Ovim izmenama uređuju se pojmovi kućnog karantina i kućne izolacije i uopšte preciziraju se mere za stanovništvo obolelo od Kovida 19, a čije stanje ne zahteva hospitalizaciju, kao za njihove kontakte.

Zakon propisuje više lične odgovornosti, i što je najvažnije za informisanost građana, uređuje i kaznene mere.

Za sprovođenje protiv epidemijskih mera pored sanitarne ubuduće će biti nadležna i komunalna inspekcija i komunalna milicija.

Član 67. već postojećeg zakona sada je izmenjen i daje ingerencije i Ministarstvu odbrane, pored Ministarstva unutrašnjih poslova, da pružaju pomoć u granicama svojih nadležnosti u sprovođenju mera inspekcijskog nadzora.

Iako će kazne u slučaju nepoštovanja mera biti pojačane, kako za fizička, tako i za pravna lica, mi ne smemo zapostaviti konstanto podizanje svesti o tome koliko su mere prevencije važne. Postoje problemi sa kojima ćemo se tek suočavati. Novi problemi koji će stvoriti šira kućna izolacija, čitave porodice koje će biti u izolaciji, samci koji će biti u izolaciji.

Podsetimo se vanrednog stanja i paketa pomoći koje su dobijale najrazličitije kategorije stanovništva u Beogradu, u Novom Sadu, u mnogim gradovima Srbije, a da već ne pričamo o Jagodini gde su vredni volonteri došli do svake kuće, gradske, seoske, svakog čoveka koji se javio. Takva solidarnost nam je potrebna stalno.

Naš narod je, dame i gospodo, snalažljiv, dovitljiv, ali i dobro organizovan. Pokazali smo da pomažemo jedni drugima i da kada je kriza prevazilazimo razlike. Koliko je samo primera dobrovoljnih, neprofitnih udruženja građana koji su organizovali prikupljanje novčanih i drugih sredstava za pomoć ugroženim pojedincima, porodicama, pa i nekim kovid ambulantama i porodilištima. To su odrazi dobre volje i to su najsvetliji primeri građanske inicijative.

Na odgovornoj državi je da štiti svoje građane, na odgovornoj državi je da zaštiti odgovorne građane od onih koji to nisu. Kao neko ko se svakodnevno vozi gradskim prevozom mogu da posvedočim da stalno u vozilima javnog gradskog prevoza vidim lica bez zaštitnih maski. Njih je naravno mnogo manje u odnosu na građane koji nose zaštitne maske, ali ih ima. Vreme provedeno u prevozu je, dame i gospodo, jedna vrsta okupljanja. To je najnužnije okupljanje koje mi više ne možemo da ukidamo. Pojedini građani povedu u prevozu i dva sata dnevno odlazeći na posao, vraćajući se sa posla i tu je nemoguće ostvariti fizičku distancu, ali svako može i mora da nosi zaštitnu masku.

Naravno da postoje i veći problemi, ali ovo je problem na koji ja želim da ukažem iz najbolje namere. Treba naglasiti brzu reakciju države, dobro organizovanu prenamenu zdravstvenih ustanova u kovid jedinice, mobilnost i fleksibilnost zdravstvenog sistema koji nije zakazao u ključnim trenucima. Ipak najveće zasluge u borbi protiv Kovida 19, koja nažalost još uvek traje, nose srpski lekari i svo medicinsko osoblje koje je svojim radom, znanjem i požrtvovanjem spasli naš zdravstveni sistem od kolapsa.

Nikad nije dosta ulaganja kada je u pitanju sektor zdravstva, kada su u pitanju ulaganja na svim nivoima zdravstvene zaštite. Mi smo podržali povećanje plata medicinskom osoblju koje se planira od 1. januara, ulaganja koja je država predvidela u postojeće bolnice, kao i izgradnju novih kovid bolnica u Beogradu i Kruševcu.

Korona je naša nova stvarnost. Naša država je pomogla organizaciju funkcionisanja života u okvirima nove stvarnosti. Ali, to je kompleksan proces i brojni izazovi su tek pred nama.

Dok donosimo zakon koji pojačava kaznenu politiku, uvodi neophodne mere i kada u budućnosti budemo donosili možda i neke nove, imajmo u vidu da se svi ti propisi donose građanima koji jesu iscrpljeni efektima zdravstvene i socijalne krize, ali, koliko ih je samo u žalosti jer im je preminuo neko od Kovida 19? Koliko se građana boli sa nekom drugom hroničnom bolešću? Koliko ih je preminulo od drugih bolesti?

Život je uopšte na minimumu i to je stvarnost koja zahteva odgovornost svakog pojedinca, ali i pravu meru kada treba tolerantne države, ali pre svega odgovorne i pravedne.

U sprezi jake države, odgovorne vlasti i solidarnog društva, krije se jedina formula uspeha u vremenu neizvesnosti koje je Kovid 19 uneo u živote svih nas. Hvala.

Hvala.

Poštovani predsedniče Skupštine, koleginice i kolege, čast mi je što imam priliku da prvi put govorim u ovom cenjenom domu.

Kao što je naš predsednik već rekao, poslanička grupa JS podržaće Predlog zakona o ministarstvima. Povećanje broja ministarstava u Vladi Srbije sama reorganizacija postojeće strukture je potrebna i važna, ne samo zbog međunarodnog ugleda Srbije već prvenstveno zbog građana, a posebno ranjivih kategorija ovog društva.

U poslednjem izveštaju Evropske komisije, o kojem je već ovde bilo reči, se navodi između ostalog da je institucionalni i zakonodavni okvir za poštovanje bazičnih prava u Srbiji ostvaren tj. da već postoji, ali da se mora obezbediti i njegova adekvatna primena.

Samim tim što će Srbija obrazovati posebno ministarstvo koje će se baviti ljudskim i manjinskim pravima i društvenim dijalogom pokazujemo da smo jedno zrelo i demokratsko društvo.

U ovim kriznim vremenima, mislim na doba pandemije sa kojom se suočava ceo svet, potrebna su kompromisna, ali i najbolja rešenja.

Mi ćemo unaprediti prostor za širi dijalog sa svim relevantnim političkim faktorima ovog društva, sa civilnim sektorom i sa svim građanima, jer samo stalnim osluškivanjem njihovih volja i potreba ovaj naš rad će biti smislen.

Ono što je posebno značajno za nas iz JS je formiranje ministarstva za brigu o porodici i demografiji i ministarstva za brigu o selu.

Građanima je poznato da JS, predvođena gospodinom Draganom Markovićem ima prepoznatljiv socijalni program. On podrazumeva konkretne stimulanse i mere za borbu protiv bele kuge, za pomoć najugroženijima, otvaranje novih radnih mesta, za brigu o poljoprivredniku, uopšte za jednu humanu politiku koja brine o čoveku od rođena do starosti. Naša stranka se od svog osnivanja zalaže za formiranje ministarstva za brigu o porodici i naš predsednik je u puno navrata govorio o tome i to je ono što nas posebno raduje.

Ono čemu se nadamo je da će se buduće ministarstvo porodice, naravno u saradnji sa drugim odgovarajućim resornim ministarstvima, posebno posvetiti problemu rešavanja vršnjačkog nasilja koji je veliki problem ovog društva i nad kojim mi ne smemo zatvarati oči. Za taj problem su potrebna sistemska rešenja i složićemo se da je tu uloga države ključna.

Danas govorimo i o novom ministarstvu za brigu o selu. Ja ću se kratko osvrnuti na jučerašnji dan, o kojem je moj kolega Filipović već govorio.

Juče je dame i gospodo na inicijativu predsednika JS otvoren istorijsko-turistički kompleks u Kočinom selu kraj Jagodine i to kraj hrasta Koče Kapetana Anđelkovića, čoveka koji je simbol začetka borbe za oslobođenje od Turaka. Tu u jednom malom srpskom pomoravskom selu izgrađen je kompleks sa sadržajima za razonodu i kulturu.

Ipak mene priča o srpskom selu vodi ka jednoj drugoj temi, a to je tema rodne ravnopravnosti. Zašto? Mi smo ostvarili značajan napredak kada je rodna ravnopravnost i položaj žena u pitanju i moramo stalno i kontinuirano da razgovaramo o tome i da radimo na tome, ali moramo da imamo u vidu da je ženama iz urbane, gradske sredine uvek za nijansu lakše zato što su prosto informisanije i o svim svojim pravima. Da li je dame i gospodo žiteljka srpskog sela ravnopravna? Da li ona zna dovoljno svoja prava? Da li zna da niko ne sme da je tuče? Žene na selu u mnogo malom broju prijavljuju nasilje. Da li je žena na srpskom selu ekonomski snažna? Da li zna da može da konkuriše za subvenciju poljoprivredi? Država Srbija je podsticala ekonomsko osnaživanje žena na selu i mi očekujemo da će se nastaviti upravo u tom maniru.

U redu, završavam vrlo brzo.
Žene na selu takođe puno ćute, to je nažalost isto deo naše tradicije, ali ne pozitivne, kulturne, istorijske, o kojoj sam maločas govorila, već je to tradicionalnost rodnih uloga, a to nisu tradicije i obrasci koje mi propagiramo i za koje se mi zalažemo i Srbija je na putu da sa time raskrsti.