Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, pogotovo građani grada Vranja, juče, a i odmah nakon što je jedna firma „Kentaur“ iz Vranja na jedan bestijalan, nepošten i hajdučki način napustila Vranje, otpustila 249 radnika, odmah su uzleteli politički lešinari, naslađujući se time što su ovi ljudi izgubili posao.
Nakon toga je „Soul pro“ koji je zapošljavao 62 Vranjanca takođe napustio Vranje, zatvorio svoje pogone, a sve iz jednog razloga, jer smo mi povećali minimalni lični dohodak, odnosno tzv. minimalac, što se njima nije isplatilo. Takođe su i oni na jedan nekorektan način to uradili.
Neki dan smo slušali od jednog poslanika iz Niša, koji je sladostrasno iznosio brojke ljudi koji su ostali bez posla. Nakon toga smo sreli u Vranju jednog narodnog poslanika iz Leskovca koji je takođe dolepršao u Vranje da se naslađuje nesrećom i gubitkom posla ovih ljudi, uzimao intervjue od onih koji su zaista pogođeni time šta se tamo u Vranju dogodilo, da bi vrhunac bio da jedan narodni poslanik iz Vranja takođe na tom istom fonu političkog lešinarenja sve što je loše i sve što se loše desi u Srbiji to je valjda za njih dobro, a to je minus za vladajuću stranku.
Pošto neće biti tako, a ja sam iz Vranja, ovako stoje stvari – odmah je gradsko rukovodstvo na čelu sa gradonačelnikom dr Slobodanom Milenkovićem prontno reagovalo, obratilo se Ministarstvu privrede i već 29. oktobra, dakle, za dva dana nakon ovih događaja, je došla ministarka Adrijana Mesarović u Vranje, sastala se sa svim predstavnicima radnika koji su izgubili posao, sastala se sa svima koji imaju firme u Vranju i koji su spremni da zbrinu ove ljude.
Da bismo danas u Vranju imali predstavnike Nacionalne službe za zapošljavanje republičkog nivoa tako da svi radnici koji su izgubili posao, dakle iz „Kentaura“ 249, „Soul pro“ 62, će biti zbrinuti. Niko neće biti zbrinut i zapošljen tamo gde ne želi. Nikome neće biti ponuđeno i ako ne prihvati da bude nateran da uzme to radno mesto, da se tamo zaposli, nego će se naći alternativa tom njihovom zapošljavanju.
Tako da je sve ovo služilo, kao što i služi za ovih godinu dana, da se svaka nesreća koristi na jedan ružan, bestijalan, bezobrazan, ciničan način. Liju krokodilske suze oni koji se raduju što su ljudi izgubili posao.
Ljudi su srećni, iz opozicije, kad god se nešto desi. Postali su jedna nekrofilska opozicija koja na sve moguće načine priželjkuje što crnji scenario u celoj Srbiji, a evo to se desilo i u Vranju.
Što se tiče ovoga o čemu raspravljamo, a to je leks specijalis vezano za Generalštab, ista ovakva halabuka je bila 2014. godine. Isto se ovako branio onaj prostor tamo, zmijarnik, oni brodovi koji su se raspadali, one kućice koje su služile za smeštaj narkomana i sada kada vidimo da je tamo najvelepniji deo, najlepši deo Beograda, a to je Beograd na vodi, vidimo sve te poslanike koji su tada kukali. Tamo su kupili stanove, tamo su kupili lokale, tamo ih možete videti svaki dan.
Iskreno, i tada sam glasao za taj leks specijalis slušajući kanonadu njihovih laži, nadajući se da će to doprineti razvoju Srbije. To jeste doprinelo razvoju Beograda, jeste doprinelo razvoju Srbije, kao što će i ovaj kamenolom, da ga tako nazovem. Jer, zgrada Generalštaba jeste jedna ruševina koji su genijalci iz Vlade Republike Srbije 2005. godine zaštitili tako što su rekli da je kulturno dobro. Dakle, šest godina nakon što je urušena, nakon što je uništena njena statika, nakon onoga što se zna da je nemoguće da se obnovi i rekonstruiše zato što taj kamen od koga je ona napravljena se više ne proizvodi od 1971. godine. Znači, nešto što je nemoguće obnoviti mora biti srušeno. Beograd će na taj način dobiti jedan hotel koji je prestižan, jedan hotel koji će privući strane turiste sa dubokim džepom koji će ovde doneti, puniti budžet, ali to je opet problem ove opozicije jer kad god se nešto dobro radi to nije dobro za njih. Sve je to obrnuta proporcija – što je bolje Srbiji to je gore za opoziciju.
Zato stranka na vlasti, odnosno sve stranke na vlasti, čitava koalicija, će učiniti da se izglasa ovaj zakon u danu za glasanje. Mi ćemo usvojiti, ja ću sa dve ruke da glasam za ovaj zakon, za ovaj leks specijalis, jer tako sam glasao i za zakon o Beogradu na vodi, tako ću učiniti i sada.
Gospodo iz opozicije, teško da ćete vi, ovakvi kakvi jeste, u ovakvom sastavu da zaustavite Srbiju. Možete primenjivati sve moguće metode. Sve ste primenili, došli smo i do toga da ste pucali ovde, odnosno da su vaši ljudi, koje ste vi podjarivali, koje ste vi potpaljivali, terali na nesreću. I dalje to činite, nećete Srbiju zaustaviti.
Živela Srbija!
Hvala predsedavajuća.
Pošto sam spomenut malopre u jednom negativnom kontekstu, ja sam u prethodnom izlaganju rekao da pretpostavljam da će možda biti izgrađen hotel na tom zemljištu, a to ne znači da sam rekao da će biti sigurno.
Ali, ono što je sigurno biti urađen memorijalni centar koji će NATO agresiju označiti tako kako se ona i desila uz bestijalno bombardovanje 78 dana i 78 noći. Verovatno i sa eksponatima koji će biti izuzeti, odnosno izneti iz ove ruševine i tu postavljeni.
To će biti još jedan znak da Srbija ide napred, još jedna potvrda da mi grabimo krupnim koracima i u privrednom i u ekonomskom smislu dalje, da smo infrastrukturno premrežili čitavu Srbiju, da se bavimo izgradnjom, da se bavimo napretkom, da ne gledamo unazad, ali pamtimo šta nam se u istoriji desilo i ko su nam prijatelji i ko su nam neprijatelji.
Ovo će biti još jedna pobeda Srbije i pokazivanje da mi još uvek imamo elan, da smo mi preživeli i Albansku golgotu, da smo mi preživeli i 1999. godinu kada je 19 NATO zemalja i prijatelja i pokrovitelja ovih prekoputa mene su nas bombardovali, ubili malu Milicu Rakić. Sve to su stvari o kojima građani Srbije znaju, građani Srbije su zadovoljni ovom vlašću i to pokazuje naš rejting koji iz dana u dan uz ovo „pumpanje“ zapravo je došlo do onoga obrnutog, što su više „pumpali“ to je veći rejting Srpske naredne stranke. Hvala vam.
Gospođo predsednice parlamenta, dame i gospodo ministri, poštovane kolege narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, hoću da odmah podsetim javnost Srbije da je na današnji dan, dakle, 5. novembra 2024. godine, u Novom Sadu započeta tzv. obojena, ja bih rekao nasilna revolucija u Republici Srbiji, tako što su blokaderi blokirali i napali Skupštinu u Novom Sadu, Gradsku kuću, uništili je. Jedan od predstavnika tih najistaknutijih blokadera jeste prosuo fekalije ispred te kuće, pokazujući kakva će to revolucija biti. Biće najprljavija moguća i za godinu dana, evo, punih godinu dana slušamo, gledamo, doživljavamo notorne laži, pokrivene novim lažima sutradan. Doživeli smo mnoge napade. Doživeli smo 26 hiljada neprijavljenih skupova blokadera, napade na stranku koja čini okosnicu vladajuće koalicije. Imali smo kao finale na početku prolećnog zasedanja napad blokadera i onih koji ih ovde predstavljaju, bacanjem bombi, bacanjem dimnih bombi, suzavca.
(Jelena Milošević: Pa, vi ste se tukli tu.)
Ako možete da zaustavite ovu ženu. Očigledno je nemoguće da je zaustavite u dobacivanju. To je jače od nje. Ta logoreja ne može da se zaustavi, izgleda, ali tu može da pomogne neko ko nije advokat, nego nešto sasvim drugo.
Dakle, jedna banda blokadera nasilnika je svojim govorima ovde huškala, podizala tenziju i dovela do toga da jedan čovek dođe i ovde ispred Skupštine puca u drugog čoveka koji ga je samo pitao - gospodine, šta vama treba?
Uz sve to, i to bi bilo verovatno i sprečeno da se nije uključio jedan deo državnog aparata, rekao bih vrlo bitan, deo pravosuđa, deo tužilaštva, otuđena banda u tužilaštvu, otuđena banda u sudovima. Žao mi je što moram za neke od mojih kolega da kažem da su korumpirane, da su otrovane mržnjom prema svojoj državi, da su spremni da za kilogram ribe prodaju interese svoje države. Oni su učinili da ovi blokaderi dobiju novu snagu, da dobiju novu žestinu, zato što kad ih policija privede, po principu sportskog ribolova, uhvati, poljubi i pusti. Za najteža krivična dela, za takve kvalifikacije nije određivan pritvor. To je suprotno praksi, dugogodišnjoj praksi u Srbiji, za koju znamo svi mi koji smo u pravosuđu, svako krivično delo koje ima element nasilja podrazumeva obavezan pritvor i zbog mogućnosti da se ponovi krivično delo i zbog toga što je učinjeno u grupi ljudi koja se nasilnički ponašala.
Najnovije primere imamo da čovek koji je u nedelju uveče ovde na sve moguće načine huškao, pozivao, tražio krv, tražio napad, vređao policiju, nasrtao na sve oko sebe, bude pušten tako što je ukinuto rešenje o njegovom zadržavanju, što je presedan u pravosuđu u Srbiji.
Mogu na prstima da nabrojim koliko se takvih slučajeva desilo, jer ono što treba da se uradi je to da taj koji je osumnjičen mora da da svoju odbranu pred tužiocem, da tužilac predloži pritvor ili ne predloži, ali ako ga predloži treba sudija za prethodni postupak da odluči da li ima elemenata, odnosno osnova za pritvor. Ne. U ovom slučaju se desilo da je dva puta ukinuto rešenje kojim je on zadržan 48 sati u policiji.
Nažalost, zbog toga smo i došli u situaciji da moj kolega Uglješa Mrdić, koji je predlagač ovog zakona, štrajkuje glađu ovde ispred Skupštine. On je mesecima unazad pripremao, istraživao, prikupljao dokaze, prikupljao papire i konačno se, kao odgovoran čovek, odlučio da podnese krivičnu prijavu TOK protiv gospode Nebojše Bojovića i Milutina Miloševića koji su radili najodgovornije poslove na železnici i koji su direktno povezani sa time što su potpisali da je Železnička stanica u Novom Sadu potpuno bezbedna, da je 140 miliona evra, ne dinara, dala Republika Srbija za održavanje i bezbednost pruge od Novog Sada do Subotice. Taj novac je potrošen i verovatno na one cehove koje su plaćali u kafani, tu je jedan deo od tih 140 miliona evra. Zato je Uglješa Mrdić podneo krivičnu prijavu.
Da apsurd bude još veći, a na fonu toga kako radi odmetnuti deo tužilaštva, oni su od podnosioca krivične prijave zatražili da dopuni krivičnu prijavu tako što će on prikupiti dokaze, dakle fizičko lice koje nije ovlašćeno da prikuplja dokaze. To čini tužilac, odnosno policija na osnovu naloga tužilaštva koja ima puna ovlašćenja da uđe u institucije, da zatraži i izuzme određene predmete. Međutim, gospodin Uglješa Mrdić je našao načina, prikupio je te dokaze i uz dopunjenu krivičnu prijavu ih dostavio ovom tužilaštvu.
Međutim, do danas, evo šesti dan je kako on štrajkuje glađu, nikakav odgovor nije dobio, da mu se bar kaže dođite da pojasnite ove dokaze, odbacićemo vam krivičnu prijavu, šta god. Ne, to je omerta, bukvalno zakon ćutanja. Oni su zabili glavu u pesak, sve se nadajući da će ovo da prođe, da će njihovi neki koje oni štite da osvoje vlast na ulici, da će sve biti okrenuto odjednom naglavačke i da će oni sutradan biti neko ko odlučuje u punom kapacitetu.
Odavde, kao dugogodišnji advokat, kao neko ko je u pravosuđu već skoro 40 godina, tražim od moje koleginice vrhovnog tužioca Srbije Zagorke Dolovac da momentalno podnese ostavku na tu funkciju i poštedi dalje bruke sve nas koji živimo u ovom pravosuđu i od ovog pravosuđa, jer je izazvala takve tektonske promene u pravosuđu, izazvala je takve izuzetke koji do sada nisu zabeleženi, a sve sa političkom ostrašćenošću i mi smo krivi što smo 2022. godine promenili zakon, odnosno u okviru Ustava, vezano za pravosuđe, a nismo promenili ljude koji su u tom pravosuđu.
Dakle, sistem je promenjen, zahvaljujući Predlogu Venecijanske komisije, ali su ostali isti kadrovi koji su od 2009. na 2010. godinu ubačeni u to pravosuđe da bi sutra sudili, da bi sutra oslobađali i 2009. na 2010. godinu se sada pokazala u zadnjih godinu dana. Oni sada vraćaju ono što su zadužili 2010. godine. Oni sada ovim blokaderima, koji napuštaju Skupštinu, koje ne interesuje ovo što ja pričam i što pričaju vladajuće stranke, vraćaju ono što su zadužili.
Tada ste imali izabrane sudije koji su pre toga bili sudije za prekršaje da budu sudije Višeg suda u Vranju, u Negotinu. To su primeri koje ja znam. Tada je Demokratska stranka, a imali smo dopis Opštinskog odbora Demokratske stranke iz Vlasotinca, gde kažu ovog treba izabrati za Apelacioni sud u Nišu, zato što je nama naklonjen, zato što njegova porodica glasa za nas i on će sutra, kada treba, da učini, da vrati ono što smo ga mi sada zadužili. Evo sada nam se to vraća.
Pošto je na dnevnom redu i ovaj Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o jedinstvenom biračkom spisku, pošto sam ja tu u punom kapacitetu učestvovao, kao i član Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, a i kao zamenik predsednika Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, mi smo na najdemokratskiji mogući način cele ove godine, počev od 27. januara, držali, zakazivali i održavali javna slušanja. To znači da smo pozvali sve relevantne, sve zainteresovane strane i ljude koji hoće da prisustvuju toj sednici, svi u bili ovlašćeni da dođu, da diskutuju, da nam daju svoje mišljenje, da nam daju sugestije, da kažu šta im se sviđa, da kažu šta im se ne sviđa.
Imali smo 27. januara žestoki sukob sa predstavnicima CRTA. Ja sam lično rekao tada da njih treba da bude sramota, jer su oni tada nama rekli – izađite na ulicu, odite na Autokomandu da vidite, kaže, šta narod misli o vama. Tolika je bila ostrašćenost tih predstavnika CRTA, ali naša smirenost, odnosno najviše gospodina Mrdića, njegova tolerantnost, kooperativnost je učinila da mi približavamo stavove, da ih upodobljavamo sa stavovima CRTA. Jedanaest puta je on, a mi smo podržali to, izmenio svoj predlog da bismo došli do toga da CRTA prihvati konačno ovaj predlog danas koji je u Skupštini, a da je pre toga i sam ODIHR u martu mesecu rekao da je ovo prihvatljivo za njih, jer su oni inicirali donošenje ovakvog zakona.
Najinteresantnije, najlicemernije od svega jeste što je opozicija sve vreme, učestvujući na tim diskusijama, na javnim diskusijama tražila da se usvoji ono što je CRTA predlagala, tražili su sijaset stvari i oko te komisije, i oko toga da mora šest meseci da budete prijavljeni na prebivalištu da biste mogli da steknete biračko pravo, da vas biraju i da budete kandidat, da se kontroliše da u jednoj zgradi na tom spisku piše koliko ima glasača. Sve su to bile stvari koje smo mi upodobili i, gle čuda, došli smo do toga da blokaderska opozicija ne prihvata i mnogi neće učestvovati, niti u glasanju, a što je najgore neće dati kandidate za komisiju, iako će na to imati pravo. Znate li zašto? To će im biti alibi da bi mogli da pričaju da su sledeće izbore izgubili samo zbog toga što ta komisija nije uradila posao kako treba, naravno, lažući u godinu dana.
Odlučio sam, što se ove komisije tiče i ovoga što sam rekao, da se kladim sa svakim u hiljadu evra da oni neće dati kandidate za komisiju na taj način, opstruirajući formiranje te komisije u pokušaju da na sledećim izborima opravdaju svoj neuspeh, a neuspeh će biti siguran, jer imate na jednoj strani jednog čoveka koga pratimo svi mi, koji radi 20 sati dnevno, koji vuče ko lokomotiva, gradi, razvija naše odnose u međunarodnim odnosima, privredu, ekonomiju… Neverovatno je koliko je Srbija napredovala, i to građani vide, i o tome će odlučivati na izborima, nadam se, otprilike predviđam u decembru naredne godine. Pozivam sve poslanike i vladajućih stranaka, a i opozicije, ukoliko su iole pošteni, ukoliko iole imaju karakter, da glasaju za ono za šta su se zalagali. Ako ne, pokazaće još jednom da su licemeri kakvi jesu, a ja sam rekao da nudim svima njima opkladu u hiljadu evra, pa izvolite, gospodo.
Na kraju, Srbija ne sme da stane, Srbiju ne sme da zaustavi niko, neće je zaustaviti ni ove blokade, neće je zaustaviti ni pucnji. Živela Srbija.
(Vranje, 24.08.2022.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 70000.00 | RSD | 01.08.2022 - |