Hvala.

Poštovana potpredsednice Skupštine, uvažene koleginice i kolege, ja upućujem pitanje Vladi Republike Srbije.

Najpre bih se osvrnula na inicijativu ministra prosvete gospodina Branka Ružića, koji je predložio da se privatnim preduzećima koja organizuju veliki broj vannastavnih aktivnosti za decu, sportskog, zabavnog, pa i edukativnog karaktera, oduzme mogućnost da se nazivaju školama.

To je potrebno napraviti jasnu razliku, jer su škole, pre svega, institucije. To su ustanove u kojima se stvara visokoformalizovana, a opet osobena školska kultura i one su jedan od ključnih faktora za socijalizaciju pojedinca.

Sa velikom opreznošću bi trebalo koristiti termin škola. S druge strane, ne želimo da nas aktuelni slučaj škole glume obeshrabri, jer ima mnogo preduzeća koja pružaju deci kvalitetne sadržaje u okviru vannastavnih aktivnosti i u kojima radi visokokvalifikovani kadar.

Ministar je takođe govorio i o edukacijama za prepoznavanje neprikladnih i nedozvoljenih oblika ponašanja. Poslanici Jedinstvene Srbije će podržati svaku platformu koja ima za cilj prevenciju, edukaciju maloletnika o pitanjima koja podrazumevaju njihovu punu zaštitu, zaštitu tela i ličnog dostojanstva.

Moja pitanja su sledeća - da li će se u budućnosti više proveravati način osnivanja, utvrđivanja delatnosti preduzeća koja organizuju dečije vannastavne aktivnosti i profitiraju od toga, naravno i ključno pitanje je pitanje kontrole? Kako će se u budućnosti rad tih preduzeća kontrolisati, koji će se mehanizmi koristiti i da li će se o tome uopšte razgovarati u skorije vreme? Ministar je rekao da je to interresorno pitanje. Takođe, ne možemo da ignorišemo i nasilje koje postoji u svim vaspitno-obrazovnim ustanovama, pa želim da pitam da li će se i tu pojačati kontrola.

Pitanje bezbednosti dece jedno je od prioriteta delovanja Jedinstvene Srbije. Kada kažem bezbednost, ne mislim samo na fizičku bezbednost, već na sam osećaj sigurnosti i zato je možda prikladnije da koristimo i tu reč.

Zadatak svih nas je da nastojimo da ovo društvo učinimo što sigurnijim za svakog pojedinca, a pre svega za naše najmlađe sugrađane. Hvala.

Poštovani predsedniče Skupštine, uvaženi ministri, poštovani građani, pred nama je danas Zaključak Narodne skupštine Republike Srbije u kojem se ističe da pored toga što konstatujemo sve preporuke i ocene koje je Evropska komisija dala, ostajemo spremni da dajemo aktivan doprinos u ispunjavanju političkih kriterijuma za članstvo u Uniji.

Srbija je posvećena evropskim integracijama. Mi smo svedoci pojačane aktivnosti svih subjekata koji se bave ovim pitanjem, pre svega Vlade Srbije, Ministarstva za evropske integracije i skupštinskog Odbora za evropske integracije. Vlada je već pripremila i implementacioni plan za prvi pregovarački klaster vladavine prava.

Srbija je artikulisala jednu koenzistentnu strategiju za pristup EU, i ako je ove godine došlo do pauze, mi ne sumnjamo da će 2021. godina doneti pomak, i da ćemo otvoriti poglavlja, tj. klastere koji su u proceduralnom i u suštinskom smislu za to spremni.

Naša stranka JS se aktivno zalaže za evro integracije i to kroz konkretna dela. Naš predsednik gospodin Marković, pokazao je kako se vodi lokalna samouprava sa naglašenom komponentom socijalne odgovornosti. Obezbedio je investitore iz zemalja EU, osiguravši im adekvatne uslove. Rezultat tog rada danas se ogleda u zapošljavanju ljudi i uopšte poboljšavanju ukupnog poslovnog ambijenta Srbije.

Pošto me vreme dosta ograničava, samo ću se osvrnuti na pojedine delove Izveštaja EU. Već u samom uvodu navodi se da će dinamika pregovora zavisiti od reformi u oblasti vladavine prava i normalizacije odnosa Srbije i Kosova, oni su napisali Kosova, a mi ćemo reći naravno AP Kosovo i Metohija, i dok u Srbiji nadležni organi i institucije intenzivno rade na normalizaciji odnosa, nastavku dijaloga, ispunjavanju svih međunarodnih obaveza, da li mi to možemo reći i za drugu stranu? Mi smo već sve svoje političke i organizacione resurse usmerili ka poboljšanju i unapređenju svih oblasti o kojima se pregovara.

Što se tiče ekonomskih kriterijuma, najbolje ocenjenog dela izveštaja, jasno je da se iz Evrope poručuje da je Srbija ostvarila visok stepen makroekonomske stabilnosti, da se napreduje u oblasti politike konkurencije, finansijskih usluga i u implementaciji međunarodnih standarda. Srbija je faktor stabilnosti na Zapadnom Balkanu i posvećena je izgradnji stabilnih dobrosusedskih odnosa.

Važno je da što pre usvojimo preporuke koje se tiču jednakih mogućnosti za žene i muškarce u zapošljavanju, socijalnoj politici, u oblasti socijalne uključenosti i zaštite, da usvojimo nove strategije koje se tiču zaštite prava deteta.

Osvrnula bih se i na evroskepticizam, koji kao stanovište u Srbiji postoji u jednom manjem delu građanstva, u određenim političkim strukturama. Međutim, ono što ne možemo da ignorišemo je da je ovo mišljenje prisutno i među mlađom populacijom. Prema istraživanju krovne organizacije „Mladih Srbije“, nepoverenje u Uniju je u blagom porastu u odnosu na 2017. godinu. Međutim, prema relevantnim domaćim istraživanjima, evropske integracije podržava skoro 53% građana. Dakle, to je procesu uživa jednu vrlo široku podršku.

Međutim, u tim anketama se stalno pojavljuje određeni procenat ispitanika koji nije ni za, ni protiv evropskih integracija. Kao izvor informisanja najviše građana navelo je Vladu Srbije, zatim, obrazovne sisteme, lične kontakte, „ndžo“ sektor i na poslednjem mestu parlament. Važno je da o ovoj temi građani budu informisaniji nego sada, da imaju valjane uvide u sva pitanja koja ih interesuju da bi mogli da na pravi način formiraju svoje stavove.

Ja bih završila svoje izlaganje u nadi da će sledeća godina imati dinamičniji pregovarački proces. Mi iz JS verujemo da će Srbija pristupiti EU kao prvenstveno uvažena i snažna država. Moderna srpska država stasala je na evropskim idejama. Pitanje Evrope je i pitanje identiteta. Za nas je Srbija neodvojivi deo evropskog civilizacijskog i kulturnog konteksta. Hvala vam.

Poštovani predsedniče Skupštine, uvažena ministarko Obradović, svoje izlaganje ću danas fokusirati na Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Srbije i Vlade Francuske o oblasti sprovođenja prioritetnih projekata u Republici Srbiji.

Poslanička grupa JS će u danu za glasanje dati podršku ovom značajnom sporazumu, koji je većim delom finansijski orijentisan na izgradnju prve linije metroa u Beogradu, a drugim na unapređenjem elektrodistributivne mreže, odnosno uvođenje opšte automatizacije upravljanja srpskom elektrodistributivnom mrežom.

Uvođenje opšte automatizacije će omogućiti pouzdano snabdevanje električnom energijom, struju koja je kvalitetnija, jasniji uvid u kvarove i njihovu efikasniju popravku, smanjenje zloupotreba i ono što je posebno značajno, što će podsticati korišćenje obnovljivih izvora energije.

Takođe, u glavnom gradu, to bih pomenula, se radi na gašenju individualnih kotlarnica, to je proces koji traje, ali koji se polako i sigurno dešava u Beogradu.

Sporazum koji je pre nekoliko sedmica potpisan sa francuskim ministrom za spoljnu trgovinu je bio uvod u ovaj kapitalni, ali i najzahtevniji projekat na koji se čekalo više decenija.

Iz Vlade se poručuje da je izgradnja metroa najveća infrastrukturna investicija u ovom delu Evrope, vredna šest milijardi evra.

Glavni grad Srbije ima konstantnu tendenciju rasta i razvoja i samim tim nameće se i suočavanje sa brojnim problemima održivog razvoja, očuvanja životne sredine, a da ne pominjemo često urbanizaciju koja ume i da izmakne kontroli, kao i razne saobraćajne probleme.

U Beogradu je u opticaju 650.000 automobilskih vozila. S druge strane, statistike kažu da se 50% ukupnog prevoza na teritoriji grada ostvaruje kroz javni gradski prevoz, a dominantni način prevoza je autobus.

Imali smo prilike da čujemo da je pretpostavka da će metro koristiti oko 30% Beograđana. Izgradnja ovog dugo očekivanog projekta treba da unapredi javni prevoz i rastereti širi centar grada od vozila, a samim tim će i uticati na smanjenje zagađenja vazduha, jer je saobraćaj motornih vozila u gradovima odgovoran za u proseku 40% ukupne emisije ugljendioksida.

Beogradu je metro danas neophodan i kada to gledamo iz jedne savremene perspektive, metro i javni gradski prevoz uopšte su važni činioci urbane mobilnosti, što je tema broj jedan u evropskim krugovima koji promovišu humano životno okruženje.

Prošlog petka, i smatram to veoma važnom vešću, Beograd je dobio plan održive urbane mobilnosti i ovi planovi treba da zažive u svim lokalnim samoupravama. Urbana mobilnost stimuliše kretanje ljudi, promociju biciklizma, električnih trotineta i, naravno, obezbeđuje sigurno okruženje za vožnju ovih prevoznih sredstava i, pre svega, pretpostavlja smanjenje motornih vozila na teritoriji jedne urbane sredine.

Razvijeni projekti urbane mobilnosti podstiču alternativna kretanja tamo gde je to moguće i ostvarivo.

Ne mogu a da ne pomenem probleme osoba sa invaliditetom u saobraćaju, koji su brojni. Tu se, kažu stručnjaci, posebno ističe problem bezbednosti osoba sa invaliditetom u saobraćaju. To su kompleksni i višedimenzionalni problemi, a zavise od više faktora, jer je svaki oblik invaliditeta različit i zahteva drugačiji pristup.

Za projekte od nacionalnog značaja, za projekte koji se tiču očuvanja životne sredine i projekte koji promovišu zdrave stilove života, uvek ćete imati podršku predsednika JS i svih nas iz poslaničke grupe. Podržaćemo zakon koji potvrđuje ovaj sporazum i kao predstavnici građana očekujemo da će se planirane aktivnosti sprovesti u obećanim rokovima. Hvala.

Hvala.

Uvaženi predsedniče Skupštine, kolege poslanici, poštovani ministre sa saradnicima, poslanička grupa JS će glasati za Predlog zakona o završnom računu budžeta i za izmene i dopune Zakona o budžetskom sistemu.

Iz ranijih diskusija mojih kolega iz poslaničke grupe smo videli da smo hvalili snažnu intervenciju države i reakciju u doba krize.

Ono što svakako ohrabruje je očigledna intencija da se sa merama pomoći neće stati.

Budžet koji ćemo usvojiti je, kako ste rekli, razvojni i ako posmatramo za koje su sve infrastrukturne projekte odvojena sredstva vidimo da sve te investicije, pored nacionalnog, imaju i regionalni značaj.

Naravno da ulaganje u kapitalne investicije podržavamo, kao i nužna veća ulaganja u zdravstveni sistem. Zaposlenima u zdravstvenim ustanovama u sistemu vojnog zdravstva, zdravstvene socijalne zaštite, kao i zaposlenima u Zavodu za sport i medicinu sporta povećanje plate sleduje već od ovog meseca.

Ono što je posebno važno, a što se nametalo kao pitanje je da li je ovaj budžet po meri građana. Ovim budžetom predviđena su stabilna socijalna davanja, planirano je povećanje plata u javnom sektoru, povećanje penzija, kao i povećanje minimalne zarade.

Ono što nas ohrabruje je da je Vlada usvojila Uredbu o programu rasporeda korišćenja subvencija za podršku radu ugostiteljske i turističke privrede.

Vi ste pomenuli i značajno subvencionisanje projekta koji podstiču razvoj preduzetništva i dalja ulaganja u inovacije.

Upoznali smo se sa kritikama koje je Fiskalni savet uputio, a tiču se ovog sveobuhvatnog plana prihoda i rashoda, ali i sa vašim odnosom prema tim kritikama u kojem ste pokazali da uvažavate sugestije, ali da prostora za kalkulaciju prosto nema, kada je u pitanju kontinuitet i stabilnost naše ekonomije.

Pomenuću da je predsednik naše poslaničke grupe, gospodin Marković, sa gospodom iz Fiskalnog saveta imao jednu vrlo konstruktivnu raspravu pre par nedelja i rekla bih da je zaokružio tu debatu rečenicom da je Fiskalni savet oprezan, da je sugerisao da sa nekim stvarima treba sačekati, ali da život ne može da čeka.

Fiskalni savet se u svom izveštaju osvrće i na, kako su naveli, privilegovanost javnog sektora u odnosu na privatni. S druge strane, mi smo svedočili tome da je država pomogla privatni sektor velikim paketom mera, kao i dozvolama za odlaganje plaćanja poreza.

Najavili ste i ponovo mogućnost isplate minimalnih zarada, zatim ministarka privrede, gospođa Atanasković, najavljuje da se planira da se preko banaka obezbede vrlo povoljni krediti za privatni sektor i da je država odvojila 160 miliona dinara za pomoć preduzetnicima.

Naša poslanička grupa veruje da ćete i u narednom periodu imati u vidu taj malo neizvestan položaj zaposlenih u privatnom sektoru i da ćete reagovati u skladu sa situacijom i održavati ekonomsku ravnotežu kao i do sada.

Meni je drago da sam juče prisustvovala izlaganju ministarke Gojković koja je predstavila plan svog ministarstva i upoznala nas sa jednom širom idejom decentralizacije kulture ne samo kroz projekat „Gradovi u fokusu“ , nego uopšte.

Mi smatramo da kultura ne sme biti eksluziva samo gradova poput Beograda i Novog Sada, već da treba ravnomerno ulagati u institucije kulture svih krajeva, gradova i opština, naravno vodeći računa o specifičnostima svih regiona.

Takođe nas raduje da je ministarka pomenula da se osim ulaganja u kulturne ustanove planira i veća afirmacija pojedinaca koji rade i stvaraju u oblasti kulture, misleći pre svega na samostalne umetnike.

Srbija planira velika ulaganja i rad po unapređenju kvaliteta životne sredine. Smanjenje ekološkog zagađenja mora biti na listi naših prioriteta i ulaganje u životnu sredinu su investicije koje ne povlače rizike, već trajne i dugoročne dobiti.

Srbija treba da nastavi sa ulaganjima na polju obnovljivih izvora energije, da nastavi da sprovodi mere zaštite životne sredine u energetskim kapacitetima. Nama je potrebna jedna unapređena, dugoročna, ostvariva ekološka strategija sa posebnim akcentom na strategiju upravljanja otpadom.

Mi znamo da su investiranja u zaštitu životne sredine skupa, da traju, ali ništa što utiče pozitivno na kvalitet života i zdravlje građana ne može da bude skupo.

Za Srbiju kao modernu, balkansku i evropsku zemlju ekologija mora biti prioritet, kao i ekološka edukacija i obrazovanje.

Mi očekujemo da vaše ministarstvo i u narednom periodu nastavi da sveobuhvatno i pažljivo planira javna sredstva ove države.

Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Poštovana predsedavajuća, uvažene kolege, gospođo Janković, uvaženi građani, poslanička grupa JS glasaće za izbor predložene kandidatkinje, gospođe Janković, na mestu Poverenice za ravnopravnost.

Smatramo da je ovaj nezavisni organ obavljao intenzivnu delatnost na polju ukazivanja o diskriminaciji, prepoznavanja i sprečavanja diskriminacije.

Delokrug rada ovog organa nije bio vidljiv samo na polju zaštite građana od diskriminacije već i u brojnim aktivnostima koje se tiču prevencije diskriminacije. Naravno, ja se oslanjam na podatke koji su navedeni u poslednjem izveštaju koji ste vi kao Poverenica dostavili Narodnoj skupštini.

Kada je u pitanju oblast diskriminacije, na prvom mestu je oblast rada i zapošljavanja sa trećinom od ukupnih pritužbi koje su Povereniku podneli građani.

Kada je u pitanju osnov diskriminacije najviše pritužbi podneto je na osnovu invaliditeta.

Osobe sa invaliditetom se suočavaju sa brojnim problemima u svim aspektima svog života, ali Poverenici su se najčešće obraćali u vezi sa pristupom javnim površinama.

Smatramo da mi kao društvo moramo da jačamo stepen inkluzivnosti. Osobe sa invaliditetom moraju da imaju pristup svim površinama, objektima. Njima mora biti pristupačno ne samo tamo gde moraju, već gde i žele da idu.

Mi iz JS smo sigurni da će njihove probleme koje je institucija Poverenika prepoznala i artikulisala država uvrstiti u svoje prioritete.

Iskoristila bih priliku da kažem da na inicijativu JS sve javne institucije grada Jagodine imaju rampe za osobe sa invaliditetom. Skupština grada Jagodine takođe na inicijativu JS pomaže finansijski Udruženja osoba sa invaliditetom i uopšte brojni su primeri dobrih praksi u Srbiji na lokalnom nivou, raznih gradova i opština koje se veoma odgovorno odnose prema ovom problemu.

Treba pomenuti i veoma pozitivnu akciju beogradskog Gradskog stambenog preduzeća koje je u septembru pozvalo sve Beograđane čije su zgrade u njihovom sistemu da prijave svoje stambene jedinice i dobiju besplatnu rampu za osobe sa invaliditetom. Ne mogu a da ne pomenem i osobe sa totalnim ili delimičnim oštećenjem sluha, kao i slepe i slabovide. U izveštaju Poverenice Narodnoj skupštini za 2019. godinu navodi se, u vidu sugestije, da je TV program na javnim servisima prilagođen gluvima i nagluvima veoma limitiran, a da audio deskriptivnih sadržaja za slepe gotovo i nema.

Ono što je primetno i pohvalno u vašem radu je održavanje obuka i radionica za pojedine državne službenike, raznih seminara i obuka za žene na srednjem i višem upravljačkom nivou, a koji su organizovani od strane vas.

Izdvojila bih podatak koji nije ohrabrujući, koji se samo provukao u poslednjem izveštaju, a to je činjenica da se Poverenici za ravnopravnost u toku 2019. godine javilo više muškaraca nego žena. Šta nam ukazuje taj podatak? Da su muškarci i dalje smeliji, osvešćeniji kada su njihova prava u pitanju i da su češći korisnici socijalnih usluga. Muškarci ne ćute, a žene u velikom broju prikrivaju i opravdavaju nasilje.

Kao posledica nasilja u porodično-partnerskim odnosima u Srbiji samo 2020. godine stradala je 21 žena. Za nas je veoma važno da stalno ukazujemo na ovaj problem i da ohrabrimo žene da nasilje ne trpe i da ga prijave.

Mi iz JS ćemo podržati izbor gospođe Janković za Poverenicu za ravnopravnost i želimo da ovaj organ deluje kao dobar primer.

Građani, a posebno pripadnici osetljivih grupa treba da budu dodatno osnaženi kako bi mogli da ostvare svoja prava, a da sa druge strane sistem omogući njihovu vidljivost, odnosno da ih prepozna u procesima kreiranja i implementiranja javnih politika. Zahvaljujem.

(Isključen mikrofon.)…

(Isključen mikrofon.)….

Ovim izmenama uređuju se pojmovi kućnog karantina i kućne izolacije i uopšte preciziraju se mere za stanovništvo obolelo od Kovida 19, a čije stanje ne zahteva hospitalizaciju, kao za njihove kontakte.

Zakon propisuje više lične odgovornosti, i što je najvažnije za informisanost građana, uređuje i kaznene mere.

Za sprovođenje protiv epidemijskih mera pored sanitarne ubuduće će biti nadležna i komunalna inspekcija i komunalna milicija.

Član 67. već postojećeg zakona sada je izmenjen i daje ingerencije i Ministarstvu odbrane, pored Ministarstva unutrašnjih poslova, da pružaju pomoć u granicama svojih nadležnosti u sprovođenju mera inspekcijskog nadzora.

Iako će kazne u slučaju nepoštovanja mera biti pojačane, kako za fizička, tako i za pravna lica, mi ne smemo zapostaviti konstanto podizanje svesti o tome koliko su mere prevencije važne. Postoje problemi sa kojima ćemo se tek suočavati. Novi problemi koji će stvoriti šira kućna izolacija, čitave porodice koje će biti u izolaciji, samci koji će biti u izolaciji.

Podsetimo se vanrednog stanja i paketa pomoći koje su dobijale najrazličitije kategorije stanovništva u Beogradu, u Novom Sadu, u mnogim gradovima Srbije, a da već ne pričamo o Jagodini gde su vredni volonteri došli do svake kuće, gradske, seoske, svakog čoveka koji se javio. Takva solidarnost nam je potrebna stalno.

Naš narod je, dame i gospodo, snalažljiv, dovitljiv, ali i dobro organizovan. Pokazali smo da pomažemo jedni drugima i da kada je kriza prevazilazimo razlike. Koliko je samo primera dobrovoljnih, neprofitnih udruženja građana koji su organizovali prikupljanje novčanih i drugih sredstava za pomoć ugroženim pojedincima, porodicama, pa i nekim kovid ambulantama i porodilištima. To su odrazi dobre volje i to su najsvetliji primeri građanske inicijative.

Na odgovornoj državi je da štiti svoje građane, na odgovornoj državi je da zaštiti odgovorne građane od onih koji to nisu. Kao neko ko se svakodnevno vozi gradskim prevozom mogu da posvedočim da stalno u vozilima javnog gradskog prevoza vidim lica bez zaštitnih maski. Njih je naravno mnogo manje u odnosu na građane koji nose zaštitne maske, ali ih ima. Vreme provedeno u prevozu je, dame i gospodo, jedna vrsta okupljanja. To je najnužnije okupljanje koje mi više ne možemo da ukidamo. Pojedini građani povedu u prevozu i dva sata dnevno odlazeći na posao, vraćajući se sa posla i tu je nemoguće ostvariti fizičku distancu, ali svako može i mora da nosi zaštitnu masku.

Naravno da postoje i veći problemi, ali ovo je problem na koji ja želim da ukažem iz najbolje namere. Treba naglasiti brzu reakciju države, dobro organizovanu prenamenu zdravstvenih ustanova u kovid jedinice, mobilnost i fleksibilnost zdravstvenog sistema koji nije zakazao u ključnim trenucima. Ipak najveće zasluge u borbi protiv Kovida 19, koja nažalost još uvek traje, nose srpski lekari i svo medicinsko osoblje koje je svojim radom, znanjem i požrtvovanjem spasli naš zdravstveni sistem od kolapsa.

Nikad nije dosta ulaganja kada je u pitanju sektor zdravstva, kada su u pitanju ulaganja na svim nivoima zdravstvene zaštite. Mi smo podržali povećanje plata medicinskom osoblju koje se planira od 1. januara, ulaganja koja je država predvidela u postojeće bolnice, kao i izgradnju novih kovid bolnica u Beogradu i Kruševcu.

Korona je naša nova stvarnost. Naša država je pomogla organizaciju funkcionisanja života u okvirima nove stvarnosti. Ali, to je kompleksan proces i brojni izazovi su tek pred nama.

Dok donosimo zakon koji pojačava kaznenu politiku, uvodi neophodne mere i kada u budućnosti budemo donosili možda i neke nove, imajmo u vidu da se svi ti propisi donose građanima koji jesu iscrpljeni efektima zdravstvene i socijalne krize, ali, koliko ih je samo u žalosti jer im je preminuo neko od Kovida 19? Koliko se građana boli sa nekom drugom hroničnom bolešću? Koliko ih je preminulo od drugih bolesti?

Život je uopšte na minimumu i to je stvarnost koja zahteva odgovornost svakog pojedinca, ali i pravu meru kada treba tolerantne države, ali pre svega odgovorne i pravedne.

U sprezi jake države, odgovorne vlasti i solidarnog društva, krije se jedina formula uspeha u vremenu neizvesnosti koje je Kovid 19 uneo u živote svih nas. Hvala.

Hvala.

Poštovani predsedniče Skupštine, koleginice i kolege, čast mi je što imam priliku da prvi put govorim u ovom cenjenom domu.

Kao što je naš predsednik već rekao, poslanička grupa JS podržaće Predlog zakona o ministarstvima. Povećanje broja ministarstava u Vladi Srbije sama reorganizacija postojeće strukture je potrebna i važna, ne samo zbog međunarodnog ugleda Srbije već prvenstveno zbog građana, a posebno ranjivih kategorija ovog društva.

U poslednjem izveštaju Evropske komisije, o kojem je već ovde bilo reči, se navodi između ostalog da je institucionalni i zakonodavni okvir za poštovanje bazičnih prava u Srbiji ostvaren tj. da već postoji, ali da se mora obezbediti i njegova adekvatna primena.

Samim tim što će Srbija obrazovati posebno ministarstvo koje će se baviti ljudskim i manjinskim pravima i društvenim dijalogom pokazujemo da smo jedno zrelo i demokratsko društvo.

U ovim kriznim vremenima, mislim na doba pandemije sa kojom se suočava ceo svet, potrebna su kompromisna, ali i najbolja rešenja.

Mi ćemo unaprediti prostor za širi dijalog sa svim relevantnim političkim faktorima ovog društva, sa civilnim sektorom i sa svim građanima, jer samo stalnim osluškivanjem njihovih volja i potreba ovaj naš rad će biti smislen.

Ono što je posebno značajno za nas iz JS je formiranje ministarstva za brigu o porodici i demografiji i ministarstva za brigu o selu.

Građanima je poznato da JS, predvođena gospodinom Draganom Markovićem ima prepoznatljiv socijalni program. On podrazumeva konkretne stimulanse i mere za borbu protiv bele kuge, za pomoć najugroženijima, otvaranje novih radnih mesta, za brigu o poljoprivredniku, uopšte za jednu humanu politiku koja brine o čoveku od rođena do starosti. Naša stranka se od svog osnivanja zalaže za formiranje ministarstva za brigu o porodici i naš predsednik je u puno navrata govorio o tome i to je ono što nas posebno raduje.

Ono čemu se nadamo je da će se buduće ministarstvo porodice, naravno u saradnji sa drugim odgovarajućim resornim ministarstvima, posebno posvetiti problemu rešavanja vršnjačkog nasilja koji je veliki problem ovog društva i nad kojim mi ne smemo zatvarati oči. Za taj problem su potrebna sistemska rešenja i složićemo se da je tu uloga države ključna.

Danas govorimo i o novom ministarstvu za brigu o selu. Ja ću se kratko osvrnuti na jučerašnji dan, o kojem je moj kolega Filipović već govorio.

Juče je dame i gospodo na inicijativu predsednika JS otvoren istorijsko-turistički kompleks u Kočinom selu kraj Jagodine i to kraj hrasta Koče Kapetana Anđelkovića, čoveka koji je simbol začetka borbe za oslobođenje od Turaka. Tu u jednom malom srpskom pomoravskom selu izgrađen je kompleks sa sadržajima za razonodu i kulturu.

Ipak mene priča o srpskom selu vodi ka jednoj drugoj temi, a to je tema rodne ravnopravnosti. Zašto? Mi smo ostvarili značajan napredak kada je rodna ravnopravnost i položaj žena u pitanju i moramo stalno i kontinuirano da razgovaramo o tome i da radimo na tome, ali moramo da imamo u vidu da je ženama iz urbane, gradske sredine uvek za nijansu lakše zato što su prosto informisanije i o svim svojim pravima. Da li je dame i gospodo žiteljka srpskog sela ravnopravna? Da li ona zna dovoljno svoja prava? Da li zna da niko ne sme da je tuče? Žene na selu u mnogo malom broju prijavljuju nasilje. Da li je žena na srpskom selu ekonomski snažna? Da li zna da može da konkuriše za subvenciju poljoprivredi? Država Srbija je podsticala ekonomsko osnaživanje žena na selu i mi očekujemo da će se nastaviti upravo u tom maniru.

U redu, završavam vrlo brzo.
Žene na selu takođe puno ćute, to je nažalost isto deo naše tradicije, ali ne pozitivne, kulturne, istorijske, o kojoj sam maločas govorila, već je to tradicionalnost rodnih uloga, a to nisu tradicije i obrasci koje mi propagiramo i za koje se mi zalažemo i Srbija je na putu da sa time raskrsti.