Poštovana predsednice Narodne skupštine, uvaženi ministri iz Vlade, predstavnici nezavisnih tela i organizacija, kolege i koleginice narodni poslanici i građani Srbije, želim pre svega na početku u ime JS i u svoje lično ime svim građanima i svima vama da čestitam novogodišnje i božićne praznike i da poželim da ova 2026. godina bude još bolja i uspešnija i svakako mirnija i dosadnija od prethodne.
Danas ćemo diskutovati o izmenama i dopunama pravosudnih zakona, kako bismo naš pravosudni sistem učinili funkcionalnijim i efikasnijim. Diskutovaćemo o pravu u vremenu kada je pravo sile slomilo silu prava, u vremenu sunovrata trenutno važećeg međunarodnog javno-pravnog poretka, a u vreme kada hapšenje predsednika jedne međunarodno priznate države u njenom glavnom gradu, u rezidenciji tog predsednika, od strane druge države predstavlja pucanj u međunarodni pravni poredak. Neki kažu da su time SAD ubile postojeći međunarodni javno-pravni poredak koji su same stvorile, a odnosno njihovi predsednici Vudro Vilson i Frenkin Delano Ruzvelt. Bio je to pucanj
7/2 TĐ/MP
u međunarodni poredak zasnovan na supremaciji međunarodnog prava, na odstojanju nadnacionalnih tela poput Društva naroda, kakav je bio između dva svetska rata, i Ujedinjenih nacija, nakon Drugog svetskog rata.
Da budemo u potpunosti posvećeni istini, u vreme kada, nažalost, savremeni čovek, umesto da pokuša da dosegne do istine, pokušava da istinu spusti na sopstveni nivo. Nije to bio prvi pucanj u postojeći međunarodni javno-pravni poredak. Ono što razlikuje ovaj od prethodnih pokušaja jeste da predsednik Tramp prvi put nije taj pokušaj uvio u neke oblande demokratije, u odbranu demokratskog poretka i demokratskih vrednosti, već je otvoreno rekao da mu treba venecuelanska nafta i, gle čuda, nakon samo nekoliko dana, a posle hapšenja predsednika Madura, napravljen je sporazum između SAD i Venecuele o izvozu nafte u vrednosti od dve milijarde dolara.
Ista stvar se dešava i sa Grenlandom koji je teritorija Danske kraljevine. Prekjuče je republikanski kongresmen Rendi Fajn predstavio Senatu zakon o aneksiji i državnosti Grenlanda kojim se predsednik Tramp ovlašćuje da preduzme korake koji su neophodni za preuzimanje Grenlanda i pokretanje procesa za njegove pripajanje SAD. Čak čujemo da je neko procenio da je odluka da neko ne bude više Danac ili Grenlanđanin, već da postane ponosni Amerikanac, vredi između 10 i 100 hiljada dolara, pa da vidimo da li je ta trgovačka svest jača ili je jača nacionalna svest. Biće interesantno to gledati.
Prvi pucanj u međunarodni javni poredak bio je „Milosrdni anđeo“, odnosno besomučna agresija 19 država NATO pakta, a među kojima je, gle čuda, i Danska i pokušaj otimanja naše južne pokrajine Kosova i Metohije. Sada bih ja ovde mogao da kažem i da seirim da ko drugom jamu kopa, sam u nju upada, ali neću. Neću, jer nije ni hrišćanski, ni ljudski, a i male države poput Srbije svakako nemaju razloga da se raduju promeni međunarodnog pravnog poretka, jer vraćanje na stari međunarodni poredak iz 19. veka zasnovan na ravnoteži sila, snaga ne donosi ništa dobro malim državama, poput Srbije. Male države ni u postojećem međunarodnom pravnom poretku nisu imale neku veliku šansu, osim da se bore kroz Ujedinjene nacije, da se pozivaju na međunarodno pravo i slično.
No, kada smo već kod toga, vidimo da je trenutno nacionalno pravo postavljeno iznad međunarodnog kod velikih država, i zato hajde da se mi bavimo našim nacionalnim pravom i našim nacionalnim pravosuđem i da uredimo naše nacionalno pravosuđe i zaista smo se trudili prethodnih godina da to činimo kroz ustavne reforme i donošenje pratećih pravosudnih zakona.
Sa ove vremenske distance možemo da kažemo da smo radili puno, ali ko radi taj i greši. Mi iz JS smatramo da smo, kao vladajuća većina, napravili i grešku time što smo izvršili reformu pravosuđa na način na koji nije uređen čak ni u mnogim državama EU. Zašto to kažem i zašto to tako mislimo? Svako demokratsko društvo, svaka demokratska država je kao tronožac, oslanja se i treba da se oslanja na tri grane vlasti – na zakonodavnu, izvršnu i pravosudnu. Da bi taj tronožac bio stabilan moraju biti stabilne sve te tri grane vlasti i da kontrolišu jedna drugu. Mi smo, nažalost, ustavnim reformama taj balans poremetili.
8/1 AL/CG 11.15 – 11.25
Naime, imamo situaciju da pravosudna grana vlasti može da kontroliše izvršnu i zakonodavnu vlast, a samu pravosudnu granu vlasti ne može da kontroliše niko. Tu je problem.
Mislim da dok to možda nije sporno kod samih sudijskih funkcija, po nama, i te kako je sporno u tužilačkom delu pravosuđa, koje uzgred budi, u mnogim državama deo je izvršne vlasti, a ne pravosudne. To je nedopustivo.
Pokazalo se da nije dobro i zato smo došli gde smo došli, da građani Srbije, čitavo društvo, mi ovde u Narodnoj skupštini, Vlada Republike Srbije, predsednik Republike Srbije vapimo za pravdom, a pravdu ne dobijamo zato što se do tužilaštva, a mogu da kažem i deo sudija, odnarodio.
Ja sam ovde više puta govorio da se mi iz Jedinstvene Srbije, zaista puno puta sam to rekao, da nezavisnost pravosudne grane vlasti i pravosudnih funkcija i samostalnost ne mogu biti shvaćene kao privilegija jedne grane vlasti ili ne daj Bože kao privilegija pojedinih nosilaca pravosudne funkcije, već isključivo kao sredstvo za borbu za ljudska prava i slobode građana.
Međutim, po onom Marfijevom zakonu, čega smo se plašili i na šta smo ukazivali, to se nažalost i desilo. Imamo jedan deo tužilaštvo, a mogu reći i deo sudstva koji se odnarodio, i to možemo videti i kod ovog izbora za Vrhovni savet tužilaštva, koji se grčevito bore za svoje pozicije iz razloga jer su samostalnost i te privilegije shvatili kao lične privilegije, a ne kao sredstvo kojim treba da se bore za dostizanje prava i pravde.
Naravno, mi smo reforme u pravosuđu sproveli iz najboljih namera, želeći da dobijemo efikasan i funkcionalan pravosudni sistem, koji će građanima Srbije omogućiti da brzo dođu do pravde, da će Srbija biti vodeća država po pravnoj sigurnosti, samim tim da će biti mesto još bolje za investiranje, za privredni i svekoliki društveni razvoj.
Kao što sam ranije govorio, mi možemo ovde napraviti najbolji sistem, idealan sistem i da obezbedimo i najviši stepen autonomije istima, a da sistem bude obesmišljen. Zašto? Zato što nije sve do sistema, već mnogo, mnogo sve to zavisi od pojedinaca, podnosioca pravosudnih funkcija, od njihove stručnosti, od njihove osposobljenosti, posvećenosti poslu, pa sve do njihovog ličnog, moralnog integriteta, osećaja za opšte javno dobro, itd.
Nažalost, imamo nosioce pravosudnih funkcija koji zanemaruju društvenu odgovornost i lične ambicije, koje god da su, ekonomske, političke, profesionalne, stavljaju ispred opštih društvenih interesa.
Meni, nažalost, pojedine ne vladine organizacije iz oblasti pravosuđa, ali ne samo iz oblasti pravosuđa, danas više liče na političke stranke nego na strukovne ne vladine organizacije. Tako i deluju i to u onom, hajde da kažem lošijem delu kako je negde opšte mišljenje da funkcionišu političke stranke, a oni su baš taj deo uzeli i tako funkcionišu.
Uostalom, imamo i ovde sada predstavnike nekih bivših ne vladinih organizacija koje su prerasle u političke stranke i sada su ovde naše kolege narodni poslanici. Sutra će umesto njih doći ovi novi, jer ovi su sada više istrošeni, a ovi novi će zauzeti njihova mesta, pa ćemo možda sutra imati ovde u ovim klupama sudiju Majića ili možda Miljka Radisavljevića, koji ide u penziju, pa taman da popuni poslaničke klupe, rektora Đokića i ko zna koga. Oni koji su danas inkorporirani u državu, koji čine deo države, a koji su u prethodnom periodu pokušali da uzurpiraju državu i da je otmu od naroda.
8/2 AL/CG
Znate, ne kaže naš narod za džaba – ne pada sneg da pokrije breg, već da svaka zverka otkrije svoj trag. Taj sneg u političkom smislu biće izbori krajem godine. Mogu da otvorim sezonu opklada da će u narednom periodu ovde sedeti neki koji su u ovom trenutku ti delovi države, koji su se odnarodili, otuđili, koji su pokušali da otmu državu od naroda, koji su na sve načina opstruisali funkcionisanje države u tužilaštvu, sudstvu, pa i obrazovanju i informisanju.
Poslanička grupa Dragan Marković-Palma-Jedinstvena Srbija podržaće predložene izmene i dopune zakona iz oblasti pravosuđa, jer smatramo da će naš pravosudni sistem, naročito kada je u pitanju tužilaštvo, ali i kada su u pitanju intervencije u mreži sudova učiniti naš pravosudni sistem funkcionalnijim i boljim. Ali, mi ne odustajemo ni od našeg zahteva da vrhovna javna tužiteljka Zagorka Dolovac podnese ostavku na tu poziciju zbog svega lošeg što je učinila tužilačkoj profesiji i državi i građanima Srbije.
Znači, podržaćemo sve ove pravosudne zakone.
Što se tiče sporazuma sa Mađarskom o graničnoj kontroli, drumskom, železničkom i vodnom saobraćaju, taj sporazum jeste jedan vid uređivanja odnosa sa EU, jer Mađarska jeste deo Šengen zove i rekao bih da je to pravi pristup evrointegracijama, odnosno da je to onaj realni životni pristup od kojih će korist videti i građani Srbije i građani Mađarske.
Mi iz Jedinstvene Srbije smo za takav pristup evrointegracijama. To je pristup koji vodi računa o interesima države i njenih građana. To je dostojanstven pristup.
Žestoko sam protiv snishodljivosti pojedinih naših kolega koji obijaju hodnike Evropskog parlamenta, tužakajući Srbiju toliko da su dosadili čak i Mekalisteru, koji je zadužen za spoljne poslove Evropskog parlamenta, koji je rekao – svađajte se na srpskom, a kada dođete u institucije EU, branite i štitite interese svoje države.
Taj mentalitet sluge ili podanički mentalitet se nama uopšte ne sviđa. Psihološki je sklop pojedinca ili grupe koji karakteriše preterana poslušnost, nedostatak inicijative, duboko ukorenjena potreba da se udovolji u kvalitetu, čak i na sopstvenu štetu.
Dokle to ide – vidimo da se pojedine u medijima bar ove naše kolege raduju dolasku Picule, Nemeca i ostali mrzitelja Srbije i u tom smislu podržavam odluku da predsednica svoje unapred predviđene obaveze izvršava i oni će doći onako kako su i nenajavljeno i kako su i pokušali inkognito, inkognito će i proći.
Sve to nam ukazuje i ovo što sam pričao na početku o geopolitici i o pravu i sporazumima, sada se vidi koliko je važno bilo voditi suverenu i izbalansiranu politiku, kakvu je Srbija vodila u prethodno periodu, vojno neutralnu, politiku insistiranja na međunarodnom pravu, politiku insistiranja, odnosno da se neguju dobri odnosi sa svim akterima na svetskoj političkoj sceni, a pritom pre svega vodeći računa o sopstvenim nacionalnim interesima.
Moramo biti svesni da niko drugi neće štititi naše nacionalne interese i to možemo videti i na primeru Venecuele i na mnogim drugim primerima. Znači, moramo voditi politiku po principu use i u svoje kljuse. Zato nam je više nego ikada potreban mir, stabilnost, saglasje oko najvažnijih nacionalnih interesa.
Ako ne možemo da se složimo oko toga da Srbija mora očuvati mir, stabilnost, ekonomski razvoj, onda zaista ne znam oko čega možemo se složiti i okupiti.
8/3 AL/CG
Veliki francuski filozof tradicionalizma Rene Genon u svom delu „Kriza savremenog sveta“ napisao je – „Teško vama slepe vođe, kaže se u jevanđelju, i zato zaista danas možemo videti slepe vođe slepih, koji će ih ako ih neko ne zaustavi na vreme neminovno odvesti u provaliju, gde će svi zajedno nepovratno propasti“, završen citat.
Ako velike sile mogu sebi da priušte luksuz da imaju slepe vođe, mi ne smemo se praviti i ne pravimo se ni slepi, ni gluvi, ni nemi.
9/1 MZ/MT 11.25 – 11.35
Mi moramo više nego ikada raditi na ekonomskom, vojnom i svekolikom snaženju naše Srbije, što možemo samo putem mira, stabilnosti i sabornosti. Zato je aktuelna politika države Srbije u najboljem njenom interesu. Ono što Srbiji nikako ne treba u ovom trenutku jeste da ponovo postane eksperiment velikih svetskih sila, kao što je bivala mnogo puta u istoriji, a istorija bi trebalo da bude učiteljica života, zar ne.
Još jednom, poslanička grupa Dragan Marković Palma – Jedinstvena Srbija u danu za glasanje podržaće sve ove predloge, ali ovom prilikom šaljemo i podršku ministru Selakoviću na njegovoj borbi da dođe do pravde i istine. Hvala.
Hvala, predsednice.
Svi ideali ovog sveta ne vrede suzu jednog deteta, kako reče Dostojevski.
Ja ću danas pričati o suzama dva deteta, jednog dečaka od osam godina i devojčice od tri godine i o suzama njihovih roditelja, kojima je država evo punih sedam meseci na pravdi Boga oduzeli decu.
Ne, ne radi se o državi Srbiji, radi se o državi Austriji, o gradu Beču, o jednoj njihovoj socijalnoj radnici i njenom iživljavanju nad jednom uglednom, dobrostojećom porodicom, posvećenim roditeljima koji su imali samo jednu želju, da što više pruže svojoj deci.
Ni ta deca ni ti roditelji nisu ničim zaslužili da budu izloženi neviđenoj patnji u zadnjih sedam meseci.
Sada verovatno se pitate zašto potežem pitanje jedne porodice u Austriji, u Beču ovde u srpskom parlamentu. Više je razloga. Prvi je taj jer se radi o porodici u kojoj su deca i majka državljani Republike Srbije. Imaju dvojno državljanstvo, a otac je državljanin Republike Austrije, inače je rođen u Srbiji, stalno je u Srbiji, koji je mnogo toga uradio za unapređenja odnosa između Austrije i Srbije i zato je nagrađivan kako u Austriji, tako i u Srbiji.
1/2 GD/IR
Drugi razlog je taj što tu porodicu jako dobro lično poznajem. Poznajem roditelje, poznajem decu i mom profesorskom oku ne bi promakla bilo kakva anomalija u ponašanju roditelja. Ne bi mi promaklo bilo kakvo ponašanje i izgled dece koje bi ukazivalo na nasilje nad decom, zanemarivanje ili bilo šta slično.
Naprotiv, moglo se videti, roditelje potpuno posvećene svojoj deci, požrtvovanu majku, oca, uspešnog poslovnog čoveka koji je činio sve da stvori najbolje moguće uslove za odrastanje svoje dece i mogao sam videti srećnu decu.
Iako ih poznajem i često sam u kontaktu sa ocem, evo punih sedam meseci roditelji su skrivali od mene tu svoju situaciju, sve se nadajući da se radi o kobnoj grešci države Austrije i grada Beča i da će pravnim, legalnim putem vratiti decu u svoj dom.
Nažalost, kome god su se obratili u Beču, nailazili su na uzmicanje, nezainteresovanost, nedostatak volje nadležnih gradskih i pokrajinskih vlasti da se slučaj oduzete dece preispita i utvrdi stvarne činjenice.
Naišli su na konstantno iživljavanje, čak otvorenu netrpeljivost i mržnju socijalne radnice koja je donela odluku da otme decu roditeljima.
Sve se desilo tako što je dečak, napravivši nestašluk u osnovnoj školi, a ljut na roditelje što su ga kaznili, oduzimanjem mobilnog telefona, verovatno želeći da opravda svoje ponašanje, na krajnje sugestivno pitanje direktorke, odgovorio na način koji je impliciran u samom pitanje. Na pitanje – tebe sigurno otac tuče i maltretira kući, dečak je odgovori sa – da.
Poznato je da sugestivna pitanja jesu tako formulisana da sugerišu, impliciraju određeni odgovor, usmeravajući osobu koja odgovara ka onome što ispitivač želi da čuje. U slučaju osmogodišnjeg dečaka reklo bi se klasična manipulacija.
Direktorka zove socijalnu radnicu. Socijalna radnica odvodi dečaka u smeštaj sa drugom decom, takođe oduzetom od roditelja i tu nije kraj. Otimaju iz majčinog naručja i odvode sestru od tri godine, proglašavaju dete detetom koje je zanemareno, zapušteno sve zato što je devojčica mršave građe.
Nisu vredela ni priznanja dečaka da je sve izmislio. Nisu vredele, niti vrede suze dece koja traže da se vrate kući. Nisu vredele ni molbe, ni vapaj roditelja. Socijalna radnica je rekla da je ona ta koja odlučuje i da će videti da li će im vratiti decu za dve, tri godine i da li će uopšte to učiniti do njihove osamnaeste godine.
Prošlog petka, pošto je, naime, majci dopušteno petkom pola sata kontakta sa decom, dečak je rekao da su mu govorili da ovih dana će ići iz tog smeštaja u drugu kuću, a posle u treću, tačnije u hraniteljsku porodicu i da se više neće vratiti kod roditelja.
Ponavljam još jednom, radi se o dobrostojećoj porodici. Radi se ocu veoma uspešnom privredniku u Beču.
Roditelji su se na kraju obratili i državi Srbije, tačnije Generalnom sekretarijatu predsednika Republike Srbije, koji je u najkraćem mogućem roku prosledio predstavku roditelja Vladi Republike Srbije na postupanje.
Na molbu roditelja neću ovde javno izneti lične podatke i imena, ali ću reći da je predmet, koji je upućen Kabinetu Vlade Republike Srbije, zaveden pod brojem 07-3380/2025 od 11. decembra 2025. godine.
Roditelji su veoma zahvalni na promptnom reagovanju Generalnog sekretarijata predsednika Vlade Republike Srbije, ali su me zamolili da postavim pitanje Vladi Republike Srbije i njenom predsedniku gospodinu Macutu, nadležnim
1/3 GD/IR
resornim ministarstvima: za rad i socijalna pitanja, gospođi Milici Đurđević Stamenkovski, Ministarstvu za brigu o porodici, gospođi Jeleni Žarić Kovačević, Ministarstvu inostranih poslova, gospodinu Marku Đuriću – koje su nadležnosti tih ministarstava u zaštiti prava naših građana koji su na privremenom radu u inostranstvu i koje će procedure i postupke preduzeti kako bi prava naših državljana na privremenom radu u Austriji bila zaštićena.
2/1 TĐ/MJ 10.15 – 10.25
Samo još 10 sekundi molim vas.
Nerazumnim i prosto nepojmljivim ponašanjem socijalne radnice naši državljani, naša deca došli su u jednu neverovatnu i izuzetno tešku životnu situaciju.
Kao narodni poslanik, kao predsednik Parlamentarne grupe prijateljstva Srbija-Austrija, molim Vladu Republike Srbije, pomenuta nadležna ministarstva da preduzmu svaku moguću aktivnost koja bi dovela do toga da se nadležni državni organi Republike Srbije aktivno uključe u ispitivanje zakonitosti postupanja u ovom slučaju i ispravljanju, odnosno odgovor jedne neshvatljive nepravde.
Poslovnik je Poslovnik.
Vidim da je premijer Macut otišao, a s obzirom da tu nisu ni ministar finansija, ni ministar energetike, moje prvo pitanje o NIS-u odlazi ad akta, mada sam siguran da vredno rade na tome i s obzirom na informacije iz Hrvatske, gde je JANAF rekao da očekuje pozitivnu odluku za produženje licence na 50 dana, ja sam siguran da je to rezultat njihovog predanog rada, zajedno sa predsednikom Srbije. Zato prelazim na pitanje ministarki Snežani Paunović.
Poštovana ministarka, predstoje nam lokalni izbori u Mionici, Negotinu i Sečnju u nedelju, 30. novembra. Video sam da ste u ponoć, između 14. i 15. novembra zaključili birački spisak. Danas smo mogli čuti od opozicionih poslanika da već počinju da traže opravdanja za debakl koji će doživeti na tim lokalnim izborima, pominjući svakojake izgovore. Pominjali su svašta, ali pčele i birački spisak nisu uzimali u usta. Pčele, jer su shvatili koliko im je to bilo glupo, a birački spisak jer im je taj argument izbijen iz ruku izmenama Zakona o centralnom biračkom spisku.
Moje pitanje vama, kao resornoj ministarki - dokle se stiglo sa izradom pratećih akata koje treba da donesete nakon izmene Zakona o jedinstvenom biračkom spisku, ali i kako teku pripreme za organizaciju tih izbora u nedelju, da li ima bilo kakvih administrativnih problema i da li možda građanima Negotina, Mionice i Sečnja želite da date neke smernice, odnosno uputstva ili pojašnjenja oko samog toka glasanja?
Takođe, moje pitanje vama je i o mreži jedinstvenih upravnih mesta. Jedinstvena upravna mesta predstavljaju naime ključni iskorak ka upravi usmerenoj ka građaninu, omogućavajući da se više administrativnih usluga završi na jednom mestu, brzo, efikasno i uz značajnu uštedu vremena. Time se ne unapređuje samo funkcionalnost javne uprave, već i poverenje građana u institucije.
Da li je plan vašeg ministarstva da dalje širite mrežu jedinstvenih upravnih mesta u lokalnim samoupravama širom Srbije, s obzirom da znam da ste već sa nekim lokalnim samoupravama, između ostalih i sa onom iz koje dolazim, već nešto i radili?
Ministru Tončevu, vi, poštovani ministre, već više godina kao ministar radite na rešavanju problema nerazvijenih opština i prosto otkako vas znam, a znam vas jako dugo i baveći se politikom uvek ste se zalagali za ravnomerni regionalni razvoj, pitao bih vas da mi prosto uporedite stanje u nerazvijenim opštinama pre 10-15 godina i danas. Hvala.
Hvala.
Slažem se sa vama ministarka. Hteo sam i vama da postavim pitanje, s obzirom da ste bili nedavno u Kini, mislim da ste se pre desetak dana vratili. U isto vreme je jedna delegacija iz Jagodine bila u poseti Kini. Mislim da je to zemlja koja ima, da kažem, neslućene mogućnosti za investiranje. Ona investira širom sveta. Program „Pojas i put“ je jednostavno nešto što je svetski projekat. Mislim da za pojmove naše male srpske ekonomije Kina može biti bitan resurs za nas. Pitanje je da li možemo da očekujemo neke nove investicije iz Kine?
Slažem se i sa vama ministarka. Bili ste u Rekovcu. Rekli ste da tamo postoji selo sa jednim stanovnikom. Postoji i izdvojeno odeljenje osnovne škole sa dva učenika, odnosno sa jednim učenikom iz sela i jednim učenikom koji je dete učiteljice koja predaje u tom selu, znači bukvalno dva.
Kada smo već kod tih škola i obrazovanja, ja bih postavio pitanje ministru prosvete Dejanu Vuku Stankoviću, ministre kada smo vas birali za ministra prosvetu u aprilu ja sam rekao da vam čestitam na hrabrosti, jer u tom trenutku većina bi odustala od toga. Vi ste se prihvatili tog posla i od vašeg izbora do danas situacija u obrazovnom sistemu se dosta izmenila, sem usamljenih slučajeva. Univerzitetsko obrazovanje funkcioniše normalno. Mislim da tu nema nekih većih problema. Fakulteti, univerziteti kako-tako, vraćaju se u neki redovni hodogram.
Ovih dana usvojićemo izmene i dopune Zakona o udžbenicima. U decembru školske uprave kreću sa planiranjem upisa za srednje škole. To je neki proces koji teče.
Međutim, u vreme ove krize, društvene, koja je generisana dobrim delom i u obrazovnom sistemu pokazale su se i neke, kako bih rekao, slabosti, ali i prednosti našeg obrazovnog sistema.
Moje pitanje je u tom smislu, planira li Ministarstvo prosvete neke opsežnije zakonske zahvate u cilju otklanjanja uočenih nedostataka tokom kriznog perioda, naročito kada je u pitanju visoko obrazovanje? Taj deo obrazovnog sistema koji je u jednom trenutku otet od države i pre svega od najvećeg dela studenata kojima je onemogućeno da se školuju u jednom periodu zahvaljujući nezakonitom postupanju rukovodstva, naročito Beogradskog univerziteta i naročito rektora Đokića.
Pitanje za ministra, ali je otišao Ministar Vujić. Odustajem od tog pitanja.
Hteo bih samo još da pojasnim, ministarka Mesarević je bila u Kini i prosto da nam obrazloži, odnosno građanima Srbije, mi znamo ovde, većina nas, koje su to mogućnosti i šta sve pruža…
Evo ga i ministar Vujić. Da završim sa tim. Dakle, ministre Vujiću, za vas imam jednu molbu i jedno pitanje. Molba je da na Visokom savetu tužilaštva čiji ste član po položaju, vrhovnoj javnoj tužiteljki Zagorki Dolovac prosledite ili prenesete moj zahtev i najvećeg broja narodnih poslanika da podnese ostavku i skrati nam muke oko obuzdavanja njenih nezajažljivih ambicija da sebi omogući još jedan mandat.
Nije problem što će sebi omogućiti jedan mandat, već tom ostavkom bi pre svega odblokirala funkcionisanje tog važnog dela države.
Moje pitanje je da li možete da preduzmete određene zakonske mere da se ne dešava, kao da se desilo opet pre nekoliko dana, da je po ko zna koji put sudija Majić izašao u medije…
Poštovana predsednice Narodne skupštine Republike Srbije, uvaženi ministri u Vladi Republike Srbije, prvo pitanje hteo bih da postavim ministarki prosvete doktorki Slavici Đukić Dejanović, ako je tu? Ne, nema je. Ništa, onda bih postavio pitanje ministarki za državnu upravu i lokalnu samoupravu gospođi Jeleni Žarić Kovačević.
Imali smo prilike da vidimo da ste najavili da krećete u izmene Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i da ste rekli da je to imalo negativne posledice na budžete lokalnih samouprava, što i ja, kao neko ko je iz Jagodine i bavi se lokalnom samoupravom, takođe znam i prosto bih postavio pitanje - na koji tačno način i koje su to najvažnije promene koje ćete nam predložiti tim izmenama zakona? Taj zakon je najavljen svojevremeno kao zakon koji će uvesti transparentnost u radu državnih institucija itd, pa smatram da su i izmene i dopune tog zakona takođe jako važne, jer će uticati na transparentnost rada državnih organa.
Vidimo, takođe, da obilazite upravne okruge. Da li to znači da ćete proširiti njihove nadležnosti? Dolazim iz Jagodine koja je centar Pomoravskog upravnog okruga i smatram da pored proširenja nadležnosti upravnih okruga trebate da radite i na poboljšanju položaja načelnika upravnih okruga i vratiti im status koju su imali ranije. Bili su državni službenici na položaju, a sada su postavljena lica. Predlog Jedinstvene Srbije bio bi da im se vrati status državnih službenika na položaju.
Ono što je pitanje za vas ministarka Kovačević, vidim da ste u stalnoj komunikaciji sa jedinicama lokalne samouprave. Na koji način možete da im ponudite konkretnu pomoć i koji su to projekti kojima Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu pomaže lokalnim samoupravama?
Hteo bih da postavim ovom prilikom pitanje ministru Lončaru, ministru zdravlja. Poštovani ministre, vi ste u prethodnih nekoliko vikenda organizovali preventivne zdravstvene preglede širom Srbije u zdravstvenim ustanovama. Mi iz Jedinstvene Srbije smatramo da je to jako dobro i lično ste ispratili taj proces, koliko sam video, i prosto, kao neko ko dolazi, kao što rekoh, iz Jagodine koja je te preventivne preglede organizovala godinama unazad, smatramo da je to vrlo važan posao i negde moje pitanje je da li već imate efekte tih organizovanih preventivnih zdravstvenih pregleda i naročito me interesuju efekti u pogledu brisanja ili ukidanja listi čekanja u zdravstvenim ustanovama.
Hvala, predsednice.
Svi ideali ovog sveta ne vrede suzu jednog deteta, kako reče Dostojevski.
Ja ću danas pričati o suzama dva deteta, jednog dečaka od osam godina i devojčice od tri godine i o suzama njihovih roditelja, kojima je država evo punih sedam meseci na pravdi Boga oduzeli decu.
Ne, ne radi se o državi Srbiji, radi se o državi Austriji, o gradu Beču, o jednoj njihovoj socijalnoj radnici i njenom iživljavanju nad jednom uglednom, dobrostojećom porodicom, posvećenim roditeljima koji su imali samo jednu želju, da što više pruže svojoj deci.
Ni ta deca ni ti roditelji nisu ničim zaslužili da budu izloženi neviđenoj patnji u zadnjih sedam meseci.
Sada verovatno se pitate zašto potežem pitanje jedne porodice u Austriji, u Beču ovde u srpskom parlamentu. Više je razloga. Prvi je taj jer se radi o porodici u kojoj su deca i majka državljani Republike Srbije. Imaju dvojno državljanstvo, a otac je državljanin Republike Austrije, inače je rođen u Srbiji, stalno je u Srbiji, koji je mnogo toga uradio za unapređenja odnosa između Austrije i Srbije i zato je nagrađivan kako u Austriji, tako i u Srbiji.
1/2 GD/IR
Drugi razlog je taj što tu porodicu jako dobro lično poznajem. Poznajem roditelje, poznajem decu i mom profesorskom oku ne bi promakla bilo kakva anomalija u ponašanju roditelja. Ne bi mi promaklo bilo kakvo ponašanje i izgled dece koje bi ukazivalo na nasilje nad decom, zanemarivanje ili bilo šta slično.
Naprotiv, moglo se videti, roditelje potpuno posvećene svojoj deci, požrtvovanu majku, oca, uspešnog poslovnog čoveka koji je činio sve da stvori najbolje moguće uslove za odrastanje svoje dece i mogao sam videti srećnu decu.
Iako ih poznajem i često sam u kontaktu sa ocem, evo punih sedam meseci roditelji su skrivali od mene tu svoju situaciju, sve se nadajući da se radi o kobnoj grešci države Austrije i grada Beča i da će pravnim, legalnim putem vratiti decu u svoj dom.
Nažalost, kome god su se obratili u Beču, nailazili su na uzmicanje, nezainteresovanost, nedostatak volje nadležnih gradskih i pokrajinskih vlasti da se slučaj oduzete dece preispita i utvrdi stvarne činjenice.
Naišli su na konstantno iživljavanje, čak otvorenu netrpeljivost i mržnju socijalne radnice koja je donela odluku da otme decu roditeljima.
Sve se desilo tako što je dečak, napravivši nestašluk u osnovnoj školi, a ljut na roditelje što su ga kaznili, oduzimanjem mobilnog telefona, verovatno želeći da opravda svoje ponašanje, na krajnje sugestivno pitanje direktorke, odgovorio na način koji je impliciran u samom pitanje. Na pitanje – tebe sigurno otac tuče i maltretira kući, dečak je odgovori sa – da.
Poznato je da sugestivna pitanja jesu tako formulisana da sugerišu, impliciraju određeni odgovor, usmeravajući osobu koja odgovara ka onome što ispitivač želi da čuje. U slučaju osmogodišnjeg dečaka reklo bi se klasična manipulacija.
Direktorka zove socijalnu radnicu. Socijalna radnica odvodi dečaka u smeštaj sa drugom decom, takođe oduzetom od roditelja i tu nije kraj. Otimaju iz majčinog naručja i odvode sestru od tri godine, proglašavaju dete detetom koje je zanemareno, zapušteno sve zato što je devojčica mršave građe.
Nisu vredela ni priznanja dečaka da je sve izmislio. Nisu vredele, niti vrede suze dece koja traže da se vrate kući. Nisu vredele ni molbe, ni vapaj roditelja. Socijalna radnica je rekla da je ona ta koja odlučuje i da će videti da li će im vratiti decu za dve, tri godine i da li će uopšte to učiniti do njihove osamnaeste godine.
Prošlog petka, pošto je, naime, majci dopušteno petkom pola sata kontakta sa decom, dečak je rekao da su mu govorili da ovih dana će ići iz tog smeštaja u drugu kuću, a posle u treću, tačnije u hraniteljsku porodicu i da se više neće vratiti kod roditelja.
Ponavljam još jednom, radi se o dobrostojećoj porodici. Radi se ocu veoma uspešnom privredniku u Beču.
Roditelji su se na kraju obratili i državi Srbije, tačnije Generalnom sekretarijatu predsednika Republike Srbije, koji je u najkraćem mogućem roku prosledio predstavku roditelja Vladi Republike Srbije na postupanje.
Na molbu roditelja neću ovde javno izneti lične podatke i imena, ali ću reći da je predmet, koji je upućen Kabinetu Vlade Republike Srbije, zaveden pod brojem 07-3380/2025 od 11. decembra 2025. godine.
Roditelji su veoma zahvalni na promptnom reagovanju Generalnog sekretarijata predsednika Vlade Republike Srbije, ali su me zamolili da postavim pitanje Vladi Republike Srbije i njenom predsedniku gospodinu Macutu, nadležnim
1/3 GD/IR
resornim ministarstvima: za rad i socijalna pitanja, gospođi Milici Đurđević Stamenkovski, Ministarstvu za brigu o porodici, gospođi Jeleni Žarić Kovačević, Ministarstvu inostranih poslova, gospodinu Marku Đuriću – koje su nadležnosti tih ministarstava u zaštiti prava naših građana koji su na privremenom radu u inostranstvu i koje će procedure i postupke preduzeti kako bi prava naših državljana na privremenom radu u Austriji bila zaštićena.
2/1 TĐ/MJ 10.15 – 10.25
Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, ovom prilikom ću postaviti pitanje vrhovnoj javnoj tužiteljki Zagorki Dolovac. Gospođo Dolovac, postavljam vam pitanje da li ćete i kada ćete podneti ostavku na mesto Vrhovno javnog tužioca i zašto nećete?
Na prošloj sednici Narodne skupštine Republike Srbije tražio sam vašu ostavku. Događaj i u tužilaštvu nakon te sednice, samo su potvrdili da sam bio u pravu. Vašim činjenjem i ne činjenjem došlo je do svojevrsne blokade i opstrukcije rada Visokog saveta tužilaštva zbog koje je došlo i do poništavanja konkursa za popunjavanje tužilačkih mesta.
Tužilaštva su suočena sa nedostatkom kadrova, koji će u narednom periodu biti još veći, jer će dobar broj tužilaca otići u penziju. Time ste doveli u nezavidan položaj tužilaštva širom Srbije i onemogućili funkcionisanje ove važne pravosudne grane.
Svojim činjenjem i ne činjenjem ste bukvalno podelili tužilaštva na vaša i nezavisna i samostalna. Imamo situaciju da po istim predmetima imamo potpuno različita postupanja tužilaštva. Svojim činjenjem i ne činjenjem doveli ste građane Srbije u poziciju da vam više niko ne veruje i da su građani Srbije skeptični po pitanju mogućnosti da dođu do pravde i istine.
Nije li vas makar malo sramota što ste Srbiju i njene građane i tužilaštvo, kao važan sektor naše države i društva, doveli u takvu situaciju? Osećate li makar malo odgovornosti za to ili se kod vas jedino računa vaša fotelja vrhovnog javnog tužioca?
Neću ni da pomislim da je razlog druge prirode i da ste vi jednostavno u poziciji da ne odlučujete o sebi samoj, odnosno da vam neko drugi nalaže da ostanete na poziciji na kojoj ste.
Vi ste svojim činjenjem i ne činjenjem doveli čitavo društvo, državu Srbiju i njene građane u stanje opšteg nepoverenja u rad tužilačke, pravosudne grane. Doveli ste u pitanje poverenje javnosti u Tužilaštvo i time naneli ozbiljnu štetu ugledu javno-tužilačke funkcije, što je po članu 103. stav 1. Zakona o javnom tužilaštvu dovoljan razlog za prestanak vršenja javno-tužilačke dužnosti.
Povredili ste i član 51. Zakona o javnom tužilaštvu, gde u stavu 2. stoji da je nosilac javno-tužilačke funkcije dužan da postupa i odlučuje nepristrasno, kao i da očuva poverenje u nepristrasnost u svom radu.
Krivi ste za nepostupanje u slučajevima izazivanja panike, kao što je u slučaju izmišljenog zvučnog topa, izmišljene smrti pretučenog momka u Valjevu koji uopšte i nije postojao kao takav, izmišljenog seksualnog uznemiravanja studentkinje i izmišljotine da je policija pretukla studentkinju Poljoprivrednog fakulteta. Ako to nisu krivična dela izazivanje panike, onda ne znam šta su.
Povredili ste član 53. Zakona o javnom tužilaštvu, koji nalaže javnost u radu javnog tužioca i nosioca javno-tužilačke funkcije. Vas nigde nema. Sve vreme vršenja svoje dužnosti vrhovnog tužioca vi ste ignorisali svoju zakonsku obavezu vezano za javnost u svom radu. Svojom netransparentnošću, izazvali ste podozrenja i sumnju u pravedno postupanje pravosudne grane na čijem ste čelu.
Nema čoveka u ovoj sali koji vam više veruje. Vi polažete račune Narodnoj skupštini, eto jednog razloga da podnesete ostavku. Prekršili ste i član 54. Zakona o javnom tužilaštvu, jer ste tolerisali političko delovanje pojedinih tužilaca, čak i otvoreno anti-državno ponašanje, ako niste imali dovoljno autoriteta ili možda niste imali dovoljno volje, a možda ste se i slagali sa političkim stavovima dotičnih tužilaca.
Član 107. Zakona o javnom tužilaštvu u stavu 1. kaže da odluka o prestanku javno-tužilačke funkcije vrhovnog javnog tužioca donosi Narodna skupština, a na predlog Visokog saveta tužilaštva posle sprovedenog postupka u kojem se utvrđuje razlog za prestanak javno-tužilačke funkcije i vrhovnog javnog tužioca.
Imamo Narodnu skupštinu, imamo razloge za vaše razrešenje, ali ste vi, kako smo videli, upravo iz tih razloga paralizovali rad Visokog saveta tužilaštva. Hvala.
Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, postavljam pitanje Ministarstvu zdravlja u vezi problema sa kojim se suočavaju Dom zdravlja i Opšta bolnica u Jagodini, ali ne samo ove jagodinske zdravstvene ustanove, već i druge zdravstvene ustanove u Srbiji.
Naime, već dugi niz godina postoji, kako bih rekao, neka vrsta neusaglašenosti između Ministarstva zdravlja i Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje po pitanju kadrovske obezbeđenosti zdravstvenih ustanova. Kadrovskim planovima koje donosi Ministarstvo zdravlja utvrđuje se ukupan broj zaposlenih po kadrovskoj strukturi koja se priznaje zdravstvenoj ustanovi. To praktično znači da će se tom priznatom broju radnika obezbediti radni odnos na neodređeno vreme i plate koje se finansiraju iz sredstava Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje.
Međutim, prijavljivanje i ugovaranje zaposlenih kod Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje je sasvim druga priča. Osnovi problem zdravstvenih ustanova je nesklad i razlika između broja priznatih radnika po kadrovskom planu i broja radnika koje finansira Republički fond za zdravstveno osiguranje, tzv. ugovorenih radnika.
Kao razlog zbog koga je nemoguće zaposliti onoliko radnika koliko je utvrđeno kadrovskim planom navode se normativi koje je dao Institut za javno zdravlje „Batut“. I to bi bilo logično i to bi bilo dobro i ispravno ukoliko bi se zahtevom tražilo zapošljavanje preko broja utvrđenog kadrovskim planom. Međutim, nemogućnost zapošljavanja radnika u okvirima kadrovskog plana predstavlja problem zdravstvenim ustanovama i stanovište zdravstvenih ustanova jeste da kadrovski plan mora biti ispoštovan od strane Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje.
S druge strane, i ti postojeći normativi su, kako bih rekao, jako niski i diskutabilni, u smislu da se do njih dolazi na osnovu broja stanovnika, a pritom se ne uzimaju u obzir, na primer, raseljena i izbegla lica kojih u Jagodini ima nekoliko hiljada. I ta lica, ti ljudi, žive u Jagodini i leče se i u Domu zdravlja i u Opštoj bolnici u Jagodini. Jednostavno, ta lica nisu obuhvaćena.
Što se tiče Opšte bolnice u Jagodini, u toku epidemije kovida-19 zaposleno je ukupno 37 lica, medicinskih sestara, tehničara, zbog povećanog obima posla na određeno vreme. Smatramo da je potrebno hitno rešiti pravni status ovih zaposlenih, jer oni na određeno vreme rade duže od dve godine, a ugovaraju se na svaka tri meseca. Opšta bolnica u Jagodini ima devet neugovorenih radnika, koji zbog blokade računa ne primaju platu. U Domu zdravlja u Jagodini 87 zaposlenih pre neki dan je ugovoreno do 31. avgusta. Moje osnovno pitanje je – da li će i kada biti ugovoreni radnici po strukturi do broja koji je utvrđen kadrovskim planom?
Inače, u Opštoj bolnici u Jagodini neophodno je zaposliti još 10 čistačica. Naime, od broja 43, taj broj je spao na 29 i pritom je starosna i zdravstvena struktura jako nepovoljna. U Opštoj bolnici se takođe pojavio, nažalost, iznenada jedan veliki problem, a to je da je u jednom kratkom vremenskom periodu ostala bez četiri anesteziologa, a u naredne dve godine još dva anesteziologa će otići u penziju. Tako da je potrebno zaposliti nove lekare, uputiti ih na specijalizaciju, a u međuvremenu omogućiti pomoć drugih zdravstvenih ustanova Opštoj bolnici u Jagodini. U tom smislu, potrebna je i neophodna pomoć i Ministarstva zdravlja i ovom prilikom apelujem na Ministarstvo da pomogne u rešavanju ovih problema. Hvala.