ŽIVOTA STARČEVIĆ

Jedinstvena Srbija

OSVRT OTVORENOG PARLAMENTA

Života Starčević je do sada jednom bio narodni poslanik, u 12. sazivu, od 2020. do 2022. godine.

U 12. sazivu bio je predsednik poslaničke grupe Jedinstvena Srbija, član Odbora za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo, kao i zamenik člana Odbora za spoljne poslove i Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja.

Tokom 12. saziva na redovnim skupštinskim zasedanjima je proveo 450 sati, 74 puta se obraćao u plenumu, u postavljanju poslaničkih pitanja učestvovao je pet puta, a u traženju obaveštenja i objašnjenja učestvovao je četiri puta. Što se tiče prisustva glasanjima za akte, prisustvovao je 313 puta, od čega je za 311 akata glasao “za”.

U 13. sazivu izabran je za poslanika kao sedmi na listi IVICA DAČIĆ – PREMIJER SRBIJE, mandat mu je potvrđen 01.08.2022. godine.

U 13. sazivu zamenik je predsednika poslaničke grupe Jedinstvena Srbija - Dragan Marković Palma. Zamenik je predsednika Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja, član Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku, i zamenik člana Odbora za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo. Takođe, zamenik je člana Parlamentarnog odbora za stabilizaciju i pridruživanje.

BIOGRAFIJA

Rođen je 1968. godine. Živi u Jagodini. Po obrazovanju je diplomirani geograf.

Do 2006. godine je radio kao profesor u gimnaziji u Jagodini.

Od 2006. godine bio je načelnik je školske uprave u Jagodini zadužen za Pomoravski okrug.

Načelnik je za prosvetu Pomoravskog okruga.

Odbornik je u Skupštini grada Jagodine u više mandata.

Član je Predsedništva, Izvršnog i Glavnog odbora Jedinstvene Srbije.

Poslednji put ažurirano: 08.01.2023, 15:51

Osnovne informacije

Statistika

  • 9
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 23.12.2022.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, gospodine Orliću, poštovani ministre Martinoviću, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa Jedinstvene Srbije će u danu za glasanje podržati sve tačke ovog reda, mada smo iskreno razmišljali o tome šta da radimo u vezi prve dve tačke, naročito u vezi Predloga zakona o privremenom uređivanju načina naplate takse za javni medijski servis.

Naime, mi iz Jedinstvene Srbije imamo mnogo primedbi na rad RTS-a, odnosno javnog servisa, posebno na njegovu uređivačku politiku, a posebno na uređivačku politiku informativnog programa. Moram da kažem da poslednji put kada je Dragan Marković Palma gostovao na RTS-u, to je bilo 27. februara 2018. godine, u devet sati uveče u emisiji „Upitnik“, i to upravo sa jednim kolegom, narodnim poslanikom iz opozicionih redova koji se juče žalio kako nema pristup RTS-u, a istine radi, pre nedelju dana je bio na tom istom RTS-u. Naravno, postavljam pitanje po kojem kriterijumu se određuje ko će gostovati i koliko na javnom servisu?

Mi iz Jedinstvene Srbije nismo baš za to da se javni servis finansira iz džepova građana, iz budžeta Republike Srbije i iz sopstvenih prihoda, ali svesni smo ekonomske krize, svesni smo činjenice da se na Srbiju vrši ogroman pritisak, ali i svesni važnosti da građani imaju potrebe da imaju javni servis, mi ćemo podržati i te tačke dnevnog reda.

Naime, mi smatramo da javni servis nisu ni Bujošević, ni Stefanović, da javni servis nije njihova dedovina. Na kraju, mi smatramo da i oni podležu Zakonu o radu i da je krajnje vreme da odu u penziju.

Znate, imate u visokoškolskim ustanovama profesore emerituse. Profesor emeritus je ugledni, redovni profesor fakulteta, univerziteta, koji i pored toga što je u penziji, bude angažovan zbog potrebe visokoškolske ustanove. I to je poznato. Ali, prosto nisam znao da postoje novinari, direktori i urednici emeritusi.

Apropo priče opozicije da nemaju pristup javnim servisima, ja moram da kažem da je najveća diskriminacija javnog servisa, odnosno RTS-a upravo prema JS. Objasniću i zašto.

Na primer, osim toga što sam rekao da je zadnji put gostovao 27. februara 2018. godine, Dragan Marković Palma je bio jedini srpski političar koji je januara 2017. godine bio na inauguraciji Donalda Trampa. Primljen je od strane kongresmena Roberta Aderholta, gradonačelnice Vašingtona Mjuriel Bauzer. Bio je jedan od četiri govornika na sastanku organizacije "Sister Siti Internešnal", najveće organizacije pobratimskih gradova na svetu, gde je prisustvovalo 400 gradonačelnika. Imao je sastanak sa predsednikom Privredne komore Vašingtona Vinsentom Orindžom. Posetio je, naravno, i srpsku crkvu u mestu Potomak kraj Vašingtona i imao sastanak sa najuglednijim i najistaknutijim članovima naše dijaspore u Vašingtonu, koje Bogu hvala ima i koji su uvek radi da se stave u funkciju države Srbije. Naravno, tada je dobio i nagradu Nikola Tesla od istoimenog udruženja.

Ali, o tome na RTS-u ni jedan jedini sekund. Tek kada smo zvali urednika, on je pustio, ali ne Palmu, već Nenada Zafirovića, da napravi sažetak te posete. A mi tamo nismo predstavljali JS, već državu Srbiju i zastupali, branili državne interese.

Mi iz JS smo, na primer, i Dragan Marković Palma, naravno, pre šest i po godina prvi započeli obnovu saradnje dve inače tradicionalno prijateljske države Egipta i Srbije. Inače, kao što znate, Egipat je jedna od najvećih, najuticajnijih država Bliskog Istoka, koja ima tržište od 110 miliona stanovnika. Prvo smo krenuli saradnju sa regijom Crvenog mora, tadašnjim guvernerom Ahmedom Abdalahom, koji je inače veliki prijatelj Srbije i srpskog naroda. Zahvaljujući njemu i Draganu Markoviću Palmi, oformljen je privredni forum Srbija - Egipat i održano je niz sastanaka privrednika dve države kako bi prijateljske odnose pretvorili u privrednu saradnju. Osim sa regijom Crvenog mora, imali smo, otpočeli smo saradnju i sa regijom Giza i tamošnjim guvernerom, Giza ima 10 miliona stanovnika. Zatim, bili primljeni kod ministarke Gade Šalabi. U parlamentu Egipta, a svakako najvažnije i najnovije, stvorili smo odličnu saradnju i sjajne odnose sa regijom Južni Sinaj i tamošnjim guvernerom Kaledom Fudom, koji je svakako posle predsednika Sisija jedan od najuticajnijih političkih figura u Egiptu.

Nama tamo nije bila tema turizam, već sveukupna privredna saradnja i tako je počeo izvoz srpske robe na to tržište. Naravno, kasnije je predsednik Vučić, sastavši se sa predsednikom Sisijem, tu saradnju podigao na viši nivo, kao i Ivica Dačić. Ali, o tim našim aktivnostima u Egiptu u Drugom dnevniku RTS-a ni jedan jedini sekund.

Više puta smo vodili sa nama i lekare iz 35 gradova i opština, te heroje borbe protiv kovida. Ni o tome ni sekund u Drugom dnevniku RTS-a, iako je sa nama bila i kamera i novinar RTS-a, ali ni jedan jedini sekund u Drugom dnevniku.

Svake godine smo vodili i vodimo i vodićemo minimum 2.000 ljudi u Grčku, poljoprivrednike, lekare, prosvetne radnike. Imamo odlične kontakte u toj nama bratskoj državi. Uostalom, letos je po Draganu Markoviću Palmi jedna ulica dugačka 6,5 kilometara dobila ime. To je u Grčkoj, kada su u pitanju stranci, za života gotovo nemoguća misija. Nikada u našim aktivnostima u Grčkoj ni jedan jedini sekund u „Drugom dnevniku RTS“. Palma bude nagrađen, dobije najviše priznanje SPC, orden Svetoga Save prvog reda, ni jedan jedini sekund u drugom dnevniku RTS.

Šta god da smo radili, vodili smo državotvornu politiku, rukovodili smo se državnim interesima i interesima građanima Srbije, a ne stranačkim i drugim partikularnim interesima. I nedavna stranačka skupština Jedinstvene Srbije u „Drugom dnevniku RTS“ je bila celih, verovali ili ne, sedam sekundi. Istine radi, ima nas u emisiji „Šta radite bre“, ali mi za to moramo da imamo baš, baš značajan događaj da bi se tamo pojavili. Zbog takve uređivačke politike mi smo jako nezadovoljni, ne RTS-om, već pre svega novinarima i urednicima i meritusima, Bujoševićem i Nenadom Lj. Stefanovićem. Još jednom kažem, nisu oni RTS i naravno da smo za to da dođu mladi ljudi, stručni ljudi, nove snage koje će dati novu energiju.

Kad ovo kažem morate nam dati za pravo da mi znamo šta je televizija i da mi znamo šta je uređivačka politika. Mi iz Jedinstvene Srbije imamo mnogo primedbi na rad Javnog medijskog servisa. Primedbe imaju i sve druge političke stranke. To što svi imamo manje ili veće primedbe, možda i jeste pokazatelj nezavisnosti Javnog medijskog servisa. Kažem nezavisnosti, ali to ne znači da mi iz Jedinstvene Srbije ne treba da se borimo kao parlamentarna stranka koja ima osam poslanika u parlamentu Republike Srbije, koja ima odbornike u preko sto gradova širom Srbije za bolji status. Jedinstvena Srbija na RTS je jako slabo zastupljena. To svakako nije narušavanje te nezavisnosti već jedna pravedna borba.

Zašto ćemo pored svega glasati za ove tačke dnevnog reda? Vidite, mi smo se opredelili da umesto državne, svojevremeno smo se opredelili, televizije formiramo javne medijske servise. To je u skladu sa našim opredeljenjem, da je naš put put evropskih integracija. Javni medijski servis je mnogo puta u svom radu pokazao da je potreba države i da je potreba građana države.

U vreme epidemije korona virusa Javni servis je stavio svoje resurse za potrebe snimanja i izvođenja nastave na daljinu na svom Trećem kanalu i na svojoj platformi „RTS planeta“. Na hiljade nastavnih jedinica je snimanom tom prilikom i od početka pandemije, pa sve do kraja i do početka redovne nastave, te nastavne jedinice koje su snimane na RTS i bile na Trećem kanalu RTS i na „RTS planeti“ su bile od velike koristi učenicima naših osnovnih i srednjih škola.

Javni medijski servis razlikuje se od komercijalnih medija po tome i što emituje i one sadržaje koji su od društvenog interesa, ali ne izazivaju toliku medijsku pažnju da bi bili komercijalno isplativi, kao što su recimo: naučni program, obrazovni program, sadržaji od značaja za negovanje tradicije, kulture, jezika svih naroda, nacionalnih manjina i religijskih grupa. Upravo je to ono za šta se mi iz Jedinstvene Srbije zalažemo.

Javni medijski servis putem svojih regionalnih centara širom Srbije omogućava građanima Srbije, ne samo da čuju vesti iz različitih krajeva, već da plasiraju svoja privredna, sportska, kulturna i druga dostignuća. Upravo je to jedan od načina da se pruži, da tako kažem, podsticaj ravnomernom regionalnom razvoju za koji se svi zalažemo. Mi iz Jedinstvene Srbije se zalažemo da se ti sadržaji koji prave regionalni centri širom Srbije imaju veću zastupljenost, da ne bude samo priloga u emisijama poput „Srbija danas“ i ponekada u „Jutarnjem programu“, već da imaju i mnogo veću programsku zastupljenost. Građani širom Srbije imaju pravo da budu jednako informisani i jednako zastupljeni u programskoj šemi, kao i građani Beograda, Novog Sada i drugih velikih gradova.

Javni medijski servisi u svetu su tekovina modernih demokratskih država, takva je i Srbija. Mi iz Jedinstvene Srbije znamo koliko je važna pravovremena, blagovremena i pre svega istinita informacija i najoštrije osuđujemo širenje laži i dezinformacija. Upravo u tome i vidimo ulogu javnog servisa.

Kažem, iako Dragan Marković Palma nije gostovao na RTS, ponavljam od 27. februara 2018. godine, poslanička grupa Jedinstvene Srbije u danu za glasanje podržaće sve tačke ovog dnevnog reda. Ovo bi ujedno bio i odgovor na diskusiju prethodnog govornika, da nisu samo predstavnici opozicije nezadovoljni. Ima nezadovoljstva i među onima koji učestvuju i participiraju u vlasti, ali postoji razlika. Mi svoje nezadovoljstvo pokazujemo ovde, gde mu je mesto, u Narodnoj skupštini Republike Srbije, u Srbiji, u svojoj zemlji, za razliku od pojedinih koji za svoje nezadovoljstvo odu i pokažu u Evropskom parlamentu, u raznoraznim evropskim i drugih institucijama. To je osnovna, ali vrlo važna i bitna razlika. Hvala.

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja , 08.12.2022.

Poštovana potpredsednice gospođo Paunović, poštovani potpredsedniče Vlade Republike Srbije ministre Mali, dame i gospodo narodni poslanici, evo danas, kao i prethodna tri dana rasprava o budžetu, mogli smo u diskusijama mnogih narodnih poslanika iz redova dela opozicije čuti puno toga o svemu i svačemu, a tako malo o budžetu, još manje o pratećim finansijskim i fiskalni zakonima, još manje o Sporazumu između Srbije i Mađarske, a svakako najmanje o izboru sudija.

Jednostavno smo bili svedoci pokušaja da se nametnu sve druge teme o navodnom nepoštovanju Poslovnika, o navodnim dvostrukim aršinim, afere izmišljene, a sve to u cilju opstrukcije rada parlamenta sa jedne stvari, dobijanje jeftinih političkih poena sa druge strane i opet, sa treće strane, kako bi poslanici vladajuće većine potrošili najveći deo vremena, braneći se od napada i laži, umesto da promovišu uspehe u vođenju države i ekonomije.

Mogli smo u ova četiri dana videti pristalice tzv. volterovske politike, koji zapravo smatraju da je politika veština da se laže u pravi čas, a taj pravi čas za njih je svaki čas.

Gospodo draga, nikada nije pravi čas da se vodi politika onako kako je Volter doživljavao, a pogotovo ne danas, kada imamo svetsku političku krizu izazvanu kreiranjem novog svetskog poretka. Ta politička kriza je izazvala veliku svetsku ekonomsku krizu čiji vrhunac još uvek nismo sagledali i možemo samo da se nadamo da neće dostići razmere ekonomske krize koja se desila 1929. godine i trajala do Drugog svetskog rata.

Ta kriza se, naravno, uvozi i u našu zemlju i tu krizu koriste mnogi spolja kako bi završili prljav posao u našoj zemlji. Pa, nemojmo, dame i gospodo, i mi to da radimo našoj zemlji. Poslednje što treba Srbiji je da, pored svih pritisaka spolja, trpi pritiske i iznutra.

Ono što je pre neki dan rekao i Dragan Marković Palma, a što su pominjali i svi naši državnici, predsednik Vučić i Dačić i svi ostali, jeste da je Srbiji potrebno preko jedinstvo.

Verujte mi, nemojte ovo shvatiti kao jeftin politički trik, jer to zaista nije namera, ali danas Srbija kao nikada do sada mora biti jedinstvena.

Koliko vas je pomenulo Kosovo i Metohiju tokom prethodnih četiri dana diskusije o Kosovu i Metohiji? Koliko vas je predložilo – hajde malo da odvojimo više sredstava za projekte u Mitrovici, Zubinom Potoku, Ranilugu? Premalo, gospodo.

Mnogo vas je pominjalo nacionalni stadion i diskutovali ste po principu ili – ili, u stilu šta će nam novac da trošimo na nacionalni stadion kada možemo usmeriti sredstva, pa sad, neki su rekli u socijalu, drugi su pričali o obrazovanju, treći su pričali o zdravstvu, četvrti su pričali o lokalnim projektima, peti o kulturi.

Naravno, ja znam da svako od vas ima neku ciljnu grupu i njoj se obraća, ali kada sakupimo sve te želje nije dovoljno novca ni za deset nacionalnih stadiona da bi se sve te želje sprovele u delo.

S druge strane, mi ne razmišljamo u kategorijama ili – ili, veći i – i. Mi hoćemo i nacionalni stadion, hoćemo i veću socijalnu pravdu, hoćemo i bolje obrazovanje i još bolje zdravstvo. Hoćemo i još više kulture i svega ostalog.

Nacionalni stadion je neka vrsta promocije sporta. Na njemu će se naši najbolji sportisti, reprezentativci predstavljati i nastupati. On će biti neki simbol zdravog života, taj simbol koji će usmeriti mlade na zdrav život, odvojiti ih od droge, cigareta, alkohola.

Jedinstvena Srbija nikada neće glasati za legalizaciju droga. Nikada nećemo unositi cigarete u skupštinsku salu, ali zato hoćemo uvek i ličnim primerom i svakako drugačije da promovišemo sport i zdrav život, jer je to put kojim treba da idu mladi ljudi. Zato još jednom apel – hajde makar malo da probamo da izađemo svi zajedno iz stranačkih šinjela.

O budžetu. Predlog budžeta pred nama uzeo je u obzir činjenice koje su nepobitne, a to je da nam u uslovima velike ekonomske krize raste BDP, da će ove godine preći 60 milijardi evra, da su javne finansije stabilne, da je svaki ekonomski indikator pozitivan i stabilan.

Pokazalo se da je naša ekonomija otpornija i žilavija od drugih. Direktne strane investicije će ove godine preći četiri milijarde evra i gde ćete bolji pokazatelj stabilnosti naše ekonomije i sigurnosti kapitala u državi Srbiji.

Dinar je stabilan, devizne rezerve visoke, 17,7 milijardi evra. Zlatne rezerve, takođe nikad veće. Nezaposlenost nikada manja, zaposlenost nikada veća. To, naravno, ne znači da nam u ružičnjaku na svakom koraku cvetaju ruže i da je sve idealno, ali ljudi, imajte na umu još jednom da je svetska ekonomska i politička kriza, da je danas opasnost od upotrebe nuklearnog oružja veća nego u vreme Kubanske krize 1962. godine. I zapamtite da tu situaciju i tu krizu, još jednom da ponovim ono što sam rekao na početku, da tu krizu mnogi koriste da nama dodatno nanesu nepopravljivu štetu po pitanju našeg nacionalnog integriteta i suvereniteta.

Jedinstvena Srbija se slaže sa proklamovana tri stuba budžeta, sa jedne strane povećanje životnog standarda građana i mi smo već pričali o tome, povećanje penzija sada 9%, u januaru 12,1%, kumulativno 20,8%. Povećava se i minimalna zarada na preko 40.000 dinara, da će plate u javnom sektoru biti povećane za 12,5% itd. Sve je to dobro.

Drugi stub jesu kapitalne investicije. I tu je jako važno, još jednom napomenuti, jer građani moraju to da znaju. Ja znam da svi ovde u sali to znaju dobro, da je od ukupnog budžeta 6,8% odvojeno za kapitalne investicije, da ni jedna investicija nije zaustavljena, da se ni od jednog projekta nije odustalo i to je jako važno, jer će sve to činiti Srbiju još poželjnijom za investiranje i dodatno će ojačati našu privredu na svaki način.

Treći stub, energetika. Tu je bilo danas dosta polemike. I ne samo danas, nego i tokom ovih dana i rasprave. Mnogi bu bacali drvlje i kamenje na EPS, ali ljudi, da li je neko od vas pročitao vest da jedna Francuska, koja nikada nije uvozila struju, da jedna Francuska, koja proizvodi 63.236megavata samo u nuklearnim elektranama, od nuklearne energije i da učešće nuklearne energije u proizvodnji struje je 75,2%, da oni uvoze struju? Jednostavno, ekonomska kriza, politička kriza, ujedno i energetska kriza i svi imaju probleme, pa ih imamo i mi.

Neko je rekao da Srbija nikada nije uvozila struju. To, naravno, nije tačno. Uvozili smo uvek struju.

S druge strane, niko nije rekao koliko je povećanja potražnja za električnom energijom u Srbiji zahvaljujući brojnim investicijama, novim fabrikama, novim preduzećima, novim privrednim subjektima i da je ta potražnja znatno veća i ne samo zbog toga, već i zbog same činjenice da je životni standard u Srbiji povećan.

Znate, opet kažem, nije nigde idealno, pa ni u EPS-u, ali molim vas, budimo bar malo realni. Imamo dovoljno gasa, imamo dovoljno nafte, snabdevanje je redovno i normalno i sada u vreme energetske krize država kao svoj prioritet opet normalno je da stavi energetiku.

Sve ovo što sam naveo, sve ovo što sam pričao maločas, desiće se i dešava se uz jaku kontrolu deficita koji je projektovan na 3,3%, a opet je projektovan sa rezervom zbog velike energetske krize, zbog velikih poremećaja i skokova cena energenata. Realno trebao je da bude 1,9 ali je ta rezerva ostavljena da bude na 3,3 i ja se nadam da će i energetska i politička i ekonomska kriza se završiti, pa onda možemo u drugoj polovini sledeće godine raditi rebalans i reći - projekcija će biti 1,9, onoliko koliko je realno. Nadam se, ali svako ko je ozbiljan i odgovoran mora da ostavi prostor i rezervu za to.

Naravno, uz to, uz sve ovo što smo naveli, uz kontrolu deficita, tu je i kontrola javnog duga, koji je i danas daleko ispod „Mastrihta“ i koja pokazuje odgovornu ekonomsku politiku.

Voleo bih da smo ovih dana iskoristili ovu priliku da mnogo ozbiljnije i na analitičniji način razgovaramo o ovoj ozbiljnoj temi, kakav je budžet za narednu godinu, sa mnogo više politike, a sa mnogo manje politikanstva.

Ono što bih još rekao, pošto ću iskoristiti vreme ovlašćenog, nije tema amandman, ali ću pomenuti sporazum sa Mađarskom samo kratko, iz prostog razloga što danas smo svedoci da imamo nikada bolje bilateralne odnose sa državom Mađarskom. To je nešto što se ne podrazumeva samo po sebi. To je nešto u šta je uložen veliki trud, veliki rad, želja, volja, strpljenje, tolerancija, kompromis. Znate, teško je izgraditi dobre odnose, još teže ih je očuvati, a vrlo lako ih je narušiti.

Zato ne razumem neke diskusije koje su se vodile i ovih dana, ali i na prethodnom sazivu sednice, gde se kritikuje podizanje spomenika žrtvama iz Drugog svetskog rata itd, jer osetljiva je to tema i može lako da nanese štetu bilateralnim odnosima. Ja zaista ne mislim da su ti komentari bili maliciozni, ali da su bili malo neodgovorni zaista smatram.

Da završim, da zaključim, znači, JS će u danu za glasanje podržati i budžet i prateće ekonomske zakone i sporazume i kadrovska rešenja koja su predložena ovoj Skupštini.

Još jednom apelujem na veće jedinstvo nacionalno i na veće saglasje. Hvala.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 10.11.2022.

Poštovani predsedavajući, prosto u ovih četiri dana govoreći o budžetu slušali smo svakakve paušalne odredbe, tipa reče mi Raša iz Velike Moštanice, čuo sam to od njega i slično. Nisam reagovao, ali zaista sada kao neko ko se bavi obrazovanjem i prosvetom morao sam da reagujem. Maločas je mladi cenjeni kolega pričao o tome kako u prosveti više od 50% zaposlenih radi na određeno vreme i kako su plate prosvetnih radnika ispod prosečnih plata u Srbiji.

Razumem mladog kolegu, on je bio u obrazovanju tako što je pohađao osnovu, srednju školu i fakultet, i čuo sam da je bio sjajan i čestitam mu na tome zaista, ali jedno je to, a drugo je baviti se obrazovnim sistemom i obrazovanjem. Kao neko ko je od 1993. godine u obrazovanju, kao radnik i kao neko ko radi u obrazovanju, a od 2006. godine kao neko ko se bavio obrazovnom politikom, odgovorno tvrdim da nisu tačni ni jedan ni drugi podatak.

Naime, podatak da je 50% radnika u obrazovanju na određeno vreme nije tačan. Kod mene u delokrugu moje odgovornosti, školska uprava u Jagodini koja pokriva Pomoravski okrug, taj procenat je manji od 15% i taman je toliki da je dovoljan da u našim planovima ne proizvede nepoželjne, neželjene tehnološke viškove i stavi zaposlene radnike u obrazovanju u jednu nezgodnu poziciju i ne izazove bilo kakav haos. Znači, postoji nešto što su planovi i postoji nešto što mi u obrazovnoj politici planiramo kada su u pitanju kadrovi u obrazovanju i zaista taj podatak ne da ne stoji, nego nije tačan.

Pri tome, mladi kolega, koji je zagovornik zapada i zapadne ideologije, treba da zna da za razliku od našeg obrazovnog sistema u većem delu obrazovnih sistema na zapadu ne postoji institut stalnog radnog odnosa u prosveti, već se stvaraju ugovori.

Koristiću i vreme ovlašćenog.

Osma sednica Drugog redovnog zasedanja , 25.11.2021.

Poštovani članovi Vlade, danas je 25. novembar, Svetski dan borbe protiv nasilja nad ženama. Drago mi je što su većina prisutnih članova Vlade u stvari dame. Mislim da ćemo imati dobre sagovornike za ovo što ja želim da kažem i da pitam.

Prosto, postoji jedna velika svetska akcija – 16 dana aktivizma u borbi protiv nasilja nad ženama. Mi iz Jedinstvene Srbije, naravno, kao što sam siguran i čitava Vlada Republike Srbije, smatramo da ta borba protiv nasilja nad ženama mora da traje 365 dana u godini, odnosno treba da bude permanentna i stalna. Svedoci smo da nasilje nad ženama je prisutno i u našem društvu. Svakodnevno imamo primere, raznorazne primere u našoj štampi i medijima.

Tako da ovo pitanje mogu da postavim premijerki, ali mogu i potpredsednici Vlade, koja je ujedno i predsednica Koordinacionog tela za ravnopravnost polova, kao i ministarki Kisić, čiji je deo verovatno nadležnosti i njenog ministarstva, ali i svim ministarkama prisutnim ovde. Prosto, koji je plan Vlade u borbi protiv nasilja nad ženama?

Svedoci smo da imamo primere i ljudi koji plediraju da budu lideri jednog dela građana Republike Srbije, koji se predstavljaju kao vođe određenih političkih opcija, grupacija, koji su takođe osvedočeni nasilnici nad ženama, za koje postoji službena beleška u policijskoj stanici na Vračaru da je tukao svoju ženu, da je tukao i njenog oca pred decom. Radi se o Draganu Đilasu. To nije novo, ali smatramo da ta matrica ponašanja od strane nekog ko pledira da bude javna ličnost, ko pledira da bude bitan i uticajan u našem društvu, zaista pruža jedan loš primer i treba ga stalno isticati i ponavljati svuda i na svakom mestu i da je to takođe jedan svojevrstan vid borbe protiv nasilja nad ženama.

Naravno, moje pitanje jeste ono koje sam vam postavljao i u ranijim prilikama. Šta su uradile institucije sistema sa tim slučajem? Gde je zapelo u procesu istrage nasilja nad suprugom koje je izvršio Dragan Đilas, lider Stranke slobode i pravde, ako se tako zove njegova stranka, i gde se stalo sa tim slučajem i zašto institucije sistema ne rešavaju to?

Mi iz Jedinstvene Srbije zaista smatramo da nasilje nad ženama jeste krivično delo koje ne zastareva. Mogao je Dragan Đilas da se nagodi sa suprugom, mi tu ženu zaista razumemo, samohrana majka, ali jednostavno institucije ne mogu da se nagode sa bilo kim kada je u pitanju krivično delo, a ovo jeste krivično delo za koje postoje svedoci, za koje postoji službena beleška i za koje postoje svi mogući dokazi. Hvala.

Osma sednica Drugog redovnog zasedanja , 25.11.2021.

Razumem vas kao predstavnike izvršne vlasti, da ne želite da komentarišete rad institucija koje su nezavisne od izvršne vlasti, ali ja kao narodni poslanik te institucije koje su nezavisne od izvršne vlasti nekako polažu računa Narodnoj skupštini Republike Srbije, pa sebi dajem za pravo da to komentarišem. Prosto, takvi slučajevi nasilja nad ženama, ne vidim reakciju tih zaštitnika građana i ostali nezavisnih institucija, koje najviše što umeju to je da potenciraju tu svoju nezavisnost od izvršne vlasti.

Zašto ovo kažem? Imali smo nedavno jednu situaciju da je inspekcija Poverenika za informacije od javnog značaja, išla u inspekcijski nadzor vinarije u kojoj, eto, slučajnoj, radi i zaposlen je sin predsednika Republike. U toj inspekciji, kasnije, istraživački novinari su otkrili da je jedan od članova te inspekcije, u stvari i član jedne opozicione stranke, i da je bila kandidat na lokalnim izborima te iste opozicione stranke.

Sada postavljam vama pitanje, da li su te nezavisne institucije nezavisne samo i isključivo od izvršne vlasti, od Narodne skupštine Srbije, od države Republike Srbije, a nisu nezavisne od opozicije i opozicionih političkih stranaka?

Prosto je čudno i simptomatično to da nezavisne institucije mešaju lične i privatne političke afinitete sa poslom koji rade. Postavljam pitanje, da li je moguće da neko ko je politički aktivista, i angažovan politički, radi u tim nezavisnim institucijama i kako se boriti protiv toga?

Drugo pitanje je ujedno i pohvala, mi smo mogli čuti od predsednika Republike juče da je napravljen novi program podsticaja za povećanje prirodnog priraštaja u Republici Srbiji. Znamo da je to jedan od najvećih problema naše zemlje i da je država rešena da se bori sa tom situacijom. Takođe, smo imali i podatak da je negde oko 53 hiljade ljudi za godinu dana manje u državi Srbiji nego što je bilo prethodne godine. Ta situacija naravno iziskuje reakciju države i raduje sama činjenica da će, kako je predsednik Republike rekao, da će se za svako prvo rođeno dete izdvajati oko 300 hiljada dinara ili nešto preko 2.500 evra, da će mladi bračni parovi imati čak i neku stimulaciju vezanu za kupovinu stanova.

Ono što je moje pitanje, jeste da li, verovatno ćete celovit program izneti narednih dana, ali da li recimo, država razmatra dodatne olakšice za trudnice i porodilje i za njihov radno-pravni status kada je u pitanju rađanje i stimulacija priraštaja. Hvala.

Trinaesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 27.05.2021.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, poštovana predsednice Vlade Republike Srbije, uvaženi ministri, dame i gospodo narodni poslanici, pre otprilike tri sada na svom fejsbuk profilu Marinika Tepić je postavila sledeće, citiram: „Dok čekamo privođenje Palme zbog podvođenja devojčica i žena, zašto novinari ne pitaju tužilaštvo šta radi, Dačića o blindama za dovoženje devojaka ili Vučića o druženjima u Bokeljki, umesto što prenose pomahnitalog Palmu. Tako se zatrpava ovo zlo“, kraj citata.

Dame i gospodo, da nije bolesno, ovo bi bilo smešno, a svakako je tužno. Možda je i dobro, jer je ova Đilasova seoska opajdara pokazala da jedino što zna jeste da širi podmukle laži po selu i ništa više od toga.

Postavlja se pitanje dokle ide granica bestijalnosti, bezobrazluka i pokvarenosti ove žene? Koje je to dno koje ona ne može dosegnuti? Pa, mi jedva čekamo da se oglasi tužilaštvo, da konačno stavi tačku na sve laži koje je ovo zlo izgovorilo.

Ova žena se sprda sa institucijama, sa ljudima, njihovim porodicama, sa građanima Srbije. Ne postoji niko koga ovaj Đilasov Pinokio neće provući kroz svoje blato. Pa, ona je nedavno ispred Višeg tužilaštva u Kraljevu rekla da je zadovoljna njegovim radom, a sada, pre tri sata, vidimo pita se šta rade. Ona je to isto tužilaštvo naterala da demantuje njene laži izrečene ispred zgrade samog tog tužilaštva o obećanju da će slučaj biti premešten u Tužilaštvo za organizovani kriminal. Jasno nam je da je lagala, da je htela da manipuliše Tužilaštvom u Kraljevu, da mu se naruga, da izvrši politički pritisak na ovu instituciju.

Ona podiže ulogu njenoj partiji pokera, jer su joj u rukama prazne karte. Nema svedoka, nema žrtava, jer je sve izmislila. Pri tome, ona nije tužila Dragana Markovića Palmu, jer zna da bi odgovarala za lažno prijavljivanje, već je Dragan Marković Palma reagujući na gnusne laži sam otišao u Tužilaštvo i tražio da se ispita istinitost njenih laži. Palma je tužio sve te lažove Đilasove i kriminalce i tražimo da institucije postupaju po tim tužbama.

Ova žena se kockarskim igrama ne kocka samo sa Draganom Markovićem Palmom, njegovom porodicom, ne kocka se samo sa emocijama i osećanjima građana Srbije koje je žestoko uznemirila svojim lažima, ona se kocka i sa ugledom naših institucija. Ona blati predsednika države, predsednika Narodne skupštine, ona blati svakog čoveka koji nije na Đilasovom platnom spisku i svakog od njih hoće da provuče kroz to svoje blato.

Moje pitanje vama, predsednice Vlade i vama gospođo Popović, kao ministarki pravde, jeste - da li postoje elementi krivičnog dela u ovoj njenoj izjavi na Fejsbuk profilu? Da li postoje elementi krivičnog dela u njenoj lažljivoj izjavi ispred Tužilaštva u Kraljevu? I, još jednom pitam, da li će nadležne državne institucije postupati po službenoj belešci iz decembra 2014. godine po prijavi Ive Đilas da je Dragan Đilas tukao nju i njenog oca? Ovde postoje žrtve, postoje svedoci, postoji krivac i to što su se oni nagodili, ako su se nagodili, ne oslobađa Dragana Đilasa krivice za porodično nasilje.

Postavljam i pitanje da li nadležni organi istražuju otkud Đilasu računi na egzotičnim destinacijama, da li je plaćao poreze i da li će mu ispitivati poreklo enormno stečene imovine? Mi iz JS smatramo da Đilasa nasilnika i tajkuna treba uhapsiti, da ne utiče na svedoke, da ne bi ponovio krivično delo nasilja u porodici i treba mu oduzeti pasoš da ne bi otišao u države sa kojima nemamo sporazum o ekstradiciji a na kojima je pohranio svoje skrivene milione. Hvala.

Trinaesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 25.05.2021.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa JS želi ovom prilikom da zatraži informaciju o nadležnim državnim organima o sledećem.

Naime, 7. decembra 2014. godine u Policijskoj stanici Vračar napravljena je službena beleška po prijavi bivše supruge Dragana Đilasa, Ive Đilas, po prijavi da je Dragan Đilas izvršio nasilje u porodici.

Naime, u toj službenoj belešci stoji da je Dragan Đilas 6. decembra oko 18.00 časova došao u stan Ive Đilas i njene porodice, da je napao Ivu Đilas, da je udario tasta, odnosno oca Ive Đilas, svog bivšeg tasta, da mu je naneo teške telesne povrede i da je pretio svojoj supruzi Ivi Đilas da će joj odrubiti glavu.

Po odlasku sa mesta na kome je vršio porodično nasilje i nasilje nad bivšom suprugom, Dragan Đilas je silazeći niz stepenice rekao nekom – pozovi policiju. To nam daje pravo da sumnjamo da je Dragan Đilas tim pozivom želeo da uz pomoć svog političkog i uz pomoć svog ekonomskog uticaja izvrši pritisak na nadležne državne organe i institucije.

Obzirom da je danas 2021. godina, tražimo informaciju da li se nešto po ovoj službenoj belešci radilo i preduzelo, ako nije, zašto nije, i tražimo da u tom slučaju, ako nije, da nadležni organi preduzmu sve zakonom dozvoljene i potrebne radnje.

Naime, radi se o predsedniku Stranke slobode i pravde, čoveku koji je osmislio lično, što preko svog radnika Marinike Tepić, i posejao više laži po Srbiji, nego što su poljoprivrednici posejali žita u poslednjih 10 godina. Oni za farmu kokošaka kažu da je mesto na kome se proizvodi droga. Oni blate funkcionere ove države, direktore javnih preduzeća, lokalne funkcionere, ali im to nije dosta i ništa im nije sveto. Oni nastavljaju u svom maniru da blate predsednika Republike, blate članove njegove porodice, smišljaju najgnusnije laži protiv dece predsednika Republike, a pri tome ne daju ni jedan dokaz i svoje laži plasiraju po medijima kao jednu krajnju istinu, baš kao i u slučaju Drana Markovića Palme.

Kao predsednik Stranke slobode i pravde, Dragan Đilas misli da je sloboda da lažeš koliko hoćeš i šta hoćeš i da pri tom ne odgovaraš. On slobodu vidi kao slobodu da tuče, da preti, ucenjuje, upada i razbija institucije, a da za to ne odgovara. On pravdu vidi tako što su pravda njegove laži. Te laži uzima kao činjenice kojima on podiže optužnicu i po kojima on presuđuje i da nikome pri tom ne da za pravo da se brani. To je Đilasova sloboda i to je Đilasova pravda

E, pa neće moći, neće moći. Pravda je jedino u institucijama države Srbije, a nije ni u Draganu Đilasu, ni u Stranci slobode i pravde, ni u jednoj drugoj političkoj stranci. Tome jednom za svagda moramo stati na put i zbog toga tražimo od organa da reaguju za slučaj porodičnog nasilja i nasilja nad ženama u slučaju gde imamo žrtve, gde imamo svedoka, gde imamo počinioca, odnosno krivca, a to je Dragan Đilas. Pravda za Đilasovu ženu i tasta. Hvala.

Dvanaesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 20.05.2021.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe JS želim da zatražim sledeću informaciju.

Naime, Dragan Marković Palma je danas dao sledeće kratko saopštenje.

„Tebe Dragane Đilase i tvoje izvođače najprljavijih i najpodmuklijih radova, što su me lažno napadali pozivam da idemo na poligraf. Poligraf nije materijalni dokaz za sud, ali poligraf je detektor laži. Đilase, ja sam tebe tužio i tvoje izvođače prljavih radova, kriminalce, lažove i prevarante, a ne ti mene. Tako da ja čekam kada će da započnu sudski procesi, a vi sve vreme lažete u medijima kako sam ja nešto uradio što nisam.

Zato te zovem siledžijo Đilase da idemo na poligraf sledeće nedelje, zarad javnosti i građana Srbije da saznaju da li je to što ste vi sve vreme lagali o meni tačno. Ti si Đilase napravio šemu kako da politički profitiraš na najprizemniji način, pa si pokrenuo svoje kriminalce, lažove i prevarante.

Siguran budi siledžijo Đilase da nećeg politički profitirati, jer tebi je mesto u zatvoru, a ne meni. Ti si tukao suprugu i tasta, sa teškim telesnim povredama i ispred dece i rekao da ćeš da odrubiš sebi glavu.

Treba tužilaštvo i sudstvo da se bavi i time kako si zaradio te tolike pare i da građani Srbije saznaju. Siledžijo, pošto nećeš ti i tvoji izvođači prljavih radova na TV, pa si odbio da imamo duel i na tvojoj televiziji, evo Đilase pozivam te da idemo sutra na poligraf.“

Informacija koju tražim jeste da li su i dokle su stigli organi u istraživanju navoda koje smo svi mi ovde narodni poslanici već mesecima iznosili, ali ne samo narodni poslanici, već i javnost i građani Srbije, da li i dokle su nadležni organi istražili informacije o enormno stečenom bogatstvu Dragana Đilasa i o novcu koji je iznesen na račune raznih egzotičnih destinacija?

Drugo pitanje je da li je pokrenuta istraga u slučaju službene beleške iz decembra 2014. godine u kojoj Iva Đilas bivša supruga Dragana Đilasa je okrivila Dragana Đilasa da je tukao nju i njenog oca, naneo im teške telesne povrede i pretio bivšoj supruzi da će joj odrubiti glavu. Hvala.

Treće vanredno zasedanje , 23.02.2021.

Poštovani predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, poznato je da je osamdesetih i devedesetih godina Holding industrija kablova - Jagodina bila jedan od zamajaca privrednog razvoja ne samo Jagodine i ne samo Pomoravlja, već jedan od najznačajnijih privrednih subjekata u Srbiji.

Krajem osamdesetih godina, početkom devedesetih u Holding industriji kablova radilo je skoro 10.000 radnika. Naravno, zbog svih dešavanja u našoj zemlji i okruženju, holding industrija kablova je zapala u ekonomske probleme i danas u industriji kablova radi nekoliko stotina radnika.

Mi kao poslanička grupa JS obratili su nam se radnici, odnosno udruženje radnika akcionara Holding industrije kablova – Jagodina, koja broji 2.500 članova i to udruženje je pokušavalo zadnjih godina i obraćalo se raznim institucijama od Privrednog suda u Kragujevcu, preko Ministarstva privrede, do Vlade Republike Srbije, kako bi našli put za ostvarenje prava stečenih iz radnog odnosa, radeći u Holding industriji kablova „Kablovi“ u Jagodini.

Tako da ću kao narodni poslanik iz Jagodine, prosto, želim da postavim pitanje Vladi Republike Srbije i da vidimo koji je to način, odnosno pitanje prvo je koji je organ, institucija, nadležan za sprovođenje UPPR, odnosno unapred pripremljenog plana i programa privatizacije Holding industrije kablova – Jagodine, koji je usvojen pre tri godine?

Drugo pitanje je kom organu, instituciji se radnici Holding industrije kablova – Jagodina treba da obrate u cilju zaštite svojih stečenih prava po osnovu radnog odnosa u ovom nekada veoma važnom i značajnom preduzeću?

Ovom prilikom bih samo hteo da kažem da se radi o više od 2.500 ljudi i da oni, prosto, traže odgovor koji je to put da oni ostvare svoja stečena prava. Hvala.