ZAGORKA ALEKSIĆ

Jedinstvena Srbija

OSVRT OTVORENOG PARLAMENTA

Zagorka Aleksić je do sada jednom bila narodna poslanica, u 12. sazivu, od 2020. do 2022. godine

U 12. sazivu bila je članica Odbora za zdravlje i porodicu i Odbora za prava deteta, kao i zamenica člana Odbora za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije i Odbora za evropske integracije.

Tokom 12. saziva na redovnim zasedanjima u Skupštini je provela 331 sat, i učestvovala u glasanju o 215 akata, od čega je za 211 glasala “Za”. U plenumu se obratila 22 puta, nije učestvovala u postavljanju poslaničkih pitanja, a dva puta je tražila objašnjenja i obaveštenja.

U 13. sazivu izabrana je za poslanicu kao 30. na listi IVICA DAČIĆ – PREMIJER SRBIJE, i mandat joj je potvrđen 01.08.2022. godine.

U 13. sazivu deo je poslaničke grupe Jedinstvena Srbija - Dragan Marković Palma. Članica je Odbora za zdravlje i porodicu, Odbora za evropske integracije i Odbora za prava deteta, i zamenica člana Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku. Takođe, zamenica je člana Delegacije u Parlamentarnoj skupštini Mediterana.

BIOGRAFIJA

Rođena je 1987. godine u Podgorici. Živi u Beogradu.

Po obrazovanju je diplomirana politikološkinja.

Od 2018. godine je odbornica u Skupštini grada Beograda.
Poslednji put ažurirano: 05.09.2022, 08:15

Osnovne informacije

Statistika

  • 2
  • 2
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 09.11.2022.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Poštovane koleginice i kolege, mi ne možemo da damo podršku amandmanu koji podrazumeva brisanje celog jednog člana izmena i dopuna Zakona o budžetu Republike Srbije i ruši smisao kompletnog predloga.

Na osnovu svega iznetog u prethodnim danima ove rasprave i na osnovu budžetskog materijala, poslanička grupa JS predložene korekcije u budžetu smatra opravdanim.

Vi ste, gospodine ministre, izneli precizne finansijske konstrukcije na osnovu kojih vidimo da u Srbiji postoji finansijska i ekonomska stabilnost i da naša država može da izdrži predložene promene.

Mi ćemo se složiti da su vremena teška i izazovna, ali to je razlog više da se radi odgovorno. Zato smo i dali podršku ovoj Vladi.

U svom uvodnom obraćanju naveli ste da ovaj rebalans proizilazi iz stabilnosti državne kase i iz dobrih naplata prihoda.

Zašto ćemo glasati za ovaj rebalans? Zbog sredstava koja su namenjena mladima, zbog povećanja penzija, zbog mera koje su nastavak borbe za povećanje nataliteta u Srbiji, zbog ulaganja u poljoprivredu i turizam. Smatramo da su ove mere vrlo važne, zato što predstavljaju dokaz trajnog opredeljenja Vlade da ulaže i reformiše određene sektore, a jedan od tih sektora je i zdravstveni sektor.

U prethodnim godinama se pokazalo koliko je važno što država nije zapostavila ulaganja u ovaj sektor i ovim rebalansom su opredeljena sredstva, mislim da je važno da kažem zbog građana, i za lečenje retkih bolesti, za prevenciju i lečenje bolesti izazvanih posledicama korona virusa, za razvoj inovativnih lekova i ono što je posebno bitno, za zapošljavanje najboljih diplomaca iz oblasti medicine.

Mi smo suočeni sa ekonomskim migracijama mladih i nadamo se da je ovo jedna od mera koje će se u budućnosti donositi da bismo se suočili i odgovorili sa ovim negativnim trendom.

Briga o zdravstvenim radnicima je jedan od prioriteta naše stranke. Ja ću podsetiti da je predsednik JS šest puta vodio delegaciju u prijateljski Egipat, od toga četiri puta većinski deo delegacije su činili upravo lekari koji su imali priliku da se upoznaju sa zdravstvenim sistemom ove zemlje.

U obrazloženju ovog rebalansa ste jasno pokazali da postoji i privredni rast. Međutim, tu takođe stoji da je naš ekonomski rast bio vođen uslužnim sektorom. Mi želimo da vrlo uskoro dođe dan i nadamo se da se tome teži da proizvodni sektor bude nosilac ukupnog ekonomskog rasta i zato nam je važno da ova Vlada nastavi da podržava domaća mala i srednja preduzeća.

Uskoro ćemo donositi i budžet za narednu godinu i očekujemo da se opredele podsticaji za domaću privredu, da će se pomagati i dalje poljoprivrednim proizvođačima, jer samo jak poljoprivredni proizvođač je stožer održivog razvoja ove privredne grane.

Takođe, želimo da sugerišemo da Srbija nastavi da jača socijalnu zaštitu svog stanovništva, a posebno socijalno ugroženih kategorija i da te i slične koncepcije primenite pri izradi budžeta o kojem ćemo raspravljati za par nedelja. Hvala vam.

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 21.10.2022.

Hvala vam, gospodine predsedavajući.

Poštovane koleginice, uvažene kolege, poštovani građani, naša poslanička grupa neće glasati za ovaj amandman, jer smatramo da oblast turizma kao jedna veoma važna oblast, kao domaća razvojna grana zaslužuje da bude tretirana u posebnom ministarstvu.

Svi smo svedoci da je turizam privredna grana koja se ubrzano razvija u našoj zemlji i što se Beograda tiče, možemo da kažemo slobodno da se pozicionirao kao jedan važan turistički centar jugoistočne Evrope.

Ipak, šta mi mislimo da su glavni zadaci ovog, tj. budućeg novoobrazovanog ministarstva turizma. Imaće jedan veoma odgovoran zadatak, a to je da prepozna turističke potencijale i stvori jedan podsticajni ambijent za ulaganje u druge oblasti naše zemlje, tj. u druge regione i to neće biti zadatak samo ovog ministarstva, već cele Vlade, kao i lokalnih samouprava.

Građani Srbije, a i brojni turisti iz drugih zemalja su za sve ove godine imali priliku da vide da je Jagodina postala jedan veoma značajan turistički centar Srbije i taj centar je postala jednom odgovornom i promišljenom politikom gospodina Dragana Markovića i njegovog tima iz Jedinstvene Srbije. To se uspelo ulaganjima, izgradnjom, promocijom kako kulturnih sadržaja, tako i sadržaja za razonodu.

Kada već govorim o kulturnim sadržajima, mislim da nove politike koje će se sprovoditi i koje će unapređivati turizam i turističku ponudu u Srbiji moraju biti u tesnoj vezi sa kulturnim politikama koje će biti aktuelne u našoj zemlji. One u budućnosti moraju biti kreirane tako da zadovolje različite kulturne potrebe ljudi koje dolaze u našu zemlju i, naravno, domaćih turista.

U Srbiji je, poštovani narodni poslanici, na snazi Zakon o turizmu iz 2019. godine. Tu je takođe i Strategija razvoja turizma koja obuhvata period od 2016. do 2025. godine. Ipak, što se naše poslaničke grupe tiče, mi smatramo da nije na odmet, pogotovo zato što će turizam sada dobiti poseban resor, dodatno unaprediti ovu oblast i o tome ćemo, nadam se, ovde svi razgovarati.

Pošto će ovo ministarstvo po planu reorganizacije pojedinih resora biti nadležno i za omladinu, tj. za pitanja mladih, mi očekujemo kao predstavnici građana da se novo ministarstvo ozbiljno bavi pitanjima mladih ljudi u Srbiji.

Poslednji Zakon o mladima ova Skupština je usvojila 2011. godine. Već duže vreme se govori o izmenama i dopunama koje su započete. Međutim, to je jedan proces koji je nedovršen i od velikog je značaja da se to što pre dogodi i da izmene uđu u skupštinsku proceduru.

Takođe, tokom 2021. godine, relevantne organizacije mladih vodile su intenzivan dijalog sa premijerkom Srbije Anom Brnabić, što je vrlo pozitivno. Smatramo da ovo ministarstvo i nova Vlada moraju da rade pre svega na ostanku mladih ljudi u našoj zemlji, zatim na boljem osluškivanju njihovih potreba, na zapošljavanju mladih, zdravstvenoj zaštiti mladih i to sa posebnim akcentom na psihološkoj podršci koja treba biti pružena mladima, ukoliko je to potrebno, na jačanju i osnaživanju omladinskih institucija i uopšte na jednom pravovremenom prepoznavanju problema i radom na prioritetima.

Hvala vam.

Šesnaesto vanredno zasedanje, 02.02.2022.

Hvala potpredsedniče.

Uvažena ministarko, uvažene kolege, poštovani građani, kao što smo već istakli, naša poslanička grupa će u danu za glasanje dati podršku zakonskim predlozima sa ove rasprave.

Što se tiče seta izbornih zakona, smatramo da su novine koje ovi zakoni donose povoljne za subjekte koji učestvuju u izbornom procesu, kao i da sva zakonska rešenja nose poboljšanja, pre svega, u samoj organizaciji i transparentnosti izbora, i ono što je takođe značajno, što su maksimalno uvažene evropske preporuke, tačnije relevantnih tela koja se time bave.

Ja bih se ipak osvrnula na Zakon o socijalnom preduzetništvu, o njemu je danas bilo manje reči, ali ovaj zakon zaista jeste dokaz kontinuiteta i trajne opredeljenosti države Srbije da donosi korisne i pre svega, odgovorne javne politike.

Građanima Srbije je poznato da JS, kao stranka prepoznatljivog socijalnog programa koji ima svoje jasne primene i u Jagodini i u drugim gradovima širom Srbije, na lokalnom nivou donosi konkretne odluke koje se tiču poboljšanja uslova života za najugroženije kategorije stanovništva.

Donošenje ovog zakona ima za cilj da pomogne upravo ekonomskim najugroženijim grupama i mislimo da će ovaj zakon biti od posebnog značaja i za lokalne samouprave, jer će dati čvrst okvir za buduće postavke socijalnog preduzetništva, kao i za njegov razvitak.

Ovim zakonom se definišu pojmovi koji su u vezi sa socijalnim preduzetništvom, precizira se važna društvena uloga socijalnog preduzetništva, pojedinosti koje određuju poslovanje, kao i sami program razvoja.

Zakon će olakšati donatorima samu identifikaciju onih subjekata koji posluju po principima socijalnog preduzetništva i naravno, veću kontrolu zloupotreba, što će se ostvariti kroz poseban savet koji će formirati Vlada Srbije.

Ulogu u razvoju i u promovisanju socijalnog preduzetništva ima i tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije, razne civilne organizacije, mreže, kao i pojedinci koji pomažu i podstiču održivi razvoj i socijalnu ekonomiju.

Ako pogledamo svetske brojke u Sektoru socijalnog preduzetništva, u svetu danas radi preko 40 miliona ljudi, a volontira čak oko 200 miliona ljudi. U EU u Sektoru socijalnog preduzetništva radi oko 13 miliona ljudi.

U razvijenim svetskim i evropskim zemljama socijalno preduzetništvo učestvuje u značajnoj meri u ukupnom bruto društvenom proizvodu. Zapadne zemlje zaista imaju dugu tradiciju i kontinuitet socijalnog preduzetništva, a što se tiče Srbije uprkos nedostatku konkretnog pravnog okvira ono je više decenija prisutno i kod nas. Donošenjem, a nadamo se i očekujemo, pre svega, adekvatnom primenom ovog zakona, ova će se oblast urediti, jer i u samom zakonu se navodi da naš pravni sistem nije do sada prepoznavao socijalno preduzetništvo, kao kategoriju od opšteg značaja.

Ono što želim da dodam je da istraživanja pokazuju da je postojeći Sektor socijalnog preduzetništva u Srbiji, usmeren na socijalne ciljeve, da ima važnu društvenu misiju i ovaj će zakon biti čvrst orjentir kako onima koji su već u ovoj oblasti, tako možda i nekim budućim učesnicima u socijalnom preduzetništvu.

Samo donošenje zakona treba da bude početak jedne veće i obimnije državne podrške ovoj oblasti, jer kroz jačanje kapaciteta, veću socijalnu kooperaciju konstantno praćenje aktivnosti i nastojanje da se smanje eventualne zloupotrebe, dobićemo željene efekte, a to su vidljivost i zapošljavanje i zaštita ekonomski najranjivijih. Hvala.

Druga sednica Prvog redovnog zasedanja , 11.03.2021.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, uvažene kolege.

Upućujem pitanje Vladi Srbije.

Pre toga bih se u kontekstu pitanja koje ću postaviti, osvrnula na posetu predsednika naše poslaničke grupe Egiptu. Predsednik JS, gospodine Dragan Marković nalazi se u zvaničnoj poseti Egiptu. Iz Hurgade, a iz razgovora predsednika JS i guvernera regiona Crvenog mora, gospodina Amr Hanafija, javnost je mogla da čuje veoma jasnu poruku ovog egipatskog zvaničnika da nigde u zvaničnim dokumentima ne stoji da je Egipat priznao lažnu državu Kosovo.

S obzirom da institucije ove lažne države ubrajaju Egipat u zemlje koje su priznale njihovu nezavisnost, predsednik JS je pozvao Egipat da zvanično objavi saopštenje u kojem će demantovati priznanje.

Posete raznih delegacije koje su u organizaciji predsednika JS posetile Egipat datiraju od 2018. godine. Takođe, visoke privredno političke delegacije iz Egipta su u više navrate posetile Srbiju na inicijativu gospodina Dragana Markovića. Predsednik naše poslaničke grupe je u poslednje tri godine u prijateljskoj državi Egipat imao sastanke na najvišem nivou. Podsticao je i pozivao na izradu akata kojima će se urediti izvoz srpskih poljoprivrednih proizvoda, pre svega voća i mesa u ovu zemlju. Predsednik je i poslovnog Saveta Egipta iz Srbije.

Diplomatski odnosi Srbije i Egipta su na vrlo visokom nivou. Postoje objektivni potencijali za podsticanje investicija naše dve zemlje.

Privredna komora Srbije je 2018. godine podnela inicijativu Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija za donošenje sporazuma o slobodnoj trgovini sa Egiptom koji će omogućiti da vrlo visoke carinske stope ne budu više prepreka u unapređenju ekonomske saradnje naše dve zemlje.

Moje pitanje Vladi Srbije je – da li se u nekom skorijem periodu planira izrada i zaključenje ovakvog sporazuma?

Egipat je najmnogoljudnija arapska zemlja na svetu i površina na kojoj se prostire čini Egipat 30. zemljom na svetu po veličini teritorije. Mi iz Jedinstvene Srbije prepoznajemo Egipat kao budućeg strateškog partnera našoj zemlji u pogledu trgovine i turizma. Hvala.

Prvo vanredno zasedanje , 28.01.2021.

Hvala.

Poštovana potpredsednice Skupštine, uvažene koleginice i kolege, ja upućujem pitanje Vladi Republike Srbije.

Najpre bih se osvrnula na inicijativu ministra prosvete gospodina Branka Ružića, koji je predložio da se privatnim preduzećima koja organizuju veliki broj vannastavnih aktivnosti za decu, sportskog, zabavnog, pa i edukativnog karaktera, oduzme mogućnost da se nazivaju školama.

To je potrebno napraviti jasnu razliku, jer su škole, pre svega, institucije. To su ustanove u kojima se stvara visokoformalizovana, a opet osobena školska kultura i one su jedan od ključnih faktora za socijalizaciju pojedinca.

Sa velikom opreznošću bi trebalo koristiti termin škola. S druge strane, ne želimo da nas aktuelni slučaj škole glume obeshrabri, jer ima mnogo preduzeća koja pružaju deci kvalitetne sadržaje u okviru vannastavnih aktivnosti i u kojima radi visokokvalifikovani kadar.

Ministar je takođe govorio i o edukacijama za prepoznavanje neprikladnih i nedozvoljenih oblika ponašanja. Poslanici Jedinstvene Srbije će podržati svaku platformu koja ima za cilj prevenciju, edukaciju maloletnika o pitanjima koja podrazumevaju njihovu punu zaštitu, zaštitu tela i ličnog dostojanstva.

Moja pitanja su sledeća - da li će se u budućnosti više proveravati način osnivanja, utvrđivanja delatnosti preduzeća koja organizuju dečije vannastavne aktivnosti i profitiraju od toga, naravno i ključno pitanje je pitanje kontrole? Kako će se u budućnosti rad tih preduzeća kontrolisati, koji će se mehanizmi koristiti i da li će se o tome uopšte razgovarati u skorije vreme? Ministar je rekao da je to interresorno pitanje. Takođe, ne možemo da ignorišemo i nasilje koje postoji u svim vaspitno-obrazovnim ustanovama, pa želim da pitam da li će se i tu pojačati kontrola.

Pitanje bezbednosti dece jedno je od prioriteta delovanja Jedinstvene Srbije. Kada kažem bezbednost, ne mislim samo na fizičku bezbednost, već na sam osećaj sigurnosti i zato je možda prikladnije da koristimo i tu reč.

Zadatak svih nas je da nastojimo da ovo društvo učinimo što sigurnijim za svakog pojedinca, a pre svega za naše najmlađe sugrađane. Hvala.