Ministar je pitao da li hoćemo na ozbiljan način da govorimo, i da, hoćemo. Zato i tražim pravo na repliku, zato i tražim da posle 20 minuta izlaganja uvaženog ministra, ja dobijem samo dva minuta. Da li je to mnogo? Ja smatram da nije.

Zato vas pozivam da organizujete posebnu sednicu o Kosovu i Metohiji na kojoj ćemo imati dovoljno vremena da svi ovde obrazložimo svoje političke stavove i da iznesemo ono što smatramo da su dobri i pozitivni ideje za rešavanje ovog problema. Hvala.

Predsedavajući, velika mi je čast i zadovoljstvo što posle devet meseci imam priliku da prvi put obrazložim jednu dopunsku tačku. Nadam se da u budućnosti ovo neće biti stvar dobre volje vas, predsedniče, nego poštovanja Poslovnika o radu Narodne skupštine.

Danas se navršava tačno šest meseci od kada je 27 narodnih poslanika državotvorne opozicije, a na inicijativu Srpske stranke Zavetnici, podnelo Narodnoj skupštini Predlog rezolucije o zabrani korišćenja sankcija.

Smatramo da bi prihvatanjem ove rezolucije Republika Srbija zaštitila svoje državne i nacionalne interese, kao i učvrstila svoju vojnu neutralnost.

Svedoci smo da se od naše države svakodnevno traži da se odrekne svoje proklamovane vojne neutralnosti i svrsta na stranu Evroatlanskog bloka.

Simbolično, baš u danima kada je potpisan Kumanovski sporazum Republika Srbija planira vojne vežbe zajedno sa pripadnicima NATO pakta i to baš na jugu naše Republike, koji je najviše propatio za vreme NATO bombardovanja koje je trajalo 78 noći i dana.

Upozoravam da se ovim krši Zaključak Saveta za nacionalnu bezbednost, kojim je uspostavljen moratorijum na održavanje vojnih vežbi sa stranim vojnim savezima.

Da situacija još bude tragičnija, tu vest je građanima Republike Srbije saopštio američki izaslanik Derek Šole, što i ne treba da nas čudi ako uzmemo u obzir servilan stav koje državno rukovodstvo ima prema stranim ambasadorima.

I to nije sve. Aktuelno političko rukovodstvo u zemlji sve više pomera klatno svoje spoljne politike prema NATO paktu. Prihvatanjem francusko-nemačkog sporazuma, kojim se legalizuje secesija naše južne srpske pokrajine, šalju se naši vojnici u borbene trupe EU pod komandom upravo onih država koje su nas bombardovale 1999. godine. Takođe se uvode i sankcije državama koje nisu priznale kosovsku nezavisnost.

Građani Srbije treba da znaju da je državno rukovodstvo Republike Srbije uvelo sankcije Siriji, Maliju, Kongu, Gvineije, Venecueli i, umesto da poništi odluku prethodnih vlasti o uvođenju sankciji Belorusiji, ono je podržalo novi paket mera i sankcija protiv ove naše savezničke države.

Mi smatramo da je ova politika duboko pogrešna, pogotovo kada se uzme u obzir da nas dovodi u konfrontaciju sa našim oprobanim saveznicima.

Naročito treba da podsetimo da upravo mi, naša država i narod koji su bili izloženi sankcijama, ekonomskoj i političkoj izolaciji, stav Srpske stranke Zavetnici je da sankcije ne mogu i ne smeju da budu politička i ekonomska praksa u 21. veku.

Ovim završavam, predsedavajući.

Pozivamo vas da uvrstite razmatranje ove rezolucije na dnevni red ove sednice, pošto bi ono pomoglo Srbiji da se odupre svim aktuelnim i budućim pritiscima kojima pokušavaju da od nas iznude uvođenje sankcija drugim međunarodno priznatim državama.

Hvala.

Zahvaljujem poštovana predsedavajuća. Poštovani građani Republike Srbije, imam odgovornost i obavezu da vas obavestim da se od narodnih poslanika Narodne skupštine Republike Srbije u ovom najvažnijem zakonodavnom domu na današnji dan traži da prihvate i da priznaju državne simbole jedne separatističke tvorevine, da priznamo da ono što nam otimaju već više decenija više nije naše.

Danas od nas traže da ovu zastavu prihvatimo kao legitimnu i kao legalnu, da priznamo …

(Svetozar Vujačić: Nije to tema.)

… da postoji nekakva republika Kosovo, a ne Kosovo i Metohija, da priznamo simbole pod kojima su vršili pogrom nad srpskim stanovništvom na Kosovu i Metohiji, da priznamo simbole pod kojim su učinjeni zločini nad Srbima u južnoj srpskoj pokrajini i da prihvatimo one simbole pod kojim su samo u jednom danu srušeni i spaljeni 35 crkava i manastira na teritoriji Kosova i Metohije, da priznamo da na Kosovu više nije potrebna srpska trobojka, već da je ovo zastava koja treba da se vijori od Kosovske Mitrovice do Peći i Prizrena.

(Nikola Radosavljević: Kada si bio tamo?)

(Rodoljub Stanimirović: Odgovori.)

Poštovani građani Republike Srbije, kolege ja znam da ovo boli, ja znam da nije prijatno ovo slušati, ali imaćete sasvim dovoljno vremena da me saslušate.

(Narodni poslanici SNS dobacuju.)

Predsedavajući, ja vas molim za jedno zvonce, ako nije problem, pa da mogu da nastavim svoje izlaganje. Evo, dobacuju ministri iz prvog reda da nisam ja taj kome treba da dobacujete, taj kome treba da dobacujete sedi u vašim redovima.

Ja zahtevam od vas da mi omogućite da govorim.

Govoriću kada vaše kolege prestanu da dobacuju.

Evo, sad ću vam objasniti, a vi mi omogućite da govorim neometano, molim vas.

(Rodoljub Stanimirović: Izvini se i možeš da pričaš.)

Poštovani građani Srbije, danas se od nas očekuje da u ovoj Narodnoj skupštini ratifikujemo Sporazum koji je 3. novembra 2022. godine u Berlinu, u ime Vlade Republike Srbije potpisala potpredsednica Vlade Ana Brnabić. Čitajući ovaj sporazum proistekao iz Berlinskog procesa stiče se utisak da su bolje prošli oni optuženici u Nimberškom procesu, nego što je prošla Republika Srbija u ovom berlinskom.

(Veroljub Arsić: Najbolje su prošli šiptari koje ste pustili.)

Kažu da je to dogovor zemalja Zapadnog Balkana među kojima se nalazi i samoproglašena republika Kosovo. Dvadeset i kusur godina ubeđujete nas…

Sa kim ja poredim Srbiju?

Ja vrlo dobro vodim računa o tome šta govorim, a na vama je da mi omogućite da govorim u miru pošto ste vi ti koji se brine na redu na ovoj sednici.

Vrlo dobro.

Dvadeset i kusur godina i ova i prethodna Vlast ubeđuje nas i govori nam o integracijama u EU da bismo se na kraju borili da se integrišemo u nešto što danas nazivate Zapadni Balkan. To je valjda važno samo zato što je zapadno.

Ako danas prihvatimo ovaj sporazum, koji se nalazi na dnevnom redu prihvatićemo lične karte nepriznate, samoproglašene tzv. republike Kosovo, takođe i diplome iz njihovog sistema.

(Narodni poslanici SNS dobacuju.)

Ako danas ratifikujemo ovaj sporazum koji ste stavili na dnevni red mi ćemo zakloniti i u pravni poredak Republike Srbije uvrstiti isprave one države koja je nastala NATO bombardovanjem, koja je nastala terorističkim aktima oslobodilačke vojske Kosova, koja je nastala na kriminalu, na trgovini ljudima i na „žutoj kući“…

(Narodni poslanik: Koje države?)

…lažne države Kosovo.

Državljani republike Kosovo moći će nakon ratifikacije ovog sporazuma bez ikakvih ograničenja da koriste lične karte sa simbolima samoproglašene nepriznate republike prilikom ulaska na teritoriju centralne Srbije ili tranzita preko njene teritorije.

Dakle, ako ih neko legitimiše na primer u Vranju ili u Prokuplju ili u Bačkoj Topoli oni će bez problema moći da pokažu lične karte republike, nepriznate republike Kosova i budu spokojni i zaštićeni. Doduše, ako to pokušaju u Kraljevu možda ih niko neće legitimisati. Kraljevačka policija je ovih dana zauzeta pisanjem kazni bakama koje na ulici prodaju tri zumbula i četiri karanfila, ali verovatno na drugim delovima naše teritorije hoće.

Tu nije kraj. Ako ovo danas izglasamo u naš pravni poredak uvrstićemo i diplome koje su stečene u obrazovnom sistemu samoproglašene republike Kosovo.

Dakle, mi treba kao legitiman obrazovni program da prihvatimo onaj koji se danas sprovodi na teritoriji samoproglašene republike Kosovo, u kom se uči da u Kosovskoj bici su pobedili Albanci, da je Miloš Obilić albanski heroj, da je UČK oslobodilačka vojska, a da je velika Albanija nešto što je normalno i nešto što je prirodno.

Onda tim licima koja su stekla svoje znanje, obrazovanje upitno i diplome u takvoj indokrinaciji treba da dopustimo da ovde konkurišu na srpskom tržištu rada. Pošto ste vašom politikom, gospodo, i vi i prethodna vlast oterali mlade i obrazovane ljude iz ove države u beli svet sada na njihova mesta treba da stignu oni koji su se školovali u sistemu Ramuša Haradija, Hašima Tačija i Aljbina Kurtija.

Svi dobro znate da je zbog blizine administrativne linije izvesno da će kosovski Albanci tražiti posao u opštinama na jugu Srbije u Vranjskoj kotlini, u Preševu, u Medveđi, u Bujanovcu i da će na taj način ojačati albanski korpus u tim sredinama i to ne bi bio nikakav problem. Ja poštujem sve građane ove države, za mene su svi jednaki. Međutim, dobro je poznato da su ovi krajevi davno u njihovim mapama ucrtani kao istok nekog nezavisnog Kosova, odnosno kao pojas velike Albanije.

Pitam vas – zašto ovo radite?

(Nikola Radosavljević: Pričaš o Kosovu a nikada nisi bio tamo.)

Da li ste svesni posledica po državu i narod? Da li ste svesni koje posledice ratifikacija ovakvog sporazuma može da ima po naš narod i državu?

Voleo bih konačno da posle toliko vremena saznamo šta je to i koji su to benefiti.

U ovom sporazumu koji se danas nalazi na dnevnom redu među razlozima za potvrđivanje sporazuma stoji sledeće – stupanje na snagu ovog sporazuma predstavlja korak ka punopravnom članstvu u EU. Ja sa pravom postavljam pitanje – da li se zakoni donose radi dobrobiti građana Republike Srbije ili radi ulaska i punopravnog članstva Srbije u EU?

Sinoć je predsednik Srbije rekao da ništa neće biti od zajednice srpskih opština. Imali smo priliku da slušamo svi. Ministarka nas je malopre pitala da li smo sa pažnjom pratili. Zašto onda radimo ovo i kome se onda više mi dodvoravamo? Da li zaista mislimo da će EU nagradi tu i takvu našu politiku? Neće. Znate koga će nagraditi? Aljbina Kurtija i nagradila ga je viznom liberalizacijom koja, uzgred budi rečeno, ne važi za Srbe sa KiM.

(Nikola Radosavljević: Pričaš o Kosovu, a nisi bio tamo. Nosiš zastavu lažne države Kosovo.)

(Rodoljub Stanimirović: Jel ti slušaš predsednika?)

Kolega nemojte se drati. Za ovih devet meseci, mog poslaničkog rada, nijednom vas nisam čuo da ste se javili za reč, kao i 90% vaših kolega, samo dobacujete. Javite se za reč, pokažite to svoje znanje, pokažite te argumente, pa da raspravljamo. Nemojte samo dobacivati. Znam da vas ovo boli. Za to vreme mi svojim oprobanim prijateljima i saveznicima zabadamo nož u leđa.

Jutros sam govorio o tome kojim smo sve zemljama o proteklom periodu uveli sankcije, a kao vrhunac juče smo uveli vize za Kubu, da bismo, kako ste sami rekli uskladili svoju politiku sa politikom EU. Nema sumnje da ćete ratifikacijom ovog sporazuma započeti sprovođenje francusko – nemačkog ultimatuma. To je onaj isti ultimatum koji nismo prihvatili, ali smo prihvatili, u Ohridu jesmo, u Briselu nismo, ali ćemo implementirati i formirali smo tim za njegovu implementaciju.

Kažete, da ništa niste potpisali, a od nas tražite da glasamo za ratifikaciju ovog sporazuma. Pa šta biste tražili da smo potpisali nešto? Mi smo na vreme upozoravali građane Republike Srbije da francusko – nemački plan predstavlja svojevrsnu kapitulaciju. Zato i postoji problem da se o francusko – nemačkom ultimatumu govori na televizijama sa nacionalnom frekvencijom. Zato postoji problem da se francusko – nemački ultimatum odmah i u celini pročita na RTS-u i u drugim medijima sa nacionalnom frekvencijom da istina ne bi mogla da dođe do građana.

Podsećam vas, da niste dobili mandat za ovakvu politiku. Građani nisu glasali za ovu. Niste dobili podršku naroda na izborima da bi ste pravili vojne vežbe sa NATOM dok traje rat u Ukrajini. Niste dobili podršku naroda da pripremate privatizaciju EPS-a, srećno razvedena ministarka Đedović malopre je rekla da privatizacija EPS-a neće biti sprovedena u tolikoj meri. Ministarka, ja vas razumem u potpunosti. Ovo je prvi mandat, prošlo je šest meseci, još niste naučili da zaobilazite istinu kao vaše starije kolege, ali ja se bojim da izbori idu brzo da nećete imati ni prilike da savladate tu veštinu.

Niste dobili mandat da svakodnevno kršite i gazite Ustav Republike Srbije. U nama nećete imati saučesnike u tome. Šta više, imaćete protivnike, imaćete odlučan i snažan otpor sa naše strane. Zato smo počeli veliko nacionalno okupljanje za odbranu države i dostojanstva građana. Zato još jedanput želim da iskoristim priliku da pozovem građane da se sutra u subotu 22. aprila okupimo u Novom Sadu u 16 časova ispred Srpskog narodnog pozorišta.

Još jedanput hoću da podsetim na reči Svetozara Miletića – i dok jedan Srbin postoji i on je narod.

Sva sreća, ima nas sve više i svakoga dana biće nas sve više. Zahvaljujem.

To da li nas je bilo 200 ili više govori činjenica da ste morali da se derete deset minuta dok sam ja govorio.

Uvaženoj gospođi ministarki želim sve najbolje i najiskrenije od srca i na privatnom i na poslovnom planu. Nijednog momenta me nije interesovao vaš bračni status, niti bih se ikada bavio time. Ako vas je moja konstatacija uvredila, ja vam nudim izvinjenje, samo sam ponovio reči koje ste vi deset minuta pre toga rekli. Ako vas je to uvredilo, dugujem vam izvinjenje i molim vas još jedanput oprostite. Ponovio sam samo vaše reči.

Kažete – odemo samo za Vidovdan na Kosovo i Metohiju. Pa ne odemo ni na Vidovdan. Zato što je i predsedniku ove stranke koju ja predstavljam i najvećem broju narodnih poslanika i najvećem broju članstva zabranjen ulazak na Kosovo i Metohiju, zbog našeg rada i zato što, kao što kažu Šiptari, podrivamo ustavni poredak republike Kosovo.

Što se tiče ličnih karata, ovo je sporazum o slobodi kretanja sa ličnim kartama na Zapadnom Balkanu koji se danas nalazi na dnevnom redu. Kaže prvi paragraf: „Predstavnici Albanije, Bosne i Hercegovine, Kosova, Crne Gore, Severne Makedonije i Srbije, u daljem tekstu: strane i pojedinačno – strana“. Nisam uneo zastavu bilo čiju da bih je promovisao, vi ste ti koji tu zastavu uvodite na mala vrata, preko ličnih karata za koje nas danas pozivate da glasamo. Tražite od nas da ratifikujemo sporazum koji ste potpisali u Berlinu, koji znači priznavanje ličnih karata samoproglašene terorističke države Kosovo. Ja sam uneo ovde sliku zastave za koju nas danas pozivate da glasamo.

I još jedna stvar, za mene ne postoji zastava Kosova. Zastava Kosova je za mene srpska trobojka sa srpskim grbom.

Ovo što smo malopre imali priliku da čujemo je najveća sramota koju smo čuli od početka ovog saziva do današnjeg dana. Možete da nastavite da vređate koliko god želite, to me neće sprečiti da kažem ono što imam da kažem, vama predsedavajući.

Član je 27, za početak, iako bih mogao da izaberem bar još 30 članova koje ste povredili u prethodnih 10 minuta.

Rekao sam 27. i ponoviću ponovo da sam mogao da izaberem bar još 30 članova koje ste povredili u prethodnih 15 minuta. Da ne pričam o vremenu pre toga.

Postaviću vam ono isto pitanje koje je malo pre postavila jedna koleginica ovde nama – da li vas je sramota kada slušate ovakve stvari? Da li vas je kao predsednika Skupštine sramota kada slušate ovakve stvari u ovom Domu?

Izrekli ste opomenu…

Poštovani predsedavajući, uvaženi građani Republike Srbije, drage kolege, veliko mi je zadovoljstvo što imamo priliku da se posle više od dva meseca konačno sastanemo. Raduje me činjenica što imamo priliku da održimo prvu sednicu u okviru Prvog redovnog zasedanja prolećnog.

Ono što me ne raduje sa druge strane je činjenica da se sastajemo posle 50 dana od 1. marta. Podsećam da je 1. mart bio datum kada je počelo Prvo redovno prolećno zasedanje. Smatram da smo imali veliki broj hitnih i veoma važnih tačaka i tema o kojima smo za ovih 50 dana morali i mogli da razgovaramo.

Takođe, ne raduje me ni činjenica što imamo priliku da danas raspravljamo o jednom ovakvom dnevnom redu na kom nije bilo mesta za, po mom mišljenju, najvažnije državne i nacionalne teme, a to su pre svega pitanje Kosova i Metohije i najnoviji francusko-nemački ultimatumi koje je rukovodstvo Republike Srbije prihvatilo, kao na primer i situacija u „Elektroprivredi Srbije“.

Kada pogledamo ovaj dnevni red, stiče se utisak da smo se danas ovde okupili iz jednog prostog razloga da bismo do kraja priveli proces promene Ustava koji ste pokrenuli pre gotovo godinu i po dana pod pritiscima slobodno mogu da kažem Brisela i Venecijanske komisije. Šta to u praksi znači? To znači da nemamo dovoljno vremena da raspravljamo o najvažnijim državnim i nacionalnim pitanjima, kao što je Kosovo i Metohija, a kada su na red došle obaveze preuzete, odnosno nametnute od strane Zapada, oko toga smo našli vremena da se sastanemo.

Ja se bojim da mi ovim pretvaramo Narodnu skupštinu Republike Srbije kao najvažniju instituciju u jedan šalter za sprovođenje naloga Zapada. Želim da podsetim da Narodna skupština Republike Srbije nije i ne sme da bude prolazna i usputna stanica u koju ćemo dolaziti s vremena na vreme kada to neko drugi bude želeo, već mora da bude mesto na kome ćemo raspravljati o najvažnijim državnim i nacionalnim pitanjima.

Takođe, političku debatu smo iz ovog doma premestili na naslovnice tabloida i u studija raznih televizija u koje lideri državotvorne opozicije, kao i narodni poslanici nemaju pravo da ulaze i da učestvuju u debatama iako smo u prethodnih nekoliko meseci bili suočeni sa najstrašnijom medijskom hajkom i propagandom. To je pre svega nedoraslo i neodgovorno postupanje predstavnika vlasti za koje smatram da će ovo društvo i da već sada ovo društvo vodi u jednu političku krizu i nestabilnost.

Takođe, do današnjeg dana nismo imali prilike ni jednom da na televizijama sa nacionalnog frekvencijom čujemo i reč o francusko-nemačkom ultimatumu. Ni jedna televizija sa nacionalnom frekvencijom nije objavila sadržaj francusko-nemačkog predloga, a ja sada želim da podsetim da smo kao srpska stranka „Zavetnici“, odnosno kao deo državotvorne opozicije koju pored nas čine i kolege iz Nove DSS, Pokret obnove Kraljevine Srbije i Srpskog pokreta „Dveri“, nekoliko puta predali zahtev RTS, ali i ostalim medijima sa nacionalnom frekvencijom da se

francusko-nemački ultimatum hitno i u celosti pročita kako bi građani bili do tančina upoznati sa onim što je sadržaj francusko-nemačkog ultimatuma.

I ne samo da o tome nismo imali prilike da razgovaramo u medijima, vrata skupštinskog plenuma su takođe bila zatvorena punih tri meseca i nisu bila otvorena za mogućnost da o tome diskutujemo, mi, u čije ste ime prihvatili francusko-nemački ultimatum.

Podsećam da je taj ultimatum još u novembru 2022. godine Savet za nacionalnu bezbednost u potpunosti odbacio kao neprihvatljiv. Zato je državotvorna opozicija danas po ko zna koji put insistirala da se sednica Narodne skupštine sa tačkom dnevnog reda koja će se ticati Kosova i Metohije i francusko-nemačkog ultimatuma sazove u što kraćem roku.

Želim da podržim i želim da pohvalim obećanje koje smo danas dobili od strane predsednika Narodne skupštine da će se posebna sednica o Kosovu i Metohiji održati u narednih mesec dana.

Želim da podsetim da se na današnji dan navršilo putnih 10 godina od potpisivanja Briselskog sporazuma. Tada su provladini mediji izveštavali o potpisivanju tog Sporazuma kao o velikoj istorijskoj pobedi. Na nas je tada ispaljivan jedan retorički arsenal koji dan-danas imamo prilike da čujemo u ovom momentu kada branimo Ustav Republike Srbije kritikujući francusko-nemački ultimatum.

Deceniju kasnije predali smo veliki deo suvereniteta nad Kosovom i Metohijom, ali nas i dan-danas ubeđujete da treba da učinom još nekakve ustupke ne bi li odobrovoljili Kurtija da ispoštuje ono na šta se obavezao pre punih 10 godina.

Deceniju kasnije pristajemo na nove ustupke, pristajemo na neku novu političku realnost, a od vas niko nikada nije prihvatio odgovornost za katastrofalne rezultate koje smo dobili potpisivanjem Briselskog sporazuma.

Indikativno je i to što baš danas posle punih 10 godina diskutujemo o srpskom pravosuđu u momentu kada obeležavamo punu deceniju od trenutka kada smo prihvatili sudske organe tzv. „republike Kosovo“.

Bilans je takav da možemo satima govoriti o tome šta smo predali i šta smo ustupili. Kada to kažem, mislim i na ovu i na prethodnu vlast, a da smo nemi pred pitanjem šta je Srbija dobila od tih i takvih briselskih nagodbi. Deset godina ste prodavali srpske nacionalne interese na Kosovu i Metohiji da bi sačuvali vlast. I kako se danas i u prethodnih 10 godina odnosite prema pitanju Kosova i Metohije tako se odnosite i prema drugim narodnim vrednostima i državnim resursima.

Dobro je poznato da onaj koji kontroliše resurse taj upravlja celokupnom državom i to su dobro znali 1999. godine oni koji su nas 78 dana bez prestanka bombardovali, ali nas nisu porazili.

Od 2000. godine započet je proces rastakanja celokupne privredne osnove države Republike Srbije. Sve što su generacije naših roditelja, baka i deka sticale i gradile prodano je i predano u bescenje i to najčešće strancima.

U vreme ove vlasti nastavio se spisak JAT, „Geneks“, PKB, „Karađorđevo“, Bor, Smederevo, IMT, „Komercijalna banka“, vazduh, voda, zemlja, banje, izvori pijaće vode. „Elektroprivreda Srbije“, jedan od poslednjih stubova našeg ekonomskog i energetskog suvereniteta, na prevaru, krijući od građana Republike Srbije, bez bilo kakve skupštinske rasprave EPS ste preveli u akcionarsko društvo i pripremili teren za neke naredne korake, a mi sa punim pravom možemo da sumnjamo da je to privatizacija i otimačina EPS od strane građana Republike Srbije.

Narodni poslanici Srpske stranke „Zavetnici“ juče su podržali, kao i kolege iz državotvorne opozicije protest radnika Kolubare koji je održan u Lazarevcu na kome je učestvovalo više hiljada građana. Zatražili smo formiranje anketnog odbora i skupštinske komisije koji treba da utvrdi okolnosti u kojima ste sproveli ovu i ovakvu transformaciju EPS-a. Sa ovog mesta želim da poručim da narodni poslanici Srpske stranke „Zavetnici“ čvrsto stoje uz radnike i rudare EPS-a.

Malopre ste rekli, gospodine predsedavajući, da održavanje posebne sednice o Kosovu i Metohiji zavisi od obaveza predsednika Republike Aleksandra Vučića. Želim da podsetim da je izvršna vlast u obavezi da dođe ovde i da polaže račune zakonodavnom telu, a to je Narodna skupština Republike Srbije. Ne čini nama Aleksandar Vučić nikakav ustupak time što će između posete vinskim sajmovima i predizborne kampanje koja se vodi ovih dana po gradovima Srbije doći u Narodnu skupštinu, naći vremena da razgovara sa narodnim poslanicima.

Kada kažem predizborne kampanje mislim na neku novu političku partiju koju sada čujemo da imate nameru da formirate, sa nekim novim sloganima. Pa kaže novi slogan – „Srbija sanja i ostvaruje snove“.

Interesuje me - da li su to snovi o Srbiji bez Kosova i Metohije? Da li su to snovi o Srbiji koja nema vitalne strateške resurse, Srbiji u kojoj praznici počinju rijaliti programima? Da li govorimo o snu o Srbiji u kojoj više slušamo šta će nam poručiti Evropski parlament nego Narodna skupština Republike Srbije? O onoj Srbiji u kojoj strani ambasadori odlučuju o tome da li ćemo kopati litijum ili Bor ili nećemo? O tome da smo spremni da učinimo sve ustupke da bi Srbija možda neke 2078. godine postala član EU.

Gospodo, to nisu snovi, to je košmar. Srbija se iz tog košmara budi i zato pozivam još jednom na veliko nacionalno okupljanje za odbranu države i dostojanstva građana Republike Srbije. Hvala vam.