| 26.10.2023. |
|
||
|
|||
|
| 04.11.2022. | Zaključak povodom predstavljanja Izveštaja Evropske komisije o Republici Srbiji za 2022. godinu |
usvojen
|
| 17.10.2022. | Zakon o izmenama i dopunama Zakona o ministarstvima |
usvojen
|
Zahvaljujem se.
Uvažena potpredsednice Raguš, poštovani ministri, poštovane kolege, uvaženi građani, govoriću pre svega o zakonu o roditeljima-negovateljima i negovateljima, jer zaista predstavlja značajnu prekretnicu u sigurnosti jedne specifične grupe naših građana kojoj nije lako.
Niko nije rekao da ćemo ovim zakonom obrisati sve njihove probleme, jer njihova životna situacije malo je reći nije laka, tj. osetljiva je, ali donošenjem ovog zakona oni će dobiti status koji zaslužuju i biće prepoznati od strane svoje države, što jeste suština.
Predlog zakona o roditeljima-negovateljima koji je danas pred nama obezbeđuje takav finansijski aranžman koji će doneti potrebnu izvesnost onim porodicama koje u našem društvu nose najteži teret i svojom žrtvom pokazuju šta znači istinska porodična solidarnost.
Znate, svi mi kažemo kako živimo za svoju decu, i to jeste istina, ali vrlo je lako govoriti o tome iz jedne ugodne pozicije dok imamo poslovni život, dok imamo društveni život, a ovi ljudi ne žive samo za svoju decu, već žive i njihove živote.
Ovaj zakon će postati integralni deo šire socijalne podrške koja u Republici Srbiji već postoji i sada je već na jednom visokom nivou i usmeren je na zaokruživanje i jačanje našeg ukupnog sistema socijalne sigurnosti.
Jako je važno napomenuti da nijedan zakon ne može odjednom rešiti celokupnu problematiku iz svojih oblasti i sasvim je prirodno i očekivano da imamo i dobrih konstruktivnih predloga za unapređenje i opravdanih kritika, ali sa druge strane ne manjka ni onih aktera koji čekaju samo priliku da budu zlonamerni prema svakom predlogu.
Međutim, kada je reč o ovom zakonu pred nama je pre svega rešenje koje ima jednu dobru i plemenitu nameru i koja će se u budućnosti sigurno nadograđivati i sa mogućnostima u budžetu, ali pre svega sa potrebama na terenu. Zato našta poslanička grupa smatra da je sada ključno pokazati jedinstvo, jer ovaj zakon ima više nego jasnu intenciju, a to je olakšati situaciju roditeljima negovateljima.
Naknada od 65.000 dinara u neto iznosu pruža bazičnu podršku i ono što je najvažnije je što država preuzima na sebe plaćanje poreza i doprinosa za penzijsko, invalidsko i zdravstveno osiguranje, što znači da će ovi ljudi nakon godina posvećenih negovanju deteta steći pravo na redovnu penziju.
Takođe, naknada za roditelja ne ukida pravo deteta na uvećani dodatak za tuđu negu i pomoć, kao i druge socijalne usluge.
Pomenula bih i zakon o potvrđivanju opcionog protokola uz Konvenciju o pravima deteta o postupku za pritužbe. Potvrđivanjem ovog protokola naša zemlja formalno zaokružuje proces usklađivanja sa međunarodnim standardima u ovoj oblasti. Ovaj protokol predviđa da se sva prava dece moraju tretirati jednako i daje se jedan dodatni, institucionalni glas deci na međunarodnom nivou. I ovi zakoni pokazuju jedan odmeren i stabilan pravac u kojem se kreće naša socijalna politika.
Uvažena predsedavajuća, ja ću malo samo skrenuti sa teme, ali ostaću u istom duhu, nadam se da ćete dozvoliti. Pomenula bih i program za prevenciju i zaštitu dece od nasilja za period od 2026. do 2030. godine, koji je nama u Skupštini u Odboru za prava deteta predstavila ministarka Jelena Žarić Kovačević.
6/2 MT/MP
Javna rasprava o ovom Predlogu je završena pre desetak dana i možemo slobodno da kažemo da ovaj program predstavlja do sada najsistematičnije rešenje koje smo imali u ovoj oblasti.
Ono što mu daje posebnu težinu i legitimitet jeste činjenica da je reč o dokumentu koji je proizašao iz jednog širokog društvenog dogovora. Tu je bila neprocenjiva stručna podrška UNICEF-a, a u javnoj raspravi su učestvovala i ministarstva, predstavnici institucija, stručnjaci i pojedinci. To jeste jedan ambiciozan, ali mislim da je istovremeno i jedan vrlo realan i primenljiv plan i to će biti izazov u budućnosti, to možemo tako reći.
U celoj analizi tog dokumenta, kada se sve to pogleda, ono što je važno smatram da se trenutno stanje nije ni malo ulepšavalo, već su stvari onakve kakve jesu. Pred nama su zaista brojni problemi, a mi narodni poslanici imaćemo priliku da pratimo implementaciju ovog programa, kao i rešavanje tih problema koje sam navela. Hvala vam puno.
Zahvaljujem se, predsednice.
Poštovane kolege, od objavljivanja Mišljenja Venecijanske komisije, ali i pre samog finaliziranja, od usvajanja seta pravosudnih zakona, mi smo svedoci proizvoljnosti, raznih površnosti, krajnje zluradih tumačenja i pokušaja da se iz konteksta izvuče neka reč, neka rečenica pa da se time odredi jedan sasvim novi smisao.
Međutim, zvanični dokumenti i činjenice govore nešto sasvim drugo.
A istina je sledeća i nju je ministar pravde jasno predočio javnosti. Venecijanska komisija je podržala ove izmene. Ocenila ih kao korak napred ka efikasnosti i pravnoj sigurnosti i nikada u nijednom trenutku nije tražila nikakvo povlačenje izmena pravosudnih zakona. Sedam od devet preporuka usvojeno je u celosti, dok će nam za preostale dve biti potrebno izvesno vreme i na njima se radi. Mi smo svesni težine koju ove preporuke imaju kako u stručnom, tako i u političkom smislu, pogotovo za Srbiju kao zemlju kandidata za pristup Evropskoj uniji.
A upravo je naš položaj kao zemlje kandidata, blago ću reći, specifičan, jer se nismo i nećemo se odreći nekih tradicionalnih prijateljstava, niti smo u ovom procesu evropskih integracija pognute glave, niti smo spremni da trgujemo identitetom radi nekog tapšanja po ramenu u Briselu ili u Strazburu. I to je naš evropski put, koliko ga god raznorazni osporavali, to je put saradnje, poštovanja standarda i dijaloga, ali uz odbranu onoga što se označava kao nacionalni interes.
Poštovani građani, naše evropske integracije nisu lake, ali one jesu strateško opredeljenje ove zemlje. Možda neko misli da bi mi trebalo da biramo put snishodljivosti prema raznoraznim komesarima ili da bez ikakvog pogovora slušamo delegirane činovnike ili nekakve aparatčike koji bi da uređuju našu kuću bolje od nas samih. Srbija je pokazala da ume da postavi granice, da brani svoje vitalne interese i da sprovodi reforme, pre svega, zbog svojih građana.
Predlozima zakona sa ovog dnevnog reda, takođe, ćemo unaprediti putnu i gasnu infrastrukturu i ponovo imamo izmene Zakona o garantnoj šemi za kupovinu prve nekretnine. Živimo u doba kada je tržište nekretnina postalo zaista nemilosrdno. Globalna ekonomska kretanja i rast cena kvadrata pretvorili su krov nad glavom u jedan luksuz koji je mladom čoveku, koji je na početku karijere ili zasniva porodicu, postao ne tako lako dostižan cilj, i to jeste teret koji ne mogu svi sami da iznesu. Međutim, ova država je odlučila da ne može i da neće da bude nemi posmatrač te situacije. Interesovanje naših građana, od 20 do 35 godina, za dosadašnje subvencije i državnu podršku je ogromno, i to nam šalje jasnu poruku. Mladi ljudi žele da žive u Srbiji, da rade u Srbiji, da zasnivaju porodice u Srbiji i trend iseljenja mladih ljudi, koji je zaista postojao, to nećemo negirati, u poslednje vreme je jako smanjen. Država Srbija svesno i odgovorno staje kao garant iza građana ove životne dobi, pruža im određenu sigurnost kada donose važnu životnu odluku, a to je odluka o stvaranju sopstvenog doma.
Osvrnula bih se i na izmene dva zakona koja dotiču vrlo osetljiva pitanja, a to su zdravlje i odnos prema preminulima. To su izmene i dopune dva zakona – Zakon o presađivanju ljudskih organa i Zakon o ljudskih ćelijama i tkivima. Tu se precizno definišu stroge dužnosti koordinatora i medicinskih timova, postupak komunikacije sa porodicama preminulih, kao i samo čuvanje tela, od sada se moraju voditi, uz najdublje poštovanje i zaštitu dostojanstva, kako preminulog lica, tako i porodice koja je u tom trenutku u jednom vrlo delikatnom periodu.
36/3 TĐ/MP
Sa druge strane, mi intervencijama u ovoj oblasti otvaramo vrata za povećanje broja transplantacija i ovo je jedan humani čin i zaista je duboko patriotski. Time ćemo ublažiti neizvesnost i pružamo šansu za novi život.
Jedinstvena Srbija će glasati za sve ove zakonske predloge, jer oni jesu izraz kontinuiteta. Oni unapređuju oblast iz kojih dolaze.
Jedan kolega je malopre završio vrlo zanimljivo, rekao je – ja sam donor, a vi kako hoćete. Ja sam takođe donor od 2016. godine i nije mi bila nikakva namera da se time hvalim, ali završiću – ja sam donor i pozivam sve kolege koji to nisu da to i oni postanu. Hvala vam.
37/1 AL/CG 17.00 – 17.10
Zahvaljujem se, predsednice. Zagorka Aleksić, članica Odbora za prava deteta. Meni je drago što je proces izrade ove strategije zamišljen kao jedan inkluzivan proces, procesi što će naš Odbor imati prilike, nadam se, da učestvuje u izradi strategije, to jest u samom nacrtu. Kada govorimo danas o nasilju nad decom, mi često, često se fokusiramo, tako mi se čini, na sajber nasilje, ali i na vršnjačko nasilje. Ipak, ne smemo da zaboravimo da se nasilje nad decom često, često odigrava u porodičnim uslovima, tako da to nekako ne treba prevideti i zato očekujem da će ova strategija imati jedan sveobuhvatan karakter.
Analiza postojećeg stanja, to ste rekli da je prva faza, a to bi zaista trebalo da donese podatke gde se do sada grešilo, a koji su procesi, koji su, koje su radnje i koji su, koji su dokumenti koji su bili zaista svrsishodni i koji su donosili rezultate. Moje pitanje za Ministarstvo, ali i za stručnjake koji su danas sa nama, ukoliko se budu uključili u raspravu, a nadam se da hoće, kako vi vidite na novi trend koji nije prisutan samo u Evropi, već i u svetu, a to je zabrana društvenih mreža ili neko nadziranje dece na društvenim mrežama mlađih od šesnaest godina, jer smo imali priliku da vidimo da je ta preporuka u oktobru bila i u Evropskom parlamentu. Mislim da je oktobar mesec prošle godine, da se, dakle, njihova preporuka je bila da se za mlađe od šesnaest godina dozvoli korišćenje društvenih mreža samo u prisustvu, to jest uz dozvolu roditelja, pa me zanima kako vi vidite na ovaj, na ovu situaciju. Hvala
Zahvaljujem se ministarki. Svako ko je u bilo kom trenutku pomislio da ovaj Odbor ima problem sa osuđivanjem nasilja, a pogotovo ukoliko je u pitanju č, sam član Odbora ili eventualno bivši član Odbora, je u gradnoj zabludi. Međutim, mi osuđujemo nasilje onda kada se to nasilje utvrdi. Dalje, mi nismo istražni organ. Mi moramo prepustiti nekim nadležnim organima da vide da li je došlo do nasilja, kako se postupalo, tako da, koje su naše opcije i šta su naše nadležnosti vi to svi dobro znate.
Mi možemo da delujemo u okviru naše radne grupe. Mnogi od vas su članovi te radne grupe, pa kada dobijemo predstavku, kada dobijemo predlošku, mi tada reagujemo i reagovali smo. Vi ćete se tim složiti. Dakle, to nam nije strano. I volela bih da se ovaj Odbor više ne stavlja u tu konotaciju, da mi ćutimo kada je u pitanju nasilje nadasilje nad decom, da mi ne poštujemo Konvenciju o pravi, o pravima deteta i ostale akte koje smo u dužni da poštujemo.
Ja vam se zahvaljujem svima. Zaključujem osmu sednicu.
Reč ima ministarka i izvolite.
(Beograd, 09.11.2022.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 130000.00 | RSD | 03.08.2020 - |
| Odbornik | Skupština grada Beograda | Grad | Mesečno | 10000.00 | RSD | 20.06.2022 - |