Gospođo predsedavajuća, gospodine ministre, zaista želim da vam se zahvalim za ono što ste rekli ispred javnosti Srbije, o onome što ste ohrabrili sve nas koji smo radili na dovođenju privrednih subjekata, kakvi su "Geoks" i "Ditra". Ono što mi očekujemo u Vranju, a to važi za čitav Pčinjski okrug. Zaposliće se oko 1250 ljudi u "Geoksu", a nekih 800 ljudi u firmi koja se zove "Ditra". To je oko 2000 novih radnih mesta. Ne treba da pričam šta to znači za Vranje i za čitav Pčinjski okrug, samo mogu da vam se zahvalim u ime svih ljudi koji su glasali, kako za SNS, tako i za ostale stranke, jer posao koji oni dobiju, neće biti politički obojen, neće dobiti posao zato što su pripadnici ove ili one stranke, nego zato što im treba i zato što kvalifikacijom to zaslužuju.
Takođe, što se tiče pozorišta, ovo što ste sada obećali, s obzirom da ja pratim vašu političku karijeru, znam da ćete to ispuniti i na tome sam takođe zahvalan.
Kada budemo otvarali sledeće godine fabriku, bićete naš gost, bićemo prisutni tu, a ja lično mogu da obećam da na Kopaoniku u "Skituljku" možete da pojedete jednu borovnjaču na moj račun.

Poštovani predsedniče skupštine, gospođo Petrušić, gospodine Jankoviću, poštovani narodni poslanici i narodne poslanice, uvaženi građani Srbije, pre nego što počnem da pričam o onome što je dnevna tema, odnosno o onome o čemu smo svi danas zaduženi da govorimo, želim da istaknem da je prošle godine 27. jula formirana nova republička Vlada, čiji stožer je SNS.
Podsećam javnost u Srbiji da je ovo izveštaj regulatornih tela za celu 2012. godinu, što znači da se odnosi i na prethodnu Vladu, čiji je stožer bila DS, kao i na novu Vladu, čiji je stožer SNS.
Sve ono što je dobro neko želi da prihvati i da pohvali, da kaže da je to njegovo i da pripada u njegove zasluge, a da sve ono što nije dobro pripada nekom drugom, nekom ko je preuzeo odgovornost posle 27. jula 2012. godine. Ne bih rekao da je to logika koja može da nas odvede ka tome da pomognemo građanima Srbije, da im damo neku nadu, da im damo mogućnost da ako ne mogu da ostvare pravo putem suda, putem policija, da to mogu preko institucije koja se zove Zaštitnik građana.
Na tome sam zahvalan gospodinu Jankoviću, kao i gospođi Petrušić što su danas ovde pred nama i što su čitavo jutro provodavali svoj izveštaj koji je veoma podrovan, detaljan i sveobuhvatan, a u isto vreme su odgovarali na pitanja, sugestije i primedbe koje su bile principijelne od strane određenih poslanika, a potpuno neprincipijelne od strane drugih poslanika koji su itekako glasajući, itekako radeći u ovoj skupštini, donoseći zakone, odgovorni za sve što se događalo do 27. jula 2012. godine. Naravno i pet godina pre toga, jer ove posledice nisu nastale odjednom, nisu nastale od juče, nego su nastale unazad više godina. Rekao bih i više decenija.
Izašli smo iz jednog društva koje je bilo komunističko ili kvazi komunističko, onda smo ušli u društvo koje je demokratsko, a rekao bih kvazi demokratsko, gde smo imali sve institucije, ali su one bile samo forme radi. Suštinu niste mogli da zadovoljite. Niste mogli da ostvarite svoja elementarna, ljudska i građanska prava i zbog toga je mnogo ljudi posegnulo za sudom u Strazburu. Zbog toga je Srbija u više navrata i u više postupaka izgubila i plaća štetu, nekada manju, nekada veću, ali sve to zbog toga što institucije ovog sistema u Srbiji nisu funkcionisale kako treba.
Pravosuđe je u veoma lošem, u katastrofalnom stanju. u stanju koje je bilo poput aviona koji leti bez goriva i pitanje je bilo kada će da padne. Pitanje je bilo vremena kada će to da se desi? Sva je sreća da je prošle godine formirana druga Vlada, gde je stožer SNS i gde se dosta toga promenilo. Hoću to da pohvalim, naravno da pohvalim i svoju poslaničku grupu, jer smo tome doprineli i hvala gospodinu Jankoviću jer je to prepoznao i u svom izveštaju rekao da su sve odluke Ustavnog suda bile veoma zabrinjavajuće. To je čak i Venecijanska komisija rekla, da je pravosuđe u Srbiji na niskim granama i ukoliko budemo ovako nastavili biće teško za sve.
Ono što hoću kao poslanik da kažem jeste da ću u svakom slučaju podržati i uvek na svakom mestu, da se povećaju kapaciteti ovih regulatornih tela. Mislim na telo koje se zove Zaštitnik građana, kao i telo koje se zove Poverenik za rodnu ravnopravnost. Vaši kapaciteti moraju da budu povećani i u tehničkom smislu i u materijalnom smislu i u finansijskom. Iako ste vi gospođo Petrušić, danas spomenuli da se niko sa juga Srbije vama nije obratio, čovek dođe do zaključka da na jugu Srbije, od Niša, Leskovca, Vranja, pa nadalje, nema nikakvih problema, da je tamo potpuno idealno stanje i da svi tamo poštuju ljudska prava Roma, prava žena, poštuju zapošljavanje, nema maltretiranja u porodici, verujte da apsolutno nije tačno.
Mislim da je prvo što vam se ne javljaju to što postoji jedan strah od toga da se jave, u nekom prethodnom periodu, a nadam se da će sada biti oslobođeni tog straha, jer mi na ovaj način šaljemo poruku da mogu da se obrate vama, ali ne mogu oni svi da vas nađu, ne mogu oni svi da dođu u Niš, pa da tamo traže gospođu Petrušić ili neke vaše saradnike, nego morate da otvorite jednu kancelariju u Vranju koja će biti zadužena možda i za kosovsko Pomoravlje, za ljude koji tamo žive u veoma teškim uslovima, kojima treba pomoć, kojima treba topla reč, ako ništa više od toga. U tom smislu, poslanička grupa SNS će apsolutno podržati, kao što i jeste, i u Danu za glasanje ćemo naravno dati podršku vašim izveštajima.
Još nekoliko stvari sam hteo da kažem. Što se tiče toga što su se, gospodine Jankoviću, vama obratili ljudi, rekli ste u toku prošle godine 20 hiljada ljudi i od kako ste Zaštitnik građana, svake godine se taj broj povećava za 30%. Verujem da je i pre pet godina bila ista muka tih ljudi, ali veoma mali broj ljudi je znao da vi postojite. Sada to povećanje predstavlja jedno ohrabrenje kod ljudi da znaju da ste vi institucija kojoj treba da se obrate. S druge strane, to je ponos za vas, jer ste pokazali da na pravi način radite svoj posao. Zato smo mi prošle godine, kada smo odlučivali o tome ko će biti novi Zaštitnik građana i kada smo birali, nismo mnogo razmišljali o tome. Nismo želeli da menjamo, niti da činimo nešto što čine druge poslaničke grupe ili druge stranke, da sve počinje od nas, da smo mi neko ko je najpametniji i zna sve.
Naravno, ono što je dobro, sačuvaćemo. One ljude koji znaju svoj posao, biraćemo. Tada sam glasao sa puno kapaciteta i sa puno želja da vi to nastavite. Nadam se, imajući u vidu objektivnost ovog izveštaja, sveobuhvatnost i sve ono što čini i što treba da čini ovakav izveštaj, naravno da zaslužuje pažnju i svaku pohvalu.
Ono što hoću posebno da istaknem u vašem izveštaju, a to se odnosi na zaštitu prava lica koja su lišena slobode, tu ima mnogo problema, vi to dobro znate, a i javnost Srbije zna. Najgore je što se kod nas stiče utisak da kad nekog lišite slobode ili mu odredite pritvor, onda ste mu ukinuli sva ljudska prava, onda ste mu oduzeli sve građanske slobode, a nije tako. On je lišen samo slobode. Sva ostala prava postoje i ako vi to lice koje ste lišili slobode držite 48 sati u tom policijskom zadržavanju ili u lišavanju slobode, stavite u jednu prostoriju koja liči na scene za snimanje filmova strave i užasa, gde nemate vodu, gde ne možete osnovne ljudske potrebe da zadovoljite, ako uz to u svakom trenutku u tu prostoriju koja nije pod kamerama, može da uđe neko da vas šutne, da vas uvredi, da vas pljune, da vam kaže šta god mu padne na pamet, da vas tu prisiljavaju na sve moguće načine da nešto priznate, iako niste to počinili, da vam ne daju pravo da zovete svog advokata jer nemate odakle da ga zovete, jer vam je sve oduzeto, to su neke stvari na koje morate da obratite pažnju.
Mi kao stranka koja je na vlasti ne krijemo se od toga. Upravo ističemo da je to tako. Slažemo se i hoćemo zajedno sa vama da to promenimo. Imaćete podršku od nas u svakom slučaju, od mene i od svih kolega koji se i uže bave tim poslom. Takođe, u tom smislu morate da predlažete i određene zakonske projekte, da inicirate kod nas, odnosno da mi to zajedno sa vama radimo.
Takođe, ono što je veoma bitno, zaključak, tačka 7) – neophodno je da Vlada što pre preduzme mere kojima će se građanima olakšati pristup sudovima i pravdi i obezbediti ostvarivanje ustavnog prava na pravično suđenje i suđenje u razumnom roku. To je ono na čemu se insistira kod svih razgovora sa ljudima iz EU. Svi oni su sa idejom da u Srbiji zavlada poštovanje zakona. To poštovanje zakona se može ostvariti samo putem sudova. Sudovi su ti koji donose rešenja, koji donose presude gde se odlučuje o nečijoj imovini, gde se odlučuje o nečijoj slobodi. Ako to ne bude učinjeno u fer i pravičnom postupku, plašim se da ćemo sve postupke završavati pred sudom u Strazburu.
Poznato mi je takođe da je u skupštinskoj proceduri postupak oko pravičnog suđenja u razumnom roku, tako da ćemo o tome raspravljati vrlo brzo.
Još nešto što je vezano za zaključke povodom Izveštaja Poverenika za zaštitu ravnopravnosti u 2012. godini, označili ste koje su to grupe najviše diskriminisane u Srbiji. Naravno, na prvom mestu su Romi, zatim siromašne osobe, osobe sa invaliditetom, nažalost, starije osobe, žene, pripadnici seksualnih manjina. To su grupacije koje su najviše ugrožene. Ako se udruži još nekoliko ovakvih siromašnih žena, plašim se da je tu tek teskoba veća. To ste, takođe, dobro prepoznali, takođe i oblasti društvenih odnosa u kojima je diskriminacija najšira, rad i zapošljavanje. Tu postoje postavljeni uslovi koji postoje, koji su napisani i oni koji nisu napisani, koji se ispod žita valjaju i koji stvaraju uslove koji iziskuju davanje određenih nadoknada, postupanje na neki možda i nemoralan način da bi se došlo do posla. Nažalost, to je imanentno svim društvima, pa i našem.
Zato, kada se javno o tome priča, mora da se kaže, da se zna, da mi ne stojimo iza svega ovoga i da ćemo probati svi zajedno da se borimo da ove nepravilnosti u životu ovih grupa odstranimo, jer bojim se da oni sami neće moći da se izbore sa tim, nemaju kome da se obrate. Teško će ići, ali ne znam, uradićemo sve što je do nas.
Ovo što sada čitam i predstavljam građanima Srbije jesu zaključci koje će Narodna skupština u Danu za glasanje usvojiti. Prihvatili smo sve ono što ste vi predložili. Matični odbori su razmotrili sve vaše predloge i doneli su određene zaključke. Ovo su zaključci o kojima sada pričam. Pomenuo sam i na kraju ću opet to da kažem, Narodna skupština podržava osnivanje regionalnih kancelarija poverenika i naravno da treba da podržava.
Na samom kraju, hoću da kažem nešto što je možda ohrabrujuće, kada smo mi u Vranju kao SNS kandidovali odbornike, odnosno kandidate za odbornike, imali smo na listi preko 40% kandidata žene. Sada, pošto smo ušli u vlast, u Vranju su na funkcijama preko 50% žene. To je ono čime mogu da se pohvalim i što očekujem da ćemo nakon sledećih izbora imati sigurno preko 50% žena. Ali, ako ženama date vlast, onda ćemo mi muškarci malo imati problema, ali sam za to da uradimo sve najbolje i da Srbiji konačno krene, jer smo veoma dugo bili u onoj kvazidemokratiji. Moja je želja da nakon sledećih izbora i u ovoj Skupštini bude bar 50% žena.
Dakle, u Danu za glasanje SNS će podržati zaključke koji su dati na osnovu vaših izveštaja. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi gospodine Đurđeviću, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, SNS će u danu za glasanje dati svoj glas za oba predloga zakona koji su danas pred nama.
Očigledno je da je predlog koji je dalo ministarstvo, kao i poslanička grupa SPO, DHSS pogodio u sam centar, jer sve poslaničke grupe, uz manja odstupanja, ukoliko budu prihvaćeni njihovi amandmani, a verujem da će biti prihvaćeni ukoliko su argumentovani i činjenično opravdani, glasati za oba predloga zakona.
To će uraditi i SNS kao tvorac ove Vlade i kao stožer republičke Vlade, koja zajedno sa svojim koalicionim partnerima već skoro godinu dana vrši vlast, rekao bih, na jedan veoma reprezentativan način, vrši vlast tako što pravovremeno daje određene predloge zakona, ali daje i predloge izmena tih istih zakona, ukoliko život ili pravna praksa ili događaji potvrde da nešto nije kako valja. Tu potvrđujemo da nismo oholi, da nismo nadmeni, da hoćemo da prihvatimo sve ono što je pametno i suvislo i sve ono što dolazi čak i iz opozicionih stranaka. Nismo stranka koja će odbijati sve što se predlaže, bez obzira da li je to pametno ili nije.
Jedan od takvih predloga je i Zakon o izmeni i dopuni Zakonika o krivičnom postupku. Imajući u vidu da javnost Srbije možda još uvek nije upoznata sa predlogom, on ima samo jedan član, a odnosi se na izmenu člana 327. stav 2. Zakonika o krivičnom postupku. Ovde se kaže da za osuđenog saradnika ne može biti predloženo lice koje je osuđeno kao organizator organizovane kriminalne grupe, niti lice koje je pravosnažno osuđeno na kaznu zatvora od 40 godina.
Mislim da bilo kakvo obrazloženje nije potrebno. Dovoljno je samo da se pročita ovaj član i da se kompletna, kako stručna, tako i laička javnost u Srbiji u potpunosti složi da ovakvu izmenu i dopunu Zakonika o krivičnom postupku moramo u danu za glasanje da izglasamo i da dovedemo do perfekcije jednu situaciju gde ljudi koji su organizatori organizovanih kriminalnih grupa ili ljudi koji su osuđeni na maksimalnu kaznu od 40 godina, a tako su osuđeni zato što su izvršili niz teških krivični dela ne mogu biti saradnici i ne mogu sada naći sebi alibi i mogućnost da se izvuku tako što će im se smanjiti kazna, jer su oni postali saradnici. Znači, posle ovoga toga neće biti, tako da se u potpunosti sa tim i kao profesionalac slažem.
Drugi zakon koji je danas na dnevnom redu jeste Zakon o objavljivanju zakona i drugih propisa i akata. Radi se zapravo o jednom zakonu koji je 1991. godine donet i koji sada praktično donosimo u jednom sažetijem obliku, sa jednim dodatkom, a taj dodatak se tiče toga da se uvodi i elektronsko objavljivanje u "Službenom glasniku", odnosno obrada svih zakona i svega onoga što sadrži ovaj i ostali zakoni.
Dakle, radi se o "Službenom glasniku" Republike Srbije. U njemu se objavljuju obavezno sledeći akti Narodne skupštine, dakle, sve ono što mi ovde usvojimo, međunarodni sporazumi, rekao bih da su to međunarodni ugovori, ali nadam se da će tokom rasprave u pojedinostima i sa amandmanima oko ovoga da dođe do izmena, odnosno upodobljavanja ovog teksta, jer mislim da međunarodni sporazumi nisu ustavna kategorija, nego smo mi to predvideli kao međunarodne ugovore, odnosno ustavotvorac, akti, akti predsednika Republike, akti Vlade, akti ministarstava i posebnih organizacija, akti Ustavnog suda, akti Visokog saveta sudstva, akti Državnog veća tužilaca, akti sudova i javnih tužilaštava, akti drugih republičkih organa, akti NBS, zatim, presude Evropskog suda za ljudska prava, odluke ugovornih tela UN za zaštitu ljudskih prava, propisi koje donose imaoci javnih ovlašćenja i drugi akti za koje je to određeno zakonom, prečišćeni tekstovi i ispravke akata.
Ovo sam namerno pročitao zbog javnosti i zbog toga da bi šira javnost, odnosno svi ljudi koji ovo slušaju i koji gledaju, bili upoznati sa tim šta se sve obavezno objavljuje u tom "Službenom glasniku". Od akata Narodne skupštine, naravno objavljuje se Ustav, ustavni amandmani, ustavni zakoni, zakoni i drugi propisi i opšti akti Narodne skupštine.
Takođe u članu 4. Međunarodni ugovori. Dakle, u "Službenom glasniku" se objavljuju potvrđeni međunarodni ugovori, ugovori koji su potvrđeni u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Zatim, akti predsednika Republike. Radi se o ukazima, o proglašenju zakona i o ukazima o dodeli odlikovanja.
Član 6. propisuje da se objavljuju i akti Vlade koji naravno mogu biti uredbe i drugi opšti akti koje donosi Vlada.
Akti Ustavnog suda, to su forme odluke i drugi akti Ustavnog suda u skladu sa posebnim zakonom.
Veoma važno i ne manje bitno od prethodnih, jesu akti Visokog saveta sudstva, Državnog veća tužilaca, sudova i javnih tužilaštava. Ovo je veoma bitno za stručnu javnost. Veoma je bitno za popravku stanja u pravosuđu za koje znamo kakvo jeste, u šta sada možda ne treba ulaziti, ali ja očekujem da vrlo skoro ministar, gospodin Selaković, izađe sa čitavim setom zakona, počev od mreže sudova, uređenja sudova, zakona o sudijama, kako bismo mogli tu veoma bolnu materiju za čitavu javnost Srbije i građane Srbije da uredimo na najbolji mogući način i da reforma pravosuđa krene svojim tokom, kako bismo ispunili mnoge uslove iz Agende koje nam je EU postavila, odnosno, mi smo sami sebi postavili u želji da živimo što bolje i funkcionišemo što bolje.
Takođe se objavljuju u i akti Narodne banke Srbije. To su opšti akti i drugi akti koje Narodna banka objavljuje, presude Evropskog suda za ljudska prava i odluke ugovornih tela Ujedinjenih nacija za zaštitu ljudskih prava. Ovo su veoma bitni akti, imajući u vidu da je sada najmodernije u Srbiji rečenica – ići ću do Suda za ljudska prava u Strazburu, tražiću, ukoliko nema pravde u Srbiji da je ostvarim pred Sudom za ljudska prava u Strazburu. To na neki način stvara jednu sliku i bespomoćnosti u isto vreme mnogih ljudi u Srbiji zbog neažurnosti srpskog pravosuđa, zbog mnogih stvari koje su dovele do negativnih tendencija i zbog toga je veoma bitno u "Službenom glasniku", objaviti sve ono što se donosi kao presuda Evropskog suda za ljudska prava, a naravno odnosi se na materiju koja tišti naše građane i koja na taj način stvara mogućnost da svako, pa čak i onaj laik koji nema nikakvih dodirnih tačaka sa pravom, niti je završio pravni fakultet, može da se upozna sa presudom i na taj način prepozna svoj problem koji može da reši tako što će se ovaj opšpti akt primeniti i na njega iako nije učestvovao u tome niti je podnosio tužbu niti je sposoban da čitav taj proces od podnošenja molbe do spremanja dokumentacije, predaje dokumentacije tom sudu. Ukoliko u "Službenom glasniku" bude ovako nešto objavljeno to će njemu itekako pomoći.
Nadalje, ima određenih akata, odnosno onoga što donose određene organizacije, organi i službe koje su oslobođene plaćanja naknade u "Službenom glasniku". To je sve ono što je obavezno za objavljivanje, a oslobođeno je plaćanja naknade.
Imate i akte čije objavljivanje u "Službenom glasniku" nije obavezno. To su akti organa, pravnih i fizičkih lica čije objavljivanje u "Službenom glasniku" nije obavezno i mogu uz naknadu da se objavljuju u "Službenom glasniku". To je praksa koja je i do sada bila. Svaki oglas, javna ponuda se mogla objaviti u "Službenom glasniku" uz određenu naknadu koja je određivana u tom postupku od strane određenih lica. U "Službenom glasniku" takođe mogu uz naknadu da se objavljuju i javni konkursi, oglasi, javni pozivi i druga obaveštenja organa i pravnih i fizičkih lica.
Vrši se i podela izdanja "Službenog glasnika", pa imamo osnovna izdanja i posebna. Osnovno izdanje je ono koje je "Službeni glasnik Republike Srbije", a posebna izdanja su "Službeni glasnik Republike Srbije – međunarodni ugovori" i "Službeni glasnik Republike Srbije – prosvetni glasnik". Ovde se vrši razvdajanje tih službenih glasnika i mislim da za razliku od pomenutog člana 4. ovde stoji "Službeni glasnik Republike Srbije – međunarodni ugovori", što je po meni potpuno ispravno i urađeno onako kako je saglasno sa Ustavom RS.
"Službeni glasnik – međunarodni ugovori" se objavljuje kada se potvrdi međunarodni ugovor i drugi međunarodni sporazumi, a u "Prosvetnom glasniku" se objavljuju republički propisi kojima se uređuju nastavni planovi i programi obrazovanja, prostor, oprema i nastavna sredstva, program pripravničkog staža, pragrami usavršavanja i osposobljavanja nastavnika i saradnika u osnovnim i srednjim školama, kao i drugi akti za koje je posebnim zakonom određeno da se objavljuju u "Službenom glasniku RS".
Ono što je najvažnije i što je novina je da se članom 26. propisuje i elektronski i štampani oblik "Službenog glasnika". Osnovno i posebna izdanja "Službenog glasnika" izdaju se u štampanom obliku i u elektronskom obliku PDF i HTML formatu. Štampani oblik "Službenog glasnika" i elektronski oblik "Službenog glasnika" u PDF formatu su zvanična izdanja. Ona izlaze u istom danu i datum koji je označen na elektronskom i štampanom obliku je dan izdavanja.
Drugi deo ovog zakona jeste pravno-informacioni sistem RS. Uspostavlja se pravno-informacioni sistem RS i taj pravno-informacioni sistem koji je u ovom trenutku novina jeste zbirka podataka u elektronskom obliku koja sadrži elektronski oblik "Službenog glasnika", arhivu "Službenog glasnika", bazu koja sadrži registar i tekstove važećih propisa i drugih akata RS objavljenih u "Službenom glasniku", bazu koja sadrži sudsku praksu i druge podatke o pravnom sistemu RS i vezu sa pravnim aktima EU.
Imaćemo pravno-informacioni sistem RS koji se uspostavlja ovim zakonom gde će se u elektronskom obliku moći da isčita sve ono što je veoma važno i što je praksa i u RS. Pristup pravno-informacionom sistemu i bazi koja sadrži registar i tekstove važećih propisa i drugih akata RS objavljenih u "Službenom glasniku" svim korisnicima interneta dostupni su bez naknade, nezvanično prečišćeni tekstovi propisa, originalna službena glasila u PDF formatu, u kojima su objavljeni tekstovi propisa i službena glasila, u kojima su objavljene i njihove izmene i dopune. Za pristup ostalim podacima koje sadrži pravno-informacioni sistem plaća se naknada, čija se visina određuje aktom javnog preduzeća na koji saglasnost daje Vlada. Naravno da je potrebno da se finansira i plati isčitavanje, odnosno mogućnost umnožavanja ovih akata, zato što apsolutno manje ljudi ima koji su sada preplaćeni na "Službeni glasnik" i "Službeni glasnik", kao i svako drugo javno preduzeće mora da preživi. Tu je predlagač zakona, resorno ministarstvo prepoznalo da se mora i finansijska injekcija dati tom javnom preduzeću i predvideti da se u narednom periodu iz budžeta kroz određene stavke u određenom iznosu pomogne tom javnom preduzeću da bi moglo da u potpunosti normalno funkcioniše jer je nemoguće da sve ove akte objavljujemo u dnevnim novinama, nedeljnim ili u nekoj drugoj štampi. Prema tome, "Službeni glasnik" je preka potreba svih nas.
Takođe, postoje i posebni načini objavljivanja. Radi se o ukazima i drugim aktima predsednika Republike, propisi i drugi akti Vlade i ministara nadležnih za odbranu koji se odnose na Vojsku Srbije i objavljuju se u "Službenom vojnom listu". Podvlači se da postoji i "Službeni vojni list" u kome se objavljuju i određeni posebni akti.
Vlada je dužna da za pravno-informacioni sistem u roku od šest meseci od stupanja na snagu ovog zakona donese propise o uspostavljanju i vođenju pravno-informacionog sistema, što će apsolutno sam siguran Vlada, odnosno resorno ministarstvo uradi na vreme i omogućiti da profunkcioniše i ovaj pravno-informacioni sistem. Ovaj zakon stupa na snagu 1. juna 2013. godine. Nadam se da, pošto su sve poslaničke grupe se izjasnile da će glasati za ovaj zakon, ćemo do 23. maja uspeti da izglasamo ovaj zakon i da on stupi na snagu 1. juna.
Dakle, kao što sam i rekao na početku, poslanička grupa SNS će u Danu za glasanje podržati ovaj zakon i glasati za njega. Hvala.

Gospodine  predsedniče, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, vrlo sam pažljivo slušao celo pre podne izlaganje na prvom mestu ministra, a onda i svih poslanika, kako iz opozicije, tako i pozicije, kako onih koji oponiraju ovom zakonu, tako i onih koji su za ovaj zakon i koji će podržati predlog četiri zakona koja imamo danas na dnevnom redu.
Mene je, kao poslanika, ubedilo ono što je ministar pravde, koji je ovlašćen ispred republičke vlade, danas obrazloženjem potvrdio, volju većine nas da usvojimo ovaj zakon u onom obliku koji je dat. Naravno, podložan je svaki od ovih predloga amandmanima i mi ćemo vrlo ozbiljno i studiozno razmotriti sve amandmane na ove zakone i mislim da će Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo veoma pažljivo razmotriti i dati predloge ovoj skupštini.
Takođe očekujem i da svi, da li se nalaze u opoziciji ili su na vlasti, konačno shvate da kartice moraju da nose sa sobom, da onog momenta kada su im kartice u jedinicama, oni su predstavljeni kao da su tu, a zapravo nisu. Očigledno da se to desilo sa poslanikom koji se malopre javio i koji je zatražio povredu Poslovnika. U isto vreme je zapravo on prekršio Poslovnik, ostavljajući svoju karticu u svojoj poslaničkoj jedinici nezaštićenu i verovatno je neko to uzeo, možda da se našali, možda da stavi do znanja tom poslaniku…
(Predsednik: Molim vas, to je tema o kojoj nema potrebe da se govori u plenumu. Ovo je nešto o čemu smo mi razgovarali. Molim vas da se vratite na dnevni red.)
Samo sam hteo da nema potrebe praviti ekces od nečega što to nije i da smo svi ovde vrlo ozbiljni prilikom diskusija i prilikom ponašanja u ovom parlamentu.
Prvi zakon, o kome se danas najviše pričalo, mada nisam očekivao da će se toliko detaljno o njemu razgovarati, jeste Zakon o zaključivanju i izvršavanju međunarodnih ugovora. Ovde je potpuno jasno, koncizno, na jedan konzistentan način izneto sve, kako teče procedura od momenta pokretanja postupka, ovlašćenog lica, ovlašćenog predlagača. Naravno, za takve predloge je ovlašćena Vlada i ona, na svoju sopstvenu inicijativu ili na predlog organa državne uprave, u čiji delokrug pretežno spadaju pitanja koja se uređuju međunarodnim ugovorom, predlažu vođenje ovoga postupka.
Inicijativa može biti pokrenuta od različitih subjekata. To mogu biti državni organi, privredni subjekti ili udruženja preko organa državne uprave, u čiji delokrugu pretežno spadaju pitanja koja se uređuju međunarodnim ugovorom.
Postoji jedan amandman koji je, po meni, veoma prihvatljiv i o kome ćemo verovatno pričati kada to dođe na dnevni red, jeste da i lokalne samouprave mogu davati inicijativu za sklapanje određenih ugovora koji su od međunarodnog značaja, a tiču se te lokalne samouprave.
Takođe je predviđeno i ko će činiti delegaciju za vođenje ovih pregovora. Naravno, to Vlada utvrđuje, a utvrđuje i osnovu za vođenje pregovora i određuje delegaciju koja će voditi te pregovore. Dakle, to će biti ljudi veoma stručni za određenu vrstu posla, za određenu delatnost. Oni će činiti delegaciju koja će sastavljati ove ugovore koje će kasnije morati da prezentuju Vladi, koja dobija taj izveštaj o pregovorima od delegacije i taj izveštaj se predaje Vladi. Vlada takođe ovlašćuje nekoga, određeno lice koje će ga potpisati i nakon svega toga Vlada daje predlog Skupštini i mi smo ti koji ćemo, svaki od tih zakona koji se tiču raznih oblasti, moći ovde da pretresemo, da o svim tim ugovorima se izjasnimo i na kraju ih ratifikujemo, odnosno potvrdimo ugovor koji je već potpisan.
U članu 14. stoji potpuno jasno – Narodna skupština potvrđuje međunarodne ugovore koji se tiču vojne, političke, ekonomske prirode, ugovore kojima se stvaraju finansijske obaveze za Republiku Srbiju, ugovore koji zahtevaju donošenje novih ili izmenu važećih zakona i ugovore kojima se odstupa od postojećih zakonskih rešenja. Dakle, u potpuno jasnom obliku je dato šta je to što će Narodna skupština usvajati, koje su to oblasti koje se tiču zakona o kojima ćemo mi ovde pretresati i jasno je da treba, o svim zakonima koji se budu zaključivali, da se izjašnjava i ova skupština, jer ima mnogo zakona koji su mnogo nižeg nivoa, koji nisu potrebni da se ratifikuju u Narodnoj skupštini i na taj način će, potpuno jasno, biti usvojen jedan zakon, u danu za glasanje SNS će glasati za njega, koji vrši izmenu zakona koji je usvojen ovde 1978. godine, kada je postojala tadašnja SFRJ. Mnogo se od toga dana promenilo, pa je jasno da je ovaj zakon morao biti predložen i usvojen, zato što se mnogo stvari i u ustavnom uređenju promenilo i ovaj zakon ćemo mi podržati u danu za glasanje.
Oni zakoni koji su takođe interesantni, a koji su danas na dnevnom redu, su Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Slovenije o bavljenju plaćenim poslovima članova porodica, osoblja diplomatsko-konzularnih predstavništava. Takođe, takav isti sporazum je potpisan i sa državom Izrael. Ono što je važno za ove zakone, odnosno sporazume koji su napravljeni, treba reći da svi ljudi koji se bave diplomatsko-konzularnim poslovima, a u isto vreme su odvojeni od porodice, ne mogu da pruže onoliki obim odgovornosti i posla kakav bi pružili ljudi koji su okruženi svojom porodicom, koji uz sebe imaju i supruge ili vanbračne supruge, koji imaju svoju decu i koji su u isto vreme zbrinuti od države u kojoj se nalaze, po principu reciprociteta. Tako da, svako od njih će imati mogućnost da se zaposli, svako od njih će biti izuzet od krivičnog gonjenja, svako od njih će imati određenu socijalnu zaštitu koja je predviđena za građane u državi u kojoj živi. Dakle, mi ćemo sa Slovenijom i sa državom Izrael imati mogućnost da svi naši predstavnici u diplomatsko-konzularnim predstavništvima mogu da povedu svoju porodicu, da povedu svoje supruge koje će tamo biti zaposlene i imati mogućnost da se i profesionalno iskažu, da ne zapostavljaju onu profesiju za koju su se školovale.
Na kraju, četvrti predlog zakona je Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Vlade Republike Slovenije o policijskoj saradnji. Bitno je reći da je ova vlada, želeći da svede na minimum mogućnost bavljenja kriminalom, stvorila takvu situaciju u okruženju, da sa svim državama u kojima su kriminalci iz Srbije nalazili utočište, gde su mogli da pobegnu, gde su stvarali mrežu jataka, onog momenta kada budemo usvojili ovaj zakon sa Slovenijom i o saradnji između naše dve policije to neće biti mesto ili utočite gde može da se neko sakrije, da se skloni od organa gonjenja ili policije Republike Srbije, a takođe i policije iz Republike Slovenije.
Ono što je takođe bitno reći, obim saradnje između ugovornih strana, između policije Republike Srbije i policije Republike Slovenije, se sastoji u tome da će se naročito imati u vidu javni red i bezbednost saobraćaja, kao i suzbijanje, otkrivanja i rasvetljavanje krivičnih dela, naročito organizovanog kriminala, terorizma, trgovine ljudima i ilegalnih migracija, visoko-tehnološkog kriminala, ilegalne trgovine drogama i psihotropnim supstancama, kao i ostalih krivičnih dela međunarodnog karaktera, koja, naravno, u međuvremenu mogu da postanu vrlo aktuelna. Takođe se i ovo radi na principu reciprociteta, poštujući zakone i proceduru u državama u kojima ovaj sporazum važi, a to se odnosi na Sloveniju i na Srbiju.
Dakle, čitav ovaj set zakona je naišao na odobravanje u javnosti Srbije i naišao je na prihvatanje većine poslanika u ovom parlamentu. U danu za glasanje SNS će dati svoj glas i usvojićemo sva četiri predloga zakona. Hvala.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, dragi građani Srbije, gospodine ministre drago mi je vas vrlo često viđamo u ovom visokom domu. Svestan sam da ste ovde zbog toga što je vaš prethodnik u ministarstvu očigledno slabije radio, pravio kardinalne greške i doveo do toga da morate sa dosta pažnje da pratite sve zakonske predloge, odnosno zakone koji su već usvojeni i da ih menjate, dopunjujete, dajete nam izmene, dajete nam predloge da nešto popravimo i mi smo voljni da to učinimo kada vi dajete takve predloge.
Sa druge strane, drago mi je što ne pokazujete taštost i prihvatate ono što je u prethodnom periodu bilo zaista dobro i što kroz ovaj set zakona koji su o pravosuđu i koje će koristiti pravosuđe, dajete do znanja da ne mislimo da počinje sve to od onog momenta od kada smo mi na vlasti, nego da sve ono što je kvalitetno i što je dobro hoćemo da prihvatimo. Glasaćemo naravno za izmene i dopune određenih zakona i prihvatićemo zakone koje ste vi danas pred ovu Skupštinu dali sa određenim izmenama, naravno sa poboljšanjima koja su bitna i koja su važna i koja su se vremenom pokazala kao veoma korisna i potrebna da bi u zakonu određeni tekstovi zaživeli i na pravi način bili primenjeni u Republici Srbiji.
Sa druge strane, takođe imam utisak da ste mnogo zakonskih predloga dali ovoj Skupštini. Očigledno ste rešili da svog naslednika na mestu ministra pravde u narednoj vladi oslobodite svih obaveza. Biće mu veoma lagodno, ili želite da dobijete i drugi mandat, pa da u drugom mandatu radite, odnosno ne radite ovoliko kao što sada radite.
Ono što ste predložili i na šta bih se ja posebno osvrnuo, radi se o izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku i mislim da će advokatska profesija veoma pozdraviti vaše odluke, odnosno vaše predloge. Znamo da što se branilaca tiče je postojalo određeno ograničenje da sa određenim brojem godina morate imati u advokaturi, da biste mogli da se javite kao branilac. Ovog puta, sa ovim predlogom vi omogućavate svim advokatima koji su položili zakletvu, upisali se u imenik advokata, da mogu biti branioci i time omogućavate naravno svim okrivljenim i osumnjičenima da mogu da biraju svog branioca, to je njihovo ustavno pravo, njihova sloboda i oni mogu raditi i birati svog branioca po nahođenju, kako misle da će to biti u najboljem redu.
Takođe, dali ste mogućnost da se branioci, odnosno da advokate mogu zameniti advokatski pripravnici za krivična dela za koje je predviđena kazna do pet godina.
Time otvarate širu lepezu aktivnosti za te mlade ljude koji su završili pravne fakultete, položili pravosudne ispite, ušli u advokaturu na jedan način žele da se bave tim časnim zanimanjem i mislim da će oni veoma brzo uspeti da se uklope samo tako što će raditi posao i, kako bi se u žargonu reklo, "pregoreti" ili se naučiti da rade taj posao ili će otići u neku drugu granu.
Takođe, dobro ste primetili da je postojala jedna pravna praznina u Zakoniku o krivičnom postupku, gde se nakon izricanja presude nije označavalo kako će se određivati pritvor. Ovog puta je ta pravna praznina u potpunosti pokrivena, tako što će naravno veće suda kod koga se nađe optužni akt, da donese odluku o tome da li će se odrediti pritvor iz zakonom predviđenih razlika, to je član 211. stav 1. tačka 1) i 3), ukoliko ima potrebe da se pritvor odredi, naravno odrediće ga veći i to je sada potpuno i jasno, decidno i nedvosmisleno rečeno ovim izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku.
Nadalje, par reči samo o zakonu o kome su svi danas veoma podrobno pričali, o Zakonu o posebnim merama za sprečavanje vršenja krivičnih dela protiv polne slobode prema maloletnim licima. Možda smo zakasnili, možda je ovo trebalo predložiti ranije, možda je ovaj zakon trebalo usvojiti mnogo ranije, ali kažu da nikad nije kasno i kada ste vi sada ovo predložili sa određenim izmenama, naravno da će poslanička grupa SNS u danu za glasanje usvojiti ovaj zakon, odnosno glasati za njegovo usvajanje, s tim što bih ja možda dao neke primedbe, možda neko mišljenje, a tiče se područja primene ovog zakona.
Moj predlog kao čoveka jeste da nema zastarelosti krivičnog gonjenja za sva krivična dela za koja će biti optuženi i osuđeni ljudi koji to čine prema maloletnoj deci. Kao profesionalac, ne znam, nisam baš siguran da će Ustavni sud sve ovo usvojiti, ali ću ja naravno ovo podržati i ukoliko Ministarstvo pravde, odnosno čitava Vlada da mišljenje da se ovako nešto usvoji, naravno da ćemo to glasati.
Takođe, veoma je bitno reći da prilikom donošenja odluke, sudije su vezane zabranom ublažavanja kazne. Nemoguće je više ublažiti kaznu iznad zakonskog minimuma. Dakle, olakšavajuće okolnosti ne postoje za optužene za ova teška krivična dela koja se vrše prema maloletnim licima.
Takođe, nemoguće je dati uslovni otpust, dati mogućnost da se nakon dve trećine izdržane kazne pusti na uslovni otpust ovakva osoba. Pravne posledice, osude su veoma značajne. O njima su kolege koje su pre mene pričale izrekle dosta pozitivnih stvari i naravno, to će biti sastavni deo teksta. Takođe su i posebne mere koje će se preduzimati prema osuđenim licima za ova teška krivična dela, između ostalog, obavezno javljanje nadležnom organu u policiji i Upravi za izvršenje krivičnih sankcija, zabrana posećivanja mesta na kojima se okupljaju maloletna lica.
Zamolio bih vas samo, zato što sam uvek bio korektan i slušao sve svoje kolege kad su pričali. Hvala.
Zabrana posećivanja mesta na kojima se okupljaju maloletna lica, obavezno posećivanje profesionalnih savetovališta i ustanova, obavezno obaveštavanje o promeni prebivališta i obavezno obaveštavanje o putovanju u inostranstvo.
Sve ove mere će važiti 20 godina nakon izdržane kazne. Takođe, tu je moja sugestija da ove mere važe trajno, jer sam ubeđen iz profesionalnog iskustva da se ovakve osobe ne popravljaju, da ovakve osobe samo čekaju i vrebaju sledeću priliku. Mislim da sa ovim merama se mora potrajati do kraja njihovog života, a pogotovu posebna evidencija koja je predviđena ovim zakonom mora postojati i zajedno sa DNK profilom osuđenog, biti upisana i zavedena u evidenciji organa koji je zadužen za tako nešto.
Ovaj zakon može da se nazove i kako smo ga već kolokvijalno nazvali "Marijinim", ali može da se nazove i "Miloševim zakonom", "Nemanjinim", "Nikolinim", zato što je bilo i više osoba koje su zbog pedofilije morale da se susretnu sa najgroznijim trenucima u svojoj mladosti, ali je zbog zastarelosti određenih slučajeva dolazilo do oslobađajućih presuda i samim tim ohrabrivanja ljudi da je ovako nešto dozvoljeno, ili u najmanju ruku da nije kažnjivo u Republici Srbiji.
Na kraju bih pozvao sve kolege poslanike, kao i građane Srbije da pomognu fondaciji Marije Jovanović, koju je osnovao njen otac Slobodan Jovanović, čiji je zakon danas pred nama. Račun fondacije je otvoren kod Unicredit banke, broj je 170-0030015451000-60. Mi iz poslaničke grupe SNS ćemo uzeti učešća i pomoći finansijski ovu fondaciju, a u danu za glasanje poslanička grupa SNS će glasati za čitav set koji je predložilo Ministarstvo pravde u ovoj skupštini. Hvala.

Reklamiram povredu Poslovnika člana 103. i člana 108.
Gospodine predsedniče, malopre je u Skupštinu kao padobranac ušao jedan od poslanika, koji priča kao da jede vruć burek i pričao je o nečemu da sam ja to rekao, a ja to nisam ni pomenuo. Nisam ocenjivao, niti sam pomenuo ime Snežane Malović, niti sam rekao da je ona nesposobna, da ne zna da piše zakone. Da li se mi borimo protiv kriminala i korupcije? Naravno da se borimo. Jasno je svima da je nulta tolerancija i ove Vlade i skupštinske većine koja stoji iza svega toga, ali ste vi pustili da o nečemu što nije uopšte tema poslanik govori.
Da li je tema paljenje automobila po Vranju? To mogu da shvatim ako neko priča ko jede pljeskavice iz svog kioska, pa se otruje ili aflatoksično mleko pije u prevelikim količinama, pa onda može da dođe, upadne ovde, ostavi karticu i kad ga nema, jer moram i to da ukažem, jer svi naši poslanici kada izađu iz sale, ponesu sa sobom karticu. Poneko ko ode na odbor ne ponese jer je u samoj zgradi, ali to je greška nekih ljudi koji tek sada uče kako se biva poslanik. To nije nikakva namera.
Prema tome, u danu kada se bude odlučivalo o ovome, ja ću nerado, ali zaista ću tražiti da se vidi da li neki poslanici mogu da se ponašaju na ovaj način, da upadaju, da pričaju nešto što apsolutno nije tema dnevnog reda i da vode ovu Skupštinu na taj način što će sve nas poslanike ismejavati, bar to tamo njima izgleda da nas ismejavaju. Nažalost, mislim da su smešni, čak i tužni i bežimo od teme koja je veoma važna. Ministar pravde čeka ovde da svoju završnu reč. Mi poslanici iz vladajuće koalicije, naročito iz SNS, čekamo da čujemo odgovore na sve one predloge koje smo dali. Bili smo veoma smisleni i nadam se da će biti prihvaćeni. Mi ćemo glasati i usvojiti ovaj zakon, bez obzira na sve ove likove koji se ovde pojavljuju. Hvala.

Ne tražim, zato što ste me ubedili i zato što svojom mirnoćom jednako tretirate sve narodne poslanike. Hvala vam.

Uvažena predsedavajuća, poštovani gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, počeli smo veoma često da se viđamo sa ministrom pravde. To je zadovoljstvo svima nama iz poslaničke grupe SNS. Imate punu našu podršku, naročito u trenutku kada vas napadaju oni koji su doveli do ove situacije u kojoj se sada nalazimo. Oni koji vas napadaju, zapravo brane sebe, prenoseći krivicu na vas, iako u svemu tome nema vašeg učešća, niti učešća ove vlade i bilo koje vaše delovanje nije dovelo do situacije u kojoj se sada nalazimo.
Vrlo je teško vaditi kestenje iz vatre, pogotovo ako to kestenje niste vi bacili, ali očigledno pokazujete jednu dozu hrabrosti jednog mladog čoveka koji je došao na jednu vrlo važnu funkciju, ministra pravde u Vladi Republike Srbije i koji, ukoliko nastavi da bude ovako hrabar, odlučan, imaće punu podršku poslaničke grupe SNS, a ja sam ubeđen, i svih naših koalicionih partnera.
Dakle, danas je još jedan od zakona koje ste vi, odnosno vaše ministarstvo, predali ovoj Skupštini, a radi se o Predlogu zakona o izmenama Zakona o javnom beležništvu i tu ne bi imalo puno toga da se kaže. Ovde se radi o veoma kratkom predlogu zakona, rekao bih o jednom od najkraćih koji smo dobili u ovih sedam meseci, koliko se nalazimo u ovoj Skupštini.
Takođe, vrlo ste hrabro najavili da ćete iskoristiti ovih godinu dana prolongiranja početka važenja ovog zakona, da biste poradili na izmenama i dopunama određenih članova, koji su, iako nisu stupili na snagu, pokazali se neadekvatnim za naše uslove. Bilo je ovde veoma konstruktivnih diskusija i rekao bih kolega iz poslaničkih grupa iz opozicije, koji su ukazali na određene činjenice, imajući u vidu da se radi o profesionalcima, ljudima koji svakoga dana se susreću sa problemima sudova, sa problemima pravosuđa i koji su veoma dobro prepoznali da ti sudovi moraju biti rasterećeni, tako što ćemo imati notara, tako što ćemo imati javno beležničku službu, odnosno ljude koji će uzeti ogroman deo posla koji je u izvesnom smislu i u velikom obimu, zapravo tehnički, od strane osnovnih sudova pretežno, obavljati i overe raznoraznih dokumenata.
Ono što ste predložili ovim zakonom i što je veoma prihvatljivo iz dva razloga, prvi je ekonomske prirode i koji bi pospešio da mnogi ljudi požele da budu notari, da polože ovaj ispit, to je da se prenese ovlašćenje overe ugovora, svih ugovora, o prometu nepokretnosti i na taj način stvori mogućnost da u tom finansijskom delu budu pospešeni troškovi i obaveze koje notari imaju, a koje naravno svako ko radi želi da zaradi i naravno da svako ima taj interes.
Takođe mislim da se treba obratiti pažnja i na onaj deo, a tiče se obezbeđenja prostorija i tiče se obezbeđenja materijalnih sredstava, koje mora budući notar da obezbedi. U današnje vreme i ovoj socijalnoj situaciji i ekonomskoj krizi, naravno da je i taj momenat veoma bitan i zato bi zakonodavac trebao da pomogne budućim notarima rešenjem koje će omogućiti da država učestvuje materijalnim sredstvima, finansijskim injekcijama, eventualno povoljnim kreditima koji bi ovim mladim ljudima omogućili da obezbede nepokretnost, koja naravno mora biti adekvatna, koji moraju da obezbede određenu kasu u kojoj će se čuvati dokumenta i određene dragocenosti koje se polažu kod notara, tako da je i to jedan od veoma bitnih elemenata.
Ono što je bitno reći, a to su svi istakli, neverovatno je da u tri navrata prilikom polaganja javnobeležničkog ispita imamo prolaz, odnosno položilo je 55 lica, imajući u vidu da se radi o diplomiranim pravnicima koji su položili pravosudni ispit i koji su imali iskustvo pet godina u struci. Zaista za mene i za profesionalce koji su u ovoj Skupštini to deluje apsurdno. Da li je podignut taj nivo ispitivanja toliko da predstavlja veliki problem za ove ljude koji imaju iskustvo, završili su pravni fakultet, položili su pravosudni ispit, a došli smo u situaciju da ne mogu da polože javnobeležnički ispit? Lično mislim da to nije u pitanju. Mislim da je nešto drugo, a to je da se pravosudni ispit veoma lagodno, veoma lagano, da ne idem dalje, polagao. Dobijali smo fabrikovane diplomirane pravnike sa položenim pravosudnim ispitom koji očigledno, ako su radili u struci, najmanje što su mogli to je da odu i da vide kako to u vanparničnom postupku funkcioniše, mogli su da vide kako se overavaju ugovori i da vide kako to u tehničkom smislu izgleda posao jednog notara, da to pročitaju i odu na ispit i polože ga. Međutim, očigledno da je došlo do devalvacije mnogo čega u ovoj Srbiji za prethodnih 12 godina, pa je očigledno da se i ovde trgovalo i kupovalo, jer ne postoji ni jedno logično objašnjenje, bar za mene, a mislim i za javnost Srbije da neko položi jedan ispit, a da na drugom ne može da prođe ni običnu kvalifikaciju.
Jako je dobro što se proširuje ovim zakonom da se može izvršiti prenos svih nepokretnosti kod javnog beležnika, a ne samo nepokretnosti koje se tiču lica koja su poslovno nesposobna, odnosno, primera radi, dece koja moraju to da rade preko svojih roditelja i da to rade kod javnog beležnika. Na ovaj način se dijapazon posla povećava, tako da notari apsolutno mogu imati koristi od svega ovoga.
Čuli smo od ministra da i u Nemačkoj i u Francuskoj ne bi postojao notarski sistem kada bi iz toga bili isključeni ugovori, odnosno promet nepokretnosti. Neće tu mnogo manjkati advokatske kancelarije. Mi smo radili ugovore. Uglavnom su se ljudi sami dovijali i tu neće biti neke posebne razlike u plaćanju građana Srbije koji prave ugovore jednom ili dva puta u toku života kupujući nepokretnost. Naravno, platiće taksu koju su dužni državi i platiće usluge notaru koje takođe neće biti basnoslovne. Ako neko hoće da plaši građane Srbije time da će uvođenjem notarskog sistema nastati neki finansijski problemi, odnosno biti opljačkani građani Srbije, apsolutno odgovorno tvrdim da toga neće biti. Naravno da je ministar to prepoznao.
Apsurdna je još jedna činjenica, a to je da sve države u okruženju, a tu najviše mislim na države koje su nastale raspadom bivše Jugoslavije, već više od deset, a neke i 15 godina imaju zakon o notarima i da su one saživele i uživele taj rad notara. U svemu tome smo mi u tolikom zaostatku da prosto imate osećaj neke indiferentnosti u odnosu na sve ostale. Zbog toga će ovih godinu dana, koje ministar predlaže da dobijemo jedan prostor, odnosno vakum, biti u potpunosti iskorišćene da se pripremi, da se omogući u više navrata i više mogućnosti sa više komisija, više navrata da mogu da polažu svi oni koji su zainteresovani. U ovom trenutku prilikom usvajanja ovog zakona, naravno, SNS će dati svoj glas i podržaće ovakav Predlog zakona, a od našeg ministra zahtevamo i predlažemo i tražimo, a i očigledno kucamo na otvorena vrata, imajući u vidu da ministar to hoće i to je danas u svom pledojeu izneo, radiće na izmenama i dopunama ovog zakona da bismo ga usvojili i da bi 1. marta 2014. godine i Srbija konačno dobila notara i izjednačila se sa svim zemljama u okruženju i na taj način ispunila još jednu stepenicu agendi ulaska u EU. Hvala.

Gospodine predsedavajući, poštovani ministre, članovi Vrhovnog saveta sudstva, dragi građani Srbije, ono što je bitno reći, SNS želi da se obrati građanima Srbije kako bi objasnila zašto smo čitav dana slušali ove tirade, zašto nisu objašnjavali ono što jeste, nego su nam pričali ono što nije. Zašto smo došli u situaciju da kada god malo ispod površine obrišemo i zagrebemo vidimo nepravilnosti, vidimo kršenje Ustava, kršenje svih zakona i svih propisa u Republici  Srbiji, a za koje su zaslužni predstavnici bivšeg režima, na čelu sa DS, koja je vodila glavnu reč u toj vladi i koja je vodila Ministarstvo pravde, koje je najkrivlje za sve što se u ovoj državi događalo.
Svaki put kada se donosi neki zakon u ovoj Skupštini ili kada se da predlog za neki zakon, kada smo ukidali imunitet gospodinu Oliveru Duliću, tada je iz DS nastala jedna kuknjava, čitavog dana, kako se bavimo politikom i kako je to politička čistka. Ne, nije bila. Oduzeli smo mandat zato što se neko pozvao na taj mandat i zato što je policiji, kada su došli po njega, rekao da se poziva na mandat, a onda je nakon toga rekao da se šali i da nije mislio ozbiljno. Svi ste vi nama ovde spočitavali da nemamo o čemu da raspravljamo.
Kada smo donosili novi Zakon o NBS, kada smo birali novog guvernera NBS, svi ste u glas pričali da će to biti propast, da je to veoma loše za Srbiju, da će nastati inflacija enormnih mera. Kada ste to pričali evro je bio 120 dinara, a danas je 110. Izvinjavam se, pravim uvod zato što smo ovo slušali više puta i zato što su ovo poznati manevri DS kako bi se najavom kataklizme, katastrofe, najavom da će doći do nečeg što se zove cunami, da se mi bavimo samo politikom i da sve odluke koje donosimo su isključivo političke, stvarajući jednu agendu kojom štite sami sebe kad su uhvaćeni u prevari, kad god su uhvaćeni u laži, kad god su uhvaćeni u tome da su prekršili Ustav i zakon.
Samo zbog javnosti u Republici Srbiji želim da podsetim o genezi kako se došlo do toga da mi u ovoj Skupštini raspravljamo o nečemu što se zove Predlog o prestanku funkcije predsednika ili predsednice Vrhovnog kasacionog suda. Što se grbo rodi, vreme ne ispravlja. Valtazar Bogišić je svojevremeno u 19. veku rekao ovu misao, koja danas isplivava na površinu i pokazuje suštinu svega onoga što je za zadnje tri godine stajalo u nekoj fioci kako bi danas izašlo na videlo.
Ono što je tada predlagano, a radi se o datumu 18. novembar 2009. godine, Visoki savet sudstva predaje Narodnoj skupštini, a na osnovu člana 13. alineja 4. Zakona o Visokom savetu sudstva, a u vezi sa članom 102. stav 5. Zakona o sudijama, Visoki savet sudstva je na sednici održanoj 11. novembra 2009. godine, utvrdio predlog odluke za izbor predsednika Vrhovnog kasacionog suda i predložio Natu Mesarević, v.d. predsednika Vrhovnog suda Srbije, za predsednika Vrhovnog kasacionog suda, u potpisu predsedavajući Visokog saveta sudstva - Đurđina Bjelobab.
To budi neke asocijacije na neku Đurđinu, koja tri godine nije smela, može Georgina i Đurđina, da se porodi zato što je to neko zabranio…
(Predsednik: Molim vas, gospodine Nikoliću, da se vratite na temu. Molim i ostale narodne poslanike za malo strpljenja i pažnje.)
Ovaj predlog je ušao u skupštinsku proceduru. Morao je da se poštuje u ovakvom integralnom obliku. Odluka je morala biti doneta onako kako je predložena i puštena je u proceduru u Skupštini Srbije. Nakon toga je morao da se izjasni o njoj nadležni odbor i trebalo je svoje mišljenje o tome da da Kasacioni sud, odnosno opšte odeljenje Kasacionog suda. Međutim, pošto tog odeljenja nema, to odeljenje nije moglo da postoji zato što nije izabrano. Ova Skupština je donela odluku koja je zavedena pod brojem 3905, a na osnovu člana 144. stav 1. Ustava Republike Srbije bira se za predsednika Vrhovnog kasacionog suda Nata Mesarević, v.d. predsednika Vrhovnog suda.
Dakle, na sve ovo pokrenut je postupak pred Ustavnim sudom. Ustavni sud je morao da donese odluku poštujući svoje ingerencije i svoje obaveze i doneo je odluku koja je obavezujuća, konačna i izvršna. Ta odluka znači da se utvrđuje da član 102. stav 5. Zakona o sudijama nije u saglasnosti sa Ustavom i da takav član nije mogao biti osnov za izbor gospođe Mesarović za predsednicu Vrhovnog kasacionog suda.
Dakle, izabrana je predsednica suda koji ne postoji, izabrana je žena koja je ispunjavala uslove za izbor za sudiju Vrhovnog kasacionog suda, ali ona i nije izabrana za sudiju, ona je izabrana direktno za predsednika suda. Ne možete izabrati predsednika suda, a da u isto vreme nemate sudije toga suda. Ne možete izabrati za predsednika suda nekoga za koga nije dato mišljenje opšte sednice Vrhovnog kasacionog suda.
Tu je gospodin ministar veoma dobro primetio da je to isto kao da smo mi došli u ovu skupštinu 31. maja i da smo već imali izabranog predsednika Skupštine, na osnovu nekog propisa, na osnovu nekog zakona, i mi bi to morali da prihvatimo onako kako se to nekome sviđalo, zato što je to po meni kršenje zakona na najflagrantniji mogući način.
Nakon svega toga, a na osnovu ove odluke Ustavnog suda, ovo je veoma bitno za građane Srbije, prosto da znaju o čemu se radi, gospodin ministar je pokrenuo inicijativu, naravno kao član Visokog saveta sudstva, imajući u vidu da na to ima pravo i da je to jedino telo koje može da sprovede ovu odluku Ustavnog suda. Ova odluka Ustavnog suda je obavezujuća, konačna i izvršna za sve državne organe. Ne možemo okrenuti glavu i reći da Ustavni sud ne važi, da su Ustavni sud birali neki drugi, a to nisu bili naši, da u tom Ustavnom sudu postoji neko ko nije pripadnik ove ili one stranke, da smo mi danas tu da bi napravili čistku, čak i nečiju egzekuciju. Stvarno ne razumem kakvi su to izrazi, niti smo mi nekoga u tom Ustavnom sudu pritiskali. Čak ni ne znam ko su sudije tog Ustavnog suda, a verujem da i ostale kolege ne znaju po imenu i prezimenu.
Onda smo ovde izvlačili nekakva imena, ne bismo li napravili od svega toga događaj, a mislim na kolegu Vladimira Cvijana, da je on navodno vršio pritisak na nekoga, da je on najavljivao političku čistku. Ne, nije. Vi ste iz DS predali i podneli krivičnu prijavu protiv njega zbog narušavanja pravde, krivičnog dela ometanja pravde. Pustite neka to sada odluči tužilaštvo. Pustite neka to odluči nadležni sud, pa kada dobijemo pravosnažnu presudu, gde će eventualno, a siguran sam da neće, Vladimir Cvijan biti osuđen, onda možete sa tim da mašete.
Krivičnu prijavu, gle čuda, u ime sina gospođe Nate Mesarević, Vladimira Mesarevića, koji je inače sudija, koji je avanzovao u mandatu gospođe Nate Mesarević, podnosi DS, odnosno neki vaš pravni tim koji štiti vaše ljude od nekakve nepravde, od nekakvog lova na veštice koji mi u Srbiji vršimo. Ne, nije tačno. Jedini organ koji je nadležan da pokrene ovu inicijativu pred Skupštinom Srbije naravno da jeste Visoki savet sudstva, jer je on nadležan da predloži nekoga koga ovaj visoki dom treba da izabere. On je nadležan da podnese predlog za razrešenje bilo koga, a kada može to automatski je logično da može i da sprovede odluku Ustavnog suda Srbije i da predloži ovom visokom domu, Narodnoj skupštini Republike Srbije, da konstatuje, odnosno donese odluku o prestanku funkcije predsednika, odnosno u ovom slučaju predsednice Vrhovnog kasacionog suda. Sve to, a možda smo trebali ovo i ranije uraditi, da bismo mogli da izaberemo predsednika Vrhovnog kasacionog suda, a shodno članu 144. stav 1. Ustava Republike Srbije i članu 79. stav 1. Zakona o sudijama, koji apsolutno propisuju uslove, način i proceduru izbora predsednika Vrhovnog kasacionog suda.
Dakle, nije krivica do nas što je do ovoga došlo, krivica je na onome ko je ovo radio 2009. godine, brzajući i jureći, ne znajući šta radi i praveći greške. Kada smo mi danas krenuli da objašnjavamo da je greška na vama, da ste vi, da tako kažem, na tanak led navukli sadašnju predsednicu Vrhovnog suda, tako što ste je izabrali suprotno Zakonu o sudijama, članu 102. stav 5, koji je u suprotnosti sa članom 144. stav 1. Ustava Republike Srbije, sada spočitavate nama da mi vršimo političku čistku. Apsolutno ne.
Što je najapsurdnije u svemu ovome, sadašnja predsednica Vrhovnog kasacionog suda i posle ove naše odluke ostaje sudija Vrhovnog kasacionog suda i može se kandidovati još jednom, iako je tamo navedeno u Zakonu o sudijama, odnosno i u Ustavu Republike Srbije da se predsednik Vrhovnog kasacionog suda može birati samo jednom na mandat od pet godina. Da li je ovo sreća u nesreći ili nesreća u sreći za nekoga? Ona se može kandidovati, ne čistimo nikoga, ne sklanjamo nikoga, svako od njih, pa i gospođa Mesarević, može da nastavi da donosi hrabre odluke, kakve je donosila u prethodnom periodu.
Kada ste pomenuli da smo mi neko ko se radovao ubistvu premijera, ja vam kažem da to nije tačno. Niko od nas se nije radovao, niko od nas nije seirio i nikome od nas nije bilo zadovoljstvo da se tako nešto desi. Molim boga samo da se nikada u Srbiji tako nešto ne ponovi. Oni koji su osuđeni za to delo pravosnažno su tamo gde treba da budu. Naravno, kao profesionalac neću komentarisati nijednu sudsku odluku, pa ni ovu, ali mogu da vam kažem da mi je kao čoveku i kao profesionalcu jako drago što je pravosuđe tada imalo hrabrosti da takvu odluku donese.
Na kraju, poslanička grupa SNS u danu za glasanje će sa dve ruke glasati za ovakvu odluku. Donećemo je sigurno, na vašu žalost, a na radost građana Republike Srbije. Hvala.

Hvala gospodine predsedavajući, gospodine ministre. Moram da odgovorim zato što je gospodin Borko Stefanović duboko gledao čitavu našu poslaničku grupu svojim prodornim zelenim očima, plavim, izvinjavam se, moje su zelene pa sam napravio permutaciju. Ovim putem se izvinjavam gospodinu Oliveru Duliću jer sam napravio lapsus kada sam rekao da smo oduzimali mandat gospodinu Duliću, a on je posle toga sam vratio mandat. Mislio sam na oduzimanje imuniteta, na koji se on pozvao. Svi ljudi koji su slušali, jasno im je da sam napravio grešku, bez ikakve namere da bilo koga uvredim. Naravno, nisam hteo ni DS uvredim ničim, samo sam konstatovao ono što se dogodilo u prethodnom periodu. Nije krivo ogledalo ako je ružna slika u njemu.
Sa druge strane, postoji ovde nekoliko dežurnih tužbalica među poslanicima koji se stalno javljaju i kojima stalno nešto smeta, od kartica koje stoje ili ne stoje u poslaničkoj jedinici, do toga kako se neko primitivno izražava. Naravno, taj poslanik je izašao iz sale, ali će brže–bolje kada dođe ovde da stavi karticu i da odmah traži povredu Poslovnika, vi mu to date, a oni to veoma obilato koriste, i to u isto vreme kada je najveća gledanost u Srbiji ove Skupštine. Tako je danas i gospodin Čedomir Jovanović ušao kada je procenio da je najbolje vreme za njegove dramaturgije. Došao je i ispričao nekoliko stvari, podigao tenziju, ispričao neistine, šarade, nazvao našeg ministra gospodina Selakovića lažovom i čovekom koji ne zna šta priča. Hvala.

Član je 106. Poslovnika - govornik može da govori samo o tačci dnevnog reda o kojoj se vodi pretres.
Naime, gospodin Stefanović Borko je ovde izneo jednu notornu neistinu, a tiče se jedne polurečenice, da je cela odbornička grupa SNS u Vranju lišena slobode, uhapšena, šta god, pa zbog informisanja javnosti i istinitosti i onoga što uznemirava sve građane Srbije, a ovoga trenutka građane Vranja, jednom izmišljotinom, koju je gospodin Stefanović ovde izrekao.
Hoću da kažem, da je bivši odbornik SNS, Miloš Mladenović, danas priveden na informativni razgovor u akciji koja se tamo vodi. Naravno, ja moram da iznesem istinu.

Gospođo predsedavajuća, ja samo reagujem na ono što je gospodin poslanik, šef poslaničke grupe DS, izneo ovde kao neistinu. To mora da se čuje, da ovaj visoki dom to dozna i da svi građani Srbije znaju da je udaren šamar.

Naravno, ja ne radim ovo zato što hoću da prekinem rad u Skupštini, zato što hoću da odugovlačim rad po amandmanima, to je očigledno želja DS, naravno ne SNS, koja je predlagač ovde ovoga zakona i koja prihvata samo amandmane koji su apsolutno prihvatljivi i koji su kompatibilni zakonu koji smo predložili. Ali, ovakva jedna neistina o hapšenju čitave odborničke grupe…

Hvala i vama.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, poslanička grupa SNS danas će podržati predlog Administrativnog odbora za ukidanje, odnosno oduzimanje imuniteta bivšem ministru, sadašnjem kolegi poslaniku, gospodinu Oliveru Duliću.
Kao poslanik iz Vranja danas je trebalo da budem u Vranju, jer je potpisan jedan vrlo važan ugovor između firme "Geoks" i grada Vranja, gde će biti upošljeno 1.250 ljudi. Ovom prilikom se izvinjavam građanima Vranja jer nisam tamo, nego sam u ovom parlamentu, gde sam slušao lamentiranja ljudi koji su diplomirani pravnici, neki nažalost i advokati, koji su o svemu pričali ovde, a ne o suštini zašto smo svi ovde zajedno.
Mi jesmo ovde, računajući mene, zbog toga što se gospodin osumnjičeni Oliver Dulić pozvao na imunitet u onom momentu kada mu je pokušano uručivanje poziva na saslušanje zbog sumnje, zapravo osnova sumnje da je izvršio određeno krivično delo. Da se on nije pozvao na imunitet, poziv bi mu bio uručen, on bi dao izjavu kod policijskih organa, javio bi se verovatno i kod tužioca za organizovani kriminal i postupak bi tekao onako kao što teče prema svim građanima Srbije, kada prema njima postoji bilo koja osnovana sumnja su izvršili bilo koje krivično delo.
Ovde očigledno postoji želja gospodina Olivera Dulića i njegovih partijskih kolega da se on favorizuje, da on ima posebno mesto u Republici Srbiji u odnosu na sve građane Srbije, da ima povlašćeni položaj i da bude neko ko je nedodirljiv organima gonjenja, sve pod plaštom i onoga što smo slušali čitavo prepodne, a to je da se radi o političkoj hajci.
Neće biti da se radi o političkoj hajci, ovo je ono što je rađeno u vreme kada mi nismo bili na vlasti, u ono vreme kada smo bili žestoka opozicija, u to vreme je navodno izvršeno niz krivičnih dela u kojima je gospodin Dulić učestvovao. Međutim, želja da se pred javnošću prikažu kao neki koji su na stubu srama, kao neki protiv kojih se vodi čak i nekakva medijska hajka, jeste providna taktika DS koja od onog momenta kada je postala opozicija počela da upotrebljava tu priču o medijskoj hajci.
Samo pozivam sve njih da kažu koje su to novine, koja je to štampa, štampani mediji ili elektronski u kojima mi imamo vlasništvo, gde mi imamo uređivačku politiku, gde smo mi izazvali bilo kakav tekst koji je napao bilo koga.
Suština svega ovoga je ono zbog čega ćemo mi glasati za oduzimanje imuniteta gospodinu Duliću jeste bespoštedna borba svih nas protiv korupcije i kriminala, za šta su se zalagale i sve ostale poslaničke grupe koje su osvojile mandat. Dakle, dobili smo od građana Vranja, naravno od građana Srbije mandat da ovde u Skupštini otvorimo mogućnost da svi budemo jednaki pred zakonom. Ovo je na neki način i opomena svim ministrima koji su sad u Vladi da će proći vreme njihovog ministrovanja, da će doći trenutak, da će odgovarati pred licem pravde u slučaju da prekrše zakon, da gurnu ruku u džep građana, Srbije i da ih ojade.
Pitanje je, pošto je to bio vrlo bitan element krivičnog dela zloupotrebe službenog položaja, a to je sticanje protivpravno - imovinske koristi ili omogućavanja da neko stekne tu protivpravno – imovinsku korist, a na štetu nečiju. Da je ovog puta šteta ogromna i to za sve građane Srbije, za sve one koji su glasali za sve poslaničke grupe.
Pošto ovde imamo jedno jedinstvo vezano za oduzimanje poslaničkog imuniteta, a ne i poslaničkog mandata, pozivam da i ostale poslaničke grupe glasaju i omoguće gospodinu Oliveru Duliću da u regularnom procesu pred tužiocem, eventualno pred istražnim sudijom ili sudećim sudijom dokaže svoju nevinost. Naravno, da stojimo da prezunkcija nevinosti postoji i važi za sve, pa pošto važi za svakog građanina od Vranja do Subotice onda će postojati i za gospodina Dulića.
Lično, navijam za njega kao za čoveka. Veoma mi je krivo što njegova porodica prolazi kroz sve ovo, ali vrlo je neprijatno da i porodice ostalih ljudi koji su odgovarali do sada su procesuirani i kažnjavani, neki veoma politički. Imamo sada kontra kampanju gde se priča o tome kako je osumnjičeni veoma dobar čovek, kako je gajio papagaje, kako je čuvao ptice, kako je dobar otac i dobar suprug, naravno da to jeste. Ali, niko nema prava da gurne ruku u džep građana Srbije, da je dobrano tamo godinama drži, da stekne enormno bogatstvo i da onda lamentira nad svojom sudbinom kad dođe vreme i kada dođu čika policajci i kucaju na vrata.
To čeka sve nas ukoliko učinimo bilo koje krivično delo, učinimo nešto što je šteta za Srbiju, šteta za građane Srbije i zbog toga apsolutno SNS u svemu podržava potpredsednika Vlade Aleksandra Vučića, naravno i čitavu Vladu koja stoji na toj ideji i na toj ideji je i formirana, da se bori protiv kriminala i korupcije i danas ćemo glasati i napraviti prvi korak ka tome, a to neće biti poslednji, poslednji će biti mnogo žešći nego što je ovaj. Hvala.