| 04.11.2022. | Predlog zaključka povodom predstavljanja Izveštaja Evropske komisije o Republici Srbiji za 2022. godinu |
u proceduri
|
| 17.10.2022. | Zakon o izmenama i dopunama Zakona o ministarstvima |
usvojen
|
Poštovani predsedniče Republike, uvaženi predsedniče Narodne skupštine, poštovane koleginice i kolege, uvaženi Srbi sa KiM, kao što je gospodin Dragan Marković, predsednik naše poslaničke grupe, u svom jučerašnjem izlaganju već istakao, mi ćemo glasati za usvajanje ovog Izveštaja. Glasaćemo za ovaj Izveštaj jer želimo da damo podršku državi Srbiji, predsedniku Republike i pregovaračkom timu i želimo da time pošaljemo poruku jedinstva, jedinstva koje nam je preko potrebno zbog ovog izuzetno osetljivog političkog trenutka.
Bilo je ovde, poštovani predsedniče, reči o nekim željama, fontani želja, kako mi se čini. Mi iz JS znamo da realna politika nije ispunjavanje ničijih želja već nalaženje optimalnih rešenja u okvirima mogućeg.
Mislimo da je svaki vaš politički potez za sada bio upravo takav, za politiku očuvanja mira i ravnoteže. Bilo je potrebno mudrosti, ali pre svega hrabrosti i smatramo da je to kurs na kome Srbija treba da ostane.
Kada govorimo o dijalogu i kompromisima, ta je tema na izgled vrlo kompleksna, zamršena, ali zapravo je toliko jednostavna da jednostavnija ne može biti. Naša strana je ispunila i ispunjava sve međunarodne obaveze, kosovski Albanci nijednu. Ali bilo bi dobro da su oni ostali, da su se oni zaustavili samo na tom neispunjavanju međunarodnih obaveza. To bi bila još i dobra pozicija. Oni su otišli dalje sa konstantnim zastrašivanjem, sa nasiljem i znamo da je vrhunac bio pucnjava na srpsku decu, ali je o tome detaljnije govorila koleginica Marina Raguš.
Tokom ove diskusije otvorila se jedna vrlo velika tema, a to je naše članstvo u EU. Srbija je predana ovom procesu. Mi to zaista mislimo i ovaj proces to naše zaista dugo putovanje u EU je najmanje bilo stvar procedura i kako vole da kažu – usklađivanja sa evropskim vrednostima. To je bila stvar političkog uslovljavanja, politička stvar. Sada je novi uslov uvođenje sankcija Ruskoj Federaciji, tj. ne sada, već neko vreme ili kako to oni vole da kažu – usklađivanje spoljne politike Srbije sa spoljnom politikom EU.
Bez obzira na mučnu prirodu celog ovog procesa, mi duboko verujemo u evrointegracije i radimo na tome.
Međutim, moramo da konstatujemo da postoji izvesno nepoverenje. Koje su garancije da će Srbija biti članica EU ako uvede sankcije Ruskoj Federaciji? Gotovo nikakve. Kakve koristi građani Ukrajine imaju ako Srbija uvede sankcije Ruskoj Federaciji? Zašto se o tome niko ne pita?
Reći ću ono što predsednik moje stranke, gospodin Marković vrlo često ističe, Srbija ne bira strane. Srbija je za prestanak rata sada i odmah i nikakve sankcije nisu sprečile da ljudi ginu, a ljudi ginu svaki dan. Ginu Ukrajinci, ginu i Rusi.
Poštovane dame i gospodo, čini se da velike sile nisu želele da izvuku pouke iz Drugog svetskog rata, ali ni iz kasnijih sukoba, ali posebno iz Drugog svetskog rata, jer je to najveći sukob koje ovo čovečanstvo pamti i da li je za njih mir vrhovna društvena vrednost? Nije. Najveća društvena vrednost za njih je interes. Za nas to mora da bude mir i jeste mir i mi mislimo predsedniče da ste vi to i pokazali.
Jasno smo osudili agresiju, vrlo smo jasno rekli da poštujemo teritorijalni integritet Ukrajine. Mi smo za saradnju sa svima, ali uz poštovanje naših ključnih interesa. To je najteži put, ali verujemo da je to jedini ispravan put.
Od početka te krize govori se o teškim vremenima. I tu možemo da se podsetimo na onu staru „nema rđavih vremena, ima samo rđavih ljudi“, tako ima i dobrih politika i loših politika. Na vama predsedniče je, a i na Vladi i na nama narodnim poslanicima je da biramo one dobre i mislimo da upravo to i radimo.
U ovom izveštaju ne piše ništa epohalno, javnost je vrlo dobro upoznata sa situacijom na KiM. Ovaj izveštaj nije istorijski, on jeste važan, ali nije istorijski, ali mi ovaj trenutak možemo i dalje možemo da učinimo istorijskim. Možemo da prestanemo sa praksom deljenja. Jer, ako pogledamo samo malo u prošlost, od početka stvaranja moderne srpske države do danas, koji je bio najsrpskiji od svih manira? To je bio manir da se delimo. Delili smo se na pristalice Karađorđevića, pa na pristalice Obrenovića, pa na partizane, na četnike, na levičare, na desničare, monarhiste, republikance. Mi se danas, dame i gospodo delimo čak i na fašiste i antifašiste i to je nešto što stalno provejava. Danas je vrlo moderno istaći, antifašistički karakter u svom delovanju. Ne znam, ja možda živim u zabludi i za mene se podrazumeva da smo mi svi antifašisti.
Podele nam nisu donele ništa dobro, a razlike su nešto drugo i mi ćemo razgovarati o tom francusko-nemačkom predlogu jer rečno je jasno, to je otvorena platforma o tome će se tek pregovarati. To je pregovarački okvir.
Jedinstvena Srbija podržava usvajanje ovog izveštaja i pozivamo i ostale kolege da urade isto i da pokažemo da smo jedinstveni kada je u pitanju situacija na Kosovu i Metohiji. Nećemo da priznamo nikakvu nezavisnost, insistiramo na formiranju ZSO, jer je to trenutno najbolje, institucionalno rešenje za naš narod. Ali, ne onako kako to želi Aljbin Kurti pa daje pet, šest, nebitno koliko uslova. Jesmo li razmišljali o tome da ako možda budemo jedinstveni oko ovog ključnog pitanja, da će Međunarodna zajednica možda drugačije da razgovara sa nama?
Mi smatramo da ovo ne treba da se tumači kao jedno čisto srpsko pitanje ovo je država Srba, Bošnjaka, Roma, Albanaca, Crnogoraca, Hrvata, Mađara i svih ostalih naroda, ovo je naša država i mi drugu nemamo. I dobro je što imamo široku podršku. Želimo da se stavi do znanja da se sa predstavnicima naše države ko god oni bili, bilo da je u pitanju predsednik Republike ili neko drugi, da se sa njima razgovara. Sa Srbijom se razgovara, Srbija se ne ucenjuje i mislimo da se pokazao dovoljan kredibilitet za tako nešto.
Srbija se bori za očuvanje svoje teritorijalne celovitosti, za očuvanje svog naroda. Mi smo suverena zemlja i to smo pokazali. Pokazali smo da ne možemo i da nećemo da slušamo neke diktate iz drugih gradova, ali želimo da razgovaramo, želimo da pravimo kompromise tamo gde je to moguće. Mi imamo i neke svoje inicijative. To su vrlo progresivne inicijative. Evo, Otvoreni Balkan koji možemo i u širem smislu da tumačimo kao oživljavanje jedne vrlo stare ideje, a to je Balkan balkanskim narodima. I ta ideja nije u koliziji sa EU. To zaista mislim.
Mislimo da smo na dobrom putu, putu koji je pravedan i mudar. Čuli smo da Srbija ne odustaje od poštovanja svog Ustava i od čuvanja interesa našeg naroda i to je za nas najvažnije. Hvala.
Uvaženi ministre, poštovane koleginice i kolege.
Ja bih se osvrnula na Zakon o potvrđivanju Drugog dodatnog protokola, uz Konvenciju o visokotehnološkom kriminalu, o pojačanoj saradnji i otkrivanju elektronskih dokaza. Ovaj protokol je dopuna Konvencije o visokotehnološkom kriminalu koja je doneta 2001. godine i Prvom dodatnom protokolu koji je donet 2003. godine. Novi protokol je prilagođen izazovima sadašnjeg vremena i smatramo da je značajan za našu državu, zato što postoji povećana potreba za saradnjom između država koje su potpisnice ove konvencije.
Poslanička grupa JS će podržati ovaj zakon, zato što smatramo da će on unaprediti borbu protiv visoko tehnološkog kriminala koji je u porastu, ne samo kod nas, nego i u celom svetu.
Kada govorimo o visokotehnološkom kriminalu, naravno da on podrazumeva prostor ogromnih prevara i zloupotreba, međutim iz našeg posebnog tužilaštva, za visokotehnološki kriminal, navode da se najviše istražuju krivična dela, ugrožavanja sigurnosti, proganjanja i uznemiravanja.
U koliko se samo osvrnemo na godinu koja je iza nas, imamo više vrlo ilustrativnih primera visokotehnološkog kriminala. Možemo da se setimo samo lažnih dojava o bombama i one su se ticale i našeg aerodroma i letova i objekata, kao što su tržni centri i institucija, i ono što je najgore škola i fakulteta. Sve te lažne dojave bile su posledica vrlo organizovanog visokotehnološkog kriminala, međutim videli smo da je pre dva dana i uhapšeno jedno osumnjičeno lice.
Nažalost podaci pokazuju da su i deca žrtve visokotehnološkog kriminala i to je ogroman problem sa kojim se ovo društvo suočava i JS podržava napore, ozbiljne napore ove države da ovom problemu stane na put i pre samo, čini mi se par meseci smo imali uspešan nastavak akcije „Armagedon“, u kojoj je uhapšeno šest lica pod sumnjom da su izvršili krivično delo pedofilije.
Takođe, mislimo da ne smemo ignorisati da je sajber nasilje u uskoj vezi sa vršnjačkim nasiljem, koje je zastupljeno među maloletnim licima školskog uzrasta. Mnogo toga se sada prepoznaje, kao sajber nasilje i ovo je zaista jedna velika tema i toliko je novih termina, izraza koji su u vezi sa ovom temom, na primer „onlajn buling“, „fejmovanje“ i to su samo neki novi termini.
Videli smo da je radna grupa Ministarstva prosvete za sprečavanje nasilja dala preporuke i da će te preporuke definisati, kako su rekli do kraja meseca. Mere, što se tiče ovog pitanja su zaista nužne. Međutim, mi iz JS smatramo da je ključ rešavanja ovog problema u prevenciji, a ne u nekim strogim kaznama. Dakle, u prijavljivanju nasilja, u prevencije i u pomoći. Pomoć, kako deci koja su žrtve vršnjačkog nasilja, a tako i onoj deci koja ga vrše.
Ja bih pomenula i platformu „Čuvam te“, vrlo inkluzivna platforma i primer dobre prakse koja uključuje i rad sa decom. Naša država ima vrlo dobre okvire, međutim složićemo se da dodatnog rada na ovom polju nikada nije dovoljno.
Za ovaj, kao i za ostale zakone koji su na dnevnom redu, Vlada će imati podršku JS. Hvala vam.
Poštovani predsedavajući, uvaženi članovi Vlade, poštovane koleginice i kolege, mi iz poslaničke grupe Jedinstvena Srbija slažemo se sa predlagačem da je ovaj budžet razvojni, da je ovaj budžet štedljiv i smatramo da su svi budžetski programi doneti vrlo promišljeno i u najboljem javnom interesu.
Ja bih pomenula i zakon o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu i šta je važno. Njegovo donošenje donosi novi niz fiskalnih pravila koja će biti novi mehanizam zaštite i kontrole javnih finansija. Mi imamo fiskalnu stabilnost i to je situacija koja traje već izvesno vreme i koju treba održavati.
Što se tiče budžeta za narednu godinu, napravljen je jedan vrlo da kažem održiv sistem, ravnomernih ulaganja i to prema svim društvenim sektorima. Juče ste imali prilike da čujete konkretne predloge koje je naš predsednik, gospodin Marković izneo, a u vezi su sa poljoprivredom i mislimo da je delegirao jednu veoma važnu temu. Ta tema se tiče većih ulaganja i većih podsticaja u proizvodnji domaćeg mesa, čime ćemo u budućnosti, nadamo se, i ograničiti i smanjiti uvoz mesa.
Vi znate da će Jedinstvena Srbija uvek podržati veća ulaganja u poljoprivredu i mi to ovim budžetom imamo. Smatramo da država treba i da nastavi da pomaže i da podstiče razvoj malih i mikro poljoprivrednih gazdinstava. Osim nikada većih ulaganja u kapitalne investicije, evidentno je da se ovim budžetom stavlja i akcenat na socijalna davanja, a tu su i brojna ulaganja u zdravstveni sistem i to smatramo vrlo važnim.
Budžet takođe, predviđa i ulaganja u domaću privredu, podsticaje i za mala i srednja preduzeća, čiju važnost mi iz Jedinstvene Srbije stalno ističemo. Mi u ovoj Vladi imamo i ministra, prvi put, gospodina Bastu koji ima ideje i spremnost za reformisanje privrednog sektora. Takođe, prepoznao je žensko preduzetništvo kao jednu razvojnu šansu i na samom početku svoga rada je istakao da će se zalagati da se izjednače uslovi za domaće i strane investitore.
Kao jedno od najvažnijih rešenja, naravno, izdvajamo i povećanje plata, kao i povećanje minimalne zarade. U danu za glasanje naša poslanička grupa će podržati i Predlog Zakona o budžetu i sve ostale zakonske predloge. Hvala vam.
Poštovani predsedniče Narodne skupštine, uvažene kolege.
Upućujem pitanje Vladi Srbije.
Pre toga bih se u kontekstu pitanja koje ću postaviti, osvrnula na posetu predsednika naše poslaničke grupe Egiptu. Predsednik JS, gospodine Dragan Marković nalazi se u zvaničnoj poseti Egiptu. Iz Hurgade, a iz razgovora predsednika JS i guvernera regiona Crvenog mora, gospodina Amr Hanafija, javnost je mogla da čuje veoma jasnu poruku ovog egipatskog zvaničnika da nigde u zvaničnim dokumentima ne stoji da je Egipat priznao lažnu državu Kosovo.
S obzirom da institucije ove lažne države ubrajaju Egipat u zemlje koje su priznale njihovu nezavisnost, predsednik JS je pozvao Egipat da zvanično objavi saopštenje u kojem će demantovati priznanje.
Posete raznih delegacije koje su u organizaciji predsednika JS posetile Egipat datiraju od 2018. godine. Takođe, visoke privredno političke delegacije iz Egipta su u više navrate posetile Srbiju na inicijativu gospodina Dragana Markovića. Predsednik naše poslaničke grupe je u poslednje tri godine u prijateljskoj državi Egipat imao sastanke na najvišem nivou. Podsticao je i pozivao na izradu akata kojima će se urediti izvoz srpskih poljoprivrednih proizvoda, pre svega voća i mesa u ovu zemlju. Predsednik je i poslovnog Saveta Egipta iz Srbije.
Diplomatski odnosi Srbije i Egipta su na vrlo visokom nivou. Postoje objektivni potencijali za podsticanje investicija naše dve zemlje.
Privredna komora Srbije je 2018. godine podnela inicijativu Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija za donošenje sporazuma o slobodnoj trgovini sa Egiptom koji će omogućiti da vrlo visoke carinske stope ne budu više prepreka u unapređenju ekonomske saradnje naše dve zemlje.
Moje pitanje Vladi Srbije je – da li se u nekom skorijem periodu planira izrada i zaključenje ovakvog sporazuma?
Egipat je najmnogoljudnija arapska zemlja na svetu i površina na kojoj se prostire čini Egipat 30. zemljom na svetu po veličini teritorije. Mi iz Jedinstvene Srbije prepoznajemo Egipat kao budućeg strateškog partnera našoj zemlji u pogledu trgovine i turizma. Hvala.
Hvala.
Poštovana potpredsednice Skupštine, uvažene koleginice i kolege, ja upućujem pitanje Vladi Republike Srbije.
Najpre bih se osvrnula na inicijativu ministra prosvete gospodina Branka Ružića, koji je predložio da se privatnim preduzećima koja organizuju veliki broj vannastavnih aktivnosti za decu, sportskog, zabavnog, pa i edukativnog karaktera, oduzme mogućnost da se nazivaju školama.
To je potrebno napraviti jasnu razliku, jer su škole, pre svega, institucije. To su ustanove u kojima se stvara visokoformalizovana, a opet osobena školska kultura i one su jedan od ključnih faktora za socijalizaciju pojedinca.
Sa velikom opreznošću bi trebalo koristiti termin škola. S druge strane, ne želimo da nas aktuelni slučaj škole glume obeshrabri, jer ima mnogo preduzeća koja pružaju deci kvalitetne sadržaje u okviru vannastavnih aktivnosti i u kojima radi visokokvalifikovani kadar.
Ministar je takođe govorio i o edukacijama za prepoznavanje neprikladnih i nedozvoljenih oblika ponašanja. Poslanici Jedinstvene Srbije će podržati svaku platformu koja ima za cilj prevenciju, edukaciju maloletnika o pitanjima koja podrazumevaju njihovu punu zaštitu, zaštitu tela i ličnog dostojanstva.
Moja pitanja su sledeća - da li će se u budućnosti više proveravati način osnivanja, utvrđivanja delatnosti preduzeća koja organizuju dečije vannastavne aktivnosti i profitiraju od toga, naravno i ključno pitanje je pitanje kontrole? Kako će se u budućnosti rad tih preduzeća kontrolisati, koji će se mehanizmi koristiti i da li će se o tome uopšte razgovarati u skorije vreme? Ministar je rekao da je to interresorno pitanje. Takođe, ne možemo da ignorišemo i nasilje koje postoji u svim vaspitno-obrazovnim ustanovama, pa želim da pitam da li će se i tu pojačati kontrola.
Pitanje bezbednosti dece jedno je od prioriteta delovanja Jedinstvene Srbije. Kada kažem bezbednost, ne mislim samo na fizičku bezbednost, već na sam osećaj sigurnosti i zato je možda prikladnije da koristimo i tu reč.
Zadatak svih nas je da nastojimo da ovo društvo učinimo što sigurnijim za svakog pojedinca, a pre svega za naše najmlađe sugrađane. Hvala.
(Beograd, 09.11.2022.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 130000.00 | RSD | 03.08.2020 - |
| Odbornik | Skupština grada Beograda | Grad | Mesečno | 10000.00 | RSD | 20.06.2022 - |