Poštovani predsedniče Narodne skupštine, uvažena ministarko, gospođo Popović, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama su 32 tačke dnevnog reda. Odmah na početku da kažem da će poslanička grupa JS glasati za svih 32 tačke dnevnog reda.

Naravno, prve su na dnevnom redu tačke, odnosno set tačaka iz oblasti pravosuđa. Tih 11 zakona predstavlja, da kažem, jedan od završnih koraka u procesu reformi pravosudnog sistema.

Da podsetim pojedine kolege narodne poslanike, ali pre svega i građane Republike Srbije, većinskom voljom građana Republike Srbije na referendumu 16. januara, građani su usvojili amandmane na Ustav Republike Srbije iz domena pravosuđa.

Tom većinskom voljom, mi smo ovde 9. februara, u ovoj sali, prisustvovali proglašenju Ustava Republike Srbije u koji su inkorporirani i ti amandmani, odnosno te izmene koje su volja većine građana.

Ovih 11 zakona jesu direktan proizvod većinske volje građana koji su tu volju izrazili na referendumu 16. januara prošle godine. Iz tog razloga JS smatra jedino normalno i jedino logično da svi mi ovde zajedno glasamo za ove zakone.

Dakle, JS sigurno je bila uz većinsku volju građana i poštovala većinsku volju građana. Mislim da je jedino ispravno i normalno da svi ovde glasamo za ove zakone, poštujući većinsku volju građana Republike Srbije.

Naravno, tih godinu dana iskorišćeno je da se vodi vrlo široka javna rasprava, intenzivna, konstruktivna, širom Srbije. Osnovna ideja ovih reformi jeste da se u oblasti pravosuđa omogući potpuna nezavisnost sudija i što veća samostalnost tužioca.

Naravno, ovo jeste i jedna od obaveza Republike Srbije u pristupnim pregovorima sa EU koja stoji u akcionom planu u Poglavlju 23, ali je pre svega ovaj proces dobar za građane Srbije, jer će građani Srbije brže i lakše ostvariti svoja prava pred sudovima.

Naravno, kao krajnji proizvod ovih reformi doći će i do povećanja sigurnosti kapitala, do povećanja direktnih stranih investicija, novih radnih mesta, većeg životnog standarda građana, a što se sudija i tužilaca tiče, sudije će dobiti nezavisnost, a tužioci samostalnost.

Izbor tužioca i sudija izmešten je iz Narodne skupštine Republike Srbije i dat je u nadležnost, prebačen je u nadležnost Saveta, odnosno Visokog saveta pravosuđa i Visokog saveta tužilaštva. To bi trebalo da bude jedna od garancija da naše pravosuđe ubuduće neće biti podložno raznim neželjenim uticajima, da li političkim, da li od strane ekonomskih i svakih drugih centara moći.

Narodna skupština koja je do sada birala sudije i tužioce u nekom narednom periodu biraće isključivo istaknute pravnike, i to po četiri istaknuta pravnika za svaki od saveta. To što je dobro u celoj ovoj priči, ti istaknuti pravnici neće moći biti članovi i aktivnosti političkih stranaka.

Mi sada ovde pravimo dobar sistem, ali ja sam više puta u ovoj sali, pa moram i danas da ponovim, rekao da i najbolji sistem zavisi najviše od ljudi koji čine taj sistem, u ovom slučaju od nosilaca pravosudnih funkcija. Znači, od sudija i od tužilaca.

Siguran sam da najveći deo i danas sudija i tužilaca koji su položili zakletvu da će suditi po zakonima Republike Srbije, koji su stručni, odgovorni, časni, koji su posvećeni svom poslu, oni su i bili i danas jesu i biće i sutra nezavisni.

Oni pojedinci, kojih je na svu sreću malo, a koji su se više vezali za lične ili politički interes, naravno da nisu ni bili, nisu ni danas, a neće biti ni u ovom sistemu sutra slobodni i nezavisni jer nisu vezali svoj položaj za zakone, za društvene norme, opšte prihvaćene društvene norme, već su vezali za lični ili politički interes.

Zato je uloga Saveta, Visokog saveta sudstva, Visokog saveta tužilaštva u ovom slučaju ogromna jer će od njihove selekcije, pre svega od njihove selekcije zavisiti i kakvo će nam pravosuđe biti i da li će ove reforme uspeti ili neće.

Iskreno, verujem da je ovo dobar put i da ćemo na ovaj način dobiti kvalitetnije i bolje pravosuđe.

Mi iz JS smatramo da principi sudske nezavisnosti predstavljaju centralni postulat demokratskog društva i poretka zasnovanog na vladavini prava, ali smatramo da sudska nezavisnost međutim nije i ne sme se smatrati kao privilegija jedne grane državne vlasti ili nosioca sudske funkcije, već kao institucionalno sredstvo za zaštitu ljudskih prava i sloboda.

Da se vratimo na proces ovog zakona. Ja zaista moram da kažem da je Venecijanska komisija pohvalila ovaj proces i ove zakone i kaže, citiram – imaju potencijal da donesu značajne pozitivne promene u sudskom pravosuđu i tužilaštvu.

Takođe, i to je pre svega pohvala vama, gospođo Popović, jeste da su izvestioci Venecijanske komisije Regine Kiner i Martin Kujer izjavili da imaju odličnu i konstruktivnu saradnju sa vama i vašim ministarstvom u radu na ovom zakonskom paketu.

Primena ovih zakona treba da počne danom formiranja saveta, što bi trebalo da se desi u narednom periodu i nadam se da će do kraja godine i građani Srbije već osetiti sve boljitke donošenjem ovih zakona.

Ono što želim da kažem, koliko je pravda važna, možda najbolje govore reči Martina Lutera Kinga, koji je rekao – nepravda bilo gde jeste pretnja po pravdu svuda i to možemo možda najplastičnije videti na primeru Srbije i narušavanja njenog teritorijalnog integriteta i suvereniteta.

Naime, nepravda koju je kolektivni zapad učinio prema Srbiji i našoj južnoj pokrajini, prema kolektivnom suverenitetu i teritorijalnom integritetu danas je pretnja pravdi svuda u svetu i nije samo pretnja pravdi svuda u svetu, već je nažalost pretnja po opstanak čovečanstva.

Naime, ta tvrdnja kolektivnog zapada da je Kosovo sui generis samo je slabašno opravdanje za najgrublje narušavanje međunarodnog prava, odnosno narušavanje našeg teritorijalnog integriteta i suvereniteta.

Nepravda učinjena Srbiji danas jeste ključni argument da to drugi čine bilo gde u svetu i bilo je pitanje dana kada će neko potegnuti za tim argumentom i krenuti da vrši nepravdu širom sveta. Umesto sile prava, pribeglo se pragu sile.

Ako ne možemo da utičemo, ali moramo stalno da insistiramo na poštovanju međunarodnog prava, možemo da uradimo i uredimo kako treba naš pravosudni sistem. Bar kod nas u Srbiji neka sila prava nadvlada pravo sile i u tom smislu Jedinstvena Srbija će glasati za ovaj set zakona.

Drugi set zakona se odnosi na finansije i infrastrukturni razvoj naše zemlje. Jedinstvena Srbija će i taj set zakona podržati. Zašto? Ovih dana smo, prekjuče, juče, pričali o poziciji Srbije i pričali smo o tome da jedan od odgovora na trenutnu situaciju, a o tome je pričao i predsednik Vučić, mora biti između ostalog i dalje jačanje naše ekonomije, privrede, BDP, spoljno-trgovinske razmene, životnog standarda, jačanje socijalne nejednakosti, monetarne i druge politike. To je što Srbija radi dobro već 10 godina i mora da nastavi danas. U tom smislu i ovi zakoni jačaju našu infrastrukturu. Samim tim, podstiču direktne strane investicije, nova radna mesta, životni standard i zato ćemo podržati ovaj set zakona.

Na kraju, treći važan set zakona jesu bilateralni sporazumi Srbije sa EU i brojnim državama. Oni po svojoj sadržini nisu svakako, strateški sporazumi, ali u trenutku kada je Srbija izložena velikom spoljno-političkom pritisku, u trenutku kada se vrši dodatni atak na naš suverenitet i teritorijalni integritet, svaki od ovih sporazuma jeste mali diplomatski uspeh.

Naime, Srbija mora da traži što više prijatelja u svetu i ovo je jedan od načina da nađemo najmanji zajednički interes sa svima u svetu. Naravno, glasaćemo i za ove odluke o izboru stalnih članova RIK, jer je to u skladu sa Zakonom o izboru narodnih poslanika, članom 18, glasaćemo i za sve odluke Odbora, tako da, JS u danu za glasanje podržaće sve 32 tačke ovog dnevnog reda. Hvala.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, gospodine Orliću, poštovani ministre Martinoviću, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa Jedinstvene Srbije će u danu za glasanje podržati sve tačke ovog reda, mada smo iskreno razmišljali o tome šta da radimo u vezi prve dve tačke, naročito u vezi Predloga zakona o privremenom uređivanju načina naplate takse za javni medijski servis.

Naime, mi iz Jedinstvene Srbije imamo mnogo primedbi na rad RTS-a, odnosno javnog servisa, posebno na njegovu uređivačku politiku, a posebno na uređivačku politiku informativnog programa. Moram da kažem da poslednji put kada je Dragan Marković Palma gostovao na RTS-u, to je bilo 27. februara 2018. godine, u devet sati uveče u emisiji „Upitnik“, i to upravo sa jednim kolegom, narodnim poslanikom iz opozicionih redova koji se juče žalio kako nema pristup RTS-u, a istine radi, pre nedelju dana je bio na tom istom RTS-u. Naravno, postavljam pitanje po kojem kriterijumu se određuje ko će gostovati i koliko na javnom servisu?

Mi iz Jedinstvene Srbije nismo baš za to da se javni servis finansira iz džepova građana, iz budžeta Republike Srbije i iz sopstvenih prihoda, ali svesni smo ekonomske krize, svesni smo činjenice da se na Srbiju vrši ogroman pritisak, ali i svesni važnosti da građani imaju potrebe da imaju javni servis, mi ćemo podržati i te tačke dnevnog reda.

Naime, mi smatramo da javni servis nisu ni Bujošević, ni Stefanović, da javni servis nije njihova dedovina. Na kraju, mi smatramo da i oni podležu Zakonu o radu i da je krajnje vreme da odu u penziju.

Znate, imate u visokoškolskim ustanovama profesore emerituse. Profesor emeritus je ugledni, redovni profesor fakulteta, univerziteta, koji i pored toga što je u penziji, bude angažovan zbog potrebe visokoškolske ustanove. I to je poznato. Ali, prosto nisam znao da postoje novinari, direktori i urednici emeritusi.

Apropo priče opozicije da nemaju pristup javnim servisima, ja moram da kažem da je najveća diskriminacija javnog servisa, odnosno RTS-a upravo prema JS. Objasniću i zašto.

Na primer, osim toga što sam rekao da je zadnji put gostovao 27. februara 2018. godine, Dragan Marković Palma je bio jedini srpski političar koji je januara 2017. godine bio na inauguraciji Donalda Trampa. Primljen je od strane kongresmena Roberta Aderholta, gradonačelnice Vašingtona Mjuriel Bauzer. Bio je jedan od četiri govornika na sastanku organizacije "Sister Siti Internešnal", najveće organizacije pobratimskih gradova na svetu, gde je prisustvovalo 400 gradonačelnika. Imao je sastanak sa predsednikom Privredne komore Vašingtona Vinsentom Orindžom. Posetio je, naravno, i srpsku crkvu u mestu Potomak kraj Vašingtona i imao sastanak sa najuglednijim i najistaknutijim članovima naše dijaspore u Vašingtonu, koje Bogu hvala ima i koji su uvek radi da se stave u funkciju države Srbije. Naravno, tada je dobio i nagradu Nikola Tesla od istoimenog udruženja.

Ali, o tome na RTS-u ni jedan jedini sekund. Tek kada smo zvali urednika, on je pustio, ali ne Palmu, već Nenada Zafirovića, da napravi sažetak te posete. A mi tamo nismo predstavljali JS, već državu Srbiju i zastupali, branili državne interese.

Mi iz JS smo, na primer, i Dragan Marković Palma, naravno, pre šest i po godina prvi započeli obnovu saradnje dve inače tradicionalno prijateljske države Egipta i Srbije. Inače, kao što znate, Egipat je jedna od najvećih, najuticajnijih država Bliskog Istoka, koja ima tržište od 110 miliona stanovnika. Prvo smo krenuli saradnju sa regijom Crvenog mora, tadašnjim guvernerom Ahmedom Abdalahom, koji je inače veliki prijatelj Srbije i srpskog naroda. Zahvaljujući njemu i Draganu Markoviću Palmi, oformljen je privredni forum Srbija - Egipat i održano je niz sastanaka privrednika dve države kako bi prijateljske odnose pretvorili u privrednu saradnju. Osim sa regijom Crvenog mora, imali smo, otpočeli smo saradnju i sa regijom Giza i tamošnjim guvernerom, Giza ima 10 miliona stanovnika. Zatim, bili primljeni kod ministarke Gade Šalabi. U parlamentu Egipta, a svakako najvažnije i najnovije, stvorili smo odličnu saradnju i sjajne odnose sa regijom Južni Sinaj i tamošnjim guvernerom Kaledom Fudom, koji je svakako posle predsednika Sisija jedan od najuticajnijih političkih figura u Egiptu.

Nama tamo nije bila tema turizam, već sveukupna privredna saradnja i tako je počeo izvoz srpske robe na to tržište. Naravno, kasnije je predsednik Vučić, sastavši se sa predsednikom Sisijem, tu saradnju podigao na viši nivo, kao i Ivica Dačić. Ali, o tim našim aktivnostima u Egiptu u Drugom dnevniku RTS-a ni jedan jedini sekund.

Više puta smo vodili sa nama i lekare iz 35 gradova i opština, te heroje borbe protiv kovida. Ni o tome ni sekund u Drugom dnevniku RTS-a, iako je sa nama bila i kamera i novinar RTS-a, ali ni jedan jedini sekund u Drugom dnevniku.

Svake godine smo vodili i vodimo i vodićemo minimum 2.000 ljudi u Grčku, poljoprivrednike, lekare, prosvetne radnike. Imamo odlične kontakte u toj nama bratskoj državi. Uostalom, letos je po Draganu Markoviću Palmi jedna ulica dugačka 6,5 kilometara dobila ime. To je u Grčkoj, kada su u pitanju stranci, za života gotovo nemoguća misija. Nikada u našim aktivnostima u Grčkoj ni jedan jedini sekund u „Drugom dnevniku RTS“. Palma bude nagrađen, dobije najviše priznanje SPC, orden Svetoga Save prvog reda, ni jedan jedini sekund u drugom dnevniku RTS.

Šta god da smo radili, vodili smo državotvornu politiku, rukovodili smo se državnim interesima i interesima građanima Srbije, a ne stranačkim i drugim partikularnim interesima. I nedavna stranačka skupština Jedinstvene Srbije u „Drugom dnevniku RTS“ je bila celih, verovali ili ne, sedam sekundi. Istine radi, ima nas u emisiji „Šta radite bre“, ali mi za to moramo da imamo baš, baš značajan događaj da bi se tamo pojavili. Zbog takve uređivačke politike mi smo jako nezadovoljni, ne RTS-om, već pre svega novinarima i urednicima i meritusima, Bujoševićem i Nenadom Lj. Stefanovićem. Još jednom kažem, nisu oni RTS i naravno da smo za to da dođu mladi ljudi, stručni ljudi, nove snage koje će dati novu energiju.

Kad ovo kažem morate nam dati za pravo da mi znamo šta je televizija i da mi znamo šta je uređivačka politika. Mi iz Jedinstvene Srbije imamo mnogo primedbi na rad Javnog medijskog servisa. Primedbe imaju i sve druge političke stranke. To što svi imamo manje ili veće primedbe, možda i jeste pokazatelj nezavisnosti Javnog medijskog servisa. Kažem nezavisnosti, ali to ne znači da mi iz Jedinstvene Srbije ne treba da se borimo kao parlamentarna stranka koja ima osam poslanika u parlamentu Republike Srbije, koja ima odbornike u preko sto gradova širom Srbije za bolji status. Jedinstvena Srbija na RTS je jako slabo zastupljena. To svakako nije narušavanje te nezavisnosti već jedna pravedna borba.

Zašto ćemo pored svega glasati za ove tačke dnevnog reda? Vidite, mi smo se opredelili da umesto državne, svojevremeno smo se opredelili, televizije formiramo javne medijske servise. To je u skladu sa našim opredeljenjem, da je naš put put evropskih integracija. Javni medijski servis je mnogo puta u svom radu pokazao da je potreba države i da je potreba građana države.

U vreme epidemije korona virusa Javni servis je stavio svoje resurse za potrebe snimanja i izvođenja nastave na daljinu na svom Trećem kanalu i na svojoj platformi „RTS planeta“. Na hiljade nastavnih jedinica je snimanom tom prilikom i od početka pandemije, pa sve do kraja i do početka redovne nastave, te nastavne jedinice koje su snimane na RTS i bile na Trećem kanalu RTS i na „RTS planeti“ su bile od velike koristi učenicima naših osnovnih i srednjih škola.

Javni medijski servis razlikuje se od komercijalnih medija po tome i što emituje i one sadržaje koji su od društvenog interesa, ali ne izazivaju toliku medijsku pažnju da bi bili komercijalno isplativi, kao što su recimo: naučni program, obrazovni program, sadržaji od značaja za negovanje tradicije, kulture, jezika svih naroda, nacionalnih manjina i religijskih grupa. Upravo je to ono za šta se mi iz Jedinstvene Srbije zalažemo.

Javni medijski servis putem svojih regionalnih centara širom Srbije omogućava građanima Srbije, ne samo da čuju vesti iz različitih krajeva, već da plasiraju svoja privredna, sportska, kulturna i druga dostignuća. Upravo je to jedan od načina da se pruži, da tako kažem, podsticaj ravnomernom regionalnom razvoju za koji se svi zalažemo. Mi iz Jedinstvene Srbije se zalažemo da se ti sadržaji koji prave regionalni centri širom Srbije imaju veću zastupljenost, da ne bude samo priloga u emisijama poput „Srbija danas“ i ponekada u „Jutarnjem programu“, već da imaju i mnogo veću programsku zastupljenost. Građani širom Srbije imaju pravo da budu jednako informisani i jednako zastupljeni u programskoj šemi, kao i građani Beograda, Novog Sada i drugih velikih gradova.

Javni medijski servisi u svetu su tekovina modernih demokratskih država, takva je i Srbija. Mi iz Jedinstvene Srbije znamo koliko je važna pravovremena, blagovremena i pre svega istinita informacija i najoštrije osuđujemo širenje laži i dezinformacija. Upravo u tome i vidimo ulogu javnog servisa.

Kažem, iako Dragan Marković Palma nije gostovao na RTS, ponavljam od 27. februara 2018. godine, poslanička grupa Jedinstvene Srbije u danu za glasanje podržaće sve tačke ovog dnevnog reda. Ovo bi ujedno bio i odgovor na diskusiju prethodnog govornika, da nisu samo predstavnici opozicije nezadovoljni. Ima nezadovoljstva i među onima koji učestvuju i participiraju u vlasti, ali postoji razlika. Mi svoje nezadovoljstvo pokazujemo ovde, gde mu je mesto, u Narodnoj skupštini Republike Srbije, u Srbiji, u svojoj zemlji, za razliku od pojedinih koji za svoje nezadovoljstvo odu i pokažu u Evropskom parlamentu, u raznoraznim evropskim i drugih institucijama. To je osnovna, ali vrlo važna i bitna razlika. Hvala.

Poštovana potpredsednice gospođo Paunović, poštovani potpredsedniče Vlade Republike Srbije ministre Mali, dame i gospodo narodni poslanici, evo danas, kao i prethodna tri dana rasprava o budžetu, mogli smo u diskusijama mnogih narodnih poslanika iz redova dela opozicije čuti puno toga o svemu i svačemu, a tako malo o budžetu, još manje o pratećim finansijskim i fiskalni zakonima, još manje o Sporazumu između Srbije i Mađarske, a svakako najmanje o izboru sudija.

Jednostavno smo bili svedoci pokušaja da se nametnu sve druge teme o navodnom nepoštovanju Poslovnika, o navodnim dvostrukim aršinim, afere izmišljene, a sve to u cilju opstrukcije rada parlamenta sa jedne stvari, dobijanje jeftinih političkih poena sa druge strane i opet, sa treće strane, kako bi poslanici vladajuće većine potrošili najveći deo vremena, braneći se od napada i laži, umesto da promovišu uspehe u vođenju države i ekonomije.

Mogli smo u ova četiri dana videti pristalice tzv. volterovske politike, koji zapravo smatraju da je politika veština da se laže u pravi čas, a taj pravi čas za njih je svaki čas.

Gospodo draga, nikada nije pravi čas da se vodi politika onako kako je Volter doživljavao, a pogotovo ne danas, kada imamo svetsku političku krizu izazvanu kreiranjem novog svetskog poretka. Ta politička kriza je izazvala veliku svetsku ekonomsku krizu čiji vrhunac još uvek nismo sagledali i možemo samo da se nadamo da neće dostići razmere ekonomske krize koja se desila 1929. godine i trajala do Drugog svetskog rata.

Ta kriza se, naravno, uvozi i u našu zemlju i tu krizu koriste mnogi spolja kako bi završili prljav posao u našoj zemlji. Pa, nemojmo, dame i gospodo, i mi to da radimo našoj zemlji. Poslednje što treba Srbiji je da, pored svih pritisaka spolja, trpi pritiske i iznutra.

Ono što je pre neki dan rekao i Dragan Marković Palma, a što su pominjali i svi naši državnici, predsednik Vučić i Dačić i svi ostali, jeste da je Srbiji potrebno preko jedinstvo.

Verujte mi, nemojte ovo shvatiti kao jeftin politički trik, jer to zaista nije namera, ali danas Srbija kao nikada do sada mora biti jedinstvena.

Koliko vas je pomenulo Kosovo i Metohiju tokom prethodnih četiri dana diskusije o Kosovu i Metohiji? Koliko vas je predložilo – hajde malo da odvojimo više sredstava za projekte u Mitrovici, Zubinom Potoku, Ranilugu? Premalo, gospodo.

Mnogo vas je pominjalo nacionalni stadion i diskutovali ste po principu ili – ili, u stilu šta će nam novac da trošimo na nacionalni stadion kada možemo usmeriti sredstva, pa sad, neki su rekli u socijalu, drugi su pričali o obrazovanju, treći su pričali o zdravstvu, četvrti su pričali o lokalnim projektima, peti o kulturi.

Naravno, ja znam da svako od vas ima neku ciljnu grupu i njoj se obraća, ali kada sakupimo sve te želje nije dovoljno novca ni za deset nacionalnih stadiona da bi se sve te želje sprovele u delo.

S druge strane, mi ne razmišljamo u kategorijama ili – ili, veći i – i. Mi hoćemo i nacionalni stadion, hoćemo i veću socijalnu pravdu, hoćemo i bolje obrazovanje i još bolje zdravstvo. Hoćemo i još više kulture i svega ostalog.

Nacionalni stadion je neka vrsta promocije sporta. Na njemu će se naši najbolji sportisti, reprezentativci predstavljati i nastupati. On će biti neki simbol zdravog života, taj simbol koji će usmeriti mlade na zdrav život, odvojiti ih od droge, cigareta, alkohola.

Jedinstvena Srbija nikada neće glasati za legalizaciju droga. Nikada nećemo unositi cigarete u skupštinsku salu, ali zato hoćemo uvek i ličnim primerom i svakako drugačije da promovišemo sport i zdrav život, jer je to put kojim treba da idu mladi ljudi. Zato još jednom apel – hajde makar malo da probamo da izađemo svi zajedno iz stranačkih šinjela.

O budžetu. Predlog budžeta pred nama uzeo je u obzir činjenice koje su nepobitne, a to je da nam u uslovima velike ekonomske krize raste BDP, da će ove godine preći 60 milijardi evra, da su javne finansije stabilne, da je svaki ekonomski indikator pozitivan i stabilan.

Pokazalo se da je naša ekonomija otpornija i žilavija od drugih. Direktne strane investicije će ove godine preći četiri milijarde evra i gde ćete bolji pokazatelj stabilnosti naše ekonomije i sigurnosti kapitala u državi Srbiji.

Dinar je stabilan, devizne rezerve visoke, 17,7 milijardi evra. Zlatne rezerve, takođe nikad veće. Nezaposlenost nikada manja, zaposlenost nikada veća. To, naravno, ne znači da nam u ružičnjaku na svakom koraku cvetaju ruže i da je sve idealno, ali ljudi, imajte na umu još jednom da je svetska ekonomska i politička kriza, da je danas opasnost od upotrebe nuklearnog oružja veća nego u vreme Kubanske krize 1962. godine. I zapamtite da tu situaciju i tu krizu, još jednom da ponovim ono što sam rekao na početku, da tu krizu mnogi koriste da nama dodatno nanesu nepopravljivu štetu po pitanju našeg nacionalnog integriteta i suvereniteta.

Jedinstvena Srbija se slaže sa proklamovana tri stuba budžeta, sa jedne strane povećanje životnog standarda građana i mi smo već pričali o tome, povećanje penzija sada 9%, u januaru 12,1%, kumulativno 20,8%. Povećava se i minimalna zarada na preko 40.000 dinara, da će plate u javnom sektoru biti povećane za 12,5% itd. Sve je to dobro.

Drugi stub jesu kapitalne investicije. I tu je jako važno, još jednom napomenuti, jer građani moraju to da znaju. Ja znam da svi ovde u sali to znaju dobro, da je od ukupnog budžeta 6,8% odvojeno za kapitalne investicije, da ni jedna investicija nije zaustavljena, da se ni od jednog projekta nije odustalo i to je jako važno, jer će sve to činiti Srbiju još poželjnijom za investiranje i dodatno će ojačati našu privredu na svaki način.

Treći stub, energetika. Tu je bilo danas dosta polemike. I ne samo danas, nego i tokom ovih dana i rasprave. Mnogi bu bacali drvlje i kamenje na EPS, ali ljudi, da li je neko od vas pročitao vest da jedna Francuska, koja nikada nije uvozila struju, da jedna Francuska, koja proizvodi 63.236megavata samo u nuklearnim elektranama, od nuklearne energije i da učešće nuklearne energije u proizvodnji struje je 75,2%, da oni uvoze struju? Jednostavno, ekonomska kriza, politička kriza, ujedno i energetska kriza i svi imaju probleme, pa ih imamo i mi.

Neko je rekao da Srbija nikada nije uvozila struju. To, naravno, nije tačno. Uvozili smo uvek struju.

S druge strane, niko nije rekao koliko je povećanja potražnja za električnom energijom u Srbiji zahvaljujući brojnim investicijama, novim fabrikama, novim preduzećima, novim privrednim subjektima i da je ta potražnja znatno veća i ne samo zbog toga, već i zbog same činjenice da je životni standard u Srbiji povećan.

Znate, opet kažem, nije nigde idealno, pa ni u EPS-u, ali molim vas, budimo bar malo realni. Imamo dovoljno gasa, imamo dovoljno nafte, snabdevanje je redovno i normalno i sada u vreme energetske krize država kao svoj prioritet opet normalno je da stavi energetiku.

Sve ovo što sam naveo, sve ovo što sam pričao maločas, desiće se i dešava se uz jaku kontrolu deficita koji je projektovan na 3,3%, a opet je projektovan sa rezervom zbog velike energetske krize, zbog velikih poremećaja i skokova cena energenata. Realno trebao je da bude 1,9 ali je ta rezerva ostavljena da bude na 3,3 i ja se nadam da će i energetska i politička i ekonomska kriza se završiti, pa onda možemo u drugoj polovini sledeće godine raditi rebalans i reći - projekcija će biti 1,9, onoliko koliko je realno. Nadam se, ali svako ko je ozbiljan i odgovoran mora da ostavi prostor i rezervu za to.

Naravno, uz to, uz sve ovo što smo naveli, uz kontrolu deficita, tu je i kontrola javnog duga, koji je i danas daleko ispod „Mastrihta“ i koja pokazuje odgovornu ekonomsku politiku.

Voleo bih da smo ovih dana iskoristili ovu priliku da mnogo ozbiljnije i na analitičniji način razgovaramo o ovoj ozbiljnoj temi, kakav je budžet za narednu godinu, sa mnogo više politike, a sa mnogo manje politikanstva.

Ono što bih još rekao, pošto ću iskoristiti vreme ovlašćenog, nije tema amandman, ali ću pomenuti sporazum sa Mađarskom samo kratko, iz prostog razloga što danas smo svedoci da imamo nikada bolje bilateralne odnose sa državom Mađarskom. To je nešto što se ne podrazumeva samo po sebi. To je nešto u šta je uložen veliki trud, veliki rad, želja, volja, strpljenje, tolerancija, kompromis. Znate, teško je izgraditi dobre odnose, još teže ih je očuvati, a vrlo lako ih je narušiti.

Zato ne razumem neke diskusije koje su se vodile i ovih dana, ali i na prethodnom sazivu sednice, gde se kritikuje podizanje spomenika žrtvama iz Drugog svetskog rata itd, jer osetljiva je to tema i može lako da nanese štetu bilateralnim odnosima. Ja zaista ne mislim da su ti komentari bili maliciozni, ali da su bili malo neodgovorni zaista smatram.

Da završim, da zaključim, znači, JS će u danu za glasanje podržati i budžet i prateće ekonomske zakone i sporazume i kadrovska rešenja koja su predložena ovoj Skupštini.

Još jednom apelujem na veće jedinstvo nacionalno i na veće saglasje. Hvala.

Poštovani predsedavajući, prosto u ovih četiri dana govoreći o budžetu slušali smo svakakve paušalne odredbe, tipa reče mi Raša iz Velike Moštanice, čuo sam to od njega i slično. Nisam reagovao, ali zaista sada kao neko ko se bavi obrazovanjem i prosvetom morao sam da reagujem. Maločas je mladi cenjeni kolega pričao o tome kako u prosveti više od 50% zaposlenih radi na određeno vreme i kako su plate prosvetnih radnika ispod prosečnih plata u Srbiji.

Razumem mladog kolegu, on je bio u obrazovanju tako što je pohađao osnovu, srednju školu i fakultet, i čuo sam da je bio sjajan i čestitam mu na tome zaista, ali jedno je to, a drugo je baviti se obrazovnim sistemom i obrazovanjem. Kao neko ko je od 1993. godine u obrazovanju, kao radnik i kao neko ko radi u obrazovanju, a od 2006. godine kao neko ko se bavio obrazovnom politikom, odgovorno tvrdim da nisu tačni ni jedan ni drugi podatak.

Naime, podatak da je 50% radnika u obrazovanju na određeno vreme nije tačan. Kod mene u delokrugu moje odgovornosti, školska uprava u Jagodini koja pokriva Pomoravski okrug, taj procenat je manji od 15% i taman je toliki da je dovoljan da u našim planovima ne proizvede nepoželjne, neželjene tehnološke viškove i stavi zaposlene radnike u obrazovanju u jednu nezgodnu poziciju i ne izazove bilo kakav haos. Znači, postoji nešto što su planovi i postoji nešto što mi u obrazovnoj politici planiramo kada su u pitanju kadrovi u obrazovanju i zaista taj podatak ne da ne stoji, nego nije tačan.

Pri tome, mladi kolega, koji je zagovornik zapada i zapadne ideologije, treba da zna da za razliku od našeg obrazovnog sistema u većem delu obrazovnih sistema na zapadu ne postoji institut stalnog radnog odnosa u prosveti, već se stvaraju ugovori.

Koristiću i vreme ovlašćenog.

Hvala, predsedniče.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, ja da nastavim ono što sam pričao, prosto me je ta diskusija mladog kolege jednostavno isprovocirala, da tako kažem, da reagujem.

Osim toga što nije tačna ta tvrdnja da 50% zaposlenih u obrazovanju radi na određeno vreme, ja sam podsetio na kraju prethodnog izlaganja da na zapadu u većini obrazovnih sistema i ne postoji institut rada na neodređeno vreme, već je najčešće to rad po ugovoru za tekuću nastavnu ili obrazovnu sezonu. Tako da, ta tvrdnja ne stoji.

Druga stvar je bila tvrdnja da prosvetni radnici primaju plate ispod proseka u Republici Srbiji, što takođe odgovorno tvrdim da nije tačno i da ne stoji i da plate prosvetnih radnika rastu, kao i ostalih u javnom sektoru. Naravno da se kao neko ko se bavi obrazovnom politikom zalažem za što bolji status prosvetnih radnika u društvu, naravno da smatram da treba da prosvetni radnici imaju i bolji status u društvu i naravno da smatram da prosvetni radnici takođe treba i da podele sudbinu čitavog društva, ali ta tvrdnja da prosvetni radnici primaju platu ispod proseka jednostavno ne stoji i nije tačna.

Takođe, mladi gospodin bi trebao da zna i da dođe i da obiđe škole u Srbiji koje danas izgledaju bitno drugačije nego što su izgledale pre 10 i 15 godina, da je i u najudaljenijim izdvojenim odeljenjima osnovnih škola u najudaljenijim selima doveden internet, da su sve škole sređene.

Evo, ja pozivam da dođe u našu Jagodinu, da obiđe bilo koju školu u Jagodini i da vidi kako izgledaju te škole, kako su te škole sređene, u kakvim uslovima rade učenici, đaci i deca, da vide u kakvim uslovima rade prosvetni radnici i da onda na osnovu toga, na osnovu tog uvida zasnuje i svoj sud o stanju u obrazovanju i u prosveti.

Mi u Jagodini prosvetne radnike nagrađujemo, učenike nagrađujemo jer 90% nagrađenih oktobarskim nagradama jesu najbolji đaci koji su postigli najbolje rezultate u radu, u školi, na takmičenjima i to im je prvi zarađeni novac od 50.000 dinara. Mi prosvetne radnike i učenike vodimo na putovanja, učenici idu besplatno na more, četvrti i osmi razred i završne godine srednje škole. To je negde briga i o prosvetnim radnicima i o učenicima. Učenici moraju da imaju najoptimalnije uslove za rad, da imaju kvalitetnu IT ili IKT opremu, kako god hoćete, da imaju čiste, zdrave učionice, tople učionice, tople škole i to smo sve mi uradili u prethodnih 10, 12 godina.

Još jednom kažem, dođite, ja ne znam, dođite kod mene u Pomoravski okrug, pa ću vas voditi bilo gde da vidite. Tako da, ja razumem mladog gospodina, on jeste bio, zaista sam proverio, bio je dobar đak i dobar student, ali mi zaista dobre đake i studente nagrađujemo, pa im onda kada završe fakultet damo posao, da prvo nauče šta znači raditi u kolektivu, raditi u društvu, ne dajemo im baš da odmah krenu da se bave politikom i da im prvi posao bude politika.

Poštovani predsedavajući, sve tvrdnje koje je izneo mladi gospodin, a vezane su za prosvetu, za stanje u obrazovanju, za status prosvetnih radnika i đaka jednostavno nisu tačne. Hvala.

Poslanička grupa Jedinstvene Srbije zaista ne može da prihvati ovaj amandman. Mislimo da je i sam pokušaj da se taj amandman ovde u Skupštini prikaže i da uđe u predlog zakona o budžetu neprihvatljiv, prosto iz razloga što je onaj ko je podneo taj amandman pokazao kakav odnos ima prema privredi i pokazao je šta je radio sa privredom dok je bio na vlasti.

Naime, u vreme vladavine Demokratske stranke, čiji je prethodni govornik bio član, i vlast, privreda je uništena, preduzeća su zatvarana. Naša privreda je ostala bez 500 hiljada radnih mesta i svakako da nije ni kompetentan da predlaže amandmane, niti da priča o privredi. To što on kaže da je ministar privrede kik bokser i snažna ličnost, onako ironično, i da će on ojačati privredu, ne znači ništa. Jer, Rade Basta ima i ogromno privredno iskustvo, a to što je sportista samo je plus.

Ono što je bitno jeste da smo mi danas u situaciji da nam privreda jača, da imamo privredni rast čak i u vreme korona pandemije, da imamo privredni rast i u vreme ove velike svetske energetske krize, u vreme kada su pokidani svi lanci snabdevanja naša privreda pokazuje izuzetno veliku vitalnost. Da je to tako, govori nam i sve snažnije direktne strane investicije i sve veći iznos iz godine u godinu direktnih stranih investicija, što pokazuje kakva je ovde investiciona i privredna klima.

Da nam privreda radi, govori i to da imamo povećane prihode i da zbog tih povećanih prihoda najvećim delom i radimo ovaj rebalans budžeta i pričamo ovih dana. Da nam bolje privreda radi, govori i to što će po prvi put penzije biti povećane iz sredstava PIO fonda, što znači da nije iz budžeta već iz sredstava PIO fonda, što opet govori o tome da imamo povećani broj obveznika a da imamo smanjeni broj korisnika.

Sve su to pokazatelji koji nam govore da jednostavno prethodni govornik nije u pravu i da nema prava na malicioznost i na takvu vrstu ironije. Hvala.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, dame i gospodo narodni poslanici, kao što je juče predsednik JS Dragan Marković Palma rekao, poslanička grupa JS će podržati ovaj Zakon o izmenama i dopunama Zakona o ministarstvima.

Ovaj predlog ispred nas donosi neke novine i mi smatramo da je to dobro. Naime, nova i drugačija vremena iziskuju naprosto i drugačiji način organizovanja i novi pristup rešavanju problema u različitim oblastima društva.

Vremena u kojima živimo nisu nimalo laka, još manje su jednostavna, a nimalo stabilna i takva situacija je u čitavom svetu. Svet je prvo zadesila pandemija korona virusa, na to se nadovezala vojna intervencija Rusije u Ukrajini, sve je to dovelo do velike ekonomske krize u kojoj se nalazimo, do strašnih poremećaja u lancima snabdevanja, do nestašica energenata i hrane, opet je sve to dovelo do divljanja cena na svetskom tržištu i inflacija strašno pogađa čitav svet.

Setite se samo kako je prvog dana sa pojavom pandemije korona virusa u trenutku iščezla solidarnost u svetu. Nestala je bilo kakva empatija, naročito prema onima koji imaju drugačije mišljenje i onima koji žele da budu svoji. Nestala je svaka principijelnost. Svet se naprosto danas pretvorio u jednu gladijatorsku arenu u kojoj se odvijaju borbe, s jedne strane za očuvanje postojećeg svetskog poretka, sa druge strane za stvaranje novog svetskog poretka.

Srbija u toj situaciji se našla, kao što sam rekao već, između čekića i nakovnja, izložena strašnim pritiscima bilo vezano sa sankcije Rusiji, bilo za situaciju i pregovore i razgovore oko naše južne pokrajine Kosova i Metohije, pa se nama sada daju i neki rokovi, te dve godine, pa evo jutros u novinama možemo pročitati da se neko setio i roka do decembra ove godine, mogli smo pročitati u pojedinim novinama. Šta je rešenje? Šta je odgovor na takvu situaciju? Odgovor Srbije mora biti, pre svega, postizanje što veće političke stabilnosti kroz postizanje najšireg mogućeg nacionalnog jedinstva. Odgovor države Srbije mora biti snažna diplomatija. Odgovor Republike Srbije mora biti dalje snaženje, jačanje naše privrede kroz direktne investicije, i to su neki odgovori koji moraju da stoje tu kao odgovori na postojeću situaciju.

Vremena su nam takva kakva su nam i mi se moramo u skladu sa tim reorganizovati, moramo osnažiti našu državu i funkcionisati na najoptimalniji način u datim okolnostima. Otuda mi iz JS smatramo da je uvođenje novih ministarstava za pojedine oblasti dobro. Smatramo da je dobro i što su pojedina ministarstva reorganizovana, čini mi se, na mnogo logičniji način, a sve u cilju snaženja kapaciteta državne uprave i njenog boljeg funkcionisanja, kao odgovor na ova složena vremena.

Zbog nedostatka vremena neću puno obrazlagati ono čime se čitav život bavim, a to je obrazovanje. Ono što je urađeno sa Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja smatramo da je dobro. Pre svega, smatram da je dobro što je ostalo visoko obrazovanje u Ministarstvu prosveta, jer su u jednom trenutku do mene dolazile informacije da je trebalo da ide sa naukom u drugo ministarstvo. Smatram da je obrazovanje jedna funkcionalna celina, logička celina od predškolskog do visokog obrazovanja i smatram da je ovo rešenje dobro.

Sa druge strane, formiranje Ministarstva nauke, tehnološkog razvoja, inovacija je odgovor na izazov današnjice. Današnji svet odlikuje neverovatan razvoj nauke i tehnologije.

Samo da se podsetimo da je trebalo, recimo, 75 godina dok je telefon počelo da koristi 50 miliona ljudi širom sveta. Radio se proširio do istog broja za 38 godina, TV za 13, a internet za svega četiri godine. Promene se danas u svetu odvijaju na dnevnom nivou. Odavno se već priča i o četvrtoj industrijskoj revoluciji. Otuda fokus na razvoju nauke, tehnologije, inovacija kroz formiranje novog ministarstva veoma važan korak približavanja svetskim naučnim, tehnološkim tokovima i hvatanje koraka sa svetom u tom smislu.

Što se tiče formiranja Ministarstva informisanja i telekomunikacija…

(Predsednik: Gospodine Starčeviću, samo privedite kraju, pošto je to vreme poslaničke grupe.)

Pola minuta i završavam.

Formiranje Ministarstva informisanja i telekomunikacija predstavlja logičniji organizacioni model od dosadašnjeg kada je informisanje bilo uz kulturu, a komunikacije i trgovina uz turizam.

Smatramo da je to dobar način da se uredi sfera informisanja i mislim da će to dati i doprineti toj sferi našeg društva.

Još jednom, mi ćemo ovih dana glasati o Zakonu o Vladi, izglasati taj Zakon o Vladi, ali i napraviti sistem, ali kao što sam više puta pomenuo – sistem nije dovoljan, bitni su i ljudi i ne sumnjam da ćemo u narednoj nedelji i u narednim danima izabrati kvalitetan menadžment koji će imati dobru veštinu upravljanja promenama, jer je to osnovna karakteristika dobrog menadžmenta.

Još jednom ponavljam – JS će u danu za glasanje podržati ovaj Predlog zakona.

Već smo ovih dana navikli da slušamo priče – trla baba lan da joj prođe dan. Znači, neke floskule i prazne priče koje su neutemeljene. Maločas smo imali priliku da čujemo koleginicu koja kaže da Dragan Marković Palma, navodno, vodi računa o poljoprivredi i o mladima, a ne kaže da je najveći trgovac lignita.

Prvo, da krenem od ovog poslednjeg, a to je da Dragan Marković Palma, niti firma koju on više ni ne vodi, nije ni najveći, nije ni među 50 najvećih trgovaca ugljem, ni među 100 najvećih trgovaca ugljem u Srbiji. Tako da je to priča koja ne stoji, prazna priča i može da se proveri, lako je proverljiva.

Ono što je nas posebno iziritiralo jeste to da se spočitava Draganu Markoviću Palmi briga o poljoprivredi. Prosto koleginica ne poznaje činjenično stanje ili ne zna da naša sela u Jagodini, ne postoji ni jedno od 52 sela, ne postoji ni jedan jedini sokak u selima koji nije asfaltiran, ne postoji ni jedno selo da nema sportski teren, ne postoji ni jedno selo da nema dom kulture, ne postoji ni jedno selo gde su atarski putevi nasipani kamenom i gde možete mercedesom otići do njive, a ne traktorom.

U prethodnom periodu, u prethodne dve godine oko 4.000 poljoprivrednika je vođeno na različite destinacije, od sajmova poljoprivrede u Parizu i Minhenu, pa na dalje. Da ne pričamo o tome da je grad Jagodina kupio nekoliko stotina grla steonih junica kvalitetne sorte i poklonio poljoprivrednim proizvođačima. Znate šta, lako je pričati…

(Predsednik: Dva minuta samo, gospodine Starčeviću.)

Završavam.

Lako je pričati, pokažite vi vaša dela. Hvala.

Poštovani predsedniče Republike Srbije, poštovani predsedniče Narodne skupštine, uvaženi predstavnici Srba sa Kosova i Metohije, dame i gospodo narodni poslanici, odmah na početku da kažem, JS će naravno glasati za ovaj izveštaj, koji pokazuje koliko je pregovarački proces komplikovan i težak, iz razloga, pre svega što učesnici tog pregovaračkog procesa potpuno različito razumeju proces i jedino mogu da kažem Republika Srbija je ta koja taj proces razume, kao proces pregovora, razgovora, kompromisa, dok rekao bih da prištinske institucije i prištinska strana taj sporazum pre svega vidi kao mogućnost za potvrdu svoje jednostrano proklamovane nezavisnosti, a evropski pregovarači taj proces neretko vide kao proces nametanja rešenja Srbiji koje bi opravdalo njihovu neprincipijelnu politiku prema Srbiji i kao rešenje koje bi opravdalo njihov zločinački poduhvat protiv pravnog i ničim izazvanog besomučnog bombardovanja Srbije.

Taj proces je opterećen od 24. februara i političkom, ekonomskom i vojnom krizom izazvanom otpočinjanjem specijalne vojne operacije u Rusiji. Time se jednostavno Srbija se našla ničim izazvana ni kriva, ni dužna između čekića i nakovanja. Ovaj pregovarački proces je opterećen i ekonomskom krizom koja je posledica svega toga.

Ono što sam hteo da kažem, jeste da je ovaj pregovarački proces opterećen i neozbiljnošću i neodgovornošću mnogih. U početku ću pričati o neozbiljnosti i neodgovornosti privremenih prištinskih institucija, malo kasnije i o drugima.

Što se tiče privremenim prištinskih institucija ne treba pričati o tome da u Briselski sporazum nije implementirana nijedna tačka vezana za zajednicu srpskih opština, ne treba pričati ni o tome da je broj incidenata na KiM drastično povećan i da se povećava iz dana u dan.

Ono što bih u ovom trenutku samo istakao jeste kriza oko KM, KS i RKS tablica koja najbolje pokazuje ono šta žele i šta je namera prištinskih institucija. Naime, želja tih prištinskih privremenih institucija jeste da se sa teritorije KiM izbaci svaki atribut državnosti Republike Srbije. I ne samo to, da pojasnim, oni žele ili da nateraju Srbe da se asimiluju u toj takozvanoj njihovoj državi, samoproklamovanoj ili da odu sa te teritorije.

Da parafraziram Dragana Markovića Palmu, koji rekao - kosovski Albanci ne žele samo da promene tablice na kolima Srba koji žive na KiM, već žele da promene i njihov identitet, ali Srbi na KiM ne žele da igraju „šotu“ već srpsko kolo.

Nije dovoljno ni veliko etničko čišćenje, nije dovoljno ni 221 hiljada izdanih i privremeno raseljenih lica, jer još ima Srba na Kosovu i to ih ima i onih koji žele tu da ostanu i onih koji žele tu da žive, da čuvaju svoj identitet, da čuvaju svoju državu i da imaju dobru saradnju sa institucijama svoje države Srbije.

Međutim, ono što bih hteo da kažem jeste da ja volim mitove i mislim da su oni vrlo često korisni, međutim slažem se sa vama da danas ne treba govoriti o mitovima i koristiti jake i teške reči, već treba pre svega govoriti o real politici.

Pitanje je - šta treba dalje da radimo? Mislim, predsedniče, da treba da radimo samo ono što smo radili i do sada. Kao prvo i najvažnije jeste da nastavite sa naporima da se postigne što veće moguće nacionalno jedinstvo. Pri tome ne mislim na jedinstvo svih političkih partija, jer smo videli u ova dva dana da je to nemoguće, da mnogi ne mogu da izađu iz svojih partijskih šinjela, videli smo i čuli smo i epove i najnoviji kosovski ciklus, a na kraju te priče smo čuli da neće da glasaju za izveštaj o Kosovu i Metohiji.

Čuli smo i one koji smatraju da je Lajčak veliko Srbin i da je jedinica mere za patriotizam verovatno Aljbin Kurti. Od njih nisam ni očekivao da će glasati. Ali ono što mi moramo da nastavimo jeste da stvorimo, da mobilišemo sve one snage u državi Srbiji koje mogu da mobilišu najveći deo naroda i građana Srbije i da se stvori što moguće veće političko jedinstvo, jer je to neophodno.

Druga stvar koju moramo da nastavimo da radimo, jeste držanje do principijelnog stava o poštovanju međunarodnog javnog prava i principa i to je nešto što moramo da nastavimo da radimo i sa pažnjom čekamo vaš nastup u Savetu bezbednosti UN.

Treće što moramo da radimo jeste da se držimo politike vojne neutralnosti i čuvanja dobrih odnosa sa svim prijateljima i to je jako važno. Sa jedne strane čuvati odnose i sa Rusijom i sa Kinom jer tako čuvamo naš mir u Savetu bezbednosti, da nastavimo sa otpriznavanjem lažne države Kosovo jer time čuvamo mir i u Generalnoj skupštini, ali i da nastavimo saradnju i sa ostalim zemljama i EU itd. jer tom saradnjom mi nekako amortizujemo pritisak koji se vrši na državu Srbiju u ovom čitavom pregovaračkom procesu.

Ono poslednje što bih rekao da treba da radimo jeste da nastavimo sa politikom stabilnih javnih finansija, odgovornom politikom stvaranja povoljnih uslova za direktne strane investicije, nastavak infrastrukturnog i sveukupnog ekonomskog razvoja Srbije. Možda to deluje pretenciozno u vreme ove strašne ekonomske krize, u vreme kada imamo inflatorne udare svuda u svetu, čitavom svetu, kada imamo poremećene lance snabdevanja u čitavom svetu, ali, predsedniče, mi moramo da nastavimo sa time jer samo jaka država može da čuva Kosovo i Metohiju.

Da rezimiramo, država Srbija treba da učini sve da sačuva mir i stabilnost, da sačuva bezbednost Srba na Kosovu i Metohiji. Srbija treba i dalje da bude aktivni učesnik u pregovaračkom procesu, da u tom procesu štiti elementarne nacionalne i državne interese i da teži ka postizanju kompromisnog rešenja u skladu sa tim nacionalnim i državnim interesima.

Znate, kada kažu pojedini da je Kosovo završena priča postavlja se logično pitanje – zašto onda insistirate na pregovorima? Samo Srbija, i završavam tu, može da stavi tačku na priču o svojoj južnoj pokrajini i to može samo onda kada je vrati u svoj ustavno-pravni poredak, a i tada ne može da stavi jednu tačku, već tri tačke. Još jednom ponavljam, JS će glasati za ovaj izveštaj. Hvala.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, želim na početku, kako red nalažem, svima da čestitam na dobijenim mandatima poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije i na juče datim zakletvama. Želim svima da poželim uspešan rad u narednom periodu.

Na prethodnim izborima građani su svima nama dali poverenje na osnovu koga smo mi dobili mandate i dali su nam poverenje da radimo u njihovom najboljem interesu i efikasno. Danas evo već deset sati diskutujemo na ovoj sednici i ako su građani gledali od početka do kraja nisam siguran u sud da će reći da smo radili efikasno i u najboljem njihovom interesu.

Naime, građani će nas kandidovati za neki njihov glas na nekim narednim izborima ne po tome kako pričamo, već će nas kandidovati pre svega po tome šta smo uradili i dela i ono što smo radili pre svega će biti odlučujući faktor kome će dati poverenje na narednim izborima.

Upravo zato mislim da je izbor predsednika Narodne skupštine Republike Srbije u tom smislu veoma važan. naime, on će biti taj koji će bitno uticati na efikasnost rada Narodne skupštine i na to da li će ova Narodna skupština uspeti da odgovori svim izazovima pred kojima stoji naša država.

Naime, mi imamo predlog doktora Vladimira Orlića za predsednika Narodne skupštine i kao što je predsednik JS Dragan Marković Palma u svom izlaganju rekao, poslanička grupa JS će podržati taj predlog, jer je doktor Vladimir Orlić čovek koji ima jednu dobru i kvalitetnu profesionalnu karijeru, jedan dobar CV, ali nije to jedini razlog.

Jedinstvena Srbija je politička partija koja jako vodi računa i o političkoj realnosti, politička realnost je da je na prethodnim izborima SNS dobila najviše mandata i da je ona vlasna da predloži ko će predsedavati Narodnom skupštinom Republike Srbije. Obzirom na tu činjenicu, ako je Vladimir Orlić najbolji kandidat za tu funkciju i da to smatra njegova partija, mi ćemo svakako se složiti sa tim, i kao što sam rekao podržaćemo taj predlog.

Ono što sam rekao, jeste da je Srbija danas suočena sa brojnim izazovima, teškim izazovima i ti izazovi su, između ostalog, i najvažnija politička i društvena pitanja. Jako je važno da se oko svih tih izazova i pitanja postigne maksimalna politička, ali rekao bih, i opšta društvena saglasnost i konsenzus. Zato je uloga predsednika Narodne skupštine Republike Srbije i u tom smislu jako važna. Ukoliko Narodna skupština Republike Srbije svojim radom bude temelj i da vetar u leđa državi Srbiji, da efikasno i uspešno odgovori svim tim teškim izazovima, onda smo napravili dobar posao, i to je jedan od zadataka gospodina Orlića i ovog saziva.

Mnogo je tih izazova. Jedan od njih je, svakako eskalacija političke i svakakve druge situacije u našoj južnoj pokrajini Kosova i Metohija, o tome danas Dragan Marković Palma pričao više, ja ne bih pričao mnogo o tome, osim da kažem, da evo, i danas imamo praktično otmicu vozača saniteta Kliničkog centra u Kosovskoj Mitrovici, Dejana Spahića, od strane kosovskih specijalnih političkih snaga i da jednostavno situacija tamo se nikako ne smiruje.

Naš posao, posao Narodne skupštine i predsednika Narodne skupštine, jeste da damo taj temelj i da budemo dobar oslonac državi Srbiji, kada je u pitanju rešavanje situacije u našoj južnoj pokrajini. Naravno, naš zadatak jeste i da rešavamo, odnosno da sačuvamo ekonomsku stabilnost, pozitivan ekonomski trend naše države i naše privrede i ekonomije, i to u vremenu najveće ekonomske krize posle Drugog svetskog rata. Nije nimalo lak zadatak i ovaj dom i Narodna skupština, svakako će se morati svojom zakonodavnom aktivnošću da utiče na to.

Tu su i pitanja, kao što su evropski put Srbije, jer imamo situaciju da imamo Izveštaj evropskog parlamenta, koji je oštriji i lošiji nego što je bio ranije i pokazuje, kako bih rekao, dvostruke aršine evroparlamentaraca. Mi želimo naravno da održimo taj evropski put, ali onako uzdignute glave čuvajući naše interese i našu tradiciju i kulturu. Naravno, jedno od važnih pitanja o kojima ćemo se suočiti, jeste i populaciona politika, da nastavimo sa borbom protiv bele kuge i da radimo na tome da osnažimo našu populaciju i podmladimo.

Takođe, tu su i brojna druga pitanja, kao što su pitanje saradnje sa svima, pitanje „Otvorenog Balkana“ i sva druga pitanja, i jednostavno naš rad i naša dela, još jednom da ponovim, jesu ono što će građani vrednovati u narednom periodu.

Zato apelujem i na gospodina Orlića, ali i na sve nas ovde u parlamentu, na efikasnost u radu, na rad u korist građana i u njihovom najboljem interesu, a mi poslanička grupa JS ćemo kao i do sada uvek biti aktivan činilac i dati svoj doprinos i učešće u tom radu. Hvala vam.

Poštovana potpredsednice Narodne skupštine Republike Srbije gospođo Jevđić, poštovani ministre Siniša Mali, dame i gospodo narodni poslanici, danas raspravljamo o Predlogu zakona o privremenom registru državljana Republike Srbije od 16 do 29 godina kojima se uplaćuje novčana pomoć za ublažavanje posledica pandemije Kovid-19, ili da prevedemo na manje pravni jezik ili jezik razumljiviji narodu, danas raspravljamo o zakonu koji će omogućiti novu isplatu pomoći mladima od 100 evra.

Mi smo više puta u ovom sazivu tokom zadnjih godinu i po dana, skoro dve godine, raspravljali o sličnim zakonima kojima smo omogućili da se pruži dodatna pomoć građanima, ali ne samo građanima, već i privrednim subjektima u Republici Srbiji usled posledica pandemije Kovida-19.

Početkom ovog meseca smo isplatili prvi put pomoć mladima od 100 evra i ta pomoć je imala jako dobar odjek u javnosti, i ne samo odjek, sve te vrste pomoći koje smo davali građanima i privredi imale su, pored dobrog odjeka, i dobar krajnji rezultat. Naime, pandemija korona virusa je dovela do ekonomske krize svetskih razmera, do pada privredne aktivnosti svih zemalja, do energetske krize, povećan je obim zaduženosti većine svetskih država i smanjen je životni standard većine stanovnika naše planete. Ta kriza se nastavlja i dalje jer pandemija nije okončana i možemo samo da se nadamo da će ta pandemija trajati što kraće, odnosno da će se ubrzo okončati.

Gde je Srbija, gde smo mi u svemu tome prethodne dve godine? Pa eto, ovo što sam maločas rekao, borili smo se. Zahvaljujući nekim merama štednje i fiskalne konsolidacije u ranijem periodu mi smo uspeli da sačuvamo našu kasu i da naša srpska kasa izdrži sve pritiske koje sa sobom nosi pandemija korona virusa.

Mi smo uspeli pre svega da očuvamo proizvodne kapacitete, da očuvamo radna mesta, da održimo nivo zaduženosti države ispod nivoa Mastrihta, uspeli smo da sačuvamo i privredni rast. Da podsetim samo da je u 2021. godini taj privredni rast bio 7,5%. Uspeli smo da povećamo iznos minimalne zarade na 300 evra, a da nam prosečna zarada u Republici Srbiji iznosi negde oko 600 evra. Uspeli smo da povećamo i penzije po švajcarskoj formuli i da pružimo adekvatnu pomoć privredi i građanima. Uspeli smo da i u vreme energetske krize sačuvamo energetsku stabilnost naše države i da nivo nezaposlenosti u Srbiji bude ispod nivoa nezaposlenosti pre pandemije korona virusa.

Uz sve to, ostali smo i lider u direktnim stranim investicijama, jer smo u 2021. godini imali direktne strane investicije u iznosu od čak 3,9 milijardi. Naravno, to smo uspeli, između ostalog, i sprovođenjem tri paketa državne pomoći koji su bili u iznosu skoro nešto manje od devet milijardi, paketa koji je pored privrede obuhvatao sve kategorije stanovništva – i zaposlene, i nezaposlene, i penzionere, i radnike i u zdravstvu i prosveti, i starima i evo mladima danas po drugi put donosimo takav zakon da se obezbedi ta novčana pomoć od 100 evra.

To je dobro, i nama iz Jedinstvene Srbije je to posebno značajno jer su za Jedinstvenu Srbiju mladi zaista zakon. To nije neka politička parola i floskula, već mi to pokazujemo svuda gde nam je narod ukazao poverenje i na delu.

Da su mladi za Jedinstvenu Srbiju zakon govore i tradicionalna putovanja mladih u Beč, grad Jagodina organizuje za studente koji studiraju na fakultetima u Jagodini i mladim jagodincima koji studiraju na drugim fakultetima širom Srbije, na univerzitetu u Beogradu, Nišu i Kragujevcu.

To radimo kako bi naši studenti videli kako se živi i studira u jednom gradu koji je više puta proglašavan za najbolje mesto za život u svetu, ali vodimo ih i da bi videli da tamo posle recimo, 22.00 časova radnim danima nema nikoga na ulicama, osim možda ponekog turiste, jer se tamo radi, samim tim rano leže, i odmara. Da vide da Univerzitet u Beču jeste dobar Univerzitet, ali da mogu da se vrate i da kažu da i naši univerziteti nisu ništa slabiji.

Dragan Marković Palma je više puta naglasio da naša želja jeste da naši mladi odu da vide svet, da se vrate i da žive i rade u našoj zemlji. To je politika za koju se zalažemo, koju sprovodimo i koju podržavamo.

Briga za mlade je i što svake godine već godinama unazad učenike četvrtog i osmog razreda osnovne škole i učenike završnog razreda srednje škole svake godine vodimo besplatno o trošku grada Jagodine na more. Često kada sretnemo i pitamo te mlade ljude koliko puta su bili na moru oni kažu – pa, tri puta. U četvrtom, osmom i na kraju srednje škole. To je upravo tada kada su išli u organizaciji grada Jagodine.

Briga za mlade je i to što imamo najnižu cenu vrtića u Srbiji. Briga za mlade je to što od 2004. godine, vodimo upornu i temeljnu pronatalitetnu politiku zbog čega svake godine se u gradu Jagodina upiše po jedno odeljenje đaka prvaka više.

Briga za mlade je i to što smo uveli besplatan gradski prevoz, prvo za učenike i najmlađe i kasnije za penzionere, a evo, već godinama unazad za sve stanovnike, za sve građane grada Jagodine.

Briga za mlade je i to što od kako JS zadnjih 17 godina vodi grad Jagodinu, oktobarsku nagradu grada Jagodine dobijaju najbolji učenici osnovnih i srednjih škola u našem gradu. To je po pravilu neki prvi novac koji su oni zaradili u svom znoju i svom trudu.

Briga za mlade je i to što grad Jagodina finansira sve sportske klubove, kao u gradu, tako i u selima. Briga za mlade je to što svako selo ima i mali sportski teren, i veliki teren, izgradili smo iz za sve, ali pre svega za mlade.

Briga za mlade i to što grad Jagodina finansira sva kulturno-umetnička društva i svako selo ima kulturno-umetničko društvo.

Finansiramo i održavamo zbog svih, ali najviše zbog mladih, jer samo na taj način možemo da naša sela održimo, da ih učinimo vitalnim i da im obezbedimo budućnost, jer bez mladih nema ni budućnosti tih sela.

Briga za mlade jesu i ovih 100 evra, koje država daje mladima i to po drugi put. U borbi za mlade moraju se uključiti svi. Mora se uključiti i država, moraju se uključiti i lokalne samouprave, mora se uključiti i kulturne, obrazovne, naučne institucije, sportske organizacije, privreda, bukvalno svi.

Borba za mlade su i nova radna mesta. Borba za mlade je i kvalitetno obrazovanje. Borba za mlade je i otvaranje naučno-tehnoloških parkova itd.

Nema alternative toj borbi za mlade ljude. Moramo, okrenuti taj proces odlaska mladih ljudi iz države. To polako zadnjih par godina uspevamo da radimo i da okrenemo taj trend iseljavanja mladih ljudi iz zemlje.

Sve češće i sve više možemo videti primere mladih ljudi koji se vraćaju iz belog sveta u svoju domovinu. Sada imamo obrnut proces da oni lekari, zdravstveni radnici, medicinski radnici koji su odlazili u Nemačku, ili već gde, počinju polako da se vraćaju.

Kada tu borbu dobijemo, a učinićemo sve da tu borbu dobijemo, možemo govoriti da je naša politika pobedila i da smo tom našom politikom anulirali sve pogubne posledice i postupke, i nebrigu za mlade, koju su pokazale generacije političara pre nas. Naročito nebrigu onih kojima su toliko usta puna mladih i Evrope, da su sve mlade oterali u tu istu Evropu.

Ti isti danas tuže državu zato što daje pomoć od 100 evra mladima. Gde ćete direktniji i gde ćete konkretniji dokaz o tome koliko im je stalo do brige za mlade? Oni na mlade generacije gledaju, prosto, kao na privremene stanovnike Srbije, koji se u Srbiji rode, koji se u Srbiji školuju, eventualno, lepe plakate za njihove političke partije, a onda izlagani, očajni, iznevereni od istih, o kojima pričamo, odlaze iz Srbije.

Mi takvu Srbiju želimo i hoćemo da menjamo, i menjamo i to, tom delu opozicije strašno smeta, zato tuže Srbiju. Imali smo primer jednog opozicionara, i imena mu se ne sećam, jer prosto, toliku podršku ima u narodu, da uputi krivičnu prijavu protiv Srbije jer dajemo pomoć od 100 evra mladim građanima Republike Srbije. Neću da trošim više reči na njih.

Želim da iskoristim priliku da pozove sve naše građane Srbije da izađu 3. aprila na izbore i da im poželim demokratske i fer izbore, da svim političkim činiocima poželim srećan početak izborne kampanje.

Jedinstvena Srbija, kao što sam i prošli put rekao na parlamentarne izbore 3. aprila izaći će u koaliciji sa svojim starim koalicionim partnerom, 14 godina traje ta naša koalicija sa SPS, od 2008. godine smo zajedno. Ta naša koalicija ima prepoznatljiv program, ima prepoznatljive ljude koji predvode Ivica Dačić i Dragan Marković Palma. Mi smo uvek radili u korist građana i države Srbije. Naša koalicija ima konkretne i realne rezultate. Zato za našu koaliciju nije upitna podrška naroda, jer imamo konkretne rezultate, imamo realnu politiku, imamo politiku očuvanja osnovnih državnih i nacionalnih interesa, politiku ekonomskog razvoja zemlje, politiku socijalne pravde, politiku brige i o mladima, i o starima, politiku brige za radnička prava, ali i politiku poboljšanja statusa poljoprivrednih proizvođača, ali i realnu zelenu politiku, a ne ekološku demagogiju, koju možemo čuti ovih dana na ulicama.

Pozivam sve građane Srbije da na sledećim izborima podrže koaliciju SPS-JS, na parlamentarnim i lokalnim izborima. Na predsedničkim izborima naša koalicija podržava aktuelnog predsednika i mi ih pozivamo da glasaju za njega.

Hvala.

Zahvaljujem.

Poštovana potpredsednice Narodne skupštine Republike Srbije, uvaženi predstavnici Visokog saveta sudstva, Državnog veća tužioca, dame i gospodo narodni poslanici, danas vrlo verovatno po poslednji put na bilo koju temu, a svakako poslednji put na temu izbora nosioca pravosudnih funkcija, odnosno sudija, tužioca i zamenika tužioca, razgovaramo na tu temu u ovom skupštinskom sazivu, svakako.

Nakon ovoga ćemo imati još samo posle podne ovu Posebnu sednicu i verovatno će posle toga Naroda skupština, po onom planu, 15. februara biti raspuštena i raspisani novi parlamentarni izbori.

Od 3. avgusta 2020. godine, kada je konstituisan ovaj saziv Narodne skupštine Republike Srbije, pa evo do 9. februara poslanička grupa JS, koja broji osam poslanika u ovom sazivu, imala je samo u plenumu u ovoj sali 351 izlaganje i diskusiju, bila je vrlo aktivna, ne samo u plenumima, već i u skupštinskim odborima i radnim telima. Trudili smo se, zaista da damo neki svoj doprinos kao JS, kao poslanička grupa JS radu Narodne skupštine Republike Srbije.

Ovaj saziv Narodne skupštine Republike Srbije, zaista može da kaže da je uradio sve poslove koji su postavljeni pred Narodnu skupštinu Republike Srbije u prethodnih godinu i po dana, da nema zakona i drugih akata koje nismo doneli.

Ono što mogu da kažem je da su među tim poslovima bili neki izuzetno važni poslovi. Tu bih izneo, recimo, da je ovaj skupštinski saziv izneo čitavu proceduru ustavnih promena u domenu pravosuđa, što je jako važan posao.

Danas posle podne na Posebnoj sednici ćemo negde staviti i tačku, što se Narodne skupštine tiče i njenog učešća u toj proceduri. Naravno, u nekom sledećem sazivu biće doneti i potrebni zakoni da bi te ustavne promene u potpunosti zaživele.

Ono što je još bitno od tih važnih skupštinskih zadataka, mislim da je ovo prvi skupštinski saziv koji je doneo Kodeks o ponašanju narodnih poslanika, što je, takođe jako važno, da je ovaj skupštinski saziv izneo, pregovore međustranačke i unutar stranačke, odnosno međustranačke pregovore o izbornim uslovima, da smo doneli potpuno novo izborno zakonodavstvo. Tako da je bilo tu puno važnih poslova. Meni lično, recimo, da smo doneli dva vrlo važna identitetska zakona, kao što je Zakon o očuvanju kulturnog nasleđa svetog manastira Hilandar ili, recimo, Zakon o upotrebi ćirilice i zaštiti ćiriličnog pisma i mnoge druge.

Međutim, da se vratim na ovo što je ovaj skupštinski saziv uradio i što će danas, otprilike završiti jesu te ustavne promene. Ovo je prva zakonodavna vlast koja razvlašćuje samu sebe, da tako kažem. To pokazuje naš odnos kako prema vlasti, tako prema državi i, naravno, na prvom mestu prema institucijama i prema narodu i građanima.

Pokazali smo da su nama građani na prvom mestu i država Srbija i da je naš cilj, pre svega, zadovoljni građani i jaka i jedinstvena Srbija. To je neki cilj kome stremimo.

Evo, danas, kažem, po poslednji put, raspravljamo o izboru nosioca pravosudnih funkcija, jer po još uvek važećem Ustavu i po članu 99. Ustava Republike Srbije Narodna skupština raspravlja i bira nosioce pravosudnih funkcija. Pošto smo puno puta pričali na tu temu, ja tu ne bih ništa novo dodao od onoga što smo već rekli.

Na primer, i Volter je rekao da je najbolja ona vladavina u kojoj se čovek mora pokoravati samo zakonima. U tom smislu mi smo sudsku vlast u potpunosti izmestili, učinili je nezavisnom od izvršne i zakonodavne vlasti i Srbija će kada se ovaj proces reforme pravosuđa završi biti država sa možda i najnezavisnijim pravosuđem u Evropi i u svetu, naravno, kada i prateći zakoni budu doneti uz ove ustavne promene.

Napravili smo potpuno nezavistan pravosudni sistem, ali svaki sistem, pa i pravosudni ne čine samo pravila, odnosno norme i zakoni, već svaki sistem čine i ljudi. U tom smislu je jako važno da struka koja će ubuduće birati nosioce pravosudnih funkcija bira najbolje među sobom za nosioce tih funkcija.

Tek kada se izbori čovekoljublje javlja se pravda, rekao je Lao Ce. Šta to znači, preneto na izbor sudija, nekih budući? To znači da nosioci pravosudnih funkcija, odnosno sudije i tužioci moraju pre svega biti dobri, časni i moralni ljudi, a onda dobri poznavaoci struke, pa tek na kraju oni koji sude i tuže.

Više puta sam ovde rekao da ni jedan sistem neće valjati ako ne valjaju ljudi koji čine taj sistem. Zato ovde i skrećem pažnju onima kojima smo preneli u nadležnost dalju reformu pravosuđa da pažljivo biraju ljude, pre svega, a onda i nosioce pravosudnih funkcija.

Henri Bordo je rekao da u pravosuđu uvek postoji neka opasnost, ako to nije sam zakon, onda su to sudije i nema veće nepravde nego kada pravda zakasni, odnosno sudstvo mora biti efikasno. To je jako važno, upravo da se ne bi desila ta nepravda da pravda zakasni.

Naime, mi imamo slučaj da je, recimo, po privatnoj tužbi Dragana Markovića Palme tek nakon godinu i po dana zakazano ročište protiv onog blurovanog, skremblovanog, „svedoka“, u stvari kriminalca, Branislava Radosavljevića koji je krao automobile i za to više puta hapšen i osuđivan. Tek je nakon godinu i po dana zakazano prvo ročište. Naravno da kod tog prvog ročišta taj kriminalac, ne da se nije pojavio, nego je čak dao i neko svoje opravdanje kako ga boli zub, pa ne može da dođe na ročište.

Danas imamo situaciju da svako može da kaže svašta o svakome, s da pri tome, pravda i ako stigne stigne mnogo kasno. Mi moramo da napravimo, osim efikasnih zakona, i osim efikasnih zakonskih rešenja koje će negde u naše zakonodavstvo ponovo uneti odgovornost za izrečenu reč, moramo napraviti i efikasan pravosudni sistem kako ne bi došli do onoga što je Momčilo Nastasijević rekao, a to je – nema veće nepravde, nego kada pravda zakasni.

Dobar sudija, onaj koji je položio zakletvu i koji će suditi po pravu i pravdi, onaj koji je zakletvu dao i koji poštuje opšte prihvaćene vrednosti u društvu, takav sudija je bio i sada jeste i biće nezavistan u svakom pravosudnom sistemu. Oni pojedinci, kojih je, na svu sreću, malo, kojima su lični ili možda čak politički neki interesi i ciljevi važniji od struke, zakona, prava i pravde i morala, takvi pojedinci nisu bili, nisu danas, a teško da će i biti nezavisni u nekom drugom sistemu, boljem sistemu koji pokušavamo da napravimo u pravosuđu.

Mi iz Jedinstvene Srbije smatramo da princip sudske nezavisnosti predstavlja centralni postulat demokratskog poretka zasnovanog na vladavini prava, ali mi smatramo da sudska nezavisnost nije cilj sam za sebe, odnosno nije vredno za sebe i ne može biti posmatrana kao privilegija jedne grane državne vlasti ili nosilaca sudijske funkcije, već institucionalno sredstvo za zaštitu ljudskih prava i sloboda.

Da bi se u potpunosti ostvario taj cilj, nezavisno i nepristrasno sudstvo bazirano na temeljima poštovanja i zaštite ljudskih prava i sloboda, neophodno je da tome doprinesu i same sudije svojom stručnošću, osposobljenošću, posvećenošću poslu, i kao što je Rikoferi rekao – zakoni vrede onoliko koliko vrede ljudi koji su pozvani da ih primenjuju.

Pomenuo sam da ćemo popodne potvrditi rezultate referenduma o ustavnim promenama i moramo reći da je referendum svojevrsni praznik demokratije. I protekli referendum koji smo organizovali je bio svojevrsni praznik demokratije i rezultati referenduma su pokazali jasnu volju građana da se ide u reformu pravosuđa.

Jedinstvena Srbija je uvek vodila realnu politiku, politiku ostvarenja konkretnih koristi za građane Srbije i nikada nije obmanjivala građane. Međutim, mogli smo videti odmah nakon referenduma, u danu referenduma i danima nakon referenduma pokušaje obmanjivanja dela građana od strane opozicije.

O tome kako su pokušali da prekrajaju volju naroda najbolje govori snimak na kome jedan opozicioni predstavnik objašnjava kako treba pre objavljivanja zvaničnih rezultata referenduma da oni, kako kažu, spinuju rezultate referenduma i onda optuže vlast za krađu na referendumu. Gde ćete konkretniji dokaz za obmanu i koliko je, u stvari, politika njihova u stvari politika manipulisanja građanima Srbije i da je to politika obmane i opsene?

To se može posmatrati kao svojevrsna pokazna vežba, kao svojevrsni trening za predstojeće parlamentarne i predsedničke i u pojedinim delovima lokalne izbore 3. aprila ove godine. Ovi koji obmanjuju ljude i kojima su usta puna slobode i pravde možemo ovih dana videti koliko im je i do slobode i do pravde.

Zaposlenici u kompaniji Dragana Đilasa i on lično slobodu posmatraju kao volju jednog čoveka, odnosno kao volju Dragana Đilasa, a pravdu zaobilaze u širokom krugu, što smo mogli videti i u slučaju porodičnog nasilja koje je svojevremeno izvršio pomenuti. Kod njih je sve suprotno od onoga što zvanično kažu ili zvanično rade. Sve je obmana ili opsena.

Jedinstvena Srbija će na sledeće parlamentarne izbore izaći u koaliciji sa svojim starim koalicionim partnerom Socijalističkom partijom Srbije. Naša koalicija traje evo već punih 14 godina, od 2008. godine i naša koalicija ima jasan i prepoznatljiv program. Mi smo uvek radili u korist građana i države Srbije. Naša koalicija ima konkretne i realne rezultate i zato za našu koaliciju nije upitna i nikada neće biti upitna podrška naroda, jer imamo i realnu politiku, politiku očuvanja osnovnih državnih i nacionalnih interesa, politiku ekonomskog razvoja zemlje, politiku socijalne pravde, politiku brige i o mladima i onima starijima i politiku poboljšanja statusa poljoprivrednih proizvođača, ali i realnu zelenu politiku, a ne ekološku demagogiju.

Da zaključim. Nema vlasti bez ljudi. Nema prosperiteta države bez pravde i dobre politike. Mi se zalažemo za Srbiju u kojoj vlada volja naroda i mi se zalažemo za Srbiju prosperiteta i pravde i u tom smislu poslanička grupa Jedinstvene Srbije će, ukoliko nijedan od kolega narodnih poslanika ne iznese primedbu na pomenute predloge nosioca pravosudnih funkcija, glasati za ove predloge.

Hvala.

Poštovana potpredsednice Narodne skupštine Republike Srbije, poštovani ministre Nedimoviću sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici.

Danas raspravljamo o nizu sporazuma sa relevantnim evropskim finansijskim institucijama vezanim za finansijsku podršku velikim infrastrukturnim projektima, poput projekta Moravskog koridora Pojate-Preljina, poput Fruškogorskog koridora deonice Novi Sad-Ruma, takođe poput projekta koji su vezani za ekologiju, kao što je projekat izgradnje sistema za prečišćavanje otpadnih voda u gradu Beogradu, kao što su projekti upravljanja čvrstim otpadom, ali i naravno kao što su projekti važni za poljoprivredu, poput projekta za navodnjavanje južnih oboda i padina Fruške gore, odnosno severnog Srema. To su sve važni infrastrukturni objekti.

Jedinstvena Srbija smatra da razvoj infrastrukture jeste osnovni preduslov privrednog razvoja Srbije, a da privredni razvoj Srbije mora pratiti i adekvatna i odgovarajuća politika zaštite životne sredine i zato ćemo u danu za glasanje podržati sve ove sporazume.

Naime, svedoci smo snažnog privrednog rasta i razvoja Srbije u poslednjoj deceniji, čak i u vreme pandemije korona virusa. Srbija je u 2021. godini zabeležila privredni rast više od 7%. Trenutna stopa zaduženosti Republike Srbije je 51,7%, što je daleko ispod nivoa Mastrihta i po tome smo država koja je lider u regionu. Poznato je da je 10. decembra poznata rejting agencija Standard and Poor's potvrdila kreditni rejting Srbiji BB plus, sa pozitivnim izgledima. Taj kreditni rejting Srbije je izuzetno stabilan, sa tendencijom rasta. Mogu da kažem da smo na korak od dobijanja investicionog kreditnog rejtinga.

Naravno, to za posledicu ima da smo u 2021. godini imali opet 3,5 milijarde direktnih stranih investicija, takođe i po tom pitanju smo lideri u regionu, a za zahvaljujući toj činjenici i činjenici da je takva situacija godinama unazad, mi smo uspeli da oborimo nezaposlenost. Da vas podsetim da je tamo 2010, 2011. godine nezaposlenost bila preko 25%, a da je danas ispod 10%, odnosno trenutno na nivou negde oko 9%.

Republika Srbija je, prema izveštaju „IBM Global Location Trends“, više godina unazad svetski lider po broju otvorenih radnih mesta, posmatrano prema broju stanovnika. Sve su to odlični ekonomski pokazatelji. Preduslov da se ovakav trend nastavi jeste snažan infrastrukturni razvoj zemlje, i to u svim njenim delovima, što je preduslov za ravnomerni regionalni razvoj, a za šta se mi u Jedinstvenoj Srbiji posebno zalažemo.

Prilikom dolaska na vlast u Jagodini 2004. godine Dragan Marković Palma je započeo ekonomski preporod, da tako kažem, Jagodine sa minus 12.000 zaposlenih. Kako minus 12.000 zaposlenih? Upravo je taj broj ljudi otpušten u periodu od 2000. do 2004. godine lošim poslovanjem u Fabrici kablova, „Moravi“, „Palasu“, pivari i drugim preduzećima i toliko ljudi je ostalo praktično bez posla. Kada je on uporno, istrajno i putujući svuda gde je čuo za nekog potencijalnog investitora na taj način doveo 12 stranih investitora, otvorio dve industrijske zone i stvorio uslove da se zaposle hiljade i hiljade ljudi, mi danas praktično u Jagodini imamo čak i problem sa radnom snagom za pojedine delatnosti i stalno otvorene oglase i konkurse za slobodna radna mesta. Od te opustošene varoši došli smo do toga da je „Fišer“, koji je peta kompanija po snazi u Nemačkoj, otvorila prošle godine jednu fabriku, a evo već će na leto da gradi i otvori drugu fabriku gde će se zaposliti još 600 mladih ljudi.

Pored svih tih, a vidimo da se i u Srbiji svuda otvaraju fabrike, mi možemo videti i mogli smo videti u prethodnih par meseci neke ljude koji kod Sava centra, kršeći i Ustav i pravo na slobodu kretanja i sve zakone, blokiraju auto-put. A koji im je najveći transparent prilikom tih protesta? Najveći transparent im je bio „Investitori, marš napolje“. Pa to znači „Fišer“ – marš napolje, „Boš“, „Mišelin“, „Simens“, „Panasonik“, „Kontinental“ – marš napolje, „Fijat Krajsler“, „Svarovski“, „Aunde“ – marš napolje.

Zar će građani Srbije glasati za takvu politiku? Naravno da neće. Neće se Srbija vraćati i neće građani Srbije dozvoliti da se Srbija vrati na one koji su prezadužili Srbiju, koji su Srbiju doveli na ivicu bankrota, koji su ostavili na desetine i desetine hiljada ljudi bez posla i egzistencije. Građani hoće Srbiju koja je perspektivna, Srbiju koja je zaposlena, ekonomski jaka, jer samo ekonomski jaka Srbija može biti i samostalna i svoja Srbija.

Zato su ovi infrastrukturni projekti jako važni, od putnog pravca auto-puta od Pojata do Preljine, tzv. Moravski koridor, koji je državni put prvog A reda i ima višestruko značajnu ulogu za razvoj Republike Srbije. Pomenuti putni pravac ima ulogu da povezuje ovaj kraj sa auto-putem E75 i sa auto-putem Beograd-Južni Jadran E763 i sa lukama u Crnoj Gori, sa lukom Bar, sa južnom Italijom itd. Taj put u dužini od 112 kilometara povezivaće velike gradove kao što su Kruševac, Kraljevo, Čačak i ostatak zapadne Srbije, čime će ta regija u kojoj živi jako veliki broj stanovnika postati investiciono i ekonomski znatno privlačnija regija.

Uz izgradnju auto-puta paralelno će se rešavati i hidrotehničko uređenje reke Zapadne Morave, koja će biti i predstavljati manju opasnost za poplave i druge prirodne nepogode.

Naravno, uz to će se raditi i digitalni koridor i taj kraj ni po čemu se neće razlikovati od bilo kog drugog kraja Srbije. I to je pravi primer ravnomernog regionalnog razvoja.

Kada je u pitanju projekat izgradnje sistema za prečišćavanje otpadnih voda i glavnih kanalizacionih vodova u gradu Beogradu, od suštinske je važnosti taj projekat za očuvanje životne sredine. Beograd je izašao na reke, izgrađen je "Beograd na vodi", taj deo grada je elitni deo Beograda i može po lepoti i funkcionalnosti konkurisati bilo kojoj drugoj svetskoj metropoli. To je dobro.

Ali, da bi bilo sve to još bolje, da bi Beograd, pored Save i Dunava, bio zaista elitni, neophodan je taj sistem za prečišćavanje otpadnih voda i ne samo ovaj projekat, već sve te slične i takve slične projekte treba raditi širom Srbije, jer su važni za očuvanje zdrave životne sredine, za čiste vode i jesu jedna realna, prava i istinska ekološka politika.

Jagodina ima odavno sistem za prečišćavanje otpadnih voda, još od 1993. godine, ali mi sada pravimo novi, savremeni sistem za prečišćavanje otpadnih voda, zajedno sa nemačkom razvojnom bankom, projekat vredan 22 miliona evra, koji podrazumeva, pored novog, savremenog sistema za prečišćavanje otpadnih voda, izgradnju kanalizacionih mreža u selima Ribare, Rakitovo i Končarevo, čime se štiti bunarsko područje i samo vodovodno izvorište kraj reke Morave.

Uz put da kažem da smo i to vodovodno izvorište rekonstruisali, proširili izvorišne kapacitete, izgradili nove bunare, ali smo i uradili sve magistralne vodovode od izvorišta do grada i u gradu smo zamenili kompletan sistem cevi, izmestili smo stare azbestne cevi novim, čistijim i ekološki prihvatljivijim cevima, tako da je tu veliki posao odrađen.

Pred nama su sporazumi koji takođe podrazumevaju upravljanje čvrstim otpadom. Srbija radi na rešavanju problema divljih deponija, radi na izgradnji regionalnih deponija i to je svakako dobra i takođe realna zelena politika, politika zaštite životne sredine, a ne neka ekološka demagogija koju možemo čuti na ulicama.

Što se Jagodine tiče, ona je među prvima izgradila regionalnu deponiju "Gigoš", udaljenu desetak kilometara od Jagodine i reciklažni centar. Regionalna deponija se prostire na površini od 15,5 hektara i zapremine je oko dva miliona kubika otpada.

Rok trajanja je negde oko 20 do 25 godina, dok reciklažni centar koji zapošljava dvadesetak radnika, prerađuje negde oko 25 tona otpadnog materijala dnevno. U ovaj projekat uloženo je oko osam miliona evra.

Na ovaj način rešena je višedecenijska ekološka bomba u Jagodini, jer smo imali deponiju koja je od centra grada bila udaljena svega nekoliko stotina metara, da ne kažem najviše kilometar, i to je, još jednom kažem, prava, realna ekološka ili zelena politika, a ne ekološka demagogija koju možemo u poslednje vreme čuti, kako pokušavaju da plasiraju građanima na ulicama.

Kada je u pitanju projekat navodnjavanja Srema, to je dobar projekat i takve projekte, ministre, moramo raditi svuda u Srbiji. Jer, da budemo realni, od izgradnje sistema Dunav-Tisa-Dunav nije bilo kapitalnih projekata u navodnjavanje, a to je neophodan preduslov za intenzivnu poljoprivrednu proizvodnju.

Za našu zemlju, koju karakterišu jako promenljivi klimatski uslovi, gde su padavine i po količini i po rasporedu vrlo promenljive i variraju iz godine u godinu, navodnjavanje je bitan činilac povećanja i stabilizacije poljoprivredne proizvodnje. Primenom navodnjavanja dobijaju se visoki proizvodni rezultati, a ekonomičnost ulaganja u irigacione sisteme ukazuje da ovoj meri u poljoprivrednoj proizvodnji treba dati prioritet. Naime, navodnjavanjem se može stabilizovati, odnosno uvećati proizvodnja hrane i postojeći razvoj stočarstva, prerađivačkih i drugih grana poljoprivrede.

Kao što znate, ministre, u sastavu sistema za navodnjavanje, grade se i drugi objekti, koji mogu direktno ili indirektno utiču pozitivno na razvoj privrede i standarda stanovništva, ali kada smo već tu kod poljoprivrede, ja bih samo jednu malu digresiju i da apelujem da država, koliko je u mogućnosti, reaguje na činjenicu, a često mi poljoprivredni proizvođači, to zadnjih dana signaliziraju, na strašno poskupljenje veštačkih đubriva, da je urea poskupela sa 2.200 dinara, na 6000 dinara za džak od 50 kilograma.

Drugo, recimo, da su voćarska đubriva 35000 na 70000 po toni, i da probamo nekako da intervenišemo na tržištu, kako bi se taj rast zaustavio i sprečio.

Da zaključim, JS, je za razliku, JS je za Srbiju koja se gradi, za Srbiju u kojoj se stvara, i ovi sporazumi su usmereni upravo na izgradnju i stvaranje jedne bolje i snažnije Srbije. Ovi sporazumi su na korist građana, i zato ćemo u danu za glasanje podržati ove sporazume. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, gospođo Jevđić, poštovana ministarka gospođo Obradović, poštovane kolege narodni poslanici, danas raspravljamo o setu zakona koji pripadaju, odnosno spadaju u tzv. izborno zakonodavstvo. Tu mislim na Zakon o izboru narodnih poslanika, Zakon o izboru predsednika Republike i Zakon o lokalnim izborima, kao i Zakon o finansiranju političkih aktivnosti. Naravno, danas ćemo pričati i o drugim zakonima kao što je Zakon o socijalnom preduzetništvu i Zakon o platama državnih službenika.

Ja ću ispred poslaničke grupe Jedinstvene Srbije da se usredsredim na pre svega na ove izborne zakone, a koleginica Jevđić i Aleksić će nešto više pričati i o drugim predlozima zakona.

Naime, dame i gospodo narodni poslanici, Jedinstvena Srbija nikada imala nije problem sa izbornim zakonodavstvom, jer jednostavno, znamo da izborna volja građana ne zavisi od izbornog zakonodavstva već zavisi jedino i isključivo od političkog programa, od toga koliko i u kojoj meri sprovodite politički problem, odnosno kakva su vam politička dela i od toga da li držite reč datu narodu.

Jedinstvena Srbija ima i jasnu politiku i prepoznatljivu politiku, Jedinstvena Srbija ima dela, Jedinstvena Srbija drži reč i zato se ne brinemo za izbornu volju građana Srbije.

Sa izbornim zakonodavstvom imaju problem oni koji nemaju politiku ni po jednom od za građane Srbije bitnih političkih pitanja. Sa izbornim zakonodavstvom imaju problem oni koji dok su vladali i bili vlast imali su katastrofalna dela, odnosno katastrofalne rezultate, kako po građane Srbije, tako po državu Srbiju.

Zato Jedinstvena Srbija smatra da je ovaj proces izmene izbornog zakonodavstva u stvari jedan deo demokratskog procesa koji se razvija i teče Republikom Srbijom. Taj demokratski proces, deo tog demokratskog procesa jeste i ova izmena izbornog zakonodavstva i zato ćemo u danu za glasanje podržati sve ove izborne zakone.

Ovde danas donosimo te izborne zakone, ali ne bi bilo loše da kažemo i kako je došlo do ovih izbornih zakona. Naime, čitav ovaj proces koji doveo do ovih zakona započeo je 2019. godine, kada je već bilo izvesno da će biti izbori raspisani 2020. godine, kada je deo opozicione scene podigao veliku medijsku halabuku oko toga da izborni proces navodno nije fer, da izborni proces naravno nije demokratski i da nije dovoljno transparentan.

Kažem veliku medijsku halabuku, da neko ne pomisli da taj deo opozicije koji je tu halabuku podigao ima neku veliku podršku u narodu i vi drage kolege, i ja znamo da oni tu podršku u narodu nemaju, ali imaju veliki medijski uticaj.

Možemo slobodno reći da kada je taj deo opozicije u pitanju odnos podrške u narodu i odnos njihovog medijskog uticaja su u obrnutoj srazmeri, jer taj deo opozicije predvođen velikim medijskim tajkunom, čovekom koji kada je bio na vlasti bio je medijski monopolista, znači taj deo opozicije predvođen Draganom Đilasom je taj koji je kreirao tu medijsku halabuku.

Da cela stvar bude interesantnija te 2019. godine, oni su se bunili protiv izbornih zakona, kako je i gospodin Balint Pastor maločas rekao, koji su napravljeni u njihovo vreme, posle 5. oktobra, posle petookobarske revolucije, i oni su se nekako 2019. godine borili protiv svog zakona, odnosno protiv sopstvene tvorevine.

Naravno, usled svega toga, stranke na vlasti i deo pojedine organizacije iz nevladinog sektora započele su međustranački dijalog sa opozicijom na Fakultetu političkih nauka. Naravno, mi iz Jedinstvene Srbije smo učestvovali u tom dijalogu. Nekako, od samog početka je bilo jasno da taj deo opozicije neće ni ono što oni hoće, niti onako kako oni hoće. Jednostavno, za njih dijalog i nije bio važan, već je čitava ta medijska halabuka bila priprema alibija za neizlazak na izbore kako bi kako-tako prikrili sramoti zbog očajno male podrške koju je taj deo opozicije imao i koju ima danas u narodu.

Taj format dijaloga na Fakultetu političkih nauka odjednom je počeo da im ne odgovara, odjednom su našli novi izgovor da ne učestvuju u tim razgovorima, pa su rekli – mi ne verujemo strankama na vlasti. Mi ne verujemo nikome. Hoćemo evroparlamentarce.

Onda je taj razgovor sa Fakulteta političkih nauka premešten u Narodnu skupštinu Republike Srbije. Lično smatram i Jedinstvena Srbija smatra da je to pravo mesto gde takvi razgovori i treba da se vode, ali su insistirali na posredovanje evroparlamentaraca i onda su na te razgovore u Narodnu skupštinu Republike Srbije pozvani i evropski posrednici, Tanja Fajon, Vladimir Bilčik, Kurt Flakenštajn, Eduard Kukan i drugi.

Međutim, i tada i na tim razgovorima u skupštini i uz posredstvo evroparlamentaraca koje su oni pozvali i na čijem prisustvu i posredovanju su oni insistirali, oni su te razgovore na kraju napustili, oni su na kraju odlučili za ono što su od samog početka znali da će uraditi, a to je da bojkotuju te izbore 2020. godine.

Ali, ti razgovori tada nisu ostali bez rezultata. Naime, tada je izborni prag ili takozvani cenzus sa 5% spušten na 3%, upravo kao najdirektnija moguća podrška tadašnjoj opoziciji, sadašnjoj opoziciji koji su imali tako malo uporište i podršku građana Srbije.

Naravno da im bojkot nije uspeo, naravno da su na tim izborima doživeli politički fijasko, i odmah nakon izbora opet im se izlazi u susret. Pazite, odmah nakon izbora rečeno je – biće novi parlamentarni izbori u narednih godinu i nešto dana. I dat im je rok, evo, imate godinu i više dana, konsolidujte se, pripremite se i idemo na nove izbore.

Ovo kažem jer građani treba da znaju da ovi predstojeći parlamentarni izbori 3. aprila nisu nešto što je zakonska obaveza, nije nešto što je redovna procedura, parlamentarni izbori 3. aprila jesu odraz političke volje da se u politički život uvede što više političkih činioca i ništa više. Niko nije morao, niko nas nije primorao.

Naravno, pošto im je bilo jasno da će i ove 2022. godine biti raspisani izbori, kako je počelo da teče to vreme odmah su ti isti iz opozicije ponovo pokrenuli tu medijsku halabuku i kuknjavu nad izbornim uslovima.

Ponuđeni su im razgovori u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Deo opozicije je prihvatio te razgovore, jer, još jednom tvrdim, to je mesto gde takvi razgovori jedino i treba da se vode, u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Deo opozicije, o kome sam i maločas pričao, predvođen Draganom Đilasom je to odbio. Opet su insistirali na posredovanju evropskih parlamentaraca i opet smo prihvatili i taj uslov i rekli smo – u redu. Ponovo su doši i Tanja Fajon i Eduard Kukan i Vladimir Bilčik i Kurt Flakenštajn i ponovo je krenulo to.

Prvi razgovori su bili onlajn razgovori u ovoj Narodnoj skupštini. Ja se sećam da je tokom tih onlajn razgovora Dragan Marković Palma ispred poslaničke grupe Jedinstvene Srbije rekao tim evroparlamentarcima o kakvim ljudima se radi. Rekao je evro parlamentarcima da taj deo opozicije zbog kojih su oni krenuli u posredovanje u tim razgovorima ne drži reč, da su prevaranti, da vole da lažu, da za njih njihova reč ne znači ništa i tada, moram priznati, ti evro parlamentarci su gledali malo čudno Palmu kada im je to rekao.

Međutim, šta se desilo? Imali smo još dve sesije kasnije i nakon druge sesije, kada je trebalo da dođe do dogovora, ti njihovi puleni tadašnji, dotadašnji, su strašno izvređali upravo te evroparlamentarce koje su pozvali da posreduju. Optužili su ih oni i njihovi mediji da su oni pravili dogovor sa Vučićem, a ne sa opozicijom, da su oni pravili dogovor sa vlašću, a da nisu uvažili opoziciju i na razne druge načine su ih izvređali, te je došlo do toga da su pojedini evroparlamentarci napustili taj sastanak i tada je tim evroparlamentarcima bilo jasno o kakvim ljudima se radi i o kojim ljudima je govorio na prvom sastanku Dragan Marković Palma.

Naravno, bilo je i rezultata tih pregovora. Bilo je rezultata pregovora koji su paralelno vođeni u Narodnoj skupštini Republike Srbije i koje je vodio predsednik Narodne skupštine Republike Srbije gospodin Dačić i došlo se do nekih 16 zahteva opozicije, koju su prihvaćeni, i upravo u ove zakone o kojima danas pričamo jesu implementirane i te tačke iz tih dogovora.

Da smo sve što smo dogovorili implementirali i da smo sve što smo dogovorili ispoštovali, potvrdili su pre neki dan kada su dolazili i upravo ti evroparlamentarci, odnosno evroposredinci.

Međutim, i pored tih izbornih uslova i pored činjenice da smo sve učinili, s obzirom da su videli da nemaju više taj izgovor vezan za izborne uslove, deo opozicije umesto da se usredsredi na predstavljanje svog političkog programa građanima Srbije, svesni i sada male podrške koju imaju u narodu, pribegavaju sada drugačijim scenarijima - izazivanju nezadovoljstva u narodu, izmišljajući probleme od ekologije, pa opet doći ćemo do tog izbornog procesa i tako pod plaštom borbe za zdraviju životnu sredinu organizuju proteste, blokiraju auto-puteve i puteve, želeći da podstaknu sukobe i nezadovoljstvo.

Kada im je Vlada Srbije ispunila i te uslove sa tih protesta oni su i dalje nastavili da protestvuju i to je najjasniji mogući signal da ti protesti i nisu bili ekološki, nego su bili pre svega politički protesti.

Jasno je da je tada ekologija bila samo maska za te političke proteste, a lideri opozicionih stranaka skrivali su se iza tih ekoloških, navodno, protesta, ali se skrivaju iza svega drugog. Naime, i Đilas i Jeremić ne izlaze na izbornu utakmicu. Sede na tribinama u VIP loži i isturaju razne Ponoše, Marinike, Jankoviće kao neke pozorišne lutke, znate one lutke za onim konopcima, gde ih oni pokreću i povlače njihove pokrete, poteze onako kako njih dvojica žele.

Napravili su, naravno, i podli plan za sledeće izbore. Svesni da će izgubiti, napravili su scenario da odmah, nakon zatvaranja biračkih mesta, optuže vlast za krađu izbora, izazovu nerede.

Svi ste bili i mogli ste videti pre jedno desetak dana, nedelju ili deset dana, snimak gde jedan opozicioni lider, odnosno lider opozicione stranke u Jagodini, da tako kažem, iznosi drugim kolegama, predstavnicima drugih opozicionih stranaka svoj plan da, na dan referenduma je taj sastanak bio, uveče izađu sa svojim referendumskim rezultatima, koji su izmišljeni, koji su lažni, kako on kaže, da mi spinujemo te rezultate i da optužimo vlast za krađu izbora. To nije bilo ništa drugo nego pokazna vežba, trening za ono što su planirali da se desi na izborima 3. aprila.

Naravno da to neće da im uspe. Naravno da to samo pokazuje ko su oni. Nemaju politiku ni po jednom pitanju od značaja za građana Srbije. Njihova dela iz vremena kada su bili na vlasti narod dobro pamti, rasprodaja svega vrednog u Srbiji, otpuštanje radnika, prezaduženost.

Jedino što im je tada, dok su bili na vlasti, išlo na ruke jeste punjenje sopstvenih džepova. Svesni da ne mogu da se takmiče po delima koja su nastala kao posledica njihove politike, posežu za lažima, lažnim aferima za dehumanizacijom i kriminalizacijom političkih protivnika i ne biraju sredstva i ne prezaju ni od čega i za njih ne postoji ni jedna jedina crvena linija. Jednostavno, cilj opravdava sredstva. To je njihova politika.

Upravo plan koji je izneo taj jedan njihov predstavnik govori o svoj njihovoj nemoći, svesni svoje nesposobnosti, nesposobnosti čak i da pokriju sva biračka mesta, a kamoli da vode grad ili državu. Pokušavaju da svoju slabost prikažu kao argument da je vlast loša, ali iza ove vlasti stoje dela i svi njihovi jalovi pokušaji padaju u vodu pred našim delima. Postoje auto-putevi, pruge, klinički centri, bolnice, škole.

Obezbedite vi, gospodo, besplatan prevoz u Jagodini, vi koji ste planirali da izađete sa tim lažnim rezultatima u Jagodini, kao što je to obezbedio Dragan Marković Palma. Dovedite makar jednog investitora, asfaltirajte makar jednu jedinu ulicu i makar sebe zaposlite, za razliku od Jedinstvene Srbije koja je stvorila uslove da se zaposli na hiljade i hiljade ljudi. Ali, njih jednostavno ne interesuju građani. Oni vlast vide ne kao mogućnost da se radi na razvoju grada, države, njenih građana, već vlast isključivo gledaju kao mogućnost da se dođe do položaja i privilegija.

Kada optužuju vlast za najgore moguće afere i laži, oni u stvari projektuju sebe kako bi oni ili kako su oni kada bi ili kada su bili na vlasti, jer početak i kraj njihove politike nije narod, početak i kraj njihove politike jedino i isključivo jesu lični interesi.

Da zaključim. Narod će 3. aprila glasati za dela, a ne za laži na društvenim mrežama. Zato će izbori 3. aprila za Jedinstvenu Srbiju biti potvrda volje naroda, a ne rezultat nikakvih izbornih uslova izbornog zakonodavstva ili drugih nekih stvari, jer to su samo instrumenti, a izborna volja naroda, još jednom ponavljam, zavisi od vašeg političkog programa, od toga kakva su vam politička dela i koliko držite reč datu narodu.

Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, želim odmah na početku svima vama, naravno i građanima Srbije, da poželim srećnu novu 2022. godinu.

Prvo zasedanje, prvo vanredno zasedanje ove godine je sa jednom lepom temom. Danas raspravljamo o Predlogu zakona o privremenom registru državljana Republike Srbije od 16 do 29 godina kojima se uplaćuje novčana pomoć za ublažavanje posledica Kovid-19.

Već više puta u poslednjih godinu i po dana donosilo smo slične zakone kojima se pružala dodatna podrška građanima i privrednim subjektima u Republici Srbiji usled posledica pandemije Kovid-19.

Pandemija korona virusa u poslednje dve godine dovela je do ekonomske krize svetskih razmera, do velikog pada aktivnosti svuda u svetu, do svetske energetske krize. Povećan je i obim zaduživanja država i smanjen je, na kraju krajeva, životni standard većine stanovnika naše planete. Ta kriza se nastavlja i dalje i možemo samo da se nadamo da će ovo rapidno širenje Omikron virusa biti ujedno i poslednji talas i da će svet uspeti da se izbori sa ovim nevidljivim neprijateljem.

Gde je u svemu tome u poslednje dve godine naša lepa Srbija? Borili smo se, činili smo sve, pa, između ostalog, i zahvaljujući merama štednje u prethodnom periodu i merama fiskalne konsolidacije srpska kasa je mogla da izdrži pritisak posledica korona virusa. Uspeli smo da očuvamo proizvodne kapacitete, uspeli smo da sačuvamo radna mesta, da održimo nivo zaduženosti države ispod nivoa Mastrihta, da ostvarimo privredni rast od 7,5% u prethodnoj, 2021. godini. Čak smo upeli i da povećamo i minimalnu zaradu na 300 evra, kako ste rekli ministre, i prosečnu platu da dovedemo do nivoa od 600 evra. Uspeli smo da povećamo iznos penzija po švajcarskoj formuli i da pružimo adekvatnu pomoć privredi i građanima i da u vreme energetske krize u čitavom svetu imamo stabilnu energetsku situaciju, da nivo zaposlenosti danas bude ispod nivoa zaposlenosti pre pandemije korona virusa.

Uspeli smo, ministre, za ovu 2022. godinu da isplaniramo, ali i da izglasamo budžet, koji ne samo da je investicioni i razvojni, već planira i dodatno smanjenje zaduženosti naše države.

Naravno, uspeli smo, i to je jako važno, da u 2022. godini ostanemo lider u direktnim stranim investicijama koje su u 2021. godini iznosile 3,9 milijarde evra.

Kada smo već, gospodine ministre, kod stranih investicija želeo bih da vas informišem da upravo u ovom trenutku dok mi ovde razgovaramo, Dragan Marković palma, lider JS, narodni poslanik i predsednik Skupštine grada Jagodine sa direktorima nemačke kompanije „Fišer“ koji su prošle godine otvorili fabriku „Fišer automobil“ Jagodini za proizvodnju delova za „Mercedes“ i „BMV“. Ti razgovori koji se sada upravo vode jesu na temu otvaranja nove, druge fabrike ove kompanije, „Fišer“, takođe u Jagodini, koja će proizvoditi šrafovsku robu i različite vrste industrijskih i građevinskih tiplova, po čemu je ova kompanija najpoznatija u svetu. Ta druga, nova fabrika nemačke kompanije „Fišer“ zaposliće novih 600 radnika, novih 600 mladih ljudi.

Sve ovo što sam naveo uspeli smo zahvaljujući, između ostalog, i sprovođenjem tri paketa državne pomoći koji su bili u iznosu od osam milijardi evra, koji su obuhvatili pomoć privredi, građanima, i to svim kategorijama stanovništva, zaposlenima i nezaposlenima, penzionerima i danas mladim ljudima.

Mladi ljudi od 16 do 29 godina ili su učenici ili studiraju ili su na početku svoje radne karijere i svakako im je svaka vrsta podrške i pomoći neophodna i dobrodošla.

Danas govorimo o privremenom registru mladih ljudi kojima ćemo dati pomoć u iznosu od 100 evra. To je nama iz JS posebno značajno jer su mladi za JS zakon. To pokazujemo već dugi niz godina unazad, kako svojim delovanjem u parlamentu, tako i svojim delovanjem u sredinama u kojima su nam građani dali poverenje.

Da su mladi za JS zakon govore tradicionalna putovanja studenata u Beč koje grad Jagodina organizuje za studente koji studiraju na fakultetima u Jagodini i za Jagodince koji studiraju na univerzitetima u Beogradu, Kragujevcu i Nišu. To radimo kako bi naši studenti videli kako se živi i studira u jednom gradu koji je više puta proglašavan mestom najboljim za život, ali vodimo ih da im pokažemo da tamo radnim danom posle 10 časova uveče ulice su puste i prazne jer se radi, a samim tim rano leže i odmara.

Vodimo ih da vide Univerzitet u Beču, da vide da taj Univerzitet jeste dobar, ali da mogu da kažu i da naši univerziteti nisu ništa slabiji.

Dragan Marković Palma je više puta naglasio da želi da naši mladi odu, vide svet, ali da se vrate i da žive i da rade u našoj zemlji.

Kao što je rekao Ludvik Bor – želite li zavoleti i upoznati svoju otadžbinu, pođite u tuđe zemlje. To je politika za koju se zalažemo, koju sprovodimo i koju podržavamo. Briga za mlade je što svake godine već godinama unazad učenike četvrtog o i osmog razreda osnovne škole, kao i učenike završnih razreda srednje škole vodimo besplatno o trošku grada Jagodine na more. Često kada sretnemo i pitamo te mlade ljude koliko puta su uopšte bili na moru oni kažu tri puta, u četvrtom, osmom i na kraju srednje škole.

Briga za mlade je i to što imamo najnižu cenu vrtića u Srbiji. Briga za mlade je i to što od 2004. godine vodimo upornu i temeljnu pronatalitetnu politiku zbog čega svake godine Jagodina upisuje po jedno odeljenje đaka prvaka više. Briga za mlade je i to što uveli besplatan prevoz u početku upravo za mlade, za đake i za penzionere, a kasnije i za sve građane grada Jagodina.

Briga za mlade jeste i to što JS zadnjih 17 godina, kako vodi grad Jagodinu, Oktobarsku nagradu grada Jagodine dobijaju najbolji učenici svih osnovnih i srednjih škola u Jagodini i to im je najčešće prvi zarađen novac u životu.

Briga za mlade je i to što grad Jagodina finansira sve sportske klubove kako u gradu, tako i u selima. Briga za mlade je i to što svako jagodinsko selo ima veliki teren i osvetljeni mali sportski teren. Briga za mlade je i to što se u svakom jagodinskom selu, ali i u gradu, kulturno umetnička društva finansiraju iz grada i vodi se računa o kulturnom životu mladih na selu.

Briga za mlade jesu i besplatni koncerti tokom Jagodinskog kulturnog leta. Briga za mlade na kraju je vrlo važna i ovih 100 evra koje država daje mladima jeste ta borba za mlade i briga za mlade. U tu borbu za mlade moraju se uključiti svi, država, lokalne samouprave, kulturne, obrazovne institucije, sportske organizacije, privreda, svi, čitavo društvo.

Borba za mlade jesu i nova radna mesta. Borba za mlade jeste i kvalitetno obrazovanje. Borba za mlade je i otvaranje naučno-tehnološkog parka. Nema alternative u borbi za mlade ljude. Zaista moramo okrenuti i to polako poslednjih godina i uspevamo, taj trend iseljavanja mladih ljudi iz zemlje. Sve češće i sve više možemo videti primere mladih ljudi koji se vraćaju iz belog sveta u svoju domovinu i ne smemo stati u toj borbi jer sve dok poslednjeg mladog čoveka, a rekao bih i do poslednjeg građanina Srbije, ne vratimo u našu lepu Srbiju koja ih je odgajala, koja ih je iškolovala i čije ih sunce greje bolje nego bilo gde u belom svetu… Kada tu borbu dobijemo, a učinićemo sve da je dobijemo, možemo govoriti da je naša politika pobedila, da smo našoj politikom anulirali sve pogubne postupke i nebrigu za mlade koje su pokazale generacije političara pre nas, naročito nebrigu onih kojima su usta bila toliko puta Evrope da su sve mlade iz Srbije oterali u tu istu Evropu. Ti isti danas pozivaju da se na referendumu o ustavnim promenama zaokruži – ne. Njima Evropa odgovara samo kada su u prilici da sopstvene džepove pune javnim novcem i kada su mladi u rekama i kada mladi u rekama odlaze u Evropu. Kada treba nešto uraditi u pravcu bržeg pristupanja EU oni pozivaju da se takvi potezi miniraju.

Upravo je to slučaj sa predstojećim referendumom o ustavnim promenama koji uz put su podržali i Venecijanska komisija i EU, jer smo zahvaljujući tom procesu ustavnih promena otvorili dva klastera.

Oni pozivaju da se kaže ne takvim ustavnim promenama. Pri tom, koriste prljave trikove i laži, podmeću kukavičja jaja kako se referendumom menja, ne znam, preambula o Kosovu, ili kako se referendumom otvaraju vrata Rio Tintu, kojem su uz put baš oni 2004. godine i kasnijih godina, širom otvorili vrata Srbije.

Zašto to rade? Prvo, zato što ih ni evrointegracije, ni Srbija, ni mladi, ni građani, ni penzioneri, ni životna sredina, suštinski, ne interesuju, već samo njihov lični interes i zaštita ličnog biznisa.

Drugo, zato što nemaju politiku, nemaju program, ne znaju šta je to državnička politika, jer su politikanti, sitne političke šićardžije, koji znaju samo da vode politiku da komšiji crkne krava. Briga ih što kolju vola za kilo mesa, samo da bi se dočepali vlasti, jer samo tako, dok su na vlasti, znaju da vode biznis, da se bogate na grbači naroda.

No, neću više da trošim na njih. Želim da iskoristim priliku da pozovem građane Srbije da izađu u nedelju 16. januara na referendum o ustavnim promenama i zaokruže da. To je dobra odluka za Srbiju. Ovim činom mi, ova generacija političara, želimo da eliminišemo bilo kakve špekulacije da se politika, zakonodavna i izvršna vlast mešaju u pravosuđe. Ovim ustavnim promenama sudije ne moraju više da strahuju da li će biti reizabrani nakon probnog perioda, jer se taj probni period ukida.

Takođe, sudije i tužioce više neće birati Narodna skupština, već struka. Znate, Dragan Marković Palma je danas napravio dobro poređenje - situacija u pravosuđu je kao i u fudbalu, ko izgubi fudbalsku utakmicu krivi sudiju. I u sudskom procesu neko mora da izgubi i onda mu je kriv najčešće sudija. Uspehom referenduma 16. januara, sudije postaju istinski nezavisne, tužioci samostalni i sve te spekulacije više neće imati nikakvo utemeljenje. Ustavne promene su vezane samo i isključivo za promene u pravosuđu i usmerene su na obezbeđivanje većeg stepena nezavisnosti nosioca pravosudnih funkcija.

No, da se vratimo na današnju temu. Za JS zaista mladi su zakon, kao što sam rekao. Oni su naša budućnost i sve što radimo, radimo za tu našu budućnost. Zato će poslanička grupa JS u danu za glasanje podržati ovaj zakon. Hvala.