Po ovom amandmanu ne. Čekaću genijalne pronalaske Proke Pronalazača.

Gospodine predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, javio sam se povodom ovog amandmana i želim da javnosti Srbije saopštim da poslanička grupa SNS u danu za glasanje neće uopšte glasati po ovim amandmanima koje daju ovoj Skupštini gospodin Zoran Živković i Vladimir Pavićević, jer je stvarno šteta potrošiti struju pritiskajući ove dugmiće. Čak i ove papire, koji su upotrebljeni za pisanje ovih amandmana koji to nisu, jer u svakom papiru piše briše se.
Juče smo imali 95 takvih amandmana gde piše briše se, danas imamo desetak od istih autora. Moje shvatanje i poimanje amandmana jeste da popravi, inovira i dopuni zakon, da ideju ministru da on o tome promisli, da uklopi, koliko je moguće, tu novost u zakonski tekst, poboljša ga i da građanima Srbije mogućnost da postupaju sutra u bilo kojoj oblasti o kojoj donosimo zakon na mnogo bolji i kvalitetniji način, da krenemo tamo gde smo svi zamislili, a dobili smo legitimitet na ovim izborima, a to je korak po korak prema EU.
Došli smo u jednu apsurdnu situaciju da oni koji su do juče bili za ulazak u EU, svojim ponašanjem, svojim davanjem ovakvih amandmana zapravo čine nešto što je potpuno suprotno tim vrednostima ka kojima težimo i koje su u EU na snazi.
Davanje ovakvog amandmana, bez ikakve ideje na koji način, ako nećete ovako, onda morate da date alternativu. Onda sednete zavaljeni u skupštinsku klupu, jer vas mrzi da ustanete, ne poštujete ministra, ne poštujete predsedavajućeg, ne poštujete ostale poslanike, ne poštujete u krajnjoj liniji građane Srbije i ležerno pričate o devedesetim, o nekom zlatnom periodu kada ste vi bili nesrećnim slučajem predsednik Vlade. Kažete da je to tada bilo idealno, a da ovo sada ništa ne valja. Pa, ako ne valja, zašto je SNS dobila 50 i više posto glasova u Srbiji? Zašto smo na poslednjim izborima, kada smo učestvovali u jednoj koaliciji koju je predvodila SNS, dobili 50%?
Zašto u ovom trenutku po svim ozbiljnijim istraživanjima javnog mnjenja predsednik naše stranke Aleksandar Vučić uživa 70% poverenja građana Srbije? To i u obrnutoj proporciji vi nikada nećete doživeti, a drago mi je što dajete ovakve amandmane. Što ih više budete pisali sve će vam manji biti rejting. Hvala.

Gospodine predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, javio sam se i, naravno, ovaj amandman nećemo prihvatiti niti ćemo u danu za glasanje uopšte glasati, jer je jedan od onih u nizu besmislenih koji ne donose ništa novo, samo žele da zbune javnost Srbije.
Ono što želim da kažem, a što je prethodni govornik pokušao visokointelektualno da nam objasni, a to je da ne postoji nikakva razlika između pretplate i takse. Postoji ogromna razlika između pretplate na RTV koja se plaća mesečno i koja nakon godinu dana od ne plaćanja zastareva, odnosno ne možete da podnesete tužbu. Što se tiče takse, taksa je nešto što je obavezujuće, nešto što ne zastareva i nešto što ljudi imaju apsolutno obavezu da plaćaju. Ukoliko ne budu plaćali, na to naravno ide kamata i nemoguće je nakon početka primene plaćanja takse izbegavati, kao što je to do sada bilo moguće, jer ste imali zagušenje kod sudova, jer ste imali nedostatak diplomiranih pravnika koji su zastupali RTS, a u jednom trenutku je čak i RTS odustala od utuženja, imajući u vidu da je situacija u Srbiji veoma ekonomski loša.
Prema tome, razlika je ogromna i to građani Srbije treba da znaju, kada bude uvedena ova taksa, sa tim zaista nema igranja, moraće da se plati. Kako će se doći do evidencije, do moje kuće, do kuće gospodina Aleksandra Martinovića, naravno, neće biti tajna. Mi ćemo se prijaviti i reći ćemo kako, a neki drugi će morati preko EDB da se nalaze, možda i po vinogradima ili već gde. Hvala lepo.

Gospodine predsedavajući, ministre, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, hteo sam da prokomentarišem samo ovo što je moj kolega uvaženi gospodin Janko Veselinović, rekao, a to je da će se taksa plaćati i da će taksu plaćati svi oni koji imaju električna brojila. To jednostavno nije tačno i služi za stvaranje jedne histerične atmosfere i u ovoj skupštini i plašenje građana Srbije.
Naime, električno brojilo će služiti samo kao reper za utvrđivanje ko to ima električnu struju, a po logici stvari taj može da ima i tv prijemnik i radio prijemnik. Ali postoje izjave koje su korišćene i u ranijem periodu i koje će biti korišćene i nadalje, da tamo gde imate električnu brojilo u pomoćnom nekom objektu, u nekom magacinu u nekoj kući na selu, gde inače ne živite i gde nemate električno brojilo i sa tom izjavom pod materijalnom, krivičnom i moralnom odgovornošću se obavezujete i izjavljujete zapravo da tamo nemate tv prijemnik, da ne primate nikakav signal i tamo neće biti naplaćivana ova taksa. To je samo zbog javnosti.
Inače, ovo je još jedan u nizu besmislenih amandmana. Imam pravo da to kažem jer svaki od poslanika ima pravo da da amandman. Ali isto tako ja kao narodni poslanik mogu da kažem da li je taj amandman smislen, da li ima smisla ili nema smisla. Kada nema smisla onda kažete da je besmislen. Prema tome, ovi amandmani „briše se“ bez ikakve ideje, bez ikakve inovacije, dopune, davanja novih ideja, za mene može samo da se okvalifikuje, jednom rečju, a to u javnosti Srbije zvuči na pravi način – ovo su besmisleni amandmani. Hvala.

Hvala gospođo predsednice parlamenta.
Javio sam se po onom drugom amandmanu, ovo je treći, ali je potpuno isto. Komentar će biti jednak zato što je predlog identičan u 94 slučaja, što je, čini mi se bez presedana.
Naravno, SNS neće u danu za glasanje glasati za ovaj amandman. Moj predlog kao poslanika jeste da ne glasamo ni protiv. Mislim da treba da se uzdržimo jer je šteta trošiti struju u ovom parlamentu glasajući protiv svih ovih amandmana.
Pre toga sam hteo da pozdravim ministra privrede, ministra koji će uskoro, po mom saznanju biti ministar finansija, ali da mu se zahvalimo što je u svom mandatu dao ovoj skupštini jedan vrlo ozbiljan studiozan, temeljan Zakon o privatizaciji koji će otkočiti mnoge privatizacije koje su zaglavljene, koje će omogućiti firmama koje su u restrukturiranju da krenu iz tog začaranog kruga i siguran sam da ćemo u danu za glasanje, kao poslanička grupa dati podršku ovom zakonu u celini, a da ćemo prihvatiti amandmane koji su suvisli, koji su uradili na tome da ovaj zakon bude poboljšan.
Toga dana kada smo dobili amandmane obradovao sam se, bilo ih je 120. Predsednik, odnosno šef naše poslaničke grupe nam je rekao, obradovao sam se i rekao – opozicija shvata težinu ovog zakona, njegovu ozbiljnost, ali onog momenta kada sam video da se radi o 94 amandmana, 10% je samo dve reči, a to je – briše se i to pokazuje svu jednu neozbiljnost u ovoj veoma teškoj situaciji u kakvoj se Srbija nalazi.
Zato je opcija kojoj pripada, onaj ko je dao ovakve amandmane, u Vranju dobilo manje od 4%, a SNS je dobila preko 50% glasova. Svako od nas ko uđe u ovaj parlament uđe preko stranke ili na listi, ali nakon toga njegovo ime i prezime se jako prepoznaje u Srbiji. Prepoznaje se u gradu u kome živi, među ljudima sa kojima se kreće i…

… Pričam o ovom amandmanu upravo o kvalitetu amandmana. Ja sam zadivljen jer ćemo imati priliku da se danas 94 puta javimo i kažemo javnosti Srbije da je SNS jedna veoma ozbiljna, jedna veoma odgovorna stranka i da građani Srbije se sigurno nikada neće pokajati što su glasali za nas, a očekujem na sledećim izborima da u Vranju osvojimo i preko 60% glasova. Hvala.

Gospodine predsedavajući, gospođo ministar i gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, po metodologiji i izradi zakona koji je ova skupština usvojila 2010. godine se kaže ukoliko se menja jedna trećina ili više članova zakona koji važi pre nego što je ovaj predloženi zakon, ne ide se na izmene i dopune zakon, nego se ide na predlog novog zakona.
Mi imamo situaciju u ovom trenutku da je pred nama Zakon o privatizaciji, a ne o izmenama i dopunama, zato što temeljno i rekao sam malopre vrlo svrsishodno menjamo ovaj zakon o privatizaciji, jer je on jedan od seta zakona koje smo predložili u predizbornoj kampanji, a tiče se reforme čitavog privrednog sistema u Srbiji, koji vapi za tim da stvorimo jedan novi poslovni ambijent u koji će i strani i domaći investitori doći, uložiti novac u nove pogone, u nova radna mesta. To smo obećali, zato su građani Srbije glasali.
Ovaj amandman naravno nećemo prihvatiti i u danu za glasanje neću ni glasati po tom amandmanu, da ne bi trošio struju ove Narodne skupštine i trošio novac budžetskih korisnika Republike Srbije. Mislim da treba da se zaštiti ovaj patent kada se tiče brisanja, odnosno davanja predloga da se brišu amandmani, jer vidim da dvojica inovatora su to uradila i sa Zakonom o medijima, tako da ćemo i sutra imati isto ovo, samo što se tiče drugih zakona. Ovo se kratko i prosto zove egzibicionizam i to politički egzibicionizam.
Samo bih pročitao na šta se odnosi brisanje. Odnosi se na brisanje člana 12, gde se nabraja ko ne može biti kupac u postupku privatizacije, koji će uslediti nakon usvajanja ovog zakona. To su domaća pravna lica koja posluju većinskim društvenim kapitalom, to su fizička, pravna lica i osnivači pravnog lica koji prema subjektu privatizacije imaju dospele i ne izmirene obaveze. Fizičko lice, pravno lice i osnivač pravnog lica sa kojim je raskinut ugovor o prodaji i četiri, fizičko lice koje je osuđeno za krivično delo protiv života i tela, krivična dela protiv imovine, krivična dela protiv privrede, krivična dela protiv službene dužnosti, krivična dela protiv zdravlja ljudi i krivična dela protiv javnog reda mira, kojima je zaprećena kazna zatvora od pet godina ili teža kazna, ili protiv koga je pokrenut krivični postupak za ta krivična dela.
Dakle, ako bismo brisali ovaj član, onda bi svi ovi ljudi, svi ovi ljudi koji su pravosnažno osuđeni za teška krivična dela, gde je zaprećena kazna do pet godina ili teža, mogli da kupuju preduzeća, što je u nekom prethodnom periodu i rađeno. Takođe, svi ovi koji duguju na sve strane, nisu izmirili dospele obaveze, takođe mogu da se pojave kao kupci, pa se plašim da je ideja ljudi koji su dali ovaj predlog upravo ta da se zaštite ovakvi ljudi, ovakve secikese, ovakvi prevaranti, ovakvi kriminalci, koji su to radili i u prethodnom periodu.
Mene kao narodnog poslanika ovde interesuje i zato ću glasati za Zakon o privatizaciji, šta ćemo raditi sa radnicima „Jumka“, radnicima „Simpa“, „Zavarivača“, „HIVA“, MIVA“, „Rasadnika“ iz Vranjske banje, jer ti ljudi kada se budem vratio pitaće me šta ovaj zakon znači, šta znači Zakon o radu. Odgovarao sam na sva ta pitanja i tvrdim, i profesionalno, i politički, i kao čovek koji ima dva sina, i koji je zabrinut kako će sutra naći sebi posao. Glasaću za ovaj zakon zato što stvara mogućnost da se konkurencijom i borbom dođe do radnog mesta, da se ne čeka na radno mesto, da se ide ka tome da se neko zaposli. Agresivnu politiku vodimo kao Vlada, takvu Vladu ćemo podržati uvek kao poslanička grupa i u danu za glasanje ću dati svoj glas za ovaj zakon. Hvala vam.

Gospodine predsedavajući, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, gospodine ministre, vi niste često bili u ovoj sali, ali mogu da vam prenesem neka iskustva koja sam kao narodni poslanik stekao u ovom drugom mandatu, a to je jedna obrnuta proporcija – što bolji zakon date ili što bolji predlog zakona o izmenama i dopunama zakona date, to je veća i žešća reakcija opozicije.
Reakcija koju smo slušali juče od ovlašćenog predstavnika opozicije, a i danas, od opozicionih poslanika, pokazuje da je ovaj predlog izmena i dopuna Zakona o poreskom sistemu i poreskoj administraciji, odnosno poreskom postupku, pun pogodak i da ste upravo uradili ono što je cilj noformirane Vlade, a to je borba protiv sive ekonomije, protiv tog raka koji razjeda i administraciju, budžet Republike Srbije i ne dozvoljava da krenemo napred. Očigledno je da ste podrobno razmotrili sve ono što se u zadnjih 10 godina radilo u ovoj oblasti i da ste ovog puta dali veliki broj predloga koji su veoma konzistentni.
Mogu to da kažem i iz ličnog primera, budući da više od 25 godina plaćam porez i da smo imali razne periode i velike amplitude u poreskoj politici, u donošenju poreskih rešenja. Imali smo i neki srećni period inflacije, srećan period za nas koji smo plaćali poreze, a koji nismo morali ništa da platimo. U isto vreme, radujući se zbog te svoje lične sreće i ličnog zadovoljstva, zapravo smo pojeli ovu državu. Pojeli smo je zato što nismo punili budžet, zato što smo mislili da može da se živi na tuđ račun i zato što smo hteli da neko drugi umesto nas plaća. Toga više naravno da neće moći da bude i očigledno da je ovo prvi korak u borbi protiv te sive ekonomije. Očigledno da je svrha ovog donošenja zakona smanjivanje administrativnih troškova, što nama poreskim obveznicima u svakom slučaju čini dobro.
Takođe, unapređenje efikasnosti kontrole i naplate. Zašto se neko ljuti zbog ovoga? Zašto to nekome smeta? Svako ko bude hteo da dođe u moju kancelariju, ko bude hteo da dođe u bilo koju firmu, treba da dođe dva puta mesečno, može i tri puta. Ako ja radim ispravno, ako prijavljujem porez, ako ga plaćam, ne postoji nijedan razlog da postoji strah kod mene. Takođe se na taj način jača pravna sigurnost, na taj način se stvara jedna predvidivost i to je ono na čemu želim da insistiram kod vas.
Želim da u 2015, 2016. i nadalje, znajući da ćete još dugo biti ministar finansija, imam jednu predvidivost poreske politike. Želim da znam da u 2015. godini imam povećanje poreza od 50% ili od 100%, ukoliko vi mislite da je to potrebno da bi se popunio budžet, ali hoću da to znam u ovoj godini, da bih mogao da odlučim da li ću se baviti ovim poslom i nadalje.
U tom smislu, mislim da i ovaj štrajk advokata koji na neki način potresa pravosuđe u Republici Srbiji, jeste jedan signal ne da su advokati protiv ove Vlade, ističem jednu činjenicu da su skoro svi advokati u Advokatskoj zajednici u Vranju u SNS, da su svi podržali na ovim izborima SNS i da u potpunosti podržavaju Vučićevu Vladu i da naravno žele da plate porez i to su činili godinama, ali žele da bude predvidiv taj proces, da tačno znaju da će u ovoj godini plaćati porez onoliko koliko je predviđeno u prethodnoj godini, a da se za narednu godinu pripreme u iznosu koji Ministarstvo finansija smatra da treba da bude povećano ili možda smanjeno. Možda u jednom trenutku odlučite da mi advokati možda i ne trebamo da plaćamo toliki porez. U tom smislu, moj je apel da u razgovorima sa advokatima vi kao ministar finansija i gospodin Selaković kao ministar pravde, iznađete rešenje, dogovorite se i krenete, odnosno da se advokati vrate u sudnicu gde im je posao, da funkcioniše pravosudni sistem i da mi imamo jednu mirnu situaciju gde ćemo moći da nastavimo da radimo.
Stoga pozdravljam ovaj zakon i kao poreski obveznik i kao advokat i kao narodni poslanik. U Danu za glasanje daću glas za ovaj zakon. Hvala.

Poštovani predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, hoću da iskoristim priliku da kao narodni poslanik iz Vranja, koji je ovde u parlamentu zahvaljujući tome što je za SNS u Vranju glasalo 23.000 ljudi, pozdravim ministra policije, da izrazim uverenje velikog broja Vranjaca da ste vi pravi čovek na pravom mestu, da je izbor predsednika Vlade da vi budete ministar unutrašnjih poslova bio jedan od poteza koji imaju moju punu podršku. Pokazali ste za 30 dana da ste čovek koji voli ovu državu, da ste čovek koji zna da radi svoj posao i kome želim još jedan mandat, imajući u vidu da ste započeli jedan veoma ozbiljan, težak posao.
Ono zbog čega smo danas ovde u ovoj Skupštini jeste što ste dali predlog za izmene i dopune Zakona o putnim ispravama. Kolege su veoma podrobno o ovom predlogu dale svoje mišljenje, rekle o svakom članu ponaosob šta donosi novo. Ono što je generalno i najvažnije, izvestilac naše poslaničke grupe, gospodin Martinović, je o tim detaljima izneo i upoznao javnost.
Ono što je važno za sve nas, poslanike, a još važnije za građane Republike Srbije, jeste da je ovo još jedan korak ka putu u EU. Izmenama i dopunama ovoga zakona mi činimo jedan mali korak ka EU, ali veliki korak za Republiku Srbiju, imajući u vidu da će ovaj sastav parlamenta vrlo verovatno usvojiti sve zakone koji su potrebni i koji su propisani Agendom za ulazak u EU, da bismo stvorili uslove da 2018. godine budemo punopravni član EU ili da od 2018. do 2020. godine po parlamentima članica EU bude usvojen naš zahtev, pošto smo mi ispunili sve zahteve koji su pred nas postavljeni.
Hteo bih samo nešto da kažem o kaznenim odredbama koje su ovde predviđene, a koje su u rasponu od tri do 30 hiljada dinara. Mišljenja sam da ove kazne moraju biti povećane i moraju biti upodobljene sa Zakonom o prekršajima koji je stupio na snagu 1. marta 2014. godine. Očekujem da Ministarstvo i gospodin ministar usvoje amandmane koji su u tom smislu dati i siguran sam da ćemo u Danu za glasanje, kao SNS i kao poslanička grupa, svojim glasom usvojiti ovaj zakon i podržati ministra unutrašnjih poslova Nebojšu Stefanovića. Hvala.

Gospodine predsedavajući, hoću da budem džentlmen i s obzirom da je gospođa Vesna ustala i zatražila reč od vas da bi završila svoje izlaganje, koje je prekinula u jednom trenutku, verovatno poneta emocijama koje su bile očigledno jače, da bi mogla da nastavi, te vas molim da joj date reč i da privede kraju, a ja ću biti strpljiv i iskoristiću svojih 20 minuta nakon toga.

Gospodine predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, mi smo juče čitav dan raspravljali o setu zakona takozvanih pravosudnih. Juče smo na dnevnom redu imali tri zakona. Danas su na dnevnom redu pet predloga zakona i predloga za izmenu i dopunu određenih zakona.
Hoću javnosti radi da podsetim da ovo nisu novi zakoni, da ovo nisu zakoni koji su pisani u minut do dvanaest, da nisu ušli u Skupštinu na brzinu i preko noći, da niko za njih nije znao. Javnost mora da zna da je većina ovih predloga bila na sajtu Republičke vlade na jesen 2012. godine, da je svako ko je iole hteo da se upozna sa njihovom sadržinom mogao da pročita, da napravi analizu, da se spremi, da učestvuje u javnoj raspravi vezano za ove zakone, da su javna čitanja i javni nastupi bili i za stručnu javnost. Bili su dostupni i laičkoj javnosti, tako da niko u ovoj skupštini ne može da prigovori kako su ovi zakoni za koje je bilo vremena da se neko pripremi, da ih pročita i da su oni bili iznenađenje za sve nas.
Potpuno je jasno da smo na izborima koji su za nama svi izašli sa određenim programom, svi izašli sa određenim idejama. Potpuno je jasno takođe da je u svom ekspozeu predsednik Vlade gospodin Aleksandar Vučić dotakao i poglavlja 23. i 24. u pregovorima sa EU. Ubeđen sam da su svi ovi zakoni o kojima smo juče u načelu raspravljali, a danas o ovih pet, vrlo bitni zakoni koji će nam omogućiti i stvoriti klimu, atmosferu i pravnu sigurnost da bismo sa Evropskom komisijom mogli da otvorimo poglavlja 23. i 24. i da krenemo u pregovore i stvaranje uslova da bismo mogli 2018. godine, kada prođemo sva poglavlja, da očekujemo da skupštine članice EU odluče o tome da prime Republiku Srbiju i da, ono što je projektovano u ekspozeu predsednika Vlade, 2020. godine uđemo u EU kao punopravni član.
Podsetio bih javnost da su danas na dnevnom redu, a to moram zbog toga što su kolege koje su pre mene govorile u ovoj skupštini, pričale o svemu, samo ne o tim zakonima, pričali su o zakonima koji su bili na dnevnom redu juče, a predsedavajući je bio veoma tolerantan, pustio ih je da mogu da pričaju o tome, jedni su govorili da se prebrzo radi po ovim zakonima, drugi su rekli da je sporo i da treba uneti mnoge druge promene, nekima nije bitna forma, a nekima, nažalost, nije bitna ni suština i zbog toga hoću da javnost podsetim da danas raspravljamo o Predlogu zakona o pravobranilaštvu, Predlogu zakona o posredovanju u rešavanju sporova, o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku, o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o vanparničnom postupku i Predlogu zakona o izmenama Zakona o izvršenju i obezbeđenju.
Gospodin ministar je u svom izlaganju veoma detaljno, studiozno izneo sve detalje, najmarkatnije, najvažnije delove ovih zakona, kao i predloge o izmenama i dopunama ovih zakona.
Sve ovo je veoma bitno jer doprinosi kvalitetu, doprinosi efikasnosti, doprinosi pravnoj sigurnosti, doprinosi mogućnosti sudovima da rade na mnogo bolji način, da se u mnogim materijama sudovi rasterete, da se upare ovi zakoni sa zakonima koji su već doneti u ovoj skupštini u prošloj i pretprošloj godini. Tu posebno mislim na Zakon o javnom beležništvu, jer će on stupiti na snagu i počeće njegova primena od 1. septembra 2014. godine, kada će i ovim zakonom o vanparničnom postupku veoma važna materija biti ustupljena notarima ili javnim beležnicima.
Takođe sam, nemajući nameru da ponavljam ono što je ministar rekao, zapisao neke detalje koji su veoma bitni za ove zakone. Zakon o pravobranilaštvu, koji je donet i koji danas menjamo, donet je 1991. godine, u potpuno drugim političko-ekonomskim i istorijskim okolnostima i priznaćete, bilo je više nego nužno dati njegove izmene, napraviti nešto što je imanentno ovom trenutku i političkoj situaciji u Srbiji, kao i tome da smo sada zemlja koja je kandidat za ulazak u EU i koja samim tim mora da ispuni mnogo uslova koji pred njom stoje, a koje ispunjavamo da bi bilo bolje svima nama, a ne zbog toga što ćemo to učiniti zbog građana Češke, Slovačke ili Nemačke.
Ovim zakonom se uređuje delokrug i položaj pravobranilaštva, osnivanje, nadležnost, uređenje i organizacija državnog, pravobranilaštva AP i pravobranilaštva jedinica lokalne samouprave.
Dakle, osim što se menja naziv, menja se i suština, menja se i nadležnost tog državnog pravobranilaštva. Potpuno se jasno stavlja odgovornost državnog pravobranioca, njegova obaveznost prema Ministarstvu pravde, podnošenje izveštaja Ministarstvu pravde, kontrola onoga šta državni pravobranilac radi. On u svakom trenutku ima obavezu da prati sve propise u Republici Srbiji, da te propise stavlja Ustavnom sudu na ispitivanje. Dužan je podnese izveštaj o svemu tome šta je radio, a da zamenici državnog pravobranioca podnose izveštaj državnom pravobraniocu. Ta hijerarhija je veoma bitna da bi se znalo ko je za šta odgovoran, da bi se znalo ako nastane šteta, ko će tu štetu nadoknaditi.
Takođe, pravobranilac je organ koji obavlja poslove zaštite imovinskih prava i interesa Republike Srbije, AP i jedinice lokalne samouprave.
Posebno bih hteo da istaknem nadležnosti državnog pravobranioca. On je zastupnik Republike Srbije pred sudovima, arbitražama i organima uprave. Zastupanje pred stranim i međunarodnim sudovima i arbitražama je takođe njegov posao, zastupanje pred Evropskim sudom za ljudska prava, pokretanje postupka za ocenu ustavnosti i zakonitosti, davanje pravnog mišljenja, pružanje pravne pomoći i postupanje radi sporazumnog rešavanja spora kada je sa jedne strane Republika Srbija, odnosno lokalne jedinice.
Postavljanje državnog pravobranioca vrši Vlada i to očekujemo u roku od 90 dana nakon usvajanja ovog zakona. To će sigurno biti neko koje od velikog pravničkog iskustva, ko će ispuniti sve uslove. Osim položenog pravosudnog ispita, čuli smo da zamenici državnog sekretara, koji će raditi pred Evropskim sudom za ljudska prava, moraju da poznaju aktivno jedan od jezika koji je u službenoj upotrebi u tim sudovima. To će biti ili engleski, ili francuski. Prema tome, to moraju biti ljudi koji su potpuno kvalifikovani i ljudi koji su se u svojoj profesiji u prethodnom životu dokazali i potvrdili. Cilj donošenja zakona je stvaranje uslova za najkvalitetniju zaštitu imovinskih prava i interesa Republike Srbije, AP i jedinica lokalne samouprave.
Veoma bitan i ne manje važan Zakon o posredovanju u rešavanju sporova. Ovaj zakon ima za cilj da stranke same reše spor, čime će biti rasterećeni sudovi u znatnoj meri. Ovaj sporazum se može postići čak i u izvršnom postupku, odnosno na kraju postupka parničnog i svakog drugog i postoji mogućnost da se stranke međusobno dogovore da krenu u sporazumevanje i da zato angažuju određeno stručno lice koje će posredovati u rešavanju njihovog spora. Na taj način će biti izbegnuti mnogi sudski troškovi, prekinuti postupci i data mogućnost strankama da na sebi svojstven način donesu odluku o tome, o dugovanju, da se međusobno napravi jedan sporazum.
Ovi sporovi koji mogu da se rešavaju posredovanjem su mogući u imovinsko-pravnim sporovima, u porodičnim, privrednim, upravnim, potrošačkim, radnim i naročito u krivičnim i prekršajnim stvarima u pogledu zahteva za naknadu štete ili tzv. imovinsko-pravnih zahteva, gde stranke mogu međusobno da dogovore čak i pre završetka krivičnog postupka ili prekršajnog postupka, da bi na taj način okrivljeni olakšao sebi položaj u postupku pred sudom.
Postoje načela posredovanja: dobrovoljnost, znači, stranke dobrovoljno nastupaju u posredovanju, odnosno u rešavanju sporova posredovanjem, ravnopravnost, potpuno su ravnopravne u tom postupku, isključena je javnost, ne postoji mogućnost da ono što je razgovarano, o čemu je pokušano da se sporazume, bude iskorišćeno nakon toga u javnosti ili u nekom postupku, to ostaje tajna između stranaka, neutralnost onoga ko posreduje između ovih stranaka, hitnost tog postupka.
Ovaj postupak se pokreće zaključenjem sporazuma o postupanju u posredovanju i traje najduže 60 dana. Stranke mogu odustati u svakoj fazi ovog postupka, mogu prestati da pregovaraju i da se vrate u sudski postupak.
Ono što je takođe bitno, nastaje zastoj zastarelosti potraživanja, kao i rok za podnošenje tužbe dok traje postupak posredovanja. Dakle, nema zastarevanja potraživanja. To može biti najduže 60 dana dok traje ovaj postupak.
Jedna novina koja je veoma značajna je da sporazum o rešavanju spora putem posredovanja može imati snagu izvršnog naslova i to pod dva uslova – ukoliko na to pristane dužnik i to bude izričito stavljeno u sporazum i ukoliko potpisi na sporazumu budu overeni u sudu ili kod javnog beležnika ili notara.
Svako od posrednika dobija dozvolu nakon određene završene obuke na tri godine i ukoliko ispuni sve uslove i ima određeni broj posredovanja u toku te tri godine, dozvola mu se produžava sledećih pet. Svi posrednici su upisani u registar posrednika, sa kog možete kontaktirati mejlom, telefonom, pozvati i izabrati čoveka, odnosno lice koje će vršiti posredovanje. Sve ovo se ne tiče povećanja troškova. Troškove snose stranke između sebe, svaka svoje, a zajedničke troškove, mogu se sporazumeti da podele među sobom.
Primena zakona je od 1. januara 2015. godine, a ono što je karakteristika ovog zakona da odredbe člana 6. do 8. i član 33. stav 5. se primenjuju od dana ulaska Srbije u EU. Dakle, ide se i u susret onome što nas očekuje, a to je ulazak u EU.
Takođe, Zakon o parničnom postupku, koji je danas o dnevnom redu, ima za cilj da smanji broj predstavki Evropskom sudu za ljudska prava. Ide se na efikasnije suđenje, na skraćivanje postupaka i više bitnih elemenata. Najmarkantniji za mene su da sada postaje pravilo da u sudu sudi veće, a da izuzetno sudi sudija pojedinac i to po taksativno nabrojanim postupcima koje može da vodi i koji su izuzetak od ovog pravila.
Takođe, ono što je sada bitno, punomoćnik u parničnom postupku ne mora da bude isključivo advokat. Postoji određen sužen broj tih lica koja mogu da zastupaju, ali nije isključivo advokat i nije potrebno da se stranka izlaže troškovima, a danas smo čuli od ministra da će se raditi i zakon o pravnoj pomoći. Na taj način će se relaksirati čitava ova oblast.
Veoma bitna izmena kod odbacivanja tužbi, jedna izmena koja je prihvatljiva. Pre nego što sud odbaci tužbu, dužan je da održi ročište na kome će se raspravljati i dati šansa tužiocu da se izjasni još jednom o svemu i da kontradiktornim dokazima pokuša da ubedi sudiju da se postupak može nastaviti, da ne dođe do odbacivanja tužbe, a onda nova tužba i novi troškovi i novo gubljenje vremena.
Ono što je takođe važno, a što smo do sada u praksi imali kao veliku muku, to je da sud nije hteo nikako da pribavi adresu. Ukoliko tužilac podnese tužbu, tuženi se ne nalazi na navedenoj adresi, on je bio dužan da se dovija, da ode do policijske stanice gde su ga odbijali, ali sada je sud dužan da na predlog tužioca zatraži adresu od državnih organa, naravno tamo gde je prebivalište ili ukoliko je promenjeno, ima boravište da se dozna i da se na tu adresu uputi poziv. Na taj način se postupak ubrzava.
Ono što je najvažnije u promeni Zakonu o parničnom postupku jeste da je cenzus za reviziju spušten sa 100.000 evra u imovinsko-pravnim sporovima na 40.000 u dinarskoj protivvrednosti na dan podnošenja tužbe i u privrednim sporovima je sa 300.000 evra spušten na 100.000 evra, dajući na taj način mogućnost mnogima da podnesu reviziju i da na taj način smanje pritisak na Ustavni sud Republike Srbije.
Ove izmene i dopune Zakona o parničnom postupku doprineće ekonomičnijem i efikasnijem rešavanju sporova u skladu sa Evropskom konvencijom o ljudskim pravima i slobodama i odlukama Evropskog suda za ljudska prava.
Zakon o vanparničnom postupku je donet daleke 1982. godine. Sada je bilo potrebno da se donese, odnosno da donesemo novi zakon koji će biti usklađen sa Zakonom o porodičnim odnosima, Zakonom o zdravstvenoj zaštiti, Zakonom o parničnom postupku itd, a naročito zbog usklađivanja sa Zakonom o javnim beležnicima.
Novina u ovom zakonu jeste lišenje poslovne sposobnosti koje je ograničeno na tri godine u stalne provere i mogućnost provere i redukovanja ograničenja prava. Znamo od ranije da je bilo trajno lišavanje poslovne sposobnosti. Tada ste mogli to da zloupotrebite i to je moglo da bude na nečiju štetu. Ovog puta je ta novina da se ograničava uz stalnu proveru.
Sud takođe može notarima poveriti sprovođenje postupaka za koje je nadležan uz stalnu kontrolu i mogućnost oduzimanja predmeta. Notari mogu raditi nesporne ostavinske postupke i rasteretiti sud u velikoj meri. Ukoliko znamo da jedna trećina svih predmeta u sudovima, a ima ih milion u svim sudovima u 2012. godini, pripada vanparničnim, a takođe znamo da se po Zakonu o javnom beležništvu veliki deo tog vanparničnog postupka ustupa javnim beležnicima. To znači da je sudovi, odnosno hodnici i sudske jedinice biti mnogo rasterećenije, a sudije koje su radile po ovim predmetima će moći da odu u druga odeljenja i da rade svoj posao.
Notari počinju sa radom 1. septembra i zbog toga donosimo ovaj zakon. Ono što je najvažnije, notarski sistem neće povećati troškove za stranke. Notari će biti plaćani od strane suda po notarskoj tarifi. Nadam se da će komora notara zaživeti i da će oni započeti svoj rad od 1. septembra 2014. godine.
Što se tiče Zakona o izvršenju i obezbeđenju, tu nema nikakvih veliki promena. Do sada su izvršitelji bili vezani za osnovne i privredne sudove, a sada će po ovom zakonu doći do izmene tako što će biti nadležni za teritoriju višeg suda. Ovo je zbog toga što smo menjali Zakon o teritoriji osnovnih i viših sudova. Ovo je jedno upodobljavanje sa tim zakonom.
Na kraju, sve zakone donosimo po hitnom postupku kako bi sprečili štetne posledice po rad pravosudnih organa i ostvarenje prava građana.
Pozivam sve da glasaju za ovaj zakon u danu za glasanje, a siguran sam da će poslanička grupa SNS to učiniti i dati podršku našem ministru gospodinu Nikoli Selakoviću. Hvala.

Gospodine predsedavajući, gospodine ministre, svi vaši saradnici, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, pred nama je set zakona koje smo imali u proceduri i u prošlom sazivu parlamenta. Oni su povučeni iz tehničkih razloga. Tada sam ministru rekao da isuviše brzo i suviše često dolazi u ovaj parlament, ispunićemo svu agendu prema EU i u sledećem sazivu kada bude ponovo ministar, nećemo imati o čemu da raspravljamo u ovom parlamentu, a da te zakone zastupa gospodin Nikola Selaković.
Današnji njegov dolazak je demantovao to što sam ja rekao, možda i zbog kratkoće prošlog mandata. Ovaj mandat će biti potpun i siguran sam da ćemo ispuniti sve što se tiče našeg puta za otvaranje poglavlja 23. i 24, imajući u vidu da smo i danas, a i sutra ćemo raspravljati u načelu o vrlo važnim zakonima, odnosno o izmenama i dopunama određenih zakona, kao i o novim zakonima kojih do sada nije bilo u skupštinskoj proceduri, a koji su sada predviđeni i koji su pred nama.
Danas raspravljamo o Predlogu zakona o izvršenju krivičnih sankcija i Predlogu zakona o izvršenju vanzakonskih sankcija i mera. Ovo posebno naglašavam, jer je jednim zakonskim predlogom bilo obuhvaćeno sve ovo što sam sada pročitao. Ova materija je bila obuhvaćena jednim zakonom, gde se dosta toga preplitalo i gde su zavodske sankcije bile u mnogo većoj meri primenjivane i rekao bih u više navrata bez ikakvog razloga u zavodske mere i u kazneno-popravne zavode su ugurivani, ubacivani ljudi koji su po prvi put izvršili krivično delo, koji su izvršili lakše krivično delo sa manjom društvenom opasnošću, koji su bili osuđeni do godinu dana. Umesto da se primene alternativne mere da oni izdržavaju kaznu zatvora u kućnim uslovima, to je veoma restriktivno prihvatano.
To mogu da kažem iz svog sopstvenog iskustva u poslu koji radim. Imamo velike, rekao bih, i odbrambene mehanizme kod sudija koji bi pre uputili nekoga na izdržavanje zatvorske kazne, iako znamo da su nam zatvori prebukirani, da su mimo svih standarda, da se spava u sobama gde postoji ogroman broj zatvorenika, gde jedni drugima stoje nad glavom. Na taj način se vrši jedna infekcija među zatvorenicima. Oni se međusobno upoznaju, zbližavaju, kontaktiraju, menjaju telefone. Nakon izlaska imate stvorenu jednu mrežu koja iz zatvora ponekad deluje i u daljem vršenju krivičnih dela.
Zbog toga je veoma bitno što ste predložili da razdvojimo ova dva zakona. Ovaj prvi zakon takođe ima jednu novinu. Ovaj Predlog zakona o izvršenju krivičnih sankcija gde postoji sudija za izvršenje zavodskih sankcija, koji će sve kontrolisati od početka, odnosno od pozivanja na početak izdržavanja kazne, pratiti tok izdržavanja kazne, omogućavati da se ispune sva prava koja postoje i koja su predviđena, a naravno zatvorenici su ograničeni u određenom smislu, što se tiče slobode, ali ne i ostalih ljudskih prava.
Na taj način se omogućava da jedan profesionalac, jedan čovek koji radi u višem sudu, radi se o veoma iskusnom diplomiranom pravniku sa položenim pravosudnim ispitom i dugogodišnjim iskustvom koji će na osnovu tog svog iskustva apsolutno štititi sve ono što zakon daje za pravo tim ljudima koji su u okviru četiri zida i koji jedini spas od svega toga vide kroz poštovanje njihovih ljudskih prava koja su, ponavljam, ograničena u jednom delu.
Što se tiče Predloga zakona o izvršenju vanzavodskih sankcija i mera, tu je bitno više stvari. Potrebno je reći da će na taj način, ukoliko bude primenjen ovaj zakon, a mi ćemo usvojiti, sigurno će početi da se primenjuje, što će doći do velikih finansijskih ušteda, što ćemo moći da imamo u porodičnoj sredini ljude koji zaista nisu učinili krivično delo težeg obima, nisu učinili krivično delo da su povratnici ili da su ljudi koji se profesionalno time bave. Oni će u svojoj sredini, u svojoj porodici, na svom poslu, jer zakon dozvoljava da oni napuštaju porodičnu kuću i odlaze na posao, kod lekara, vrše ostale obaveze koje su iz nekog normalnog života. Na taj način ćemo imati zdrave i normalne ljude, koji će ekscesno izvršenje krivičnog dela shvatiti kao takvo i nikada više neće poželeti da uđu u takvu sredinu, zapravo to će biti jedna nagrada njima za korektno ponašanje, za ponašanje koje zadovoljava zakonodavstvo, a takođe i kaznenu politiku u Republici Srbiji.
Još jedan propis je danas na dnevnom redu, a radi se izmenama i dopunama Zakona o krivičnom postupku i tu su tri novine. One se tiču zabrane posećivanja određenih mesta. Ta mera mora da se izrekne ljudima koji posećuju sportske terene, koji učestvuju i postaju huligani i koji onog momenta kada budu pušteni iz zatvora se vraćaju u tu sredinu, nastavljaju da rade ono što je zabranjeno, nastavljaju da budu cenjeni od svog okruženja i u tom smislu je zaista potrebno da se izrekne ova mera zabrane povratka na određeno mesto.
U svemu tome je bitno da se pribavljane listinga telefonskih razgovora, koji je jedna intimna stvar, ne dozvoli samo tužiocu. Potrebno je napraviti duplu kontrolu da tužilac, ukoliko smatra da je potrebno pribaviti listing telefonskih razgovora određenog lica za koje se sumnja da je izvršilo krivično delo, da to odobrenje da sudija za prethodni postupak, da taj sudija koji određuje na predlog tužioca pritvor, naravno uz obrazloženi predlog, ovaj predlog će takođe biti obrazložen, na ovaj način dobijamo sigurnost i nemogućnost da neko dobije previše prava, kako je ranije bilo predviđeno, jer je ipak tužilac i tužilačka istraga nešto što smo prihvatili, ali sve to mora na neki način biti ograničeno, jer apsolutna moć stvara nešto što može biti protivno zakonu.
Ono što je veoma bitno, a primećeno je u praksi i što vi dobro procenjujete, sporazum o priznanju krivice, odnosno sporazum koji sačinjava okrivljeni sa tužilaštvom, jeste vrlo bitan sporazum koji može u mnogome olakšati postupak, prekinuti ga u svakoj fazi. U ovom trenutku, po ovom predlogu zakona se kaže da se može do zaključenja glavnog pretresa zaključiti ovaj sporazum. Na taj način mislim da se daje mogućnost svima u postupku da shvate da se može zaključiti taj sporazum, opet na osnovu činjeničnog opisa, na osnovu dokaza koji su izvedeni u toku postupka i na taj način nema nikakvog prejudiciranja, donosi se odluka koju odobrava sud.
Zbog toga su sve ove novine nešto što će uneti promene u pravni sistem Republike Srbije. Ubeđen sam da će svi koalicioni partneri, naravno na čelu sa SNS, u danu za glasanje dati svoj glas i podržati ministra Nikolu Selakovića i čitav set zakona koje je on predložio.

Gospođo predsednice, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, ja sam se javio malo pre po onom amandmanu koji je gospođa Snežana Malović dala i kao član Odbora za pravosuđe i Odbora za …
(Predsednik: Niste bili u sistemu uopšte kao prijavljeni, prešli smo na drugi amandman.)
Ja sam se prijavio, ali vi niste konstatovali da sam se ja prijavio.
(Predsednik: Niste bili u sistemu, prešli smo na drugi amandman. Ako želite o tom amandmanu, možete.)
Zahvaljujem se.

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, kada smo o zakonu u celini raspravljali, rekao sam da smo i tokom kampanje, a naravno i sada pružali ruku svim strankama i bili smo voljni da sa svima razgovaramo, bez obzira što smo osvojili najveći broj glasova, time se nismo poneli. Hteli smo da u Vladu uđe i Nova demokratska stranka, kojoj pripada gospodin Veselinović. U tom smislu smo takođe otvoreni uvek za nove predloge, za dobre ideje i inkorporiraćemo svaki amandman u predloge zakona, bez obzira da li dolazio od opozicionih poslanika ili dolazio od poslanika vladajuće većine, ukoliko su ti amandmani saglasni ideji zakonodavca i želji da nova Vlada bude efikasna.
Naša je želja da sutra imamo usvojen zakon na osnovu koga ćemo formirati i izabrati novu republičku Vladu. U tom smislu, kao član Odbora za pravosuđe, Odbora u kome gospodin Janko Veselinović nije član, ali u svako doba kao narodni poslanik može da pristupi, žao mi je što to nije učinio, ali smo mi jednu dobru njegovu ideju prihvatili i ja ga pozivam da svaki put kada ima ideju i kada na dnevnom redu bude bilo koji zakon taj zakon inovira tako što će dati neku svoju ideju, a mi ćemo je prihvatiti i ja ću to vrlo rado podržati svojim glasom u tom odboru. Hvala.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, želim prvo da čestitam svim poslanicima koji su izabrani sa različitih lista i kojima su građani Srbije izrekli presudu 16. marta ove godine za sve ono što su uradili, ali i za ono što nisu uradili, a mogli su.
Kampanja koju smo vodili bila je najkraća od svih, trajala je 45 dana, bila je veoma tolerantna sa strane Srpske napredne stranke veoma uljudna. Nismo odgovarali ni na kakve uvrede, nismo uzvraćali teškim rečima, nismo se vraćali u prošlost. Nismo hteli da ostanemo u rovovima u kojima smo bili, da budemo jedni protiv drugih, nego smo hteli da budemo tolerantni, da gledamo ka budućnosti i da u budućnosti tražimo nešto što se zove zajednički interes svih nas, da su naša deca i naša pokoljenja ti zbog kojih smo svi ovde, da se svi, verujem, bavimo politikom da bismo ne mi lično živeli bolje nego živeli bolje građani Srbije. Budućnost Srbije je na svima nama.
Čitavu kampanju smo proveli, a da se ni sa kim nismo posvađali. Nikome ništa nismo rekli, nikome ništa nažao nismo učinili. Mislim da je to ono što su građani Srbije veoma prepoznali i dali su ogromnu podršku listi koju je predvodio predsednik stranke gospodin Aleksandar Vučić, uz svo poštovanje naših koalicionih partnera koji su bili na toj listi.
Dakle, 16. marta narod je doneo i objavio presudu svima nama i ostaje da sada radeći u ovom parlamentu radimo opet izbornu kampanju za izbore koji će se održati 2018. godine. Dakle, sve ovo građani Srbije gledaju, svima je dosta rasprave, svima je dosta svađe i rasprave i zbog toga smo veoma brzo, najkraće moguće konstituisali ovaj parlament u roku od 48 sati izabrali i predsednika, zapravo predsednicu Skupštine i sve organe, odnosno sve odbore.
Pošto je na dnevnom redu ono što je potrebno da bismo mogli da izaberemo Vladu, a to je Zakon o Vladi i Zakon o ministarstvima, vrlo je bitno i ono što je meni markantno, uzeo sam Zakon o Vladi koji smo donosili 2012. godine u kome ima naravno 17 ministarstava po predlogu koji ćemo nadam se u nedelju u velikom broju glasova, a siguran sam da će SNS kao i ostali koalicioni partneri koji će činiti tu Vladu, a uveren sam da će biti najmanje 205 poslanika koji će glasati za ovaj zakon, usvojiti Zakon o ministarstvima koji će brojati 16 ministarstava.
Ono što je veoma bitno i ono što je za građane Srbije najvažnije, a na mene je ostavilo poseban utisak jeste da je razdvojeno Ministarstvo finansija i privrede na dva ministarstva. Nemoguće da jedan čovek, nemoguće da jedan tim ljudi u jednom ministarstvu radi ovako dva obimna posla. Finansije u Srbiji su katastrofalne, to smo u kampanji govorili. Ništa nismo krili i rekli smo da postoji budžetski deficit od milijardu i 400 miliona eura, da je rupa u budžetu, da ćemo morati da stežemo kaiš, da će biti teško, da ćemo morati da preduzimamo rigorozne mere koje će mnoge da zabole. Zaboleće na prvom mestu nas političare, jer predsednik stranke i budući premijer Aleksandar Vučić je to obznanio tokom kampanje. Ništa nismo slagali i zbog toga što smo govorili istinu zato smo i dobili poverenje građana Srbije.
Ministarstvo privrede je veoma značajno zbog toga što privredni problemi u Srbiji su dobili enormne mere. Otišli su predaleko, nema nikakve kontrole. Sada bih podsetio samo na „Jumko“ iz Vranja gde tinjaju problemi, gde postoji jedna latentna socijalna bomba koja može da eksplodira svakog trenutka. Da postoji „Simpo“ koji je u velikim finansijskim problemima i dubiozama. Ubeđen sam da osim Vranja „Simpo“ i „Jumko“ postoje u svim drugim gradovima. Novi ministar privrede koji će se samo tome posvetiti, samo tom problemu restrukturiranja preduzeća, eventualnoj likvidaciji, eventualnom nalaženju strateških partnera, a podsećam 153 preduzeća postoje koja su u nekom lebdećem stanju gde ne znate u kom pravcu će to da ode. Možda se nešto može za dvadesetak preduzeća naći neki strateški partner, neko ko hoće to da kupi, ko hoće da privatizuje, ali pitanje je da li ćemo sve to uspeti u jednoj atmosferi svađe, rasprave, vraćanja u prošlost.
Neko se seća onoga što je bilo pre 20 godina, neko se seti šta je bilo pre sedam godina, ali od toga nema nikakve koristi, to je sve daleko iza nas. Mislim da treba da se okrenemo budućnosti, očekujem da u nedelju izaberemo Vladu, očekujem da naravno za to, mnogo poslanika u ovom parlamentu glasa.
Takođe veoma bitno i sa tim ću da završim, je ono što je ranije bilo Ministarstvo pravde i državne uprave, ogromna je materija za te dve oblasti. Ogromna je materija bez obzira na svu energiju koju je gospodin ministar Nikola Selaković imao da pokrije sve te segmente svoga ministarstva i mislim da je ovo idealno rešenje razdvojiti Ministarstvo pravde i pripojiti Ministarstvu za lokalnu samoupravu i državnu upravu i napraviti jedno ministarstvo. Čekaju nas teške i bolne reforme u pravosuđu, čeka nas 13 zakona iz oblasti pravosuđa, čeka nas teška i ozbiljna borba protiv korupcije i kriminala, sve stepenike moramo preći da bi smo 2018. godine ispunili uslove i stekli mogućnost da parlamenti država članica EU donesu odluku o prihvatanju Srbije kao člana EU. Za taj trenutak ja živim. Mislim da i mnoge generacije ljudi koji su ostali u Srbiji i mnoge generacije ljudi koji će se vratiti u Srbiju veruju u budućnost Srbije. Veruju u budućnost kakvu smo mi propagirali i zbog toga u danu za glasanje poslanička grupa SNS će glasati za ova dva zakona usvojićemo da bi stvorili uslove da u nedelju 27. aprila 2014. godine izaberemo Vladu koja će biti najmanja, Vlada koja će biti najefikasnija i na čijem čelu će biti kormilar ili dirigent gospodin Aleksandar Vučić, koji ima svu energiju, a tu energiju je dobio od nas, mi ga podržavamo i podržavaćemo ga sve do onog momenta dok bude radio onako kako žele građani Srbije. Za njega je Vrhovni sud mišljenje građana Srbije i u tom smislu će dobiti glas od svih poslanika SNS. Hvala.