo. Apsolutno možemo da pričamo.

Ne, ne obraćam se vama, obraćam se vama.