Hvala potpredsednice.
Uvažena ministarko, Poslanička grupa JS će u danu za glasanje podržati Predlog zakona o muzejskoj delatnosti, kao i veoma važnu odluku o proglašenju stare i retke bibliotečke građe za kulturne dobro od izuzetnog značaja.
Ovaj zakon kao prvi specijalizovani zakon kojim će se ova oblast urediti je potreban, moderan, usklađen sa evropskim zakonodavstvom i doneće jedan sistemski pristup organizovanja muzejske delatnosti, unaprediće zaštitu muzejske građe i kulturnih dobara, poboljšati muzejsku mrežu, stvoriće uslove za poboljšanje strukture i organizacije rada muzejske delatnosti.
Donošenjem ovog zakona napuštamo zastareli zakonodavni okvir kojim se ova oblast uređivala. Možemo da primetimo da u Srbiji postoji jedna tiha, ali temeljna reforma koja se tiče uređenja sektora kulture uopšte. Smatramo veoma pohvalnom inicijativu ministarke Gojković koja je, čini mi se u novembru 2020. godine, zatražila reviziju fondova svih ustanova kulture u Srbiji. To je zaista bilo potrebno.
Ako se osvrnemo na period od proteklih godinu dana možemo da zaključimo da je kulturna delatnost u celom svetu izuzetno pogođena pandemijom, ali Srbija zaista nastoji da nađe način da kultura opstane uz imperativ zdravstvene zaštite svih pojedinca, kako onih koji rade u kulturi, tako i publike.
Ulaganjem u kapitalne kulturne ustanove, kao što je Muzej Nikole Tesle, Muzej Jugoslavije, Niško narodno pozorište, donošenjem valjanih zakonskih okvira koji će modernizovati i olakšati funkcionisanje kulturnih institucija, jasno se poručuje da Srbija ne samo da ne odustaje od opstanka kulture, već i od kontinuiranog ulaganja u kulturu.
Na inicijativu predsednika JS, gospodina Dragana Markovića, to je veoma važno da pomenem, u Jagodini se gradi novi kulturni centar koji će biti najveći kulturni centar u Srbiji i koji neće biti značajan samo za građane Jagodine, već će biti ustanova kulture od regionalnog značaja.
Zakon o muzejskoj delatnosti svojim novinama precizira uvođenje muzejskog saveta, muzejske mreže uspostavlja i precizno definiše novu hijerarhiju u poslovanju uvođenja matičnih muzeja, a i precizira mogućnost za osnivanje privatnih muzeja.
Ipak država je ta koja zajedno sa lokalnom samoupravom je osnivač najvećeg broja muzeja. Država je ta koja mora da se brine i da utiče na dominantnu kulturnu politiku. Država je ta koja mora da povlači jasne granice između kulture i zabave. Ona mora ne da povuče granice, već da izgradi bedeme između kulture i estrade. Mi smatramo da je to veoma važno zbog mlađih generacija koje ne samo kroz kućno vaspitanje, već i kroz obrazovne ustanove i tok socijalizacije uopšte treba da nauče da razlikuju ove stvari. U posebnoj opasnosti su mladi na čije odrastanje i formiranje kulturnog ukusa i estetskih vrednosti utiču razni sadržaji na elektronskim medijima, kao i na društvenim mrežama.
Novi vidovi komunikacije imaju moć da brišu granice između sadržaja popularne i visoke kulture sa jedne strane, ali sa druge omogućavaju potpuno nove načine interpretiranja kulturne baštine, pa tako u ovo doba pandemije mi možemo na trenutak da uživamo u nekim virtuelnim turama svetskih muzeja i galerija.
Danas prateći instagram nalog npr. Narodnog muzeja imamo priliku da od eminentnih stručnjaka saznamo pojedinosti o mnogim značajnim, vrednim delima, koje Narodni muzej čuva. Sličan je slučaj, navela bih primer doma Jevrema Grujića, to je privatna muzejska ustanova koja organizuje interaktivne izložbe, performanse, i koncentriše svoju delatnost na istraživanje istorije i kulture moderne srpske države, kao i sa Muzejem knjige i putovanja, u okviru kojega je Muzeja sprske književnosti udruženja Adligat.
Srbija je zemlja muzeja sa svojim geografskim položajem, bogatom i burnom istorijom, specifičnošću svih regiona i kulturnim posebnostima koji se u njima neguju. U našoj zemlji postoji ogroman potencijal za razvoj kulturnog turizma čiji stožer, upravo, treba da budu muzeji. Muzej Jugoslavije, Muzej Nikole Tesle, Narodni muzej, Muzej savremene umetnosti, posećuju turisti iz regiona i iz cele Evrope, naravno u normalnim uslovima. Tu je i Galerija Matice srpske, vojvođanski muzeji, zatim lokaliteti poput Viminacijuma, Lepenskog vira, Feliks Romulijane, zatim tu je Pašin konak u Vranju, Muzej naivne i marginalne umetnosti u Jagodini. Pomenula bih tu i Muzej voštanih figura, koji je posebna ustanova kulture sada, ovog grada, a osnovan je na inicijativu predsednika JS.
Verovatno bi trajalo u nedogled kada bi nabrajali sve muzeje i kada bi diskutovali u kojem su stanju, da li su rekonstruisani, a mnogi su rekonstruisani, da li se planira dalja rekonstrukcija, ali možemo da zaključimo da je potencijal ogroman.
Dve hiljade osamnaeste godine dve autorke objavile su veoma važnu studiju pod nazivom „Muzeji u Srbiji kao deo kulturno turističke ponude za porodice sa decom“, a čiji je izdavač Institut ekonomskih nauka. Pored brojnih korisnih smernica koje se impliciraju u ovoj studiji, izdvojila bih kao važnu sugestiju, tj. komentar da Srbija mora da radi na atraktivnosti svoje muzejske ponude. Muzeji, inače, odavno nisu privilegija visokih klasa i elita, danas su dostupni svima, ali ono što bih izdvojila kao našu prednost jeste da je cena ulaznice za naše muzeje veoma povoljna. Konak Kneza Miloša, Konak Kneginje Ljubice, Muzej Vuka i Dositeja, Muzej pozorišne umetnosti, Muzej nauke i tehnike, građani mogu da obiđu za svega dva, tri evra, a deca uglavnom ne plaćaju ništa.
Pogledajmo samo neke evropske primere, ulaznica za Palatu dvoranu oružja u Moskvi iznosi 40 era, ulaznica za Muzej austrijske carice Elizabete Sisi Bavarske je 20 evra u Beču, Mocartova rodna kuća u Salzburgu se obilazi za 12 evra. Ljudi koji obilaze ustanove kulture u potrazi su za prepoznatljivom kulturnom baštinom. Kompletno nasleđe najvećeg naučnika svih vremena Nikole Tesle je svetski prepoznatljivo kulturno nasleđe. Naša kulturna baština su i Andrić i Crnjanski i Lubarda, i Šumanović i Uroš Predić i Paja Jovanović. Tu je i ona nematerijalna, kao što je srpsko kolo, o kojem predsednik JS stalno priča a koje je UNESKO uvrstio u red svetske kulturne nematerijalne baštine.
Možda je došlo vreme da se pitamo i da porazgovaramo treba li da afirmišemo neke zaboravljene ličnosti nepravedno marginalizovane istorijske događaje. Navešću samo jedan primer koji mi je pao na pamet, evo, u Srbiji se, kao što svi znaju 1903. godine se desio krvavi prevrat u kojem je ubijen kraljevski par Obrenović. Srbija nema muzej kuću, nema muzej sećanja na ovaj događaj. Neko će reći da nedostaju artefakti, nestali su u noći prevrata, njihove stvari su prodavane na evropskim aukcijama. Poslednji Obrenovići nemaju svoj legat, nemaju svoj muzej, a porodična kuća Drage Obrenović u Lunjevici, kontinuirano propada. Ipak, oni žive kroz istorijska sećanja, kroz istraživanje srpskih eminentnih naučnika i naučnica i stoje kao jedno sećanje i žive kroz razne vidove interpretacija u popularnoj kulturi.
Kraljevski park kao da nema svoje zvanično mesto u kulturnoj istoriji Srbije. Valorizacija poslednjih Obrenovića je, verujem da će se većina složiti, i dalje vrlo problematična danas posle 118 godina, ako izuzmemo primer muzeja rudničko-takovskog kraja, koji neguje sećanja na mučki ubijenu kraljicu i vilu Zlatni breg, letnjikovac rezidenciju poslednjih Obrenovića kraj Smedereva.
Zašto ovo pričam i zašto mislim da je sve ovo važno? Zato što interesovanje za ovaj istorijski period i ovaj događaj ne jenjava kako u stručnoj, tako i u široj javnosti.
Činilo se da je zaboravljena i porodična kuća, nekada muzej vajara Tome Rosandića, a pored čijih skulptura „Igrali se konji vrani“, ovde na ulazu u ovaj cenjeni dom, moje kolege i ja svakodnevno prolazimo. Ali, ohrabrujuće vesti o ovom zdanju smo mogli da čujemo početkom godine, kada su iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture saopštili da će za obnovu ovog muzeja zatražiti sredstva iz resornog ministarstva.
Jedan savremeni posetilac muzeja u toj kulturnoj ustanovi, nije samo u potrazi za artefaktima prošlosti, već za pričom, potpunim događajem i jedinstvenim iskustvom. Mi iz JS smatramo da je srpski, kulturni identitet jedinstven, jer je spoj nacionalnog i kosmopolitskog, spoj tradicije i avangarde. On je jedinstven, jer se ovde spajaju istok i zapad.
Srpski muzeji zaslužuju da zauzmu primarno mesto na kulturnoj mapi Srbije. U ime građana u ovom parlamentu, mi očekujemo da država i dalje podstiče rad kulturnih institucija, kao i razvoj kulturnog života u Srbiji, jer ćemo samo kontinuiranim radom, ali i idejama i konstruktivnim raspravama doprineti njenoj promociji i prepoznatljivosti. Hvala.