Poštovana predsedavajuća, poštovani profesore Macut, mandataru za sastav nove Vlade, poštovani kandidati za ministre u novoj Vladi Republike Srbije, dame i gospodo narodni poslanici, ako se po jutru dan poznaje, ja bih rekao da ova konstruktivna diskusija danas u Narodnoj skupštini Republike Srbije, profesore Macut, upravo vodi onom prvom vašem proklamovanom poslu koji ste rekli i zadatku Vlade Republike Srbije, a to je harmonizacija društvenih procesa u državi Srbiji.
Iz tog razloga bih pohvalio i konstruktivnu diskusiju, ali i prisustvo opozicionih narodnih poslanika. Mislim da je mesto i najbolje mesto za harmonizaciju tih društvenih odnosa upravo rasprava ovde u parlamentu i da se ti neki politički procesi premeste sa ulice u ovu skupštinsku salu.
Onaj deo opozicije koji nije prisutan očigledno ne razume ni društveni trenutak, ni probleme u kojima se nalazi naše društvo, niti potrebe građana, ali profesore Macut, ne odustajte ni od njih i sa njima tražite zajednički jezik i dijalog, jer je to nešto što je neophodno našem društvu.
U tom smislu ja ću svoj govor prilagoditi ovom tonu i diskusiji, iako sam imao i neke drugačije analize, ali u svakom slučaju Jedinstvena Srbija će podržati izbor nove Vlade i podržaće sve što je profesor Macut dao u svom ekspozeu i u okviru svojih mogućnosti i nadležnosti dati pun svoj doprinos.
Da li je ovo izbor nove Vlade ili rekonstrukcija, kao što je jedan kolega pomenuo, je više retoričko pitanje. Mi smo, kao što znate, na jesen i pričali o tome da će doći upravo u ovo vreme do neke rekonstrukcije Vlade. Međutim, ovo nije rekonstrukcija Vlade. Ovo jeste izbor nove Vlade, jer je ova nova Vlada došla kao posledica podnošenje ostavke premijer Miloša Vučevića, kao jedan moralan i častan čin jednog moralnog i časnog čoveka, i mi to svakako smatramo da je za veliko poštovanje i ovom prilikom želim da kažem da mi iz Jedinstvene Srbije smatramo da je mandata Miloš Vučević časno i pošteno obavljao svoj posao za vreme svog mandata.
Ono što bih hteo da takođe kažem jeste da su dva prioriteta koja je profesor Macut izneo ovde u svom ekspozeu na samom početku i ja zaista smatram da je pogodio šta su, kako bih rekao, tačke žarišta ove društvene krize, jer, da se razumemo, obično nova Vlada se bira nakon parlamentarnih izbora ili usled političke krize. Parlamentarni izbori su bili prošle godine i izabrana je nakon njih nova Vlada, ali nema ni političke krize, jer prosto i ovde u parlamentu i u svim drugim državnim institucijama postoji jasna većina i stabilnost, već je ovo posledica, kao što sam rekao, ostavke Miloša Vučevića usled jedne društvene krize koja je nastala u našem društvu i ja bih rekao da te dve tačke, harmonizacija društvenih procesa u državi i reforma obrazovanja jesu ključne tačke uz sve ostalo što ste naveli u vašem ekspozeu. To što ste vi naveli kao harmonizacija društvenih procesa ja bih nazvao vraćanje normalnosti u društveni život Srbije, vraćanje normalnosti u naše društvo i rekao bih da su to upravo onih pet zahteva iznetih u subotu na narodnom skupu, a to je da se nadležne institucije, pre svega tužilaštvo i druge nadležne institucije, učine sve postupke da se uspostavi javni red i mir, ustavni poredak i poštovanje zakona.
Drugo, da se privedu poznavanju prava svi koji su izvršili krivično delo nasilja, naročito onog strašnog nasilja u Nišu, da se omogući, i to je meni jako važan treći zahtev, da se omogući đacima i studentima da se školuju ukoliko to žele, da se otkriju i kazne podstrekači i učionici napada na institucije i objekte i da se spreči svaka aktivnost koja bi dovela do sprečavanja svake privredne aktivnosti i svake uobičajene aktivnosti građana Srbije.
Ajde, pošto ste vi lekar, ugledni profesor, hteo bih i lekarskim rečnikom da se izrazim. To je ono što rade doktori u urgentnoj medicini. Ovo bi bio neki urgentni politički zadatak, da se zaleče i saniraju rane koje su nastale u prethodnom periodu u našem društvu.
Ova Vlada, naravno kasnije, treba, u sklopu te harmonizacije društvenih procesa, da otvori dijalog. To znači snaženje demokratije i vraćanje demokratskih procesa i političkog života sa ulice u institucije. Mislim da smo to svi mi ovde shvatili kao jednu važnu društvenu neophodnost. To znači, naravno, i dalje snaženje privrede naše zemlje, povećanja životnog standarda građana Srbije, dalje dovođenje direktnih stranih investicija, ali i domaćih investicija.
To znači razgovor o spoljnopolitičkom pozicioniranju Srbije u novom svetskom poretku koji se ubrzano ovih dana stvara i redefiniše. To znači jačanje prijateljskih odnosa sa tradicionalnim prijateljima, ali i stvaranje novih prijateljskih veza. To znači nastaviti sa jednom nezavisnom, slobodarskom srpskom politikom. To znači gajiti kulturu sećanja. To znači snažiti identitetski profi, negovati tradiciju, kulturu, negovati realnost, poštovati druge i poštovati drugačije.
Jako veliku ulogu u tome ima i prosvetu. Jako veliku ulogu u tome imaju i kultura, mediji, čitavo društvo, a onda kada sve to postavimo tako kako treba, što je proces koji će verovatno biti duži i od samog mandata ove Vlade jer je to, po meni, i kontinuirani društveni proces koji se mora voditi stalno i neprestano, onda se mora krenuti sa preventivom, opet da koristim vaš lekarski rečnik, kako nam se ovakvi društveni lomovi i ovakve društvene krize ne bi dešavale u budućnosti.
Karakter jednoj Vladi daje pre svega politika koju ta Vlada sprovodi. Iz vašeg ekspozea ja sam mogao videti jedan snažan politički kontinuitet koji sprovodi niz vlada unazad usmeren na snaženje države Srbije, snaženje političke pozicije države Srbije, snaženje ekonomske snage, a samim tim i pozicije države Srbije u svetu. Osim te politike karakter jedne Vlade čine i ljudi, ali tu ne mislim samo na kandidate za ministre, već sve one koji tu politiku koju ste vi danas proklamovali u svom ekspozeu moraju da sprovode, od ministara, pa do svih državnih činovnika. Znači, čitava ta državna vertikala.
U tom smislu krenuo bih od vas, profesore Macut. Ja vas lično ne poznajem, prvi put sam vas video u svojoj Jagodini, ali sam čuo za vas. Čuo sam vaše profesionalne kompetencije i moje mišljenje je da ste vi mandatar po meri svih, čovek impresivne lekarske i profesionalne karijere, pošten, čovekoljubiv, patriota. Izgradili ste veoma dobar profesionalni ugled, kako ovde u zemlji, tako i u svetu. Vama ne mogu da zamere ništa osim, kako kažu, političkog neiskustva, a ja bih rekao da to vaše političko neiskustvo jeste upravo vaša najveća ljudska, moralna i svaka druga, pa i politička prednost. To ja ne smatram kao manu. Vi imate tim koji je spoj mladosti i iskustva, koji je spoj znanja i energije i jednostavno sam siguran da ćete snagom svog ličnog autoriteta taj tim voditi na pravi način, a na dobrobit svih građana Srbije, čitavog našeg društva.
Smatram vas odmerenim, obrazovanim, komunikativnim, čovekom sa stavom, poštenim, i to je ono što vas kandiduje za jednu borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije koja je uveliko u toku, ali koja je nažalost zbog u medijima dominantnih tema društvene krize pomalo zapostavljena u javnosti ovih dana, ali koja je jako važna i koja teče svih ovih dana. Mislim da sa tim moramo nastaviti i da vaš lični karakter i profil vas kandiduje da ćete tu borbu uspešno sa svojim saradnicima voditi.
Takođe, kao ugledni lekar, kao profesor univerziteta, kao jedna obrazovan i elokventan čovek vi ste idealni za vođenje društvenog dijaloga koji je jako neophodan u našem društvu. Ne sam opšti društveni dijalog, već kao profesor univerziteta pomoći ćete budućem ministru prosvete da vodite dijalog sa akademskom zajednicom jer, priznaćemo, a pričaću nešto više o prosveti kasnije, priznaćemo da je to, kako bih rekao, žarište ove trenutne i aktuelne društvene krize.
Siniša Mali, prvi potpredsednik Vlade Republike Srbije, ministar finansija. Tri reči – znanje, iskustvo i rezultati. To ga kandiduje za ovo mesto. Ministar Mali mora da nastavi da odgovorno vodi javne finansije u našoj zemlji, da učini sve da Srbije i dalje bude lider po brzini ekonomskog rasta u Evropi, mora da bude lider po direktnim stranim investicijama u regionu.
Uostalom, kad smo već kod direktnih stranih investicija, vi ste, gospodine Mali, pre neki dan sa gradonačelnicom Jagodine Gordanom Jovanović otvorili nemačku fabriku „Šot farma“ i to je druga nemačka fabrika u Jagodini, a 14. direktna strana investicija u Jagodini. Mislim da je to put kojim moramo da nastavimo dalje.
Nezaposlenost je niska, 8,2%, ali ja mislim da je to kontinuiran proces koji moramo nastaviti, napor da zaposlimo svakog građanina Srbije koji želi da radi i da od tog procesa nikada ne smemo odustajati.
Ivica Dačić, potpredsednik Vlade i ministar unutrašnjih poslova, vrstan političar i državnik, u vrhu srpske politike od 1992. godine, poštovan i uvažen kako u svetu, tako i kod nas. Njega isto odlikuju znanje, iskustvo i rezultati. On je u prethodnom periodu dobro vodio Ministarstvo unutrašnjih poslova i sve pohvale, više puta sam to već izneo ovde, svim pripadnicima Ministarstva unutrašnjih poslova za sjajno urađen posao tokom prethodnih pet meseci, uz sve neke male propuste koji su se dešavali. Jednostavno, ova situacija u društvu je tako kontrolisana da se uspevalo da se sve nasilje i strasti reše na način da se ne podigne nijedan jedini pendrek. Policija je danas deo državnog sistema kome građani dosta veruju i to poverenje treba da se nastavi i da se nadograđuje.
Drugi resurs sile, Ministarstvo odbrane uživa veliki ugled u narodu i kod naroda, kod građana Srbije. Bratislav Gašić je stari politički vuk i dobro je da u resoru odbrane imamo jedan kontinuitet, jer je za svaki resor odbrane jako bitno imati taj kontinuitet, jer su to ozbiljni sistemi. Tako da, Bato, podrška od Jedinstvene Srbije.
Ministri koji su ostali iz prethodne Vlade u ovoj novoj Vladi jesu oni koji su dali svoj pečat svojim ministarstvima u prethodnom periodu, od Zlatibora Lončara, od ministra Glišića, preko ministra Đurića, Popovića, preko ministra Selakovića, ministarke Mesarović, Handanović, Gajića itd, izvinite ako sam nekog zaboravio, a naravno i moje prijatelje i braću Đorđa Milićevića, koji je radio sjajan posao na uspostavljanju dobrih odnosa i saradnje države Srbije sa dijasporom, sa našim ljudima koji su zaposleni, žive i rade u inostranstvu, kao i sa gospodinom Tončev koji dolazi iz jedne nerazvijene sredine i koji prosto treba da popravi stanje u nerazvijenim opštinama.
Malo bih o novim kadrovskim rešenjima u Vladi Republike Srbije, naročito u resorima koji su u ovom trenutku najkritičniji, o ministrima čije će fotelje kada ih budemo izabrali biti užarene. Kao neko ko je u obrazovnom sistemu čitav život, a poslednjih 20 godina i u Ministarstvu prosvete, moram da odam priznanje Dejanu Vuku Stankoviću na hrabrosti da preuzme i prihvati resor Ministarstva prosvete u jednom jako teškom trenutku, jer obrazovni sistem je žarište ove društvene krize koja traje čitavih pet meseci i koju ćemo, verujem, u jako kratkom vremenu razrešiti.
Znate, koristeći onu staru strategiju koja glasi: „Ako hoćeš da uništiš jedan narod ili državu ili društvo, uništi mu prvo obrazovani sistem“ i to je tako krenulo i otišlo je predaleko. Ne bih sada da ulazim u analize i da pominjem sve koji su doveli do takvog stanja u prosveti, ali ono što će biti vaš najteži posao jeste da rešite stanje u visokom obrazovanju, znate, jer mi imamo situaciju da oni koji su okrenuli glavu od sopstvenih nadležnosti i sopstvenih odgovornosti, prozivaju sve druge na nenadležnost, a u stvari su sami jako neodgovorni.
Prosto, susrećete se sa onima koji krše Ustav i zakone, pa i Zakon o visokom obrazovanju, koji pritom optužuju druge da ne poštuju zakon. Imate situaciju, i vi kao profesor univerziteta to jako dobro znate, da je prethodna Vlada povećala plate prosvetnim radnicima Uredbom Vlade Republike Srbije, a onda istim postupkom je donela odluku prosto da se onim profesorima koji ne rade ne isplate plate. Onaj prvi postupak je bio zakonit, a ovaj jednako isti postupak je nezakonit. Znate, to licemerje i dvoličnost rektora Đokića i mnogih dekana meni prosto su fascinantni. Kako bih vam rekao, najveći problem je, rekao sam, u visokom obrazovanju. Sa osnovnim i srednjim obrazovanjem nećete imati problema.
aČuo sam, pročitao sam negde juče, čini mi se, izjavu vašu da ćete proveriti podatke vezane za škole koje su u blokadi, koje rade i koje ne rade. Odmah da vam kažem da su ti podaci tačni, iz prostog razloga što su, kako bih vam rekao, ukršteno proveravani. Konkretno, evo, za današnji dan, u školskoj upravi u kojoj sam ja rukovodilac, od 52 škole, 45 radi normalno, normalni nastavni proces od 45 minuta, dok u sedam škola deo profesora radi 45 minuta, a deo profesora pola sata, od toga u dve škole samo po jedan nastavnik radi pola sata, a svi ostali po 40 minuta i taj proces normalizovanja obrazovno-vaspitnog procesa u osnovnim i srednjim školama će se privesti kraju. Ali kažem, želim vam mnogo strpljenja, taktičnosti i odlučnosti, znanja da u što skorijem roku normalizujete stanje na univerzitetima. Govorim vam ovo ne samo kao neko ko je deo tog obrazovnog sistema, već i kao roditelj koji uredno plaća školarinu svom studentu i koji uredno plaća stanarinu svom studentu, tako da, eto, to je jedno opšte uvreženo mišljenje.
Hteo sam, ali mi vreme neće dozvoliti, da pričam nešto i sa budućim ministrom pravde, koji će takođe imati užarenu stolicu i kako će izaći sa sindromom Majić i sa činjenicom da smo možda i našom krivicom ovde u parlamentu odvojili u potpunosti pravosuđe od uticaja države, ali smo ih zato, ne znam kako, prepustili uticaju CEPRIS-a i drugih tužilačkih, sudijskih i drugih nevladinih udruženja i organizacija i dozvolili da se deo tog pravosudnog sistema, kako bih rekao, stavi direktno na jednu političku stranu u ovoj društvenoj krizi.
Ono što bih na kraju, ali ne i manje važno, obratio se novoj ministarki za državnu upravu i lokalnu samoupravu i mojoj drugarici i još uvek koleginici Snežani Paunović…
(Predsednik: Moram da vas upozorim na vreme. Isteklo je, samo završite.)
To je veoma ozbiljan resor, koji mora da završi proces donošenja izbornih zakona, koji smo započeli ovde u našem parlamentu kroz odbore i komisije. Taj proces je bio sproveden do kraja skoro, dok nisu počeli ovi problemi društveni. I drugo važno je što treba da osnažite lokalne samouprave i unapredite taj sistem, jer smo videli da je veliki broj primedaba i nezadovoljstva građana…
(Predsednik: Molim vas, narodni poslaniče, samo završite rečenicu.)
… završavam, usmeren baš na rad i funkcionisanje pojedinih lokalnih samouprava.
Na kraju da ponovim, Jedinstvena Srbija će u danu za glasanje podržati predlog Vlade.
Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, kao predlagač ispred poslaničke grupe Dragan Marković Palma – JS mi smo izvršili zamenu u Odboru za finansije i u Odboru za privredu, regionalni razvoj, turizam, trgovinu i energetiku i tu smo delegirali našeg narodnog poslanika Vojislava Vujića koji je dugo godina bio član tih odbora. I sam sam zadnjih godina bio veoma aktivan u Odboru za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku i učestvovao i na međunarodnim skupovima poput sastanaka Evropske energetske zajednice u Stokholmu i Madridu gde sam pričao o važnosti i naporima koje je Republika Srbija čini u procesu diversifikacije snabdevanjem energetskim izvorima, što je jako važno jer čini državu Srbiju energetski nezavisnijom, a energetska nezavisnost jeste jedan od važnih preduslova i političke i državne i svake druge nezavisnosti.
Odbor za finansije i Odbor za privredu su veoma važni skupštinski odbori, kao što su privreda i finansije jedan od najvažnijih segmenata svakog društva i države. Upravo je Srbija poznata po uspešnim finansijama i uspešnoj privredi.
Naime, stabilan dinar već punih 13 godina i investicioni kreditni rejting koji su prošle godine u oktobru dodeli Srbiji agencija „Standard and purs“ jesu rezultati odgovorne monetarne i fiskalne politike države Srbije.
Poslednju deceniju Srbija je takođe stvarala jedno pozitivno okruženje za privređivanje što je dovelo do toga da Srbija godinama unazad bude lider u dovođenju direktnih stranih investicija. Srbija je prošle godine imala više direktnih stranih investicija nego sve zemlje zapadnog Balkana zajedno. Taj trend, naravno, mora da se nastavi.
Živa privredna aktivnost dovela je do toga da Srbija 2024. godine bude druga brzo rastuća ekonomija Evrope, odmah iza Malte. Naime, Srbija je imala privredni rast od 3,9% u godini kada je jedna Nemačka imala negativan privredni rast, a kada je prosečni privredni rast evro zone bio 0,9%.
Prosečna zarada u Srbiji u novembru mesecu je iznosila 100.738 dinara ili 861 evro. U januaru prosečna plata je dostigla 920 evra, a minimalna zarada u januaru povećana je za 13,7% i iznosi 457 evra.
Sa ovim trendom moramo nastaviti i zato smatramo da je rad ovih odbora važan i da ovi odbori moraju biti aktivniji više nego ikada. Otud naš predlog da se izmeni sastav ovih odbora.
Svetski privredni tokovi se neprestano i jako brzo menjaju. Trans pacifička privredna zona već je pristigla trans atlantsku. Azija, naročito istočna i jugoistočna, ali i sa Indijom sad i južna Azija jesu zone, mogu slobodno reći, pravog privrednog buma. Predsednik Vučić je nedavno rekao da moram u Aziju po direktne strane investicije i tu je bio u potpunosti u pravu. Mi smo imali prilike i sami da se uverimo. Već sam ovde govorio da smo od 18. do 25. februara bili u poseti Narodnoj Republici Kini i posetili smo gradove Peking, Zibo i Šangaj.
Znate, mi moramo da se otarasimo tih stereotipa koji vladaju, ne samo u Srbiji, već u čitavom zapadnom svetu, vezanim za kinesku privredu. Jer, ono što smo mogli videti i u šta smo mogli da se uverimo i sami i da svedočimo je potpuno različito od tih stereotipa.
Naime, treba da znate i to da je, recimo, polovina automobila koje smo mi mogli videti na ulicama Pekinga, Ziboa i Šangaja sa belo zelenim tablicama, odnosno da su to električni automobili, odnosno automobili na električni pogon ili ekološki automobili.
Ne znam da li znate podatak da je Kina 2017. godine u želji da reši svoj ekološki problem smoga i dima u velikim gradovima samo 2017. godine milion i 700.000 autobusa sa motorom sa unutrašnjim sagorevanjem zamenila autobusima, istim brojem autobusa sa elektromotorima. Te 2017. godine dva miliona 100.000 kamiona sa motorom sa unutrašnjim sagorevanjem su zamenjeni istim takvim kamionima, istim brojem kamiona sa motorom na električni pogon.
Vozovi idu brzinom od 350 kilometara na sat i mi smo putovali, imali tu priliku, to smo namerno i hteli, da putujemo vozom od Pekinga do Ziboa, od Ziboa do Šangaja i od Šangaja nazad za Peking. Videli smo jedno neverovatno iskustvo ne samo što su to brzi i udobni vozovi, već smo imali priliku da vidimo i Kinu onakvu kakvu retko ko ima priliku da vidi jer najčešće, priznaćemo, ako idemo turistički ili poslovno posetimo samo velike gradove, Peking, Šangaj i druge velike gradove, ali smo na ovaj način imali priliku da vidimo i ostatak Kine, dobar deo te stare Kine, da tako kažem. Videli smo da od onih stereotipa koji vladaju u zapadnoj civilizaciji nema ništa od toga.
Naravno, grad Jagodina, ta delegacija Jagodine predvođena gradonačelnicom Gordanom Jovanović, članovi delegacije su bili još i Dalibor Marković, potpredsednik JS i sin pokojnog Dragana Markovića Palme, bio je tu i načelnik Pomoravskog okruga, Goran Milosavljević, moja malenkost, pojačani naravno i Lukom Dačićem i Milomirom Premovićem, bili smo u gradu Zibou i Jagodina se pobratimila sa tim gradom, gradom koji ima skoro pet miliona stanovnika koji je jedan, po svim svetskim standardima, moderan, urbanizovan grad, grad budućnosti, rekli bismo, za mnoge gradove zapadne civilizacije, industrijski grad. U tom gradu od 41 vrste industrije, po nomenklaturi UN, grad Zibo ima 40 različitih industrijskih grana, nema samo proizvodnju atomske energije.
Mi smo se pobratimili sa tim gradom koji ima godišnji BDP od 76,6 milijardi dolara, jedan grad koji iako ima hemijsku industriju, ako je to petomilionski grad koji greju elektrane po najsavremenijim ekološkim standardima, tako da vazduh čist, okruženje čisto, prirodna sredina zdrava i to je ono što je suprotno stereotipima koji vladaju za tu državu.
Šta je rezultat tog bratimljenja? Grad Zibo i njegovo rukovodstvo je rešeno da napravi Zibo industrijski park u Jagodini, u kome će direktne strane investicije dolaziti iz tog grada, od njihovih industrijskih postrojenja i fabrika. Ono što je interesantno, mi smo imali i u Pekingu zanimljive razgovore. Imali smo sastanak i večeru u sedištu kompanije u Kini koja je vodeća u svojoj grani proizvodnje i koja godišnje ima nekoliko desetina milijardi dolara prometa. Pošto su izrazili želju da investiraju, naravno, u to će morati da bude uključena i država Srbija, nije to stvar samo grada Jagodine, jer je to zaista ozbiljan privredni subjekt, kada smo rekli da ukoliko žele da investiraju u Srbiju da plata ne može biti manja od 1000 evra, on je ne trepnuvši, vlasnik te kompanije je rekao nikakav problem.
Zašto vam to govorim? Zato što privredna aktivnost je motor svekolikog razvoja bilo kog društva i bilo koje države. Privredna aktivnost u Kini je dovela do toga da Kina razvija sada celokupno svoje društvo, da tako kažem. To je društvo koje je bazirano na obrazovanju, koje je bazirano na znanju, na visokim tehnologijama i pre svega na radu. To je ono što demantuje svaku tvrdnju pojedinaca ovde u Srbiji, da Srbija mora da stane. Ne, naprotiv, Srbija ne sme nikada nijednog trenutka stati. Mi moramo da nastavimo sa privrednim razvojem i sa procesom koji traje, evo već punih ja bih rekao 13, 14 godina, ako se ne varam.
Taj privredni razvoje je doveo do toga, znate, ja sam prosvetar i negde sam, naravno, najradosniji bio kada sam posetio jednu srednju školu u Zibou, a to je škola koja ima 2200 đaka, to je neka vrsta gimnazije njihove koja priprema za fakultete. Znate koliki je to kompleks? Neverovatno, zgrada školske biblioteke je veća od mnogih zgrada naših srednjih i osnovnih škola ovde u Srbiji i svuda u svetu, u zapadnom svetu, jer mi se mnogo ne razlikujemo po tome od zapadnog sveta. Da ne pričamo o drugim uslovima, o internatima, o sportskom centru u okviru tog kompleksa koji je veličanstven itd.
Znate šta mi je takođe pri poseti toj školi, koja ima i svoj muzej i istorijski centar, ono što mi je takođe dalo dobru ideju, to je da su sve učionice, odnosno vrata učionica imaju prozore, tako da učenici i nastavnici mogu da vide šta se dešava u hodniku, ali i iz hodnika se može videti šta se dešava u učionici. Znači, učionica tamo više nije ta zatvorena kutija, ta fama, ta tajna u kojoj niko drugi sem onih koji su prisutni u toj kutiji ne znaju šta se radi. Mislim da to čini na neki način i transparentnijim taj proces obrazovanja i vaspitanja i mislim da je to jedna od dobrih stvari tamo.
Mi, naravno, moramo juriti najveće svetske obrazovne standarde i to je sasvim suprotan proces od onoga na kome rade, recimo, rektor Đukić i taj famozni prošireni rektorski kolegijum, ali i pojedini profesori, manji deo, hvala Bogu, ali i pojedini profesori osnovnih i srednjih škola, koji u stvari ne streme tim najvišim standardima nego hajde da blokiramo škole. Ljudi, to je proces koji direktno razara čitav obrazovni sistem, koji čitav obrazovani sistem stavlja u jednu situaciju u kojoj je, ja bih rekao, povratak na normalu jako težak, gotovo nemoguć. Mi moramo da stvaramo obrazovanje za 21. vek i mislim da je dobar primer koji sam video tamo u Kini.
Kada sam kod te posete, samo još da kažem da imamo i potvrdu iz Pekinga, jedna sigurna direktna strana investicija, i mislim da je krajnje vreme da odbacimo te krajnje pogrešne stereotipe o Kini, jer Kina nije ni Alibaba ni Temu, tamo toga gotovo da nema, to je više priča ovde i na zapadu. Kina je zemlja modernih savremenih tržnih centara, gde su i cene, mogu vam reći, možda i veće nego što su u zapadnoj civilizaciji i kvalitet i dizajn se po ničemu ne razlikuje od najpoznatijih svetskih dizajnera koji su takođe prisutni tamo na tržištu. Moramo pod hitno odbaciti te stereotipe.
Zato su, kažem, ovi odbori jako važni u narednom periodu i od velike važnosti za dalji razvoj privrede u Republici Srbiji i za dalje podizanje životnog standarda građana Srbije pojačati rad ova dva odbora. Srbija u svim tim, ne samo političkim, već i ekonomskim dešavanjima, rekao sam da transpacifički privredni pojas i regija je prevazišla i nadjačala transatlanski, mi moramo pozicionirati državu Srbiju i naći svoje mesto, pravo mesto, i zato je Srbiji pre svega potreban unutrašnji mir, potreban je i negde dogovor o redefinisanju, ne samo spoljnopolitičke pozicije, nego i ekonomske pozicije Srbije u svetu.
Mi smo prošle nedelje razgovarali o raznim sporazumima koji su važni za građane Srbije, važni za dalji ekonomski razvoj naše zemlje, ali su važni i za diplomatsko pozicioniranje i ekonomsko pozicioniranje Srbije.
Mi smo imali Sporazum Vlade Republike Srbije i Vlade Sjedinjenih Američkih Država u oblasti energetike koji je takođe jako važan, Sporazum o izgradnji solarne termoelektrane u Novom Sadu, o revitalizaciji Vlasinskih hidroelektrana. Imali smo i važne sporazume vezane za razvoj putne i železničke infrastrukture za upravljanje čvrstim otpadom, za jačanje kapaciteta za vodosnabdevanje, što je između ostalog bilo jako važno za grad iz kog dolazim, za Jagodinu, ali su i važni bili sporazumi vezani za podsticanje inovacija i privatnog preduzetništva za unapređivanje trgovinske razmene, npr. između Srbije i Egipta.
Vi znate, o tome sam pričao, da je još pokojni Dragan Marković Palma još pre osam godina započeo političku i ekonomsku saradnju sa Egiptom i da je prošle nedelje, ako se ne varam, održana ovde Poslanička grupa prijateljstva sa Egiptom, koju je vodila predsednica te poslaničke grupe Zagroka Aleksić, a kojoj je prisustvovala i Njegova Ekselencija ambasador Srbije u Egiptu i veliki prijatelj Srbije i srpskog naroda, gospodin Basel Salah.
Naravno da je Ugovor o slobodnoj trgovini, koji je potpisao naš predsednik Aleksandar Vučić sa predsednikom El Sisijem, važan za razvoj trgovinskih i privrednih odnosa između dve države. Egipat, ta stodvanaestmilionska država koja je najmnogoljudnija država na Balkanu, koja je uvozno zavisna i uvozi mnoge proizvode i tu je naša velika šansa, naročito kada je poljoprivreda i kada su naši poljoprivrednici u pitanju, a i vi ste to par puta naglašavali, predsednice. Tako da, to su sve važni sporazumi o kojima smo raspravljali u prethodnom periodu.
Mislim da je i ono što je ministar Đurić rekao prošle nedelje, a to je da će otvarati nova konzularna i diplomatska predstavništva u Aziji, istočnoj i jugoistočnoj Aziji, jako važno jer su to naša vrata, ne samo za Srbiju i srpsku politiku, već su jako važna i ekonomska vrata prema tim državama. U tom smislu podrška tim naporima da se otvore nova konzularno-diplomatska predstavništva u jugoistočnoj Aziji.
Još jednom kažem, važan je rad, kako Odbora za finansije, tako i Odbora za privredu, trgovinu, regionalni razvoj, turizam i energetiku. Zbog toga smo i predložili sve ove promene. O drugim stvarima ću kasnije, kao ovlašćeni ispred poslaničke grupe Jedinstvena Srbija. Hvala.
Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Jovanov, zabrinula me je informacija koju ste nam prosledili o napadu na studenta Miloša Pavlovića u Pionirskom parku. Negde mi je jako indikativan taj fokus koji se više drži na Milošu Pavloviću i studentima u Pionirskom parku, nego na zvaničnim predstavnicima vlasti protiv kojih se navodno bore.
Taj fokus i to crtanje mete studentima u Pionirskom parku jasno pokazuje da oni koji im crtaju metu, a to su rektor Đokić, to su opozicioni predstavnici i aktivisti, u stvari žele i imaju taj fokus prema studentima u Pionirskom parku, jer ti studenti u Pionirskom parku i Miloš Pavlović ruše onu njihovu mantru koju evo četiri i po meseca stvaraju rektor Đokić, taj famozni prošireni rektorski kolegijum da su oni ti čuvari večne vatre apsolutne istine, a to je da jednostavno ne postoje studenti koji žele da uče, ne postoje studenti koji žele da polažu ispite već postoje jedino i isključivo studenti koji su u plenumima. Ta podela studenata nije stvorena od strane vlasti nego je stvorena upravo od rektora Đokića koji je javno više puta, i taj famozni rektorski kolegijum, podržao samo i isključivo studente u plenumu.
Za njih Miloš Pavlović ne postoji i onda kada je Miloš Pavlović izašao i stao u Pionirski park on im je rušio tu mantru koju su stvarali. Meni je jasno i jasno mi je da osim njih tu metu Milošu Pavloviću su crtali, ono što sam prošli put nazvao srcem mrziteljske indoktrinacije, a to su ti Šolakovi mediji N1, „Nova S“, list „Danas“. No, obradovalo me je da su te institucije koje, kako kažu, ne rade jako brzo pronašle krivca, ali se ne slažem sa vama, gospodine Jovanov, da su svi ti koji vrše nasilje žrtve N1, „Nova S“ i „Danasa“. Taj kako ste ga nazvali Željko Latas, jer zaista nisam stigao da pročitam informaciju, ali vama apsolutno verujem da je to taj čovek, ne može nikada i neće biti žrtva. Ne, on je jedan od tih nasilnika koji sprovode nasilje, sve ovo vreme, i u nedostatku političkih programa, u nedostatku ideja i bilo čega smislenog, a najviše u nedostatku ljubavi prema državi i prema svojim građanima, oni želeći da dođu na vlast bez izbora jednostavno pokušavaju da nasiljem dođu do svojih političkih ciljeva.
Vratiću se ja i na to nasilje i na događaje od subote, petka, subote itd. No, pre nego što krenem, osećam potrebu da u ime poslaničke grupe Dragan Marković Palma – JS prvo izrazim saučešće građanima, narodu Severne Makedonije, građanima Kočana i porodicama nastradalih u zaista tragičnoj nesreći koja se desila u noći subota na nedelju u Kočanima. To je strašna tragedija koja je zadesila bratski makedonski narod. Bratu u nevolji uvek se treba naći i dobro je što je država Srbija prva ponudila i pružila svu potrebnu pomoć Severnoj Makedoniji.
Još nešto bih pre nego što krenem na ove događaje od prethodnih dana, a smatram da je važno da spomenemo i da se setimo. Danas je 18. mart i ovom prilikom moramo se setimo Martovskog pogroma Srba i drugih nealbanaca koji se desio od 17. do 19. marta 2004. godine. Pogrom srpskog civilnog stanovništva na KiM koji su organizovali pripadnici tzv. OVK-a i albanski teroristi. Martovskom pogromu su prethodili brojni strašni događaji, ubistva, otmice, uništavanje imovine u prisustvu međunarodnih snaga koje, naravno, svemu tome nisu primereno reagovale. Neposredni povod za sprovođenje pogroma bilo je objavljivanje vesti o davljenju trojice albanskih dečaka na reci Ibar u selu Čabra, u većinskoj srpskoj opštini Zubin Potok, za čiji su smrt albanski i svetski mediji lažno optužili, okrivili Srbe iz susednog sela Zupce.
Moram da pomenem i te podatke, od 17. do 19. marta 2004. godine, proterano je 4000 Srba i drugog nealbanskog stanovništva, poginulo je 28 ljudi, preko 900 ljudi je pretučeno i prebijeno, spaljeno je 935 kuća, uništeno 19 spomenika kulture prve kategorije i 16 pravoslavnih crkava, koje nisu kategorisane. Uništeno je preko 10 hiljada vrednih fresaka, ikona, putira i mnogih drugih crkvenih relikvija, kao i knjige krštenih i venčanih i umrlih koje svedoče o vekovnom trajanju Srba na Kosovu i Metohiji.
Od Srba je etnički očišćeno šest gradova i devet sela - sve to pred očima 20 hiljada pripadnika KFOR-a, 300 pripadnika Unmika, i šest hiljada pripadnika kosovske policije i njihovih čelnika koji nisu prstom mrdnuli da zaustave taj pogrom. Taj gest etničkog čišćenja, bestijalnog divljanja pripadnika kosovske policije i njihovih čelnika koji nisu prstom mrdnuli da zaustave taj pogrom. Taj gest etničkog čišćenja, bestijalnog divljanja Albanaca nije naišao na adekvatnu osobu zapada, ali mi smo tu da Martovski pogrom nikada nećemo i ne smemo zaboraviti, kao baš Oluju, Jasenovac, Jadovno i mnoga druga stradalna mesta srpskog naroda.
Kulturna sećanja se moraju čuvati i to je jedan od razloga zašto je Poslanička grupa Dragan Marković Palma JS zdušno podržala Deklaraciju Svesrpskog sabora prošle godine usvojenu u ovom parlamentu.
Ali, da se vratimo na ove aktuelne događaje. U subotu je ovde u Beogradu održan jedan masovni skup građana u organizaciji studenata blokadera. Značajan broj ljudi se okupio na centralnim ulicama i trgovima Beograda.
Ono što je dobro i za šta zaista želim da pohvalim i čestitam srpskoj policiji, VBA, BIA, tim našim službama bezbednosti jeste činjenica da ni u jednom trenutku nisu primenili bilo kakav oblik sile nad demonstrantima i da su uspeli da sačuvaju javni red i mir bez podignutog pendreka i to je zaista dobro, jer kao što sam rekao pre neki dan ovde u ovoj sali, nenasilni odgovor države na nasilje opozicionih vođa i aktivista nije slabost, već naprotiv snaga države.
Znam, odnosno praktično ne postoji skup veličine kakav je bio u subotu u Beogradu, bilo gde u svetu, a da je policija sačuvala javni red i mir bez podignutog pendreka. Najveći deo učesnika skupa nije pribegavao nasilju, što je dobro, ali ne možemo reći da nasilja nije bilo, naročito u noći između petka i subote kada je nasilje bilo usmereno na studente u Pionirskom parku. Evo, danas vidimo da ta usmerenost na nasilje, na studente u Pionirskom parku nije prestala ni danas, ni današnji dan - na one koji su jedini tada i danas u legalnom protestu, jer su legalno i uredno prijavili svoj skup.
Ne mogavši da naude studentima, nasilnici su nasrnuli na traktore koje su tu ostavili poljoprivrednici koji su podržavali studente koji hoće da uče. Oštećeno je ili uništeno 186 traktora koji su osnovno sredstvo za rad poljoprivrednih proizvođača kojima slede i predstoje prolećni radovi.
Zaista moramo da osudimo taj akt divljaštva i bestijalnosti, jer ti traktori i njihovi vlasnici, poljoprivrednici ama baš ništa nisu krivi tim nasilnicima, osim što su možda otežavali neke unapred isplanirane nasilne akcije na mirne studente u Pionirskom parku.
Ja ne znam da li se iko od tih nasilnika pitao kako je uništavanje tih traktora, tog osnovnog sredstva za rad poljoprivrednika uticalo na stavove poljoprivrednih proizvođača širom naše zemlje. Svakako i siguran sam da nijedan poljoprivrednih nije blagonaklono gledao na taj čin nasilja.
U subotu je bilo sporadičnih akata nasilja, tačnije tuča između pojedinih grupa demonstranata, što takođe osuđujem.
Ipak, kada se podvuče crta nenasilna akcija države, relativno miran skup, nisu zadovoljili rušilačke ambicije i apetite pojedinih opozicionih lidera koji su se nadali da iz tog masovnog skupa izvuku značajnu ličnu političku korist. Kada su videli da to nije slučaj po svom dobrom starom oprobanom običaju pribegli su lažima i obmanama. Odmah je Ponoš izleteo sa strašnom laži da je policija koristila zvučni top protiv demonstranata. Time nije samo pokazao koliko je njegovo beščašće, već je pokazao da ne zna kao bivši načelnik Generalštaba naše Vojske da razlikuje pušku od tenka.
Uostalom, on je puške i tenkove video samo kao sirovine za preradu i dobijanje čelika u Železari i ništa više. Odmah su tu njegovu monstruoznu laž horski prihvatili i ostali opozicioni liderčići i eto već treći, koji već, četvrti dan ponavljaju kao neku mantru iako je to demantovala i policija i ministar Dačić je demantovao da policija ima te neke nove „Forteks“ ili kako se zovu uređaje u svom arsenalu, demantovala je i Vojska i druge službe bezbednosti, iako je juče rečeno da država pristaje i na nezavisnu ekspertizu FBI ili Ruske federalne službe bezbednosti.
Usledila je, i to je ono što je mene ovako zaprepastilo i što je zaista totalno protivno svakom duhu srpskog naroda i srpske tradicije i kulture, kada je brigadni general Vojske Srbije, Slavko Rakić, bio na RTS usledio je medijski linč na tog čoveka samo zato što je na RTS rekao da na protestu studenata u subotu nije upotrebljen zvučni top i naglasio da na snimcima ne postoji nijedna činjenica, nijedan pokazatelj koji bi mogao da ukaže na to.
Naravno da naša Poslanička grupa Dragan Marković Palma – Jedinstvena Srbija osuđuje, a siguran sam i svi ovde u sali osuđuju svaku vrstu linča medijskog i napada nad časnim generalom Vojske Republike Srbije.
Ljudi dragi, moramo da shvatimo da oni koji su lansirali takvu monstruoznu laž istina u stvari i ne interesuje, jer nemaju šta drugo da kažu za krajnje profesionalno, nenasilno i, rekao bih, patriotsko postupanje policije i drugih službi bezbednosti.
Kada je definitivno postalo jasno da nije u pitanju nikakav zvučni top, krenuli su u „sajans fikšn“, teorije zavere o novom tajnom oružju, dementorima i drugim maštarijama iz „Trećeg oka“. Zato država mora da krene sa pokretanjem postupka protiv onih koji su tim lažnim vestima pokušali da izazovu paniku kod građana Srbije, pokušali su i pokušaju da podriju ustavni, pravni i politički poredak Srbije. Sve su to krivična dela i država mora svakog ko čini da procesuira i privede poznaniju prava.
Odgovornost koju toliko spominju učesnici protesta ne važi samo za vlast, važi i za njih. Ako tražite odgovornost, sa čim se slažem, onda morate i sami da pokažete elementarnu odgovornost što za izgovorenu reč, što za postupke koje činite, a ovo naročito treba da važi i naročito tražim od države kada je u pitanju rektor Beogradskog univerziteta, Đokić, kada su u pitanju dekani fakulteta i taj famozni prošireni lektorski kolegijum.
Građani Srbije traže da se ispita njihova odgovornost za to što će na desetine hiljada studenata izgubiti ne samo godinu studija, već i godinu života. Njih to očigledno nije briga. Ti ljudi su pokazali ne samo vrhunsku neodgovornost, već i vrhunsko licemerje i samoživost, jer su zarad ličnih interesa, kako materijalnih, tako i političkih doveli državu Srbiju i čitav obrazovni sistem, univerzitet, fakultete, srednje i osnovne škole, studente, đake, građane Republike Srbije u jednu par ekselans situaciju koja prosto preti da razruši temelje ovog društva.
Zašto kažem temelje ovog društva, jer je poznata ona izreka – ako hoćeš da uništiš jedan narod, počni od obrazovanja i upravo zato ovo urušavanje obrazovnog sistema jeste deo njihovog plana.
Država, naravno mora da kazni tu vrstu neodgovornosti, ali hajdemo malo i da se pogledamo u ogledalo. Kao što je predsednik Vučić rekao u subotu uveče, moramo i mi koji činimo ili podržavamo vlast da izvučemo pouke i da pažljivo preslušamo poruke koje su nam u subotu poslali građani Srbije.
Moramo i mi da se menjamo, moramo i mi da budemo bolji, da bolje razumemo potrebe građana Srbije, moramo i mi da pokazujemo, svako na svojoj poziciji, više odgovornosti, više spremnosti da razgovaramo sa građanima, da izlazimo u susret njihovim potrebama, da se sa manje isključivosti, a više da budemo spremni na dijalog i drugačija mišljenja.
Naravno, za dijalog nije potrebno dvoje, potrebne su dve strane. Najbolji primer za to je već pomenuti rektor Beogradskog univerziteta Đokić, koji prihvata da razgovara, izvinite na izrazu i sa baba serom u EU, a odbija bilo kakav razgovor sa institucijama države Srbije.
Zato, evo odavde iz ovog parlamenta moramo poslati poruku da je parlament mesto za razgovore, za rasprave, za sukobljavanje ideja i mišljenja, imam i jedan predlog za predsednicu Narodne skupštine i za gospodina Atlagića, koji je predsednik Odbora za obrazovanje. Možda nije loše da se organizujemo ponovo, jedan Odbor za obrazovanje, nauku i tehnološki razvoj, poput onog u januaru i pozovimo rektora Đokića i da vidimo da li će doći uopšte prvo, i ako dođe da vidimo šta će nam reći, i da li će nam odgovoriti na pitanja koja smo mu postavili u januaru, a taj fond pitanja ćemo svakako proširiti na tom nekom odboru na kom bi on prisustvovao.
Još jednom, ovo nasilje je izraz nemoći opozicionih političkih aktivista, nemanja programa, nemanja ideja, oni imaju otvoren poziv kako na izbore, tako i na savetodavni referendum, sve opcije su na stolu. Evo i danas ili sutra, sutra ćemo verovatno konstatovati ostavku premijera Vučevića, koji je pokazao da mu funkcija nije važnija od države i građana i pokazao jedan odgovoran odnos prema državi i narodu. U narednih 30 dana izabraćemo novu Vladu, ako to ne uspemo idu novi izbori, početkom juna. Mi iz Jedinstvene Srbije smatramo da je izbor nove Vlade za Srbiju u ovom trenutku bolja opcija, jer bi izgubili manje vremena u periodu kada nas očekuju veliki poslovi, važni projekti, ali naravno da od izbora ne bežimo i da smo za njih uvek spremni.
Jedinstvena Srbija, kao državotvorna stranka podržaće sve demokratske odluke, sve odluke koje vode napretku države Srbije i njenih građana, ali nećemo podržati samo jednu odluku, odnosno jednu opciju, a to je opcija da Srbija mora da stane, to nikada nećemo podržati. To nije put u bolju budućnost, to nije put koji će dovesti do jedinstvene Srbije, što je naš krajnji politički cilj kome strepimo. Zato poslanička grupa Dragan Marković Palma – JS, podržaće sve tačke ovog dnevnog reda, Treće objedinjene rasprave, Prve sednice redovnog zasedanja u 2025. godini i još jednom nedvosmisleno i snažno osuđujemo svaki vid i čin nasilja, a pogotovo ovaj današnji atak na studente, odnosno na studenta Miloša Pavlovića u Pionirskom parku. Hvala.
Poštovana predsednice Narodne skupštine Republike Srbije, uvaženi ministri u Vladi Republike Srbije, prvo pitanje hteo bih da postavim ministarki prosvete doktorki Slavici Đukić Dejanović, ako je tu? Ne, nema je. Ništa, onda bih postavio pitanje ministarki za državnu upravu i lokalnu samoupravu gospođi Jeleni Žarić Kovačević.
Imali smo prilike da vidimo da ste najavili da krećete u izmene Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i da ste rekli da je to imalo negativne posledice na budžete lokalnih samouprava, što i ja, kao neko ko je iz Jagodine i bavi se lokalnom samoupravom, takođe znam i prosto bih postavio pitanje - na koji tačno način i koje su to najvažnije promene koje ćete nam predložiti tim izmenama zakona? Taj zakon je najavljen svojevremeno kao zakon koji će uvesti transparentnost u radu državnih institucija itd, pa smatram da su i izmene i dopune tog zakona takođe jako važne, jer će uticati na transparentnost rada državnih organa.
Vidimo, takođe, da obilazite upravne okruge. Da li to znači da ćete proširiti njihove nadležnosti? Dolazim iz Jagodine koja je centar Pomoravskog upravnog okruga i smatram da pored proširenja nadležnosti upravnih okruga trebate da radite i na poboljšanju položaja načelnika upravnih okruga i vratiti im status koju su imali ranije. Bili su državni službenici na položaju, a sada su postavljena lica. Predlog Jedinstvene Srbije bio bi da im se vrati status državnih službenika na položaju.
Ono što je pitanje za vas ministarka Kovačević, vidim da ste u stalnoj komunikaciji sa jedinicama lokalne samouprave. Na koji način možete da im ponudite konkretnu pomoć i koji su to projekti kojima Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu pomaže lokalnim samoupravama?
Hteo bih da postavim ovom prilikom pitanje ministru Lončaru, ministru zdravlja. Poštovani ministre, vi ste u prethodnih nekoliko vikenda organizovali preventivne zdravstvene preglede širom Srbije u zdravstvenim ustanovama. Mi iz Jedinstvene Srbije smatramo da je to jako dobro i lično ste ispratili taj proces, koliko sam video, i prosto, kao neko ko dolazi, kao što rekoh, iz Jagodine koja je te preventivne preglede organizovala godinama unazad, smatramo da je to vrlo važan posao i negde moje pitanje je da li već imate efekte tih organizovanih preventivnih zdravstvenih pregleda i naročito me interesuju efekti u pogledu brisanja ili ukidanja listi čekanja u zdravstvenim ustanovama.
Zahvaljujem, ministre.
Pored svega što ste naveli mislim da je jedan od vrlo važnih efekata preventivnih zdravstvenih pregleda koje radite taj što se kod građana stvara navika da odlaze na te preventivne zdravstvene preglede i mislim da je to sastavni deo, danas u 21. veku, sastavni deo opšte kulture i mislim da je to takođe vrlo važan efekat svih ovih pregleda.
Hteo bih ovom prilikom da postavim pitanje ministru Đorđu Milićeviću, zaduženom za koordinaciju aktivnosti i mera u oblasti saradnje sa dijasporom. Poštovani ministre, mi iz JS smatramo saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu veoma važnom i pridajemo joj posebnu pažnju, pre svega zato što dolazim iz Pomoravlja gde imamo jako puno ljudi koji su rodom iz Pomoravlja, koji žive i rade u inostranstvu. Mi dugi niz godina održavamo veze i sarađujemo sa njima i nastavimo da svoju dijasporu uključimo u razvoj Jagodine i celog Pomoravlja.
Drugi važan razlog je strateški interes naše zemlje da se što više poveže sa dijasporom kako bi se i tamo van granica Srbije sačuvali običaji, tradicija, kultura i pre svega srpski jezik i ćirilica, što čini najvažnije elemente našeg nacionalnog identiteta, ali i da bi pripadnici dijaspore znali da su poštovani u svojoj zemlji matici.
Naš predsednik Dragan Marković Palma, poznato je, afirmiše te veze. Zahvaljujuće njemu Jagodina je postala značajan karika te saradnje i na državnom nivou. Zato želimo da pohvalimo sve napore države da se dijaspora i Srbija još čvršće i dugoročnije povežu, a ciljeve države potvrđuje i osnivanje vašeg kabineta koji već dva mandata predano radi na ostvarivanju strateških ciljeva sa porodicom.
Moje pitanje vama jeste, polazeći od značaja jačanja veza srpske dijaspore i matice koje su sve konkretne aktivnosti vašeg kabineta i osnovni pravci daljeg rada vašeg kabineta zaduženog za koordinaciju aktivnosti i mera u oblasti saradnje sa dijasporom? To bi bila moja pitanja za danas. Hvala.
Poštovana predsednice Narodne skupštine Republike Srbije, poštovani predsedniče Vlade Republike Srbije, poštovani ministri u Vladi Republike Srbije, dame i gospodo narodni poslanici, ja ću u ovom prvom delu postaviti dva pitanja, pre svega predsedniku Vlade i pojedinim resornim ministrima, a u drugom delu ću i ministarki prosvete.
Naime, ministar Martinović mi je dao šlagvort za prvo pitanje. Sredinom ovog meseca kao što znate, predsednik Srbije, Aleksandar Vučić bio je u poseti arapskoj Republici Egipat i tamo je potpisan, pomenuo je ministar Martinović, sporazum o slobodnoj trgovini. Mi iz JS smatramo da je taj sporazum, prvo snažno podržavamo taj sporazum, a i smatramo da je taj sporazum veoma važan za obe države.
Uostalom, predsednik JS Dragan Marković Palma je i predsednik poslaničke grupe prijateljstva Egipat-Srbija, a i pre osam godina je uspostavio jako dobre poslovne i političke kontakte u Egiptu, a pre šest godina osnovan je i Privredni savet Srbija-Egipat, čiji je on predsednik. Sporazum je pre svega velika šansa i o tome je malo govorio ministar Martinović, za našu poljoprivredu jer je Egipat država sa 111 miliona stanovnika i veliki je uvoznik poljoprivrednih proizvoda, ali nije samo šansa za poljoprivredne proizvode već i za IT sektor, za farmaceutsku industriju, pa verovali ili ne, čak i za visoko obrazovanje, a to ću kasnije da obrazložim.
Moje pitanje za vas, predsedniče Vlade, ali i za ministra poljoprivrede, pa i za ministra saobraćaja, jer se govorilo o otvaranju novih avio linija prema Kairu i drugim destinacijama u Egiptu, Aleksandrija, ako se ne varam, jeste – da li se krenulo sa realizacijom akcionih planova vezanih za to da se iskoristi na najbolji način ovaj sporazum kako bi povećali bilateralnu saradnju koja trenutno iznosi 100 miliona dolara, a ja sam siguran da može biti višestruko veća ta robna razmena. Koje su procene benefita od ovog sporazuma i šta sve sporazum obuhvata? I, da li i kada će se krenuti sa novim avio linijama iz Beograda za Kairo, Aleksandriju i tako dalje?
Drugo pitanje u ovom delu je vezano za opet postavljam vama i ministru poljoprivrede – vi ste 15. jula održali sastanak sa predstavnicima sedam poljoprivrednih udruženja, prema informacijama koje sam našao na sajtu Vlade, postignut je dogovor o tome da Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede a u cilju rešavanja zahteva koje su izneli predstavnici udruženja u najkraćem roku predloži izmene i dopune Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, tako da najkasnije do sredine oktobra taj zakon, te izmene i dopune zakona budu izmenjene.
Poljoprivredni proizvođači iz Jagodine.
Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, postavljam pitanje Ministarstvu zdravlja u vezi problema sa kojim se suočavaju Dom zdravlja i Opšta bolnica u Jagodini, ali ne samo ove jagodinske zdravstvene ustanove, već i druge zdravstvene ustanove u Srbiji.
Naime, već dugi niz godina postoji, kako bih rekao, neka vrsta neusaglašenosti između Ministarstva zdravlja i Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje po pitanju kadrovske obezbeđenosti zdravstvenih ustanova. Kadrovskim planovima koje donosi Ministarstvo zdravlja utvrđuje se ukupan broj zaposlenih po kadrovskoj strukturi koja se priznaje zdravstvenoj ustanovi. To praktično znači da će se tom priznatom broju radnika obezbediti radni odnos na neodređeno vreme i plate koje se finansiraju iz sredstava Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje.
Međutim, prijavljivanje i ugovaranje zaposlenih kod Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje je sasvim druga priča. Osnovi problem zdravstvenih ustanova je nesklad i razlika između broja priznatih radnika po kadrovskom planu i broja radnika koje finansira Republički fond za zdravstveno osiguranje, tzv. ugovorenih radnika.
Kao razlog zbog koga je nemoguće zaposliti onoliko radnika koliko je utvrđeno kadrovskim planom navode se normativi koje je dao Institut za javno zdravlje „Batut“. I to bi bilo logično i to bi bilo dobro i ispravno ukoliko bi se zahtevom tražilo zapošljavanje preko broja utvrđenog kadrovskim planom. Međutim, nemogućnost zapošljavanja radnika u okvirima kadrovskog plana predstavlja problem zdravstvenim ustanovama i stanovište zdravstvenih ustanova jeste da kadrovski plan mora biti ispoštovan od strane Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje.
S druge strane, i ti postojeći normativi su, kako bih rekao, jako niski i diskutabilni, u smislu da se do njih dolazi na osnovu broja stanovnika, a pritom se ne uzimaju u obzir, na primer, raseljena i izbegla lica kojih u Jagodini ima nekoliko hiljada. I ta lica, ti ljudi, žive u Jagodini i leče se i u Domu zdravlja i u Opštoj bolnici u Jagodini. Jednostavno, ta lica nisu obuhvaćena.
Što se tiče Opšte bolnice u Jagodini, u toku epidemije kovida-19 zaposleno je ukupno 37 lica, medicinskih sestara, tehničara, zbog povećanog obima posla na određeno vreme. Smatramo da je potrebno hitno rešiti pravni status ovih zaposlenih, jer oni na određeno vreme rade duže od dve godine, a ugovaraju se na svaka tri meseca. Opšta bolnica u Jagodini ima devet neugovorenih radnika, koji zbog blokade računa ne primaju platu. U Domu zdravlja u Jagodini 87 zaposlenih pre neki dan je ugovoreno do 31. avgusta. Moje osnovno pitanje je – da li će i kada biti ugovoreni radnici po strukturi do broja koji je utvrđen kadrovskim planom?
Inače, u Opštoj bolnici u Jagodini neophodno je zaposliti još 10 čistačica. Naime, od broja 43, taj broj je spao na 29 i pritom je starosna i zdravstvena struktura jako nepovoljna. U Opštoj bolnici se takođe pojavio, nažalost, iznenada jedan veliki problem, a to je da je u jednom kratkom vremenskom periodu ostala bez četiri anesteziologa, a u naredne dve godine još dva anesteziologa će otići u penziju. Tako da je potrebno zaposliti nove lekare, uputiti ih na specijalizaciju, a u međuvremenu omogućiti pomoć drugih zdravstvenih ustanova Opštoj bolnici u Jagodini. U tom smislu, potrebna je i neophodna pomoć i Ministarstva zdravlja i ovom prilikom apelujem na Ministarstvo da pomogne u rešavanju ovih problema. Hvala.
Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa JS želi ovom prilikom da zatraži informaciju o nadležnim državnim organima o sledećem.
Naime, 7. decembra 2014. godine u Policijskoj stanici Vračar napravljena je službena beleška po prijavi bivše supruge Dragana Đilasa, Ive Đilas, po prijavi da je Dragan Đilas izvršio nasilje u porodici.
Naime, u toj službenoj belešci stoji da je Dragan Đilas 6. decembra oko 18.00 časova došao u stan Ive Đilas i njene porodice, da je napao Ivu Đilas, da je udario tasta, odnosno oca Ive Đilas, svog bivšeg tasta, da mu je naneo teške telesne povrede i da je pretio svojoj supruzi Ivi Đilas da će joj odrubiti glavu.
Po odlasku sa mesta na kome je vršio porodično nasilje i nasilje nad bivšom suprugom, Dragan Đilas je silazeći niz stepenice rekao nekom – pozovi policiju. To nam daje pravo da sumnjamo da je Dragan Đilas tim pozivom želeo da uz pomoć svog političkog i uz pomoć svog ekonomskog uticaja izvrši pritisak na nadležne državne organe i institucije.
Obzirom da je danas 2021. godina, tražimo informaciju da li se nešto po ovoj službenoj belešci radilo i preduzelo, ako nije, zašto nije, i tražimo da u tom slučaju, ako nije, da nadležni organi preduzmu sve zakonom dozvoljene i potrebne radnje.
Naime, radi se o predsedniku Stranke slobode i pravde, čoveku koji je osmislio lično, što preko svog radnika Marinike Tepić, i posejao više laži po Srbiji, nego što su poljoprivrednici posejali žita u poslednjih 10 godina. Oni za farmu kokošaka kažu da je mesto na kome se proizvodi droga. Oni blate funkcionere ove države, direktore javnih preduzeća, lokalne funkcionere, ali im to nije dosta i ništa im nije sveto. Oni nastavljaju u svom maniru da blate predsednika Republike, blate članove njegove porodice, smišljaju najgnusnije laži protiv dece predsednika Republike, a pri tome ne daju ni jedan dokaz i svoje laži plasiraju po medijima kao jednu krajnju istinu, baš kao i u slučaju Drana Markovića Palme.
Kao predsednik Stranke slobode i pravde, Dragan Đilas misli da je sloboda da lažeš koliko hoćeš i šta hoćeš i da pri tom ne odgovaraš. On slobodu vidi kao slobodu da tuče, da preti, ucenjuje, upada i razbija institucije, a da za to ne odgovara. On pravdu vidi tako što su pravda njegove laži. Te laži uzima kao činjenice kojima on podiže optužnicu i po kojima on presuđuje i da nikome pri tom ne da za pravo da se brani. To je Đilasova sloboda i to je Đilasova pravda
E, pa neće moći, neće moći. Pravda je jedino u institucijama države Srbije, a nije ni u Draganu Đilasu, ni u Stranci slobode i pravde, ni u jednoj drugoj političkoj stranci. Tome jednom za svagda moramo stati na put i zbog toga tražimo od organa da reaguju za slučaj porodičnog nasilja i nasilja nad ženama u slučaju gde imamo žrtve, gde imamo svedoka, gde imamo počinioca, odnosno krivca, a to je Dragan Đilas. Pravda za Đilasovu ženu i tasta. Hvala.
Poštovani predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe JS želim da zatražim sledeću informaciju.
Naime, Dragan Marković Palma je danas dao sledeće kratko saopštenje.
„Tebe Dragane Đilase i tvoje izvođače najprljavijih i najpodmuklijih radova, što su me lažno napadali pozivam da idemo na poligraf. Poligraf nije materijalni dokaz za sud, ali poligraf je detektor laži. Đilase, ja sam tebe tužio i tvoje izvođače prljavih radova, kriminalce, lažove i prevarante, a ne ti mene. Tako da ja čekam kada će da započnu sudski procesi, a vi sve vreme lažete u medijima kako sam ja nešto uradio što nisam.
Zato te zovem siledžijo Đilase da idemo na poligraf sledeće nedelje, zarad javnosti i građana Srbije da saznaju da li je to što ste vi sve vreme lagali o meni tačno. Ti si Đilase napravio šemu kako da politički profitiraš na najprizemniji način, pa si pokrenuo svoje kriminalce, lažove i prevarante.
Siguran budi siledžijo Đilase da nećeg politički profitirati, jer tebi je mesto u zatvoru, a ne meni. Ti si tukao suprugu i tasta, sa teškim telesnim povredama i ispred dece i rekao da ćeš da odrubiš sebi glavu.
Treba tužilaštvo i sudstvo da se bavi i time kako si zaradio te tolike pare i da građani Srbije saznaju. Siledžijo, pošto nećeš ti i tvoji izvođači prljavih radova na TV, pa si odbio da imamo duel i na tvojoj televiziji, evo Đilase pozivam te da idemo sutra na poligraf.“
Informacija koju tražim jeste da li su i dokle su stigli organi u istraživanju navoda koje smo svi mi ovde narodni poslanici već mesecima iznosili, ali ne samo narodni poslanici, već i javnost i građani Srbije, da li i dokle su nadležni organi istražili informacije o enormno stečenom bogatstvu Dragana Đilasa i o novcu koji je iznesen na račune raznih egzotičnih destinacija?
Drugo pitanje je da li je pokrenuta istraga u slučaju službene beleške iz decembra 2014. godine u kojoj Iva Đilas bivša supruga Dragana Đilasa je okrivila Dragana Đilasa da je tukao nju i njenog oca, naneo im teške telesne povrede i pretio bivšoj supruzi da će joj odrubiti glavu. Hvala.