Rasprava o izmenama i dopunama Zakona o udžbenicima, naročito ova rasprava u pojedinostima, govori o tome da i dalje postoji jedna jaka i snažna želja opozicionih narodnih poslanika da dodatno politizuju stanje i da politizuju obrazovni sistem. Želja koja ni malo nije utihnula činjenicom da sve škole u Srbiji rade u potpuno jednom normalnom obrazovnom nastavnom procesu, u jednom normalnom radnom „modu“, da se tako kaže.

Naročito su u tome učestvovali oni koji su pokazali jedno krajnje nerazumevanje kako funkcioniše sam obrazovni sistem. Nije dovoljno biti nastavnik u školi, pa da smatrate da znate kako funkcioniše obrazovni sistem, jer odgovorno tvrdim da 90% nastavnika slabo, čak površno poznaje Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja. Sam kada sam prešao iz učionice u sistem ministarstva, trebalo mi je podosta vremena da shvatim kako taj sistem i na koji način funkcioniše, jer to nisu isti poslovi. Nije dovoljno, a pogotovo da ne pričamo o nastavnicima, odnosno profesorima na fakultetima koji su poprilično van te materije i jako slabo poznaju taj sistem.

Evo, imamo priliku i juče, o Petoj beogradskoj gimnaziji je pričao ekonomista koji zaista o tome ne poznaje i ne zna ništa, osim što ima jaku želju da utiče na političke procese i da koristi nastavnike, roditelje i učenike u političke svrhe.

Zašto se za ovo javljam i zašto ovo pričam? Iz prostog razloga, moj apel je roditeljima, učenicima, nastavnicima da vide šta se radi sa studentima trenutno i da shvate da će i oni doći na red da budu iskorišćeni kao studenti.

Za osnovu mogu vam dati izjavu profesora Pravnog fakulteta, Vladimira Jovanovića, koji je izjavio i obratio se studentima i rekao: „Otkud vama i ko vam je dao tapiju na proteste?“ Radi se o čoveku koji je opšte poznat kao najveći blokader, koji je najviše huškao studente na blokade univerziteta, o čoveku koji izgovara i najteže reči o svojoj državi i koji, s obzirom da smo ušli u izbornu godinu i da se izbori bliže, u stvari iskazuje ono što iskazuje većina opozicionih političkih aktivista, a to je da su studenti obavili svoj zadatak i da njima nije mesto više tu, da prepuste političarima koji su iz iskoristili i koji su ih sve ovo vreme, svih ovih godinu dana huškali na blokade fakulteta, na blokade ulica itd.

Jednostavno, profesor Jovanović je u ime svih onih koji su ih huškali na to što čine, rekao im je: „Više nam vi ne trebate, iskoristili smo vas i odbacili smo vas u otpad.“

Eto, ja prosto želim da i ovo ostalo vreme iskoristim da kažem da je Zakon o udžbenicima, odnosno zakon o izmenama i dopunama Zakona o udžbenicima dobar, jer konačno uvodi red na tržište udžbenika. Ovaj zakon ne može da se kritikuje sa stanovišta samo tržišta i narušavanja tzv. „principa“ slobodnog tržišta, jer to ne postoji nigde u svetu. Jednostavno, udžbenici, naročito oni udžbenici koji se bave nacionalnim identitetom svuda u svetu se njima posvećuje posebna pažnja i mislim da država konačno mora da uvede u red i da ne dozvoli da, recimo, hrvatski izdavači, odnosno njihove ćerke firme u Srbiji, naše obrazovne i vaspitne sadržaje objašnjavaju na njima svojstven i odgovarajući način. Ja samo tome mnogo više pričao na Odboru za obrazovanje, ne bih da dalje širim tu priču.

U svakom slučaju, poslanička grupa Jedinstvene Srbije će glasati za ovaj zakon i naravno neće glasati za ovaj amandman. Hvala.

Poslovnik je Poslovnik.

Vidim da je premijer Macut otišao, a s obzirom da tu nisu ni ministar finansija, ni ministar energetike, moje prvo pitanje o NIS-u odlazi ad akta, mada sam siguran da vredno rade na tome i s obzirom na informacije iz Hrvatske, gde je JANAF rekao da očekuje pozitivnu odluku za produženje licence na 50 dana, ja sam siguran da je to rezultat njihovog predanog rada, zajedno sa predsednikom Srbije. Zato prelazim na pitanje ministarki Snežani Paunović.

Poštovana ministarka, predstoje nam lokalni izbori u Mionici, Negotinu i Sečnju u nedelju, 30. novembra. Video sam da ste u ponoć, između 14. i 15. novembra zaključili birački spisak. Danas smo mogli čuti od opozicionih poslanika da već počinju da traže opravdanja za debakl koji će doživeti na tim lokalnim izborima, pominjući svakojake izgovore. Pominjali su svašta, ali pčele i birački spisak nisu uzimali u usta. Pčele, jer su shvatili koliko im je to bilo glupo, a birački spisak jer im je taj argument izbijen iz ruku izmenama Zakona o centralnom biračkom spisku.

Moje pitanje vama, kao resornoj ministarki - dokle se stiglo sa izradom pratećih akata koje treba da donesete nakon izmene Zakona o jedinstvenom biračkom spisku, ali i kako teku pripreme za organizaciju tih izbora u nedelju, da li ima bilo kakvih administrativnih problema i da li možda građanima Negotina, Mionice i Sečnja želite da date neke smernice, odnosno uputstva ili pojašnjenja oko samog toka glasanja?

Takođe, moje pitanje vama je i o mreži jedinstvenih upravnih mesta. Jedinstvena upravna mesta predstavljaju naime ključni iskorak ka upravi usmerenoj ka građaninu, omogućavajući da se više administrativnih usluga završi na jednom mestu, brzo, efikasno i uz značajnu uštedu vremena. Time se ne unapređuje samo funkcionalnost javne uprave, već i poverenje građana u institucije.

Da li je plan vašeg ministarstva da dalje širite mrežu jedinstvenih upravnih mesta u lokalnim samoupravama širom Srbije, s obzirom da znam da ste već sa nekim lokalnim samoupravama, između ostalih i sa onom iz koje dolazim, već nešto i radili?

Ministru Tončevu, vi, poštovani ministre, već više godina kao ministar radite na rešavanju problema nerazvijenih opština i prosto otkako vas znam, a znam vas jako dugo i baveći se politikom uvek ste se zalagali za ravnomerni regionalni razvoj, pitao bih vas da mi prosto uporedite stanje u nerazvijenim opštinama pre 10-15 godina i danas. Hvala.

Hvala.

Slažem se sa vama ministarka. Hteo sam i vama da postavim pitanje, s obzirom da ste bili nedavno u Kini, mislim da ste se pre desetak dana vratili. U isto vreme je jedna delegacija iz Jagodine bila u poseti Kini. Mislim da je to zemlja koja ima, da kažem, neslućene mogućnosti za investiranje. Ona investira širom sveta. Program „Pojas i put“ je jednostavno nešto što je svetski projekat. Mislim da za pojmove naše male srpske ekonomije Kina može biti bitan resurs za nas. Pitanje je da li možemo da očekujemo neke nove investicije iz Kine?

Slažem se i sa vama ministarka. Bili ste u Rekovcu. Rekli ste da tamo postoji selo sa jednim stanovnikom. Postoji i izdvojeno odeljenje osnovne škole sa dva učenika, odnosno sa jednim učenikom iz sela i jednim učenikom koji je dete učiteljice koja predaje u tom selu, znači bukvalno dva.

Kada smo već kod tih škola i obrazovanja, ja bih postavio pitanje ministru prosvete Dejanu Vuku Stankoviću, ministre kada smo vas birali za ministra prosvetu u aprilu ja sam rekao da vam čestitam na hrabrosti, jer u tom trenutku većina bi odustala od toga. Vi ste se prihvatili tog posla i od vašeg izbora do danas situacija u obrazovnom sistemu se dosta izmenila, sem usamljenih slučajeva. Univerzitetsko obrazovanje funkcioniše normalno. Mislim da tu nema nekih većih problema. Fakulteti, univerziteti kako-tako, vraćaju se u neki redovni hodogram.

Ovih dana usvojićemo izmene i dopune Zakona o udžbenicima. U decembru školske uprave kreću sa planiranjem upisa za srednje škole. To je neki proces koji teče.

Međutim, u vreme ove krize, društvene, koja je generisana dobrim delom i u obrazovnom sistemu pokazale su se i neke, kako bih rekao, slabosti, ali i prednosti našeg obrazovnog sistema.

Moje pitanje je u tom smislu, planira li Ministarstvo prosvete neke opsežnije zakonske zahvate u cilju otklanjanja uočenih nedostataka tokom kriznog perioda, naročito kada je u pitanju visoko obrazovanje? Taj deo obrazovnog sistema koji je u jednom trenutku otet od države i pre svega od najvećeg dela studenata kojima je onemogućeno da se školuju u jednom periodu zahvaljujući nezakonitom postupanju rukovodstva, naročito Beogradskog univerziteta i naročito rektora Đokića.

Pitanje za ministra, ali je otišao Ministar Vujić. Odustajem od tog pitanja.

Hteo bih samo još da pojasnim, ministarka Mesarević je bila u Kini i prosto da nam obrazloži, odnosno građanima Srbije, mi znamo ovde, većina nas, koje su to mogućnosti i šta sve pruža…

Evo ga i ministar Vujić. Da završim sa tim. Dakle, ministre Vujiću, za vas imam jednu molbu i jedno pitanje. Molba je da na Visokom savetu tužilaštva čiji ste član po položaju, vrhovnoj javnoj tužiteljki Zagorki Dolovac prosledite ili prenesete moj zahtev i najvećeg broja narodnih poslanika da podnese ostavku i skrati nam muke oko obuzdavanja njenih nezajažljivih ambicija da sebi omogući još jedan mandat.

Nije problem što će sebi omogućiti jedan mandat, već tom ostavkom bi pre svega odblokirala funkcionisanje tog važnog dela države.

Moje pitanje je da li možete da preduzmete određene zakonske mere da se ne dešava, kao da se desilo opet pre nekoliko dana, da je po ko zna koji put sudija Majić izašao u medije…

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, ovom prilikom ću postaviti pitanje vrhovnoj javnoj tužiteljki Zagorki Dolovac. Gospođo Dolovac, postavljam vam pitanje da li ćete i kada ćete podneti ostavku na mesto Vrhovno javnog tužioca i zašto nećete?

Na prošloj sednici Narodne skupštine Republike Srbije tražio sam vašu ostavku. Događaj i u tužilaštvu nakon te sednice, samo su potvrdili da sam bio u pravu. Vašim činjenjem i ne činjenjem došlo je do svojevrsne blokade i opstrukcije rada Visokog saveta tužilaštva zbog koje je došlo i do poništavanja konkursa za popunjavanje tužilačkih mesta.

Tužilaštva su suočena sa nedostatkom kadrova, koji će u narednom periodu biti još veći, jer će dobar broj tužilaca otići u penziju. Time ste doveli u nezavidan položaj tužilaštva širom Srbije i onemogućili funkcionisanje ove važne pravosudne grane.

Svojim činjenjem i ne činjenjem ste bukvalno podelili tužilaštva na vaša i nezavisna i samostalna. Imamo situaciju da po istim predmetima imamo potpuno različita postupanja tužilaštva. Svojim činjenjem i ne činjenjem doveli ste građane Srbije u poziciju da vam više niko ne veruje i da su građani Srbije skeptični po pitanju mogućnosti da dođu do pravde i istine.

Nije li vas makar malo sramota što ste Srbiju i njene građane i tužilaštvo, kao važan sektor naše države i društva, doveli u takvu situaciju? Osećate li makar malo odgovornosti za to ili se kod vas jedino računa vaša fotelja vrhovnog javnog tužioca?

Neću ni da pomislim da je razlog druge prirode i da ste vi jednostavno u poziciji da ne odlučujete o sebi samoj, odnosno da vam neko drugi nalaže da ostanete na poziciji na kojoj ste.

Vi ste svojim činjenjem i ne činjenjem doveli čitavo društvo, državu Srbiju i njene građane u stanje opšteg nepoverenja u rad tužilačke, pravosudne grane. Doveli ste u pitanje poverenje javnosti u Tužilaštvo i time naneli ozbiljnu štetu ugledu javno-tužilačke funkcije, što je po članu 103. stav 1. Zakona o javnom tužilaštvu dovoljan razlog za prestanak vršenja javno-tužilačke dužnosti.

Povredili ste i član 51. Zakona o javnom tužilaštvu, gde u stavu 2. stoji da je nosilac javno-tužilačke funkcije dužan da postupa i odlučuje nepristrasno, kao i da očuva poverenje u nepristrasnost u svom radu.

Krivi ste za nepostupanje u slučajevima izazivanja panike, kao što je u slučaju izmišljenog zvučnog topa, izmišljene smrti pretučenog momka u Valjevu koji uopšte i nije postojao kao takav, izmišljenog seksualnog uznemiravanja studentkinje i izmišljotine da je policija pretukla studentkinju Poljoprivrednog fakulteta. Ako to nisu krivična dela izazivanje panike, onda ne znam šta su.

Povredili ste član 53. Zakona o javnom tužilaštvu, koji nalaže javnost u radu javnog tužioca i nosioca javno-tužilačke funkcije. Vas nigde nema. Sve vreme vršenja svoje dužnosti vrhovnog tužioca vi ste ignorisali svoju zakonsku obavezu vezano za javnost u svom radu. Svojom netransparentnošću, izazvali ste podozrenja i sumnju u pravedno postupanje pravosudne grane na čijem ste čelu.

Nema čoveka u ovoj sali koji vam više veruje. Vi polažete račune Narodnoj skupštini, eto jednog razloga da podnesete ostavku. Prekršili ste i član 54. Zakona o javnom tužilaštvu, jer ste tolerisali političko delovanje pojedinih tužilaca, čak i otvoreno anti-državno ponašanje, ako niste imali dovoljno autoriteta ili možda niste imali dovoljno volje, a možda ste se i slagali sa političkim stavovima dotičnih tužilaca.

Član 107. Zakona o javnom tužilaštvu u stavu 1. kaže da odluka o prestanku javno-tužilačke funkcije vrhovnog javnog tužioca donosi Narodna skupština, a na predlog Visokog saveta tužilaštva posle sprovedenog postupka u kojem se utvrđuje razlog za prestanak javno-tužilačke funkcije i vrhovnog javnog tužioca.

Imamo Narodnu skupštinu, imamo razloge za vaše razrešenje, ali ste vi, kako smo videli, upravo iz tih razloga paralizovali rad Visokog saveta tužilaštva. Hvala.

Hvala, predsedavajuća.

Uvaženi ministri u Vladi Republike Srbije, dame i gospodo narodni poslanici danas govorimo o najvažnijem zakonu o kome raspravljamo u toku jedne godine, a to je svakako budžet.

Ovaj budžet za 2026. godinu nešto se razlikuje od budžeta kojeg smo donosili, recimo, u periodu od 2012, 2013. do 2016. godine, kao na primer i oni budžeti koje smo donosili u periodu od 2016. do 2020. godine.

Naime, u periodu od 2012. do 2016. godine, budžet je bio restriktivan i bavio se konsolidacijom naših javnih finansija, narodski rečeno – spašavali smo državu od bankrota.

U tom periodu u potpunosti smo stabilizovali naše finansije, uveli jasnu fiskalnu disciplinu, stabilizovali sve naše makroekonomske parametre.

Od 2016. do 2020. godine budžeti koje smo glasali imali su tu razvojnu komponentu, bili su usmereni na zapošljavanje ljudi, otpadanje novih radnih mesta, dovođenje direktnih stranih investicija, ali i snažan infrastrukturi razvoj.

Ovaj period obeležio je snažan ekonomski razvoj, uvećanje deviznih zlatnih rezervi i drastično smanjenje nezaposlenosti.

Godine 2020. i 2021. bile su godine pandemije Korona virusa kroz koje je Srbija prošla kao jedina ili jedna od dve ako se ne varam zemlje u Evropi koje nisu imale negativnu stopu rasta BDP-a i koja je zahvaljujući odgovornoj ekonomskoj politici i u prethodnim periodima i tada uspela da obezbedi građanima, da vas podsetim i četiri vrste vakcina, adekvatnu zdravstvenu zaštitu, da obezbedi, ministar Mali se jako dobro toga seća jer je obrazlagao ovde u Skupštini, dakle, da obezbedi finansijsku pomoć mladima, penzionerima, različitim kategorijama stanovništva ali i da obezbedi i finansijsku pomoć privrednim subjektima.

Godine razvoja su se nastavile i u postkovid godinama iako je svet iz postkovid godina ušao u snažnu geopolitičku krizu, koja sama po sebi podrazumeva i ekonomsku krizu. Lanci snabdevanja koji su bili poremećeni još za vreme pandemije Korona virusa dodatno su poremećeni ratom u Ukrajini bliskoistočnom krizom.

Geopolitička borba u čijoj osnovi se nalazi borba za izgradnju novog, drugačijeg svetskog poretka, izgradnja jednog multipolarnog sveta sa jedne strane i očuvanja postojećeg unipolarnog svetskog poretka sa druge strane dovela je do ekonomske krize, energetske krize, do pojave za masovnim posezanjem za ekonomskim sankcijama. U takvom okruženju ekonomija većine država sveta više su se vodile političkim nego ekonomskim razlozima i logikom.

Srbija kao mala evropska zemlja, samim tim i mala ekonomija, pokazala se veoma otpornom na ekonomske nedaće koje su pogodile svet, pre svega zbog jedne odgovorne ekonomske politike, kako mi iz Jedinstvene Srbije volimo da kažemo – domaćinske politike.

Ni jednog trenutka naša ekonomija nije upala u recesiju, stopa rasta je uvek bila pozitivna. Ove godine će biti na nivou od 2,3% BDP-a i sve vreme se radi na smanjenju stope zaduženosti koja je danas jedna od najnižih ikada u Srbiji i iznosi 43% BDP-a. Stopa nezaposlenosti je na 8,5%, a inflaciju smo vratili u ciljanje okvire od oko 3,7%.

Na nižu stopu rasta od projektovana najviše je uticao pad u oblasti građevinarstva, naročito u delu niskogradnje, ali i pad u oblasti usluga i nešto lošija poljoprivredna godina.

Budžet za 2026. godinu usmeren je na dalje povećanje životnog standarda građana sa jedne strane, ali ima i svoj investicioni karakter i uz sve to je socijalno odgovorna.

Projektovani rast BDP-a za narednu godinu iznosi 3%, rast investicionih aktivnosti biće 6,9%, što uz povećanu domaću potrošnju rast IKT sektora, kao i rast usluga biće glavni generator privrednog rasta u 2026. godini.

Kada govorimo o direktnim stranim investicijama, nakon lošije prve polovine godine, u drugom delu ove godine došlo je do ponovnog napretka koji će se, siguran sam, nastaviti i u narednoj godini. To nam daje sigurnost u dalji industrijski rast, odnosno rast industrijske proizvodnje u narednom periodu.

Jedinstvena Srbija je uvek ulagala napore po pitanju dovođenja stranih investitora i otvaranja novih radnih mesta. Evo, pre deset dana jedna delegacija iz Jagodine je boravila u Kini, napravila dobre kontakte i dogovore. U isto vreme u Kini je bila i ministarka privrede i brojni naši državnici i jednostavno su se vrlo često čak putevi ukrštali i to je dobro.

Dovođenje stranih investicija mora biti prioritetan posao i u narednom periodu jer je to jedan od motora razvoja naše ekonomije, rasta životnog standarda naših građana. U to ime podržavam i činjenicu da su i ovim budžetom opredeljena značajna sredstva za subvencionisanje ovog posla.

Budžet za poljoprivredu je zadnjih godina napravio veliki iskorak. U ovom Predlogu budžeta opredeljeno je negde oko 145 milijardi dinara ili 7,1% ukupnog budžeta za poljoprivredu, od toga čak 116,5 milijardi dinara za subvencije u poljoprivredi. Politika subvencionisanja poljoprivrede i poljoprivredne proizvodnje daje dobre rezultate. Ono što bi trebalo uraditi u narednom periodu jeste znatno veće ulaganje u poljoprivrednu infrastrukturu.

Dosta smo uradili po pitanju saobraćajne infrastrukture. Puno smo uradili na energetskoj infrastrukturi i u narednom periodu treba raditi na poljoprivrednoj infrastrukturi, odnosno revitalizaciji postojećih i izgradnji novih sistema za navodnjavanje i odvodnjavanje, izgraditi dodatne kapacitete za skladištenje poljoprivrednih proizvoda, hladnjača, uvesti dodatni red na tržištu poljoprivrednih proizvoda kako bi se iskorenili ilegalni nakupci, ali i staviti akcenat na intenzivnu poljoprivrednu proizvodnju, organsku poljoprivrednu proizvodnju, kvalitetnu poljoprivrednu proizvodnju i ulaganje u prerađivačke kapacitete.

Obnavljanje stočnog fonda u našim selima takođe treba da bude jedan od prioriteta agrarne politike. To između ostalog znači i obuzdavanje uvozničkog lobija. Ako smo mogli da obuzdamo uvoznički lobi u trgovini time što smo rekli da naši trgovinski lanci moraju da imaju domaće proizvode u ponudi, to isto možemo da uradimo i u poljoprivredi i da zaštitimo na taj način naše poljoprivredne proizvođače.

Što se tiče poljoprivrede, možemo biti zaista jako zadovoljni ovim budžetom i sredstvima koja su predviđena za subvencije, ali da u narednim godinama razmišljamo i o sve jačem razvoju poljoprivredne infrastrukture.

Govorili ste, ministre Mali, da je od 2012. godine izgrađeno 608,7 kilometara auto-puteva i da će samo u ovoj godini biti otvoreno 97,8 kilometara auto-puteva.

Veoma je važna izgradnja brzih pruga i u to ime podržavam vaše reči da je prioritet brza pruga Beograd-Niš. Ta brza pruga prolaziće kroz Jagodinu, mesto iz koga dolazim. Ono što molim da se razmotri jeste činjenica da ta pruga prolazi maltene kroz centar grada i da deli Jagodinu na dva dela. Veliki deo građana Jagodine moli da se preplanira trasa brze pruge kroz grad i da ona prođe po obodu grada, odnosno između grada i industrijske zone, jer bi to imalo veliki ekonomski, ekološki i urbanistički značaj.

IKT sektor je u prethodnoj godini beležio rast od 12,9%. Srbija mora da nastavi sa razvojem ovog sektora i ima sve uslove da bude lider u regionu u ovoj oblasti.

Otvaranje naučno-tehnoloških parkova, DATA centara, razvoj veštačke inteligencije, razvoj podrške startap programima jesu način da se sa ovogodišnjih otprilike blizu 4,5 milijarde izvoza ovog sektora, IKT sektora, i 12,9% rasta vrlo brzo dođe do znatno većih sredstava od ove grane privrede.

Rekoh da je ovo budžet usmerenje na uvećanje životnog standarda građana. Projektovan je rast penzija, rast plata u javnom sektoru. Projektovan je rast minimalne plate. Nastavlja se projekat subvencionisanja stambenih kredita za mlade.

Vi ste, ministre, rekli da je prosečna zarada u septembru bila 931 evro, a da će u decembru preći granicu od 1000 evra, a da je 2012. godine prosečna plata bila oko 300 evra. Minimalna zarada je povećana za samo godinu dana za 37% i iznosi 551 evro, a 2012. godine je iznosila negde oko 15.700 dinara.

Doneli smo Zakon o alimentacionom fondu, kojim smo obezbedili finansijsku sigurnost samohranim majkama. Tu je i Fond za stanove za mlade, koji je jedan od najboljih programa za poboljšanje kvaliteta života mladih ljudi kod nas.

Ovaj budžet se donosi u jednom izuzetno teškom momentu za državu, Srbiju koja ni kriva, ni dužna je kolateralna šteta u borbi golijata. Pričam o aktuelnoj energetskoj krizi oko gasa, naročito oko NIS.

Čuli smo danas predsednika Aleksandra Vučića da je ostalo svega par dana za rad NIS. Čuli smo da zbog sankcija kojima je nepravedno izložena NIS, iako su sankcije uvedene Rusiji, neće dozvoliti da naša država dođe u situaciju da trpi.

Vlada je podržala danas predlog, i to pozdravljamo mi iz JS, predsednika da se ruskim partnerima da 50 dana da se dogovore sa potencijalnim kupcima kako bi se izbegla nacionalizacija kompanije.

Predsednik je zatražio da produži licencu NIS-u za 50 dana, što je takođe dobro, znajući da je i do sada država Srbija i njeno rukovodstvo mudro upravljalo kriznim situacijama. Setimo se poplava 2014. godine. Već sam pričao o koronavirusu 2020/2021 godine.

Siguran sam da ćemo i ovu kriznu situaciju rešiti u najboljem interesu države Srbije i njenih građana.

Uostalom, kada bi se obistinile vesti da je Ukrajina pristala na američki plan od 28 tačaka i da su se u Abu Dabiju sastali ruski i američki zvaničnici, čitava ova kriza oko NIS-a rešila bi se još lakše, ali, znate, napetosti su najveće na kraju bitke i tada najčešće stradaju oni nevini. Zato podržavamo mudru odluku predsednika Aleksandra Vučića i Vlade Republike Srbije koju su doneli danas.

Poslanička grupa Dragan Marković Palma smatra da je predloženi budžet kontinuitet jedne odgovorne ekonomske politike i mi ćemo u danu za glasanje podržati taj budžet.

Takođe, mi ćemo podržati i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o udžbenicima jer će se na taj način uvesti red na tržištu udžbenika, datim našim učenicima bolji i kvalitetniji sadržaj i osim obrazovnih sadržaja udžbenicima ćemo vratiti i vaspitnu funkciju.

Danas ovde u ovoj sali, ali i na skupštinskom Odboru za obrazovanje, pojedinci su kritikovali izmene i dopune Zakona o udžbenicima jer smatraju da je sasvim u redu da nam hrvatski izdavači, odnosno njihove ćerke firme štampaju udžbenike, da na svoj način obrađuju teme od vitalnog značaja za naš obrazovni sistem i vaspitanje budućih generacija.

Kao neko ko punih 20 godina sprovodi obrazovnu politiku Republike Srbije na jednom delu njene teritorije apsolutno se ne slažem sa pomenutim kritizerima i smatram da su predložene izmene i dopune zakona veoma važne za očuvanje naše kulturne baštine, za kvalitetan obrazovno-vaspitni proces u našim školama.

Uostalom, vidimo šta nam se u poslednjih godinu dana servira iz Hrvatske. Vidimo taj nacionalistički zanos kod naših komšija, nacionalistički zanos najčešće i konstantno potpaljivan mržnjom prema srpskom narodu. Vidimo i da brojni blokaderski nalozi se vode iz Hrvatske. Mi jednostavno tome moramo stati na put.

Uostalom, izmene i dopune Zakona o udžbenicima su u potpunom skladu sa odredbama Deklaracije donesene na Svesrpskom saboru i tu Deklaraciju smo usvojili ovde u ovom parlamentu i ne vidim nikakav problem sa tim.

Još jednom da ponovim, u danu za glasanje poslanička grupa Dragan Marković Palma – Jedinstvena Srbija podržaće sve ove predložene tačke dnevnog reda.

Hvala.

Hvala, predsedavajuća.

Dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa Dragan Marković Palma – Jedinstvena Srbija smatra da je uloga Regulatornog tela za elektronske medije, u javnosti poznatiji kao REM, jako važno i stoga smatramo i zato smo veoma ozbiljno pratili proces predlaganja kandidata i daćemo svoj doprinos u izboru kandidata za ovo važno regulatorno telo.

Elektronski mediji su danas najuticajniji i najbrojniji oblik medija, dovoljno moćni, kako neko reče, da nevine naprave krivima, krive nevinima.

Razvojem interneta sa početka ovog milenijuma došlo je do eksplozije različitih elektronskih medija, do stvaranja svojevrsne medijske džungle. Tako velika konkurencija dovela je do toga da mediji sve više jure za senzacionalizmom, pritom često ne birajući sredstva, uključujući i kreiranje lažnih vesti i drugih nedozvoljenih tehnika i zloupotreba.

Tako smo mogli videti i pojedine elektronske medije, televizije u prethodnih godinu dana koje su pretvorene u štabove za sprovođenje obojene revolucije u Srbiji, što je nezabeležen primer delovanje neke televizije u svetu.

Zakon o elektronskim medijima jeste taj koji uređuje ovu sferu, ali mora postojati i nezavisno telo koje će imati kontrolnu ulogu. Otuda je REM veoma važan i zato se danas bavimo ovim telom, pre svega kako bismo uredili naš medijski prostor na valjan način.

Pred nama je 18 kandidata koje nam je dostavio Odbor za kulturu i informisanje, koji su predloženi iz devet društvenih oblasti, kako je definisao Zakon o elektronskim medijima. Naravno da je i javnost zainteresovana za izbor REM-a i naravno da su se odmah pojavili oni koji pokušavaju da čitav postupak i sam izbor unapred dezavuišu.

Juče je na televiziji koja je do sada prekršila ama baš svako pravilo koje je mogla da prekrši po Zakonu o elektronskim medijima, koja je u zadnjih godinu dana bila štab obojene revolucije u Srbiji i koja se najviše bavila medijskom opstrukcijom izbora članova REM-a, a to je naravno televizija N1, na toj televiziji videh Radeta Veljanovskog kako kaže da ne očekuje da ćemo dobiti konstruktivan Savet REM-a koji će zaista moći da reši probleme koji su se, kako kaže, nagomilali. Citiram: „Vidim, znajući ljude koji su predloženi, da možemo da imamo sasvim sigurno tri dobra, konstruktivna člana Saveta, možda četiri, a vrlo teško pet. Zašto je to važno? Jer se neke odluke donose dvotrećinskom većinom sa šest glasova“, kaže Rade Veljanovski.

Naravno znamo Radeta Veljanovskog i znamo zašto on unapred nema nikakvo očekivanje od izbora novog Saveta REM-a. Prvo zato što ne može da prežali da lično nije član Saveta REM-a, jer je Rade uvek imao taj merak, a drugo jer bi voleo da REM ne bude nezavistan, već naprotiv da bude skrojen po njegovim merama i da svaka glava REM-a ima istu frizuru kao Rade Veljanovski.

Sada bih malo analizirao tu kratku, ali sadržajnu izjavu Radeta Veljanovskog zato što kroz tu njegovu izjavu možemo videti želju onih, ako ništa više, makar podržavaju obojenu revoluciju u Srbiji.

Na početku odmah kaže da vidi tri dobra kandidata. Naravno da znamo da su Radetu najbolji Antonela Riha i Rodoljub Šabić, a trećeg nije mogao da izbegne iz kolegijalnih razloga, a iz ideoloških bi ga verovatno izbegao.

Da vidimo ko je Rodoljub Šabić? Advokat i bivši Poverenik za informacije od javnog značaja, čovek koji je i te kako pumpao obojenu revoluciju poslednjih godinu dana. On je na TV štabu obojene revolucije širio paniku o navodnoj upotrebi zvučnog topa. On je jedan od onih o kojima sam pričao kada sam govorio o ne postupanju Tužilaštva na prethodnom zasedanju, odnosno po prethodnoj tački dnevnog reda pre neki dan. On je 24. oktobra izjavio, citiram, da institucije na neki način ćute uprkos činjenici da su upotrebu neke vrste oružja potvrdile i nevladine organizacije i ispitano 150 ljudi.

U istom tom štabu obojene revolucije TV N1, sa osvedočenim srbomrzcem Naimom Leo Beširijem, on je pozivao na novi 5. oktobar i rekao, citiram: „Mi smo, dakle, u situaciji koja je takva kakva je, ona nije ni slučajno dobra i može, ako ne dođe do raspleta u pozitivnom smislu, da eskalira i u krajnje neprijatno, čak i tragično, jednostavno ostaje mi da se nadam da vlast to razume, dakle batina ima dva kraja“. To su reči onog ko pledira da bude član REM-a.

Rodoljub Šarić nije kandidat samo za REM, on je već član Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu, poznati RERI, koji je, prema podacima koje je sam RERI objavio na svoj sajtu, 2023. godine prihodovao 631.932 evra, dok je godinu dana ranije inkasirao 413.316 evra. Znači, za dve godine milion evra. Donatori su američki USAID, britanska ambasada u Beogradu, Rokfeler fondacija, Vlada Holandije, kao i niz domaćih nevladinih organizacija poput Fondacije za otvoreno društvo, poput CRTE i organizacije „EU za tebe“.

Slične i još gore stvari dotični je postavljao na omiljenoj platformi „H“. Recimo 2012. godine na godišnjicu hrvatske „Oluje“ on postavlja tvit, slušajte – vazduh trepti kao da nebo gori, sprema se oluja. To je postavio kandidat za člana REM-a 2012. godine na godišnjicu, na dan obeležavanja godišnjice „Oluje“. Ili kada je 2019. godine od svog samosaplitanja pokušao da napravi slučaj politički motivisanog napada. Na njegovu žalost nadzorne kamere su otkrile da se čovek, buljeći u mobilni telefon, ne gledajući kuda ide, sapleo, pao i posekao po licu.

Antonela Riha, novinarka sa višedecenijskim iskustvom rada, nažalost, uglavnom protiv interesa Srbije, aktivno podržava obojenu revoluciju, ideološki se potpuno uklapa u matricu Dinka Gruhonjića i Jove Bakića, napada patrijarha Porfirija koga naziva administratorom SPC, pokušavajući da izmisli nekakav raskol u Svetom Sinodu SPC i u crkvi uopšte. Takođe, smatra da je u Srebrenici počinjen genocid i ona postavlja svašta na društvenoj mreži „H“, ali moram priznati da nema taj udvorički manir prema blokaderima kakav ima Rodoljub Šabić, ni približno sličan, čak se i ne libi da uputi i po koju kritiku blokaderima.

Antonela Riha je izjavila da je profesionalni motiv zato što je pristala na kandidaturu to što je više decenija svedok pritiska na medije. Citiram: „Danas mi se čini da su mediji u gorem položaju, imamo zakone koji su pisani po evropskim standardima, ali se ne poštuju“ i kaže: „upravo je proces izbora za Savet REM pokazao kako se zakoni ne poštuju“. Ipak joj ne smeta da i po tom njoj nezakonitom izboru bude kandidat. Nije to licemerno, ne. Sada mi moramo kao u onoj priči o magarcu i zmiji da izaberemo jedno od ovo dvoje. To su ti dobri kandidati po Radetu Veljanovskom.

Dodaje još Rade da su oni i konstruktivni. Postavlja se opravdano pitanje – šta je po Radetu konstruktivni član REM-a? Podrazumeva se da su to oni kandidati po uzusima opozicije, Picule, Bartulice, Šidera, Šenaha. Oni kandidati koji su svoji, koji su okrenuti struci, oni nisu konstruktivni.

Kaže Rade da može videti i četvrtog, teško petog člana, ali je važno da bude šest tih konstruktivnih, jer se neke odluke u Savetu REM-a donose dvotrećinskom većinom. Tu dolazimo do srca i duše Radeta Veljanovskog. Znate za koju odluku je potrebna dvotrećinska većina u Savetu za elektronske medije, odnosno REM-u. Savet regulatornog tela za elektronske medije – REM donosi dvotrećinskom većinom, šest od devet članova, odluke koje se tiču izbora članova upravnih odbora javnih servisa, što znači RTS i RTV.

Ova specifična kvalifikovana većina je prema Zakonu o elektronskim medijima je potrebna za najvažnije odluke koje se tiču funkcionisanja javnih servisa u Srbiji, a za ostalo je potrebna prosta većina od prisutnih. To je ono što muči Radetovu dušu i to pokazuje kako javne medijske servise zamišljaju opozicija i blokaderi i zato su danima blokirali rad RTS-a. Znate zašto? Njima ne treba slobodan javni servis. Njima treba lojalan javni servis.

Građani znaju da se nama na vlasti baš i ne sviđa kako izveštava RTS i kako funkcioniše, ali nismo preko REM-a uticali ni na uređivačku politiku, niti na kadrovsku politiku. Danas RTS svakako nije Vučićev RTS, jer da jeste ne bi urednik RTS-a Ivan Plavšić javno poželeo svima iz vlasti da im deca umru od raka i nazvao stokom neprosvećenom, ali Radetovom RTS-u, takvi bi bili u njegovom RTS-u, takvi bi bili svi urednici i novinari RTS-a. Jednoumlje bez pogovora. Svi bi morali da nose na glavama frizure Radeta Veljanovskog, Antonele Rihe i Rodoljuba Šabića. Vlada Severne Koreje je propisala 15 različitih frizura za muškarce i žene, a oni nam ovde serviraju da možemo imati svega nekoliko.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, Poslanička grupa Dragan Marković Palma – Jedinstvena Srbija uvek se ponašala tako što je uvažavala pre svega Ustav, zakone i pravila koja uređuju sistem. Pod tim pravilima mi treba da izaberemo devet predstavnika iz svake društvene sfere po jednog.

Znate šta, sloboda izbora ne znači uvek i izbor koji voliš. Ona ponekad podrazumeva da moraš da se odlučiš i na izbor koji prezireš. Zato će naša poslanička grupa glasati za one za koje smatra da svojim radom, ugledom i zaslužili da budu kandidati za članove REM-a, ali ćemo poštujući pravila, poštujući zakon, glasati za one za koje ne mislimo da su samostalni i nepristrasni. Na kraju krajeva, sve je to demokratija. Hvala vam.

Hvala predsedavajuća, narodni poslanici – ćeraj pravdu, ma ih ćeranjem ne ubij, jer su svevremenske reči mudrog Sule Radova koji je bio član Kulučar prve jedinstvene sudijske institucije u Crnoj Gori u 19. veku, ali se te reči mogu primeniti i na današnje stanje u dragoj nam Srbiji.

Imamo situaciju da čitavo društvo, svi mi ovde u ovoj sali, svi prisutni želimo da se otkrije istina o padu nadstrešnice u Novom Sadu 1. novembra 2024. godine, svi mi želimo pravdu za 16 nevinih žrtava koje su stradale tom prilikom. Šta se zapravo desilo?

Nisu prošli ni dani žalosti, a u javnu diskusiju su se pojavili politički jahači, ama baš svake nesreće koja se desi u našem društvu, koje su ne čekajući one kojima je posao da istraže uzroke i donesu pravde, sami optužuju, sami sude, svima onima koji ne misle kao oni, strašnom optužnicom, optužnicom koju smo i danas mogli čuti ovde u ovom domu, optužnicom – ruke su vam krvave. Krenuli su da ćeraju pravdu, tako što su je namah ubili, jer briga ih za pravdu i za žrtve, njihova briga je bila da uzjašu tu nesreću i da dojašu na vlast. Oni i danas jašu nesreću jedne žene, čitavog dana i prethodnih dana, samo da bi dojahali na vlast, a šta su uradili ovi što im je posao da društvu obezbede pravdu, tužilaštvo i sudije, gle slučajnosti, tužilac Slobodan Josimović, odmah sledećeg dana nakon pada nadstrešnice naložio je da se ostaci nadstrešnice uklone sa lica mesta, opravdano se postavljalo pitanje zašto se žuri?

Sve je to dovelo do velikog nepoverenja u rad tužilaštva, otvorilo je prostor za ogromne manipulacije javnim mnjenjem, do javljanja podozrenja kod jednog broja građana.

To ono nepoverenje u rad tužilaštva, oni koji su planirali ovu obojenu revoluciju u Srbiji, putem medijskih biltena obojene revolucije, pokušali su da predoče u nepoverenje u čitavu državu, jer realno tužilaštvo jeste jedan deo države i jeste svojim činjenjem i nečinjenjem generisalo jednim delom to nepoverenje. To nepoverenje dovelo je do toga da jedan manji deo društva, svako malo traži izbore i evo za pet godina, nepunih pet godina, četiri i po godine u Skupštini, evo mi trećeg poslaničkog mandata. Naravno, postavljalo se pitanje izbornih zakona i tako smo došli do današnje sednice, ali pre nego što kažem nešto o izbornom zakonu o jedinstvenom biračkom spisku, ja bih se još malo posvetio ulozi tužilaštva i vrhovnog javnog tužioca gospođe Dolovac, u stvaranju atmosfere nepoverenja.

Već rekoh da je tužilac Josimović, već sutradan, nakon pada nadstrešnice naredio da se ostaci uklone sa lica mesta, uz zdušnu pomoć gospođe Dolovac i Lepotića, Josimović pravi optužnicu vlasti ministru Vesiću, Aniti Dimovski, Jeleni Tanasković, kako bi upodobili svoju optužnicu sa narativom jahača na ljudskim nesrećama, kako su vlasti krvave ruke.

Sreću u tom dogovoru im kvari VJT koje se jel te drznulo, da formira predmet i zadržava petoro lica neposredno odgovornih za pad nadstrešnice, menadžeru preduzeća i četiri člana komisije za tehnički prijem koji su utvrdili da je zgrada Železničke stanice u Novom Sadu bezbedna za upotrebu što je dovelo do njenog otvaranja 5. jula 2024. godine iako nisu izvršili kontrolu ispunjenosti uslova za izdavanje radne dozvole nakon što su uočeni rizici od pada nadstrešnice u vidu pukotina i ugibljenja na njenoj konstrukciji.

Kako bi se izbegla, ova po Dolovac, neprijatna situacija, javlja se spasilac u liku glavnog javnog tužioca Javnog tužilaštva za organizovani kriminal, Mladena Nenadića, koji traži od Dolovac da mu preda u nadležnost predmet – Nadstrešnica.

Znate li ko je Nenadić? Vi ovde u sali sigurno znate, ali građanima se pre svega obraćam. To je onaj koji se nalazi na fotografiji sa rektorom Đokićem, sa Dejanom Bodirogom i, gle čuda, sa Nebojšom Bojovićem, predsednikom Skupštine akcionara privrednog društva „Infrastruktura železnice“, i izvršnim direktom „Infrastrukture železnice“ Milutinom Miloševićem koji je upravo bio nadležan za bezbednost pruga i stanišnih objekata. Sa njima je jeo, pio, cerekao se nakon pada nadstrešnice. Interesantno.

Drugar onih koji su najsumnjiviji uzima predmet u svoje ruke. Pristrastnost ni nema. Reklo bi se „ćeraju pravdu na način da pravdu ubiju“.

Da budem dosledan rečima Sule Radova sa početka govora, on je rekao i – kantar mjeri kako mu ruka naredi.

Već sam više puta u ovoj sali rekao da zakoni ne zavise od onih koji ih donose, već od onih koji ih sprovode. Zato danas ovde, kao narodni poslanik biran od strane naroda ispred poslaničke grupe Dragan Marković Palma – JS, a na osnovu člana 156. Ustava Republike Srbije u čijem 1. stavu stoji da je vrhovni javni tužilac odgovoran Narodnoj skupštini Republike Srbije, i na osnovu člana 158. Ustava Republike Srbije, 103. i 107. Zakona o javnom tužilaštvu, tražim od vrhovnog javnog tužioca Zagorke Dolovac da podnese neopozivu ostavku na funkciju javnog tužioca.

Da obrazložim ovaj zahtev. Vrhovni javni tužilac Zagorka Dolovac je svojim činjenjem i nečinjenjem dovela čitavo tužilaštvo, državu Srbiju i njene građane u stanje opšteg nepoverenja u rad tužilačke pravosudne grane. Privatizujući važan stub države Zagorka Dolovac je dovela u pitanje poverenje javnosti u javno tužilaštvo i time nanela ozbiljnu štetu ugledu javnotužilačke funkcije, što je po članu 103. stav 1. Zakona o javnom tužilaštvu dovoljan razlog za prestanak vršenja dužnosti, javnotužilačke dužnosti.

Zagorka Dolovac je povredila i član 51. Zakona o Javnom tužilaštvu gde u stavu 2. stoji da je nosilac javnotužilačkih funkcija dužan da postupa i odlučuje nepristrasno, kao i da očuva poverenje i nepristrasnost u svom radu.

Svojim ponašanjem ne samo u predmetu nadstrešnice već i u mnogim drugim slučajevima Zagorka Dolovac je pristupala krajnje pristrasno, čak i lično. Dozvolila je da i pojedini tužioci u skorije vreme postupaju krajnje pristrasno, da ista i slična nezakonita postupanja građana okarakterišu kao različita krivična dela, da jedni za isto krivično delo budu pušteni istog dana, a da drugi budu u pritvoru mesecima, kao u slučaju momaka iz Novog Sada, da devojku koja se zatekla u kolima kada su joj ludaci počeli skakati po haubi, lupati u stakla o straha i panike krene da beži, a tužilac okarakteriše krivično delo kao pokušaj ubistva. Zamalo da izgubimo jedan mladi život zbog takvog tužioca.

Pristrasno postupanje je takođe razlog za ostavku Zagorke Dolovac, a razlog je i nepostupanje u slučajevima izazivanje panike, kao što je u slučaju izmišljenog zvučnog topa, izmišljene smrti, pretučenog nepostojećeg momka u Valjevu, izmišljenog seksualnog uznemiravanja studentkinje, izmišljotine da je policija pretukla studentkinju Poljoprivrednog fakulteta. Ako to nisu krivična dela izazivanja panike onda zaista ne znam šta su.

Zagorka Dolavac je povredila i član 53. Zakona o javnom tužilaštvu koji nalaže javnost u radu javnog tužilaštva i nosioca javnotužilačke funkcije. Sve vreme vršenja svoje dužnosti, vrhovnog javnog tužioca, Zagorka Dolovac je ignorisala svoju zakonsku obavezu vezanu za javnost u radu. Svojom netransparentnošću izazvala je podozrenja i sumnju u pravedno postupanje pravosudne grane na čijem je čelu. Prosto, gotovo da nema čoveka u ovoj sali koji više veruje Zagorki Dolovac.

Ona polaže račune Narodnoj skupštini, a eto još jednog razloga da zatražim njenu neopozivu ostavku.

Gospođa Dolovac je prekršila i član 54. Zakona o javnom tužilaštvu jer je tolerisala političko delovanje pojedinih tužilaca, čak otvoreno anti državno ponašanje tužilaca, poput Bojane Savović.

Ovaj član zakona to izričito zabranjuje, što znači da gospođa Dolovac nije imala ili dovoljno autoriteta ili dovoljno volje ili se možda slagala sa političkim stavovima dotične tužiteljke. Svakako, razlog da se traži njena ostavka.

Član 107. Zakona o javnom tužilaštvu u stavu 1. kaže da odluku o prestanku javnotužilačke funkcije vrhovnog javnog tužioca donosi Narodna skupština na predlog VST posle sprovedenog postupka u kojem se utvrđuje razlog za prestanak javnotužilačke funkcije vrhovnog javnog tužioca.

Imamo Narodnu skupštinu, imamo razloge za razrešenje. Samo Zagorka Dolovac ima privatizovani VSS i zato ovih dana koristi sva moguća sredstva da pritiska svoje kolege oko izbora u tužilačke organe.

Pošto nemam ni trunku vere u moralnost karaktera gospođe Dolovac i ne verujem da će podneti ostavku, tražim od vas, predsednice Narodne skupštine, i od svih narodnih poslanika, naročito narodnih poslanika vladajuće većine, od ministra pravde Vujića da uradimo ono što nismo 2023. godine kada smo se ubili radeći da učinimo pravosuđe nezavisnim i od zakonodavne vlasti, odnosno od nas samih. Naime, mi smo tada organizovali referendum, izvršili smo ustavne promene, doneli smo prateće pravosudne zakone. Resetovali smo čitav pravosudni sistem, ali ne i ljude. Mi smo u potpuno novi sistem inkorporirali postojaće ljude bez neke rasprave o tome. To nas je dovelo do današnje situacije u pravosuđe.

Mnogo puta sam u ovoj sali govorio da i najbolji sistem zavisi pre svega od ljudi. Mi moramo da vratimo uzurpirani deo pravosuđa narodu, više se optužnice ne donose ni u ime naroda, ni u ime države Srbije već isključivo po volji i računajući na moral nosioca pravosudnih funkcija. Moramo učiniti ponovo državu Srbiju funkcionalnu. Ona to sada u delu pravosuđa nije. Država Srbija se ne može oslanjati na taj stub vlasti i to je sada očigledno.

Tražim i od kolege, druga i prijatelja Uglješe Mrdića da prekine štrajk glađu i ne ugrožava više svoje zdravlje i da ne izlaže više svoju porodicu i sve koji ga poštuju i vole strašnoj brizi. Uglješa i ovoj borbi nije sam. U ovoj sali je makar dve trećine ljudi koji će voditi borbu zajedno sa njim. Ima za to podršku svih partija vladajuće većine. Nema potrebe da toliki teret svaljuje samo na svoja leđa, već hajdemo, kolege drage svi zajedno da se izborimo da nam država Srbija bude funkcionalna i operativna u svakom svom segmentu, pa i u tužilaštvu. To Uglješa Mrdić ne može sam ali svi mi zajedno možemo.

Napoleon Bonaparta je rekao da se srce državnika mora nalaziti u njegovoj glavi. U tom smislu obraćanje predsednika Vučića pred 1. novembar je bilo obraćanje državnika. Svi mi u ovoj sali moramo naučiti da kontrolišemo svoje emocije i da ako imamo trunke odgovornosti prema državi i njenim građanima moramo učiniti sve da se slegnu strasti i da objasnimo usijanim glavama da nasiljem ne mogu rešiti ama baš ništa. Pobeda je uvek tamo gde je sloga, a sloga je tamo gde je razgovor.

O ovom Zakonu o jedinstvenom biračkom spisku smo razgovarali jako dugo kao ni o jednom drugom zakonu. U ovom zakonu su unešeni mnogi predlozi nevladinog sektora i opozicionih poslaničkih grupa. Došli smo do jednog rešenja kojim smo se kao sa najmanjim zajedničkim imeniteljem složili i većina parlamentarnih poslaničkih grupa i predstavnici nevladinog sektora, ali sa kojim su se složili i ODHIR i Evropska komisija.

Mi iz Jedinstvene Srbije smo uvek bili za sistemska rešenja, za funkcionalnu državu, a ne za nekakve komisije, ali smo učestvovali u čitavom procesu donošenja ovog rešenja i radi dogovora i smirivanja tenzija podržali smo ovaj predlog.

Nije ovo zakon kojim se ispravljaju greške koje su prisutne u postojećem Zakonu o biračkom spisku. Odgovorno tvrdim da ni do sada nije bilo zloupotreba biračkog spiska. U mojoj Jagodini mogu lično da garantujem da od 2004. godine do poslednjih izbora u junu prošle godine nije bilo nikakvih zloupotreba biračkih spiskova.

Znate šta, građani daju poverenje političkim strankama na osnovu rezultata i dela i nikakva manipulacija ne može izmeniti volju naroda.

Neka ovaj zakon bude model i put kojim ćemo razvijati i gajiti dijalog i kompromis u društvu i dalje, a ne nasilje, mržnju i isključivost.

Što se tiče Zakona o posebnim postupcima realizacije projekta i razvoja lokacije u Beogradu između ulice Kneza Miloša, Masarikove, Resavske i Birčaninove, Jedinstvena Srbija smatra da je neophodno urbanistički, arhitektonski, bezbednosno, kulturno, istorijski i estetski preurediti taj deo centra grada, jer trenutno nije ni funkcionalan, ni bezbedan. Neophodno je preduzeti mere da se taj deo grada urbanistički sredi.

Optužbe onih koji se protive tome su isključivo politikantske prirode, jer su ti isti svojevremeno poklonili Maršalat za izgradnju Američke ambasade, koja je otvorena u julu mesecu 2013. godine.

One koji smatraju da ruševina zgrade Generalštaba treba da ostane pitam kako bi Srbija izgledala da smo ostavili sve ruševine iz svih ratova u prošlosti? Pa, Srbija bi izgledala gore nego Pojas Gaze danas. Pitam se da li su u Njujorku ostale ruševine kula Bliznakinja? Da li su u Moskvi i Berlinu, koji je drag nekima, bilo kom drugom gradu ostale ruševine iz ratova? Naravno da ne. Ostala su spomen obeležja, što će se i u ovom slučaju desiti.

Zato će poslanička grupa Dragan Marković Palma – Jedinstvena Srbija glasati za predložene zakone.

Hvala.

Zahvaljujem se.

Prekjuče i danas smo mogli čuti insinuacije tipa – lažna levica, lažni socijalisti. Pritom, ja nisam socijalista ni levica, ali želim da kažem, znate koja je razlika između, na primer Socijalističke partije Srbije i te lažne levice koju sam naveo? Ni jedan pripadnik Socijalističke partije Srbije nikada nije izgovorio – danke Deutschland jeste izgovorio – malo morgen, ali nikada - danke Deutschland. To je jedina razlika. Što bi rekao Ivica Dačić – ni jedan socijalista nikada nije bio izdajnik ni sluga stranih interesa. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, poštovani predsedniče Vlade, uvaženi ministri, dame i gospodo narodni poslanici, kuća nije samo jedna uređena gomila građevinskog materijal, cigli i greda, već su u nju utkani i nadanja i snovi. U tom slučaju ta kuća prerasta u ono što zovemo dom. Dom je mesto ljubavi, nadanja i snova. Ako čoveku oduzmete dom, oduzmete mu i nadu i snove. A šta je čovek bez nade i snova? Moj tast koji ima 88 godina svakoga dana kuje planove kako će od kuće i imanja na selu da napravi ono o čemu je čitavog života maštao. Zašto to radi u tim godinama? Pa, Bora Stanković je svojevremeno napisao, čuvenu rečenicu – Bože ako mi uzme snagu, zašto mi ne uzme merak. Merka, odnosno nadanja, želje i snovi su večiti, samim tim i dom treba da bude večit i nepovrediv.

Zakon o dopunama Zakona o izvršenju i obezbeđenju napisan je za one ljude kojima je po važećem propisu, po važećem zakonu bilo moguće oduzeti jedinu nekretninu, bilo je moguće oduzeti dom, oduzeti snove i nadanja.

Postoje ljudi koji su zapali u različite teške životne situacije, koji su bili prinuđeni da ulaze u razne poverilačke ili bolje rečeno, dužničke obaveze iz kojih nisu uspeli da izađu na valjan način. Znate, nema čoveka koji u životu nije napravio grešku i svi ljudi, svaki čovek ima pravo na drugu šansu. Nijedno ljudsko biće ne zaslužuje da mu se uzme nada i snovi koji čine čitav njihov svet, koji čine njegov dom.

U tom smislu, mi iz JS posmatramo ovaj zakon i smatramo da je dobro rešenje da nepokretnost koja je u isključivoj svojini izvršnog dužnika i u kojoj dužnik živi duže od pet godina, koja ima manje od 60 kvadrata, i gde je glavnica potraživanja ne prelazi polovinu tržišne vrednosti te nekretnine, da ona ne može biti predmet izvršenja. Ovo su sve razlozi zbog kojih ćemo na ovoj sednici dati podršku ovom zakonu.

Isto važi i za Zakon o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnostima. U Srbiji postoji nekoliko miliona objekata koji nisu upisani u katastar, odnosno registar svojine i to je skoro 0,4 objekta po glavi stanovnika. Naime, u vreme ratova u regionu, bivšoj Jugoslaviji, u vreme sankcija kojima je Srbija bila izložena u vreme bombardovanja kojima je Srbija bila izložena u vreme besomučnog bombardovanja od strane NATO pakta, u vreme velikih egzodusa izbeglih i interno raseljenih lica, a ovde bih hteo da podsetim da je 1996. godine bilo 621 hiljada i 300 izbeglih lica, da je 1999. godine bilo 167 hiljada 129 interno raseljenih lica. To su naši građani koji su morali da se snalaze nekako i da sebi stvore krov nad glavom.

Naravno ima i onih koji su iskoristili neuređenost naših zakona u nekom ranijem periodu i putem nelegalne gradnje su se enormno obogatili, ali ovo nije zakon za njih, ovo je zakon za obične ljude i teške ljudske sudbine.

Mogli smo videti i čuti preko medija da je opozicija oštro reagovala na ovaj Zakon i rekla da su prevareni oni koji su legalno izgradili svoje objekte. A, ja postavljam kontra pitanje. Da li ste to nazvali, možda i milion naših građana, prevarantima? Ne, dragi moji prijatelji to su ljudi, građani naše zemlje koji su u teškim vremenima sankcija, izbegličkih kolona, bombardovanja iznalazili način da sebi i porodici stvore takav dom, kakav takav dom.

Tu postavljam i drugo pitanje, ako je nepravda prema onima koji su legalno izgradili svoje kuće. Evo, jedan primer. Dragan Đilas ima 14 nekretnina, 11 u Beogradu, od toga su sve legalizovane. Da li to znači da je on neko ko je pošten i pravedan, a da su neki mučenici iz Negotina, iz Mionice, iz Mladenovca, Lajkovca i širom Srbije prevaranti i nepravedni? Naravno, svi u ovoj sali i svi širom Srbije znamo da to nije tačno.

I ovi iz „žute patke“ kritikuju legalizaciju nelegalnih objekata tvrdeći da je nepošteno prema onima koji poseduju legalne objekte. Zašto su onda onako žučno branili nelegalne objekte na prostoru današnjeg legalizovanog Beograda na vodi? Da li ste obmanjivali tada građane Srbije ili ih obmanjujete sada? Otkud ti dupli i dvostruki standardi?

Poslanička grupa Dragan Marković Palma JS podržaće ovaj zakon koji će omogućiti jeftinu i sveobuhvatnu legalizaciju, odnosno upis objekata u vlasništvo na teritoriji Republike Srbije, jer je to jedan narodni zakon, a vladavina naroda od naroda i za narod nikada neće nestati kako je govorio nekada veliki Abraham Linkoln.

Kada smo kod Ekspa, dobro se sećam tog četvrtka 15. septembra 2022. godine, kada nam je u posetu Narodnoj skupštini Republike Srbije bila delegacija Međunarodnog biroa za izložbe. Sastanak je održan u odborskoj sali jedan, gde inače držimo kolegijume Narodne skupštine Republike Srbije, predsedavao je Vlada Orlić tadašnji predsednik Narodne skupštine Republike Srbije, ali su bili prisutni i predstavnici svih poslaničkih grupa. Sećam do mene je sedeo Srđan Milivojević i rekao je kako je organizacija Ekspa odlična stvar i dao je predlog da se Ekspo ne organizuje samo u Beogradu, već i u njegovom Kruševcu i drugim gradovima širom Srbije, pa je valjda, zato što sam sedeo pored njega, pomenuo i moju Jagodinu.

Istine radi sve opozicione poslaničke grupe na tom sastanku su podržale našu kandidaturu za Ekspo i podržale su organizovanje Ekspa, a sada Ekspo im je kao neki vrući krompir u rukama. Vrište, urlaju, skaču. Zašto? Zato što znaju da će Ekspo lansirati Srbiju u elitno društvo, 122 države će učestvovati. Zato što znaju da će to pokazati da aktuelna vlast zna šta radi i da od toga što radi najveću korist će imati građani Srbije.

Poslanička grupa Dragan Marković Palma JS će glasati i za ovaj zakon.

Naš predizborni slogan od osnivanja JS 2004. godine, bio je domaćinski. Koren te reči je dom. U našem jeziku pojam dom se često poistovećuje sa pojmom porodice.

Znamo da je porodica u našem tradicionalnom poimanju društva osnovni gradivni element društva i države i da u tradicionalnim društvima stabilnost porodice garant je stabilnosti i društva i države. Uostalom nije ni slučajno to što su ljudi u prošlosti za vođe birali najbolje domaćine.

Nažalost, postoje danas ljudi koji sve što je tradicionalno posmatraju kao retrogradno, kao loše i idu do tih krajnosti da im porodica, tradicija, a iz njih proizilazi i država i crkva budu glavna meta njihovog političkog delovanja. Često se predstavljaju kao marksisti, kao komunisti, ekolozi, antifašisti.

Da vas podsetim na nekoj od prethodnih sednica sam rekao da je osnivač antife Beograd bio Jovo Bakić, ali to je samo maska, jer su svi oni suprotno od toga što se predstavljaju, to su anarholibelari, globalisti, LGBT ekstremisti, fašisti, čak satanisti koji koriste radikalne, ponekad terorističke metode, žele da promene svet i sistem vrednosti koji se u svetu gradio hiljadama godinama unazad, da unište državu, da unište porodicu, crkvu, zarad ostvarenja sopstvene agende, te tzv. „woke“ ideologije.

Ko su ti ljudi koji su u stanju da ubiju čoveka zato što ne misli kao što misle oni, kao što je slučaju Čarlija Krika? Svi ti lažno levi, Zeleno levi, LGBT, svi ti „woke“ su u suštini sve suprotno od onoga za šta se predstavljaju. Njima ideja levice i komunizma nije bliska zarad pravednije raspodele društvenog bogatstva, zarad socijalne pravde i jednakostvi, već samo i jedino zbog ideje monopola.

Ta ideja je najbolje razrađena i najbolje funkcioniše u komunizmu. Finansijeri tih ljudi su najveći poštovaoci monopola, a to su Dejvid Rokfeler, Džordž Soroš i njima slični.

Otuda naizgled oksimoron da je najveći kapitalista Dejvid Rokfeler zagovarao ideju komunizma ne zato što je humanista i filantrop, ne zato što se zalagao za pravedniju raspodelu društvenog bogatstva, ne zato što se zalagao za socijalnu pravdu, već isključivo i jedino zbog monopola.

Kada vam Bakić i Gruhonjić pomenu ideju levice, nije to zato što im je na pameti narod i njihov bolji život, već jedino i isključivo zaštita monopola. Oni se često deklarišu i kao ateisti. Čak je i Engels apostol komunizma u svom pismu Eduardu Bernštajnu napisao ateizam kao golo odricanje od religije koje je progon i religiju samo po jeste religija.

Ateizam i jeste religija, pogotovo ateizam ovih naših kvazi komunista. Otuda Jovo Bakić stalno napada Patrijarha Porfirija. Zašto? Jer crveni kardinal Jovo Bakić smatra da nema mesta za konkurenciju. Monopol je njegova ideja. Zato Dinko Gruhonjić hoće od novosadskih crkvi da napravi pabove. Zašto? Zato što samo on može da propoveda i niko drugi, a taj multikonfesionalni, multietnički i multikulturni Novi Sad mora da sluša samo propovedi Dinka Gruhovića jer monopol je njihov crveni raj.

Da je po socijalnoj pravdi, pravednijoj raspodeli društvenih dobara Vučić, Dačić i Palma su veći komunisti od njih, jer su radili i rade sve da građani žive bolje, a mi smo ti, ova vlast i ovi ljudi koje sam pomenuo, uveli besplatan prevoz za sve, mi smo ti koji smo smanjili nezaposlenost do istorijskog minimuma, mi smo ti koji dižemo i minimalnu i prosečnu platu, mi smo ti koji dižemo penzije, mi smo ti koji dovodimo investicije.

Oni dok su bili na vlasti oni su radili sve suprotno od nas. Petsto hiljada radnih mesta su zatvorili. Znate šta? Zavide nam. Zavide nam na uspehu jer su svesni da građani cene dela, a ne laži i opsene.

Otuda su napravili i svoju inkviziciju. Deo sudija i tužilaca, nažalost, po kratkom postupku sude za jeres i nasilje svako ko ne misli kao Jovo Bakić i Dinko Gruhonjić, a jednako ekspresno oslobađaju svakoga ko učini bilo kakvo nasilje prema onima u koji ovi crveni kardinali upru prstom, jer to nasilje je bogougodno, odobreno od crvenih kardinala. Ti crveni kardinali pokušaju da seju dogmu, žele da svi umovi budu pošišani na isti način.

Otuda imamo tu netrpeljivost, imamo tu apsolutnu netoleranciju ka drugačijem mišljenju, otuda mržnja, otuda ostrašćenost, otuda nasilje. Ono što mi je najžalije, stvoren je i akademski ludistički pokret koga čini deo profesora i mali deo studenata instruisanih i oktroisanih od strane te grupe profesora.

Ulogu Neda Luda, predvodnika tog akademskog ludističkog pokreta. prihvatio je i preuzeo ni manje ni više nego rektor Beogradskog univerziteta. Kada su Ludisti krajem 17. i početkom 18. veka rušili i razbijali mašine kao svoje sredstvo rada, po tom uzoru danas srpski akademski ludistički pokret uništava naše visoko obrazovanje.

Poznato je da kada hoćete da uništite jedan narod, uništite mu prvo obrazovanje. U tome prethodnih 11 meseci obojene revolucije imali smo pomoć i drugih delova društva i državnih institucija. Veliku, ogromnu pomoć blokaderi su imali od dela tužilaštva i dela sudija.

Videli smo da su i Zagorka Dolovac i tužilac Nenadić preko svog novosadskog tužilaštva brže-bolje, za 24 sata sklonili sve dokaze i o tome je preksinoć i govorio i postavljao pitanje i predsednik Aleksandar Vučić, jer nije jasno i nije shvatljivo kako to da tek sada, posle 11 meseci nakon užasne tragedije, mi saznajemo neke nove činjenice. Ko je i zašto je skrivao te činjenice do danas?

A šta su radile naše kolege, opozicioni narodni poslanici u prethodnih 11 meseci? Pumpali su studente, javno mnjenje, infiltrirali svoje aktiviste među studente, finansirali proteste, blokade, organizovali tzv. zborove, lizali cipele Piculi, Bartulici, Šideru i drugim evroposlanicima u Evropskom parlamentu, tražeći sankcije za Srbiju i tražeći tzv. mirnu tranziciju vlasti u Srbiji. Da prevedem to onima koji ne znaju - to je, znači, da im Picula donese vlast u Srbiji bez izbora.

Sve su to radili zbog toga jer su računali da na taj način kopaju jamu Aleksandru Vučiću, vama u Vladi Republike Srbije, nama parlamentarnoj većini, ali ona narodna – ko drugome jamu kopa, sam u nju upada.

Evo odnedavno studenti blokaderi su odbacili kompletno sve njih. Sada je ćaci i gazda opozicije onaj što je prihodovao 619 miliona zahvaljujući političkom monopolu, sada je ćaci i ova njegova saradnica koja je izmislila novu sortu koki nosilja zvanih marihuana. Odnedavno je ćaci i ovaj naš kolega koji je večiti student, a predstavlja se kao radnik u kulturi. Od skoro ćaci je i onaj u čijim prostorijama novosadskog odbora su oni koji su smislili i termin ćaci i koji su organizovali nasilno rušenje vlasti i ustavnog poretka i on je postao ćaci.

Znate vi da često ima poznatih ljudi koji imaju i početna slova imena i prezimena ista, pa imate inicijale. Kada kažete BB, znate da je to Brižit Bardo. Kada kažete MM, znate da je to Merlin Monro. E, ovde u Skupštini imamo ĆĆ, Ćuta ćaci. Evo, verujte. Znači, interesantna stvar.

No, šalu na stranu, u ovih 11 meseci probali su skoro sve. Blokirali su nam ulice, blokirali su fakultete i škole delimično na kratko vreme. Vređali su nas, dehumanizovali su nas, blatili državu po celoj Evropi i svetu. Pokušali su da nas pale. Pretili su da će nas juriti po ulicama, pržiti, dinstati i posle svega ja imam samo jednu poruku za njih - možete da pržite, možete da dinstate, možete da vređate, možete i živote da uzimate, ali nikada, nikada ne možete da nam uzmete slobodu, jer srpski narod je spreman da se bori za slobodu. To je pokazao i u prošlosti, to pokazuje i danas.

Hvala.

Hvala, predsednice Narodne skupštine.

Koristiću preostalo vreme ovlašćenog poslaničke grupe.

Nisam planirao da se javim, međutim, diskusija kolege narodnog poslanika i ministarke Sare Pavkov me je pozitivno isprovocirala.

Pominje se merenje kvaliteta vazduha u Jagodini i rečeno je da tamo imamo građansko merenje kvaliteta vazduha, što nije baš sasvim tačno. Mi imamo neka merenja, međutim, naravno da time nismo zadovoljni i svakako da ovo što je rekla ministarka Sara Pavkov da izgradnja merne stanice u Jagodini će znatno doprineti da mi znamo stanje kvaliteta vazduha.

Međutim, ono što sam hteo tom prilikom da kažem jeste da smo mi od 2004. godine u Jagodini učinili mnogo toga da popravimo stanje kvaliteta ne samo vazduha, već čitave životne sredine i da smo puno toga i uradili i da Jagodina može biti primer kvalitetne životne sredine danas.

Naime, mi smo među prvima u Srbiji uradili gasifikaciju gradske toplane i time znatno smanjili zagađenje vazduha. Takođe, mi smo među prvima po principu javnog privatnog partnerstva uradili regionalnu deponiju u Jagodini u saradnji sa austrijskom firmom „Por“. To je regionalna deponija koja je urađena po svim evropskim i svetskim standardima. A, znate kakva je i gde je bila deponija u Jagodini do 2004. godine, kada su bili na vlasti pojedini koji se danas jako zalažu za kvalitet životne sredine? Bila je na svega 500 metara od centra grada i kada se zapali, ta deponija je predstavljala pravu ekološku bombu. To je sada, naravno, sanirano i danas mi te takve ekološke probleme nemamo.

Takođe, mi smo uradili još davno sistem za prečišćavanje otpadnih voda koji se sada, evo, ne da sada radimo, mi smo uradili davno i sada ga rekonstruišemo. Znači, biće još savremeniji, kvalitetniji i bolji.

Naravno, u Jagodini četrnaest stranih investicija koje smo doveli od 2004. godine, svaka od njih, kako bih rekao, funkcioniše po najboljim evropskim i svetskim ekološkim standardima, odnosno nijedna od njih nije zagađivač životne sredine, pa ni vazduha u Jagodini.

Tako da, u tom smislu, zaista smo jako puno uradili po tom pitanju i ne samo Jagodina, to tom pitanju je jako puno uradila i Republika Srbija. Mislim da smo što se tiče kvaliteta životne sredine i pored činjenice da je sve veći broj automobila, o čemu je ranije pričao Nenad Filipović, moj kolega, povećana industrijska proizvodnja itd, sve to su potencijalno povećani izvori zagađenja. Međutim, kvalitet životne sredine u Srbiji, naravno, kvalitetom životne sredine nikada ne možemo biti zadovoljni i uvek trebamo težiti da idemo na bolje i bolje, ali jednostavno, mislim da je kvalitet životne sredine u Srbiji krajnje zadovoljavajući i mislim da ćemo nastaviti napore u tom pravcu. Hvala.

Prosto neki događaji nameću da se javim ponovo.

Naime, ima veze i sa ovom temom. Prekjuče je u jagodinskom selu Rakitovu oštećen vazdušni ventil za glavni vodovod u selu Rakitovu, kao što sam rekao, i time je bez vode ostalo negde oko 10 hiljada stanovnika tri najveća sela u okolini Jagodine.

Za sada je to uradilo NN lice. Znači, to je neko uradio namerno i svesno i jasno je da je napad na vodovod jeste takođe neka vrsta terorizma.

Znate, padne sneg da pokrije breg nego da svaka zverka pokaže svoj trag i upravo je na svom „Vas ap“ profilu Zoran Nikolić, zvani Babuška, postavio ovo – teroristi u Rakitovu, Mirko pazi metak za opet Slavko, povratnik iz Švajcarske koji je za par godina rada u inostranstvu stekao ogromno bogatstvo i misleći da novac garantuje i politiku on je osnovao grupu građana – Jagodina koju želim. Naravno, Jagodina koju on želi jeste Jagodina koja je u njegovom ličnom vlasništvu, što se neće nikada desiti.

Ali je interesantno da je postavio ovo upravo on i želim da pitam, prosto i nadležne organe želim da pozovem da rade jer je ovo interesantan detalj, da pitam – kome je namenjen ovaj metak? Znači, na koga misli taj Zoran Nikolić, zvani Babuška, kada kaže – metak, pazi metak i da pitam – da li je njega lično pogodilo to saopštenje gde smo tražili od nadležnih organa da istraže koje je to NN lice koje je oštetilo taj vazdušni ventil i koje je ostavilo 10 hiljada građana Ribara, Rakitova i Končareva bez vode čitav dan.

Naravno, zahvaljujući intervenciji Javnog preduzeća „Standard“ taj problem je rešen i građani ponovo imaju vodi, ali samo da vas podsetim da se nešto slično desilo i prošle godine isto u sred leta i isto kada su se desile najveće vrućine i prosto postaje simptomatično da to neko radi na istom glavnom vodovodu, isto je u pitanju vazdušni ventil.

Prosto, radi javnosti i radi građana Jagodine, postavljam pitanje – otkud je palo baš njemu da postavi ovo: „Mirko, pazi metak“ „Zar opet, Slavko?“ Otkud to da baš on koristi metak kao lajtmotiv za to što je uništen glavni ventil na glavnom vodovodu za taj deo grada?

Još jednom apelujem na nadležne organe da istraže ovaj slučaj i da privedu krivce pravdi. Hvala.

Poštovana predsednice Narodne skupštine, reklamiram povredu Poslovnika, član 107. koji govori i kaže – govornik na sednici Narodne skupštine dužan je da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine.

Hvala predsedavajuća.

Osim člana 107. koji sam naveo gde govornik na sednici Narodne skupštine je dužan da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine, u međuvremenu reklamiram i član 106. jer poslanici ne smeju da dobacuju sa mesta, niti da prave ispade, incidente, kakve jeste.

Zašto se javljam za povredu Poslovnika? Naime, ne samo prethodna govornica koja je povredila dostojanstvo Narodne skupštine još pre dva dana noseći nož ispred Narodne skupštine i vitlajući nožem ispred Narodne skupštine i time je možda najdrastičnije narušila dostojanstvo svih nas ovde u Narodnoj skupštini i smatram da je to neprimereno, ona je u svom govoru pomenula i logore, pomenula je da će oni doneti kulturu, ja ne znam, kulturu hladnog oružja, čega, u ovu salu?

Mada smo i to videli. Ovde su bile i dimne bombe i suzavac, pa zašto ne i to.

Vi ste povredili Poslovnik i kod nekih prethodnih govornika koji su izrekli takve ružne stavove o državi Srbiji i o ovom parlamentu i o narodu države Srbije. Ja razumem da je njihov ideolog Joška Fišer jer su baštinici te zelene ideologije, ali da vas podsetim da je taj Joška Fišer bio jurišnik koji je sve vreme bio, kako bih rekao, vodilja NATO bombardovanja na državu Srbije 78 dana, besomučnog

bombardovanja građana i naroda države Srbije. Ti baštinici ideologije Joške Fišera danas nama drže lekcije i ponavljaju najbestijalnije i najbesramnije izjave i stavove vezane za Republiku Srbiju i njene građane. Hvala.

Reklamiram povredu Poslovnika, član 107 – dostojanstvo Narodne skupštine.

Znate, kad nam, kako bih rekao, naslednik politike ili baštinik politike Joške Fišera ovde priča o nekim stvarima onda zaista vređa dostojanstvo.

Kad smo već kod viceva, evo i ja da kažem nešto. Radomir Lazović bilo šta izučava. Kraj vica.

Postoji nešto što povezuje SPS i Radomira Lazovića. Dok SPS ove godine slavi 35 godina postojanja i borbe za Srbiju Radomir Lazović slavi 35 godina studiranja, neuspešnog.

Hvala vam.

Ne. Ne, naravno.