Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/9553">Života Starčević</a>

Života Starčević

Jedinstvena Srbija

Govori

Poštovani predsedniče Republike Srbije, poštovani predsedniče Narodne skupštine, uvaženi predstavnici Srba sa Kosova i Metohije, dame i gospodo narodni poslanici, odmah na početku da kažem, JS će naravno glasati za ovaj izveštaj, koji pokazuje koliko je pregovarački proces komplikovan i težak, iz razloga, pre svega što učesnici tog pregovaračkog procesa potpuno različito razumeju proces i jedino mogu da kažem Republika Srbija je ta koja taj proces razume, kao proces pregovora, razgovora, kompromisa, dok rekao bih da prištinske institucije i prištinska strana taj sporazum pre svega vidi kao mogućnost za potvrdu svoje jednostrano proklamovane nezavisnosti, a evropski pregovarači taj proces neretko vide kao proces nametanja rešenja Srbiji koje bi opravdalo njihovu neprincipijelnu politiku prema Srbiji i kao rešenje koje bi opravdalo njihov zločinački poduhvat protiv pravnog i ničim izazvanog besomučnog bombardovanja Srbije.

Taj proces je opterećen od 24. februara i političkom, ekonomskom i vojnom krizom izazvanom otpočinjanjem specijalne vojne operacije u Rusiji. Time se jednostavno Srbija se našla ničim izazvana ni kriva, ni dužna između čekića i nakovanja. Ovaj pregovarački proces je opterećen i ekonomskom krizom koja je posledica svega toga.

Ono što sam hteo da kažem, jeste da je ovaj pregovarački proces opterećen i neozbiljnošću i neodgovornošću mnogih. U početku ću pričati o neozbiljnosti i neodgovornosti privremenih prištinskih institucija, malo kasnije i o drugima.

Što se tiče privremenim prištinskih institucija ne treba pričati o tome da u Briselski sporazum nije implementirana nijedna tačka vezana za zajednicu srpskih opština, ne treba pričati ni o tome da je broj incidenata na KiM drastično povećan i da se povećava iz dana u dan.

Ono što bih u ovom trenutku samo istakao jeste kriza oko KM, KS i RKS tablica koja najbolje pokazuje ono šta žele i šta je namera prištinskih institucija. Naime, želja tih prištinskih privremenih institucija jeste da se sa teritorije KiM izbaci svaki atribut državnosti Republike Srbije. I ne samo to, da pojasnim, oni žele ili da nateraju Srbe da se asimiluju u toj takozvanoj njihovoj državi, samoproklamovanoj ili da odu sa te teritorije.

Da parafraziram Dragana Markovića Palmu, koji rekao - kosovski Albanci ne žele samo da promene tablice na kolima Srba koji žive na KiM, već žele da promene i njihov identitet, ali Srbi na KiM ne žele da igraju „šotu“ već srpsko kolo.

Nije dovoljno ni veliko etničko čišćenje, nije dovoljno ni 221 hiljada izdanih i privremeno raseljenih lica, jer još ima Srba na Kosovu i to ih ima i onih koji žele tu da ostanu i onih koji žele tu da žive, da čuvaju svoj identitet, da čuvaju svoju državu i da imaju dobru saradnju sa institucijama svoje države Srbije.

Međutim, ono što bih hteo da kažem jeste da ja volim mitove i mislim da su oni vrlo često korisni, međutim slažem se sa vama da danas ne treba govoriti o mitovima i koristiti jake i teške reči, već treba pre svega govoriti o real politici.

Pitanje je - šta treba dalje da radimo? Mislim, predsedniče, da treba da radimo samo ono što smo radili i do sada. Kao prvo i najvažnije jeste da nastavite sa naporima da se postigne što veće moguće nacionalno jedinstvo. Pri tome ne mislim na jedinstvo svih političkih partija, jer smo videli u ova dva dana da je to nemoguće, da mnogi ne mogu da izađu iz svojih partijskih šinjela, videli smo i čuli smo i epove i najnoviji kosovski ciklus, a na kraju te priče smo čuli da neće da glasaju za izveštaj o Kosovu i Metohiji.

Čuli smo i one koji smatraju da je Lajčak veliko Srbin i da je jedinica mere za patriotizam verovatno Aljbin Kurti. Od njih nisam ni očekivao da će glasati. Ali ono što mi moramo da nastavimo jeste da stvorimo, da mobilišemo sve one snage u državi Srbiji koje mogu da mobilišu najveći deo naroda i građana Srbije i da se stvori što moguće veće političko jedinstvo, jer je to neophodno.

Druga stvar koju moramo da nastavimo da radimo, jeste držanje do principijelnog stava o poštovanju međunarodnog javnog prava i principa i to je nešto što moramo da nastavimo da radimo i sa pažnjom čekamo vaš nastup u Savetu bezbednosti UN.

Treće što moramo da radimo jeste da se držimo politike vojne neutralnosti i čuvanja dobrih odnosa sa svim prijateljima i to je jako važno. Sa jedne strane čuvati odnose i sa Rusijom i sa Kinom jer tako čuvamo naš mir u Savetu bezbednosti, da nastavimo sa otpriznavanjem lažne države Kosovo jer time čuvamo mir i u Generalnoj skupštini, ali i da nastavimo saradnju i sa ostalim zemljama i EU itd. jer tom saradnjom mi nekako amortizujemo pritisak koji se vrši na državu Srbiju u ovom čitavom pregovaračkom procesu.

Ono poslednje što bih rekao da treba da radimo jeste da nastavimo sa politikom stabilnih javnih finansija, odgovornom politikom stvaranja povoljnih uslova za direktne strane investicije, nastavak infrastrukturnog i sveukupnog ekonomskog razvoja Srbije. Možda to deluje pretenciozno u vreme ove strašne ekonomske krize, u vreme kada imamo inflatorne udare svuda u svetu, čitavom svetu, kada imamo poremećene lance snabdevanja u čitavom svetu, ali, predsedniče, mi moramo da nastavimo sa time jer samo jaka država može da čuva Kosovo i Metohiju.

Da rezimiramo, država Srbija treba da učini sve da sačuva mir i stabilnost, da sačuva bezbednost Srba na Kosovu i Metohiji. Srbija treba i dalje da bude aktivni učesnik u pregovaračkom procesu, da u tom procesu štiti elementarne nacionalne i državne interese i da teži ka postizanju kompromisnog rešenja u skladu sa tim nacionalnim i državnim interesima.

Znate, kada kažu pojedini da je Kosovo završena priča postavlja se logično pitanje – zašto onda insistirate na pregovorima? Samo Srbija, i završavam tu, može da stavi tačku na priču o svojoj južnoj pokrajini i to može samo onda kada je vrati u svoj ustavno-pravni poredak, a i tada ne može da stavi jednu tačku, već tri tačke. Još jednom ponavljam, JS će glasati za ovaj izveštaj. Hvala.
Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, želim na početku, kako red nalažem, svima da čestitam na dobijenim mandatima poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije i na juče datim zakletvama. Želim svima da poželim uspešan rad u narednom periodu.

Na prethodnim izborima građani su svima nama dali poverenje na osnovu koga smo mi dobili mandate i dali su nam poverenje da radimo u njihovom najboljem interesu i efikasno. Danas evo već deset sati diskutujemo na ovoj sednici i ako su građani gledali od početka do kraja nisam siguran u sud da će reći da smo radili efikasno i u najboljem njihovom interesu.

Naime, građani će nas kandidovati za neki njihov glas na nekim narednim izborima ne po tome kako pričamo, već će nas kandidovati pre svega po tome šta smo uradili i dela i ono što smo radili pre svega će biti odlučujući faktor kome će dati poverenje na narednim izborima.

Upravo zato mislim da je izbor predsednika Narodne skupštine Republike Srbije u tom smislu veoma važan. naime, on će biti taj koji će bitno uticati na efikasnost rada Narodne skupštine i na to da li će ova Narodna skupština uspeti da odgovori svim izazovima pred kojima stoji naša država.

Naime, mi imamo predlog doktora Vladimira Orlića za predsednika Narodne skupštine i kao što je predsednik JS Dragan Marković Palma u svom izlaganju rekao, poslanička grupa JS će podržati taj predlog, jer je doktor Vladimir Orlić čovek koji ima jednu dobru i kvalitetnu profesionalnu karijeru, jedan dobar CV, ali nije to jedini razlog.

Jedinstvena Srbija je politička partija koja jako vodi računa i o političkoj realnosti, politička realnost je da je na prethodnim izborima SNS dobila najviše mandata i da je ona vlasna da predloži ko će predsedavati Narodnom skupštinom Republike Srbije. Obzirom na tu činjenicu, ako je Vladimir Orlić najbolji kandidat za tu funkciju i da to smatra njegova partija, mi ćemo svakako se složiti sa tim, i kao što sam rekao podržaćemo taj predlog.

Ono što sam rekao, jeste da je Srbija danas suočena sa brojnim izazovima, teškim izazovima i ti izazovi su, između ostalog, i najvažnija politička i društvena pitanja. Jako je važno da se oko svih tih izazova i pitanja postigne maksimalna politička, ali rekao bih, i opšta društvena saglasnost i konsenzus. Zato je uloga predsednika Narodne skupštine Republike Srbije i u tom smislu jako važna. Ukoliko Narodna skupština Republike Srbije svojim radom bude temelj i da vetar u leđa državi Srbiji, da efikasno i uspešno odgovori svim tim teškim izazovima, onda smo napravili dobar posao, i to je jedan od zadataka gospodina Orlića i ovog saziva.

Mnogo je tih izazova. Jedan od njih je, svakako eskalacija političke i svakakve druge situacije u našoj južnoj pokrajini Kosova i Metohija, o tome danas Dragan Marković Palma pričao više, ja ne bih pričao mnogo o tome, osim da kažem, da evo, i danas imamo praktično otmicu vozača saniteta Kliničkog centra u Kosovskoj Mitrovici, Dejana Spahića, od strane kosovskih specijalnih političkih snaga i da jednostavno situacija tamo se nikako ne smiruje.

Naš posao, posao Narodne skupštine i predsednika Narodne skupštine, jeste da damo taj temelj i da budemo dobar oslonac državi Srbiji, kada je u pitanju rešavanje situacije u našoj južnoj pokrajini. Naravno, naš zadatak jeste i da rešavamo, odnosno da sačuvamo ekonomsku stabilnost, pozitivan ekonomski trend naše države i naše privrede i ekonomije, i to u vremenu najveće ekonomske krize posle Drugog svetskog rata. Nije nimalo lak zadatak i ovaj dom i Narodna skupština, svakako će se morati svojom zakonodavnom aktivnošću da utiče na to.

Tu su i pitanja, kao što su evropski put Srbije, jer imamo situaciju da imamo Izveštaj evropskog parlamenta, koji je oštriji i lošiji nego što je bio ranije i pokazuje, kako bih rekao, dvostruke aršine evroparlamentaraca. Mi želimo naravno da održimo taj evropski put, ali onako uzdignute glave čuvajući naše interese i našu tradiciju i kulturu. Naravno, jedno od važnih pitanja o kojima ćemo se suočiti, jeste i populaciona politika, da nastavimo sa borbom protiv bele kuge i da radimo na tome da osnažimo našu populaciju i podmladimo.

Takođe, tu su i brojna druga pitanja, kao što su pitanje saradnje sa svima, pitanje „Otvorenog Balkana“ i sva druga pitanja, i jednostavno naš rad i naša dela, još jednom da ponovim, jesu ono što će građani vrednovati u narednom periodu.

Zato apelujem i na gospodina Orlića, ali i na sve nas ovde u parlamentu, na efikasnost u radu, na rad u korist građana i u njihovom najboljem interesu, a mi poslanička grupa JS ćemo kao i do sada uvek biti aktivan činilac i dati svoj doprinos i učešće u tom radu. Hvala vam.
Poštovana potpredsednice Narodne skupštine Republike Srbije gospođo Jevđić, poštovani ministre Siniša Mali, dame i gospodo narodni poslanici, danas raspravljamo o Predlogu zakona o privremenom registru državljana Republike Srbije od 16 do 29 godina kojima se uplaćuje novčana pomoć za ublažavanje posledica pandemije Kovid-19, ili da prevedemo na manje pravni jezik ili jezik razumljiviji narodu, danas raspravljamo o zakonu koji će omogućiti novu isplatu pomoći mladima od 100 evra.

Mi smo više puta u ovom sazivu tokom zadnjih godinu i po dana, skoro dve godine, raspravljali o sličnim zakonima kojima smo omogućili da se pruži dodatna pomoć građanima, ali ne samo građanima, već i privrednim subjektima u Republici Srbiji usled posledica pandemije Kovida-19.

Početkom ovog meseca smo isplatili prvi put pomoć mladima od 100 evra i ta pomoć je imala jako dobar odjek u javnosti, i ne samo odjek, sve te vrste pomoći koje smo davali građanima i privredi imale su, pored dobrog odjeka, i dobar krajnji rezultat. Naime, pandemija korona virusa je dovela do ekonomske krize svetskih razmera, do pada privredne aktivnosti svih zemalja, do energetske krize, povećan je obim zaduženosti većine svetskih država i smanjen je životni standard većine stanovnika naše planete. Ta kriza se nastavlja i dalje jer pandemija nije okončana i možemo samo da se nadamo da će ta pandemija trajati što kraće, odnosno da će se ubrzo okončati.

Gde je Srbija, gde smo mi u svemu tome prethodne dve godine? Pa eto, ovo što sam maločas rekao, borili smo se. Zahvaljujući nekim merama štednje i fiskalne konsolidacije u ranijem periodu mi smo uspeli da sačuvamo našu kasu i da naša srpska kasa izdrži sve pritiske koje sa sobom nosi pandemija korona virusa.

Mi smo uspeli pre svega da očuvamo proizvodne kapacitete, da očuvamo radna mesta, da održimo nivo zaduženosti države ispod nivoa Mastrihta, uspeli smo da sačuvamo i privredni rast. Da podsetim samo da je u 2021. godini taj privredni rast bio 7,5%. Uspeli smo da povećamo iznos minimalne zarade na 300 evra, a da nam prosečna zarada u Republici Srbiji iznosi negde oko 600 evra. Uspeli smo da povećamo i penzije po švajcarskoj formuli i da pružimo adekvatnu pomoć privredi i građanima. Uspeli smo da i u vreme energetske krize sačuvamo energetsku stabilnost naše države i da nivo nezaposlenosti u Srbiji bude ispod nivoa nezaposlenosti pre pandemije korona virusa.

Uz sve to, ostali smo i lider u direktnim stranim investicijama, jer smo u 2021. godini imali direktne strane investicije u iznosu od čak 3,9 milijardi. Naravno, to smo uspeli, između ostalog, i sprovođenjem tri paketa državne pomoći koji su bili u iznosu skoro nešto manje od devet milijardi, paketa koji je pored privrede obuhvatao sve kategorije stanovništva – i zaposlene, i nezaposlene, i penzionere, i radnike i u zdravstvu i prosveti, i starima i evo mladima danas po drugi put donosimo takav zakon da se obezbedi ta novčana pomoć od 100 evra.

To je dobro, i nama iz Jedinstvene Srbije je to posebno značajno jer su za Jedinstvenu Srbiju mladi zaista zakon. To nije neka politička parola i floskula, već mi to pokazujemo svuda gde nam je narod ukazao poverenje i na delu.

Da su mladi za Jedinstvenu Srbiju zakon govore i tradicionalna putovanja mladih u Beč, grad Jagodina organizuje za studente koji studiraju na fakultetima u Jagodini i mladim jagodincima koji studiraju na drugim fakultetima širom Srbije, na univerzitetu u Beogradu, Nišu i Kragujevcu.

To radimo kako bi naši studenti videli kako se živi i studira u jednom gradu koji je više puta proglašavan za najbolje mesto za život u svetu, ali vodimo ih i da bi videli da tamo posle recimo, 22.00 časova radnim danima nema nikoga na ulicama, osim možda ponekog turiste, jer se tamo radi, samim tim rano leže, i odmara. Da vide da Univerzitet u Beču jeste dobar Univerzitet, ali da mogu da se vrate i da kažu da i naši univerziteti nisu ništa slabiji.

Dragan Marković Palma je više puta naglasio da naša želja jeste da naši mladi odu da vide svet, da se vrate i da žive i rade u našoj zemlji. To je politika za koju se zalažemo, koju sprovodimo i koju podržavamo.

Briga za mlade je i što svake godine već godinama unazad učenike četvrtog i osmog razreda osnovne škole i učenike završnog razreda srednje škole svake godine vodimo besplatno o trošku grada Jagodine na more. Često kada sretnemo i pitamo te mlade ljude koliko puta su bili na moru oni kažu – pa, tri puta. U četvrtom, osmom i na kraju srednje škole. To je upravo tada kada su išli u organizaciji grada Jagodine.

Briga za mlade je i to što imamo najnižu cenu vrtića u Srbiji. Briga za mlade je to što od 2004. godine, vodimo upornu i temeljnu pronatalitetnu politiku zbog čega svake godine se u gradu Jagodina upiše po jedno odeljenje đaka prvaka više.

Briga za mlade je i to što smo uveli besplatan gradski prevoz, prvo za učenike i najmlađe i kasnije za penzionere, a evo, već godinama unazad za sve stanovnike, za sve građane grada Jagodine.

Briga za mlade je i to što od kako JS zadnjih 17 godina vodi grad Jagodinu, oktobarsku nagradu grada Jagodine dobijaju najbolji učenici osnovnih i srednjih škola u našem gradu. To je po pravilu neki prvi novac koji su oni zaradili u svom znoju i svom trudu.

Briga za mlade je i to što grad Jagodina finansira sve sportske klubove, kao u gradu, tako i u selima. Briga za mlade je to što svako selo ima i mali sportski teren, i veliki teren, izgradili smo iz za sve, ali pre svega za mlade.

Briga za mlade i to što grad Jagodina finansira sva kulturno-umetnička društva i svako selo ima kulturno-umetničko društvo.

Finansiramo i održavamo zbog svih, ali najviše zbog mladih, jer samo na taj način možemo da naša sela održimo, da ih učinimo vitalnim i da im obezbedimo budućnost, jer bez mladih nema ni budućnosti tih sela.

Briga za mlade jesu i ovih 100 evra, koje država daje mladima i to po drugi put. U borbi za mlade moraju se uključiti svi. Mora se uključiti i država, moraju se uključiti i lokalne samouprave, mora se uključiti i kulturne, obrazovne, naučne institucije, sportske organizacije, privreda, bukvalno svi.

Borba za mlade su i nova radna mesta. Borba za mlade je i kvalitetno obrazovanje. Borba za mlade je i otvaranje naučno-tehnoloških parkova itd.

Nema alternative toj borbi za mlade ljude. Moramo, okrenuti taj proces odlaska mladih ljudi iz države. To polako zadnjih par godina uspevamo da radimo i da okrenemo taj trend iseljavanja mladih ljudi iz zemlje.

Sve češće i sve više možemo videti primere mladih ljudi koji se vraćaju iz belog sveta u svoju domovinu. Sada imamo obrnut proces da oni lekari, zdravstveni radnici, medicinski radnici koji su odlazili u Nemačku, ili već gde, počinju polako da se vraćaju.

Kada tu borbu dobijemo, a učinićemo sve da tu borbu dobijemo, možemo govoriti da je naša politika pobedila i da smo tom našom politikom anulirali sve pogubne posledice i postupke, i nebrigu za mlade, koju su pokazale generacije političara pre nas. Naročito nebrigu onih kojima su toliko usta puna mladih i Evrope, da su sve mlade oterali u tu istu Evropu.

Ti isti danas tuže državu zato što daje pomoć od 100 evra mladima. Gde ćete direktniji i gde ćete konkretniji dokaz o tome koliko im je stalo do brige za mlade? Oni na mlade generacije gledaju, prosto, kao na privremene stanovnike Srbije, koji se u Srbiji rode, koji se u Srbiji školuju, eventualno, lepe plakate za njihove političke partije, a onda izlagani, očajni, iznevereni od istih, o kojima pričamo, odlaze iz Srbije.

Mi takvu Srbiju želimo i hoćemo da menjamo, i menjamo i to, tom delu opozicije strašno smeta, zato tuže Srbiju. Imali smo primer jednog opozicionara, i imena mu se ne sećam, jer prosto, toliku podršku ima u narodu, da uputi krivičnu prijavu protiv Srbije jer dajemo pomoć od 100 evra mladim građanima Republike Srbije. Neću da trošim više reči na njih.

Želim da iskoristim priliku da pozove sve naše građane Srbije da izađu 3. aprila na izbore i da im poželim demokratske i fer izbore, da svim političkim činiocima poželim srećan početak izborne kampanje.

Jedinstvena Srbija, kao što sam i prošli put rekao na parlamentarne izbore 3. aprila izaći će u koaliciji sa svojim starim koalicionim partnerom, 14 godina traje ta naša koalicija sa SPS, od 2008. godine smo zajedno. Ta naša koalicija ima prepoznatljiv program, ima prepoznatljive ljude koji predvode Ivica Dačić i Dragan Marković Palma. Mi smo uvek radili u korist građana i države Srbije. Naša koalicija ima konkretne i realne rezultate. Zato za našu koaliciju nije upitna podrška naroda, jer imamo konkretne rezultate, imamo realnu politiku, imamo politiku očuvanja osnovnih državnih i nacionalnih interesa, politiku ekonomskog razvoja zemlje, politiku socijalne pravde, politiku brige i o mladima, i o starima, politiku brige za radnička prava, ali i politiku poboljšanja statusa poljoprivrednih proizvođača, ali i realnu zelenu politiku, a ne ekološku demagogiju, koju možemo čuti ovih dana na ulicama.

Pozivam sve građane Srbije da na sledećim izborima podrže koaliciju SPS-JS, na parlamentarnim i lokalnim izborima. Na predsedničkim izborima naša koalicija podržava aktuelnog predsednika i mi ih pozivamo da glasaju za njega.

Hvala.
Zahvaljujem.

Poštovana potpredsednice Narodne skupštine Republike Srbije, uvaženi predstavnici Visokog saveta sudstva, Državnog veća tužioca, dame i gospodo narodni poslanici, danas vrlo verovatno po poslednji put na bilo koju temu, a svakako poslednji put na temu izbora nosioca pravosudnih funkcija, odnosno sudija, tužioca i zamenika tužioca, razgovaramo na tu temu u ovom skupštinskom sazivu, svakako.

Nakon ovoga ćemo imati još samo posle podne ovu Posebnu sednicu i verovatno će posle toga Naroda skupština, po onom planu, 15. februara biti raspuštena i raspisani novi parlamentarni izbori.

Od 3. avgusta 2020. godine, kada je konstituisan ovaj saziv Narodne skupštine Republike Srbije, pa evo do 9. februara poslanička grupa JS, koja broji osam poslanika u ovom sazivu, imala je samo u plenumu u ovoj sali 351 izlaganje i diskusiju, bila je vrlo aktivna, ne samo u plenumima, već i u skupštinskim odborima i radnim telima. Trudili smo se, zaista da damo neki svoj doprinos kao JS, kao poslanička grupa JS radu Narodne skupštine Republike Srbije.

Ovaj saziv Narodne skupštine Republike Srbije, zaista može da kaže da je uradio sve poslove koji su postavljeni pred Narodnu skupštinu Republike Srbije u prethodnih godinu i po dana, da nema zakona i drugih akata koje nismo doneli.

Ono što mogu da kažem je da su među tim poslovima bili neki izuzetno važni poslovi. Tu bih izneo, recimo, da je ovaj skupštinski saziv izneo čitavu proceduru ustavnih promena u domenu pravosuđa, što je jako važan posao.

Danas posle podne na Posebnoj sednici ćemo negde staviti i tačku, što se Narodne skupštine tiče i njenog učešća u toj proceduri. Naravno, u nekom sledećem sazivu biće doneti i potrebni zakoni da bi te ustavne promene u potpunosti zaživele.

Ono što je još bitno od tih važnih skupštinskih zadataka, mislim da je ovo prvi skupštinski saziv koji je doneo Kodeks o ponašanju narodnih poslanika, što je, takođe jako važno, da je ovaj skupštinski saziv izneo, pregovore međustranačke i unutar stranačke, odnosno međustranačke pregovore o izbornim uslovima, da smo doneli potpuno novo izborno zakonodavstvo. Tako da je bilo tu puno važnih poslova. Meni lično, recimo, da smo doneli dva vrlo važna identitetska zakona, kao što je Zakon o očuvanju kulturnog nasleđa svetog manastira Hilandar ili, recimo, Zakon o upotrebi ćirilice i zaštiti ćiriličnog pisma i mnoge druge.

Međutim, da se vratim na ovo što je ovaj skupštinski saziv uradio i što će danas, otprilike završiti jesu te ustavne promene. Ovo je prva zakonodavna vlast koja razvlašćuje samu sebe, da tako kažem. To pokazuje naš odnos kako prema vlasti, tako prema državi i, naravno, na prvom mestu prema institucijama i prema narodu i građanima.

Pokazali smo da su nama građani na prvom mestu i država Srbija i da je naš cilj, pre svega, zadovoljni građani i jaka i jedinstvena Srbija. To je neki cilj kome stremimo.

Evo, danas, kažem, po poslednji put, raspravljamo o izboru nosioca pravosudnih funkcija, jer po još uvek važećem Ustavu i po članu 99. Ustava Republike Srbije Narodna skupština raspravlja i bira nosioce pravosudnih funkcija. Pošto smo puno puta pričali na tu temu, ja tu ne bih ništa novo dodao od onoga što smo već rekli.

Na primer, i Volter je rekao da je najbolja ona vladavina u kojoj se čovek mora pokoravati samo zakonima. U tom smislu mi smo sudsku vlast u potpunosti izmestili, učinili je nezavisnom od izvršne i zakonodavne vlasti i Srbija će kada se ovaj proces reforme pravosuđa završi biti država sa možda i najnezavisnijim pravosuđem u Evropi i u svetu, naravno, kada i prateći zakoni budu doneti uz ove ustavne promene.

Napravili smo potpuno nezavistan pravosudni sistem, ali svaki sistem, pa i pravosudni ne čine samo pravila, odnosno norme i zakoni, već svaki sistem čine i ljudi. U tom smislu je jako važno da struka koja će ubuduće birati nosioce pravosudnih funkcija bira najbolje među sobom za nosioce tih funkcija.

Tek kada se izbori čovekoljublje javlja se pravda, rekao je Lao Ce. Šta to znači, preneto na izbor sudija, nekih budući? To znači da nosioci pravosudnih funkcija, odnosno sudije i tužioci moraju pre svega biti dobri, časni i moralni ljudi, a onda dobri poznavaoci struke, pa tek na kraju oni koji sude i tuže.

Više puta sam ovde rekao da ni jedan sistem neće valjati ako ne valjaju ljudi koji čine taj sistem. Zato ovde i skrećem pažnju onima kojima smo preneli u nadležnost dalju reformu pravosuđa da pažljivo biraju ljude, pre svega, a onda i nosioce pravosudnih funkcija.

Henri Bordo je rekao da u pravosuđu uvek postoji neka opasnost, ako to nije sam zakon, onda su to sudije i nema veće nepravde nego kada pravda zakasni, odnosno sudstvo mora biti efikasno. To je jako važno, upravo da se ne bi desila ta nepravda da pravda zakasni.

Naime, mi imamo slučaj da je, recimo, po privatnoj tužbi Dragana Markovića Palme tek nakon godinu i po dana zakazano ročište protiv onog blurovanog, skremblovanog, „svedoka“, u stvari kriminalca, Branislava Radosavljevića koji je krao automobile i za to više puta hapšen i osuđivan. Tek je nakon godinu i po dana zakazano prvo ročište. Naravno da kod tog prvog ročišta taj kriminalac, ne da se nije pojavio, nego je čak dao i neko svoje opravdanje kako ga boli zub, pa ne može da dođe na ročište.

Danas imamo situaciju da svako može da kaže svašta o svakome, s da pri tome, pravda i ako stigne stigne mnogo kasno. Mi moramo da napravimo, osim efikasnih zakona, i osim efikasnih zakonskih rešenja koje će negde u naše zakonodavstvo ponovo uneti odgovornost za izrečenu reč, moramo napraviti i efikasan pravosudni sistem kako ne bi došli do onoga što je Momčilo Nastasijević rekao, a to je – nema veće nepravde, nego kada pravda zakasni.

Dobar sudija, onaj koji je položio zakletvu i koji će suditi po pravu i pravdi, onaj koji je zakletvu dao i koji poštuje opšte prihvaćene vrednosti u društvu, takav sudija je bio i sada jeste i biće nezavistan u svakom pravosudnom sistemu. Oni pojedinci, kojih je, na svu sreću, malo, kojima su lični ili možda čak politički neki interesi i ciljevi važniji od struke, zakona, prava i pravde i morala, takvi pojedinci nisu bili, nisu danas, a teško da će i biti nezavisni u nekom drugom sistemu, boljem sistemu koji pokušavamo da napravimo u pravosuđu.

Mi iz Jedinstvene Srbije smatramo da princip sudske nezavisnosti predstavlja centralni postulat demokratskog poretka zasnovanog na vladavini prava, ali mi smatramo da sudska nezavisnost nije cilj sam za sebe, odnosno nije vredno za sebe i ne može biti posmatrana kao privilegija jedne grane državne vlasti ili nosilaca sudijske funkcije, već institucionalno sredstvo za zaštitu ljudskih prava i sloboda.

Da bi se u potpunosti ostvario taj cilj, nezavisno i nepristrasno sudstvo bazirano na temeljima poštovanja i zaštite ljudskih prava i sloboda, neophodno je da tome doprinesu i same sudije svojom stručnošću, osposobljenošću, posvećenošću poslu, i kao što je Rikoferi rekao – zakoni vrede onoliko koliko vrede ljudi koji su pozvani da ih primenjuju.

Pomenuo sam da ćemo popodne potvrditi rezultate referenduma o ustavnim promenama i moramo reći da je referendum svojevrsni praznik demokratije. I protekli referendum koji smo organizovali je bio svojevrsni praznik demokratije i rezultati referenduma su pokazali jasnu volju građana da se ide u reformu pravosuđa.

Jedinstvena Srbija je uvek vodila realnu politiku, politiku ostvarenja konkretnih koristi za građane Srbije i nikada nije obmanjivala građane. Međutim, mogli smo videti odmah nakon referenduma, u danu referenduma i danima nakon referenduma pokušaje obmanjivanja dela građana od strane opozicije.

O tome kako su pokušali da prekrajaju volju naroda najbolje govori snimak na kome jedan opozicioni predstavnik objašnjava kako treba pre objavljivanja zvaničnih rezultata referenduma da oni, kako kažu, spinuju rezultate referenduma i onda optuže vlast za krađu na referendumu. Gde ćete konkretniji dokaz za obmanu i koliko je, u stvari, politika njihova u stvari politika manipulisanja građanima Srbije i da je to politika obmane i opsene?

To se može posmatrati kao svojevrsna pokazna vežba, kao svojevrsni trening za predstojeće parlamentarne i predsedničke i u pojedinim delovima lokalne izbore 3. aprila ove godine. Ovi koji obmanjuju ljude i kojima su usta puna slobode i pravde možemo ovih dana videti koliko im je i do slobode i do pravde.

Zaposlenici u kompaniji Dragana Đilasa i on lično slobodu posmatraju kao volju jednog čoveka, odnosno kao volju Dragana Đilasa, a pravdu zaobilaze u širokom krugu, što smo mogli videti i u slučaju porodičnog nasilja koje je svojevremeno izvršio pomenuti. Kod njih je sve suprotno od onoga što zvanično kažu ili zvanično rade. Sve je obmana ili opsena.

Jedinstvena Srbija će na sledeće parlamentarne izbore izaći u koaliciji sa svojim starim koalicionim partnerom Socijalističkom partijom Srbije. Naša koalicija traje evo već punih 14 godina, od 2008. godine i naša koalicija ima jasan i prepoznatljiv program. Mi smo uvek radili u korist građana i države Srbije. Naša koalicija ima konkretne i realne rezultate i zato za našu koaliciju nije upitna i nikada neće biti upitna podrška naroda, jer imamo i realnu politiku, politiku očuvanja osnovnih državnih i nacionalnih interesa, politiku ekonomskog razvoja zemlje, politiku socijalne pravde, politiku brige i o mladima i onima starijima i politiku poboljšanja statusa poljoprivrednih proizvođača, ali i realnu zelenu politiku, a ne ekološku demagogiju.

Da zaključim. Nema vlasti bez ljudi. Nema prosperiteta države bez pravde i dobre politike. Mi se zalažemo za Srbiju u kojoj vlada volja naroda i mi se zalažemo za Srbiju prosperiteta i pravde i u tom smislu poslanička grupa Jedinstvene Srbije će, ukoliko nijedan od kolega narodnih poslanika ne iznese primedbu na pomenute predloge nosioca pravosudnih funkcija, glasati za ove predloge.

Hvala.
Poštovana potpredsednice Narodne skupštine Republike Srbije, poštovani ministre Nedimoviću sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici.

Danas raspravljamo o nizu sporazuma sa relevantnim evropskim finansijskim institucijama vezanim za finansijsku podršku velikim infrastrukturnim projektima, poput projekta Moravskog koridora Pojate-Preljina, poput Fruškogorskog koridora deonice Novi Sad-Ruma, takođe poput projekta koji su vezani za ekologiju, kao što je projekat izgradnje sistema za prečišćavanje otpadnih voda u gradu Beogradu, kao što su projekti upravljanja čvrstim otpadom, ali i naravno kao što su projekti važni za poljoprivredu, poput projekta za navodnjavanje južnih oboda i padina Fruške gore, odnosno severnog Srema. To su sve važni infrastrukturni objekti.

Jedinstvena Srbija smatra da razvoj infrastrukture jeste osnovni preduslov privrednog razvoja Srbije, a da privredni razvoj Srbije mora pratiti i adekvatna i odgovarajuća politika zaštite životne sredine i zato ćemo u danu za glasanje podržati sve ove sporazume.

Naime, svedoci smo snažnog privrednog rasta i razvoja Srbije u poslednjoj deceniji, čak i u vreme pandemije korona virusa. Srbija je u 2021. godini zabeležila privredni rast više od 7%. Trenutna stopa zaduženosti Republike Srbije je 51,7%, što je daleko ispod nivoa Mastrihta i po tome smo država koja je lider u regionu. Poznato je da je 10. decembra poznata rejting agencija Standard and Poor's potvrdila kreditni rejting Srbiji BB plus, sa pozitivnim izgledima. Taj kreditni rejting Srbije je izuzetno stabilan, sa tendencijom rasta. Mogu da kažem da smo na korak od dobijanja investicionog kreditnog rejtinga.

Naravno, to za posledicu ima da smo u 2021. godini imali opet 3,5 milijarde direktnih stranih investicija, takođe i po tom pitanju smo lideri u regionu, a za zahvaljujući toj činjenici i činjenici da je takva situacija godinama unazad, mi smo uspeli da oborimo nezaposlenost. Da vas podsetim da je tamo 2010, 2011. godine nezaposlenost bila preko 25%, a da je danas ispod 10%, odnosno trenutno na nivou negde oko 9%.

Republika Srbija je, prema izveštaju „IBM Global Location Trends“, više godina unazad svetski lider po broju otvorenih radnih mesta, posmatrano prema broju stanovnika. Sve su to odlični ekonomski pokazatelji. Preduslov da se ovakav trend nastavi jeste snažan infrastrukturni razvoj zemlje, i to u svim njenim delovima, što je preduslov za ravnomerni regionalni razvoj, a za šta se mi u Jedinstvenoj Srbiji posebno zalažemo.

Prilikom dolaska na vlast u Jagodini 2004. godine Dragan Marković Palma je započeo ekonomski preporod, da tako kažem, Jagodine sa minus 12.000 zaposlenih. Kako minus 12.000 zaposlenih? Upravo je taj broj ljudi otpušten u periodu od 2000. do 2004. godine lošim poslovanjem u Fabrici kablova, „Moravi“, „Palasu“, pivari i drugim preduzećima i toliko ljudi je ostalo praktično bez posla. Kada je on uporno, istrajno i putujući svuda gde je čuo za nekog potencijalnog investitora na taj način doveo 12 stranih investitora, otvorio dve industrijske zone i stvorio uslove da se zaposle hiljade i hiljade ljudi, mi danas praktično u Jagodini imamo čak i problem sa radnom snagom za pojedine delatnosti i stalno otvorene oglase i konkurse za slobodna radna mesta. Od te opustošene varoši došli smo do toga da je „Fišer“, koji je peta kompanija po snazi u Nemačkoj, otvorila prošle godine jednu fabriku, a evo već će na leto da gradi i otvori drugu fabriku gde će se zaposliti još 600 mladih ljudi.

Pored svih tih, a vidimo da se i u Srbiji svuda otvaraju fabrike, mi možemo videti i mogli smo videti u prethodnih par meseci neke ljude koji kod Sava centra, kršeći i Ustav i pravo na slobodu kretanja i sve zakone, blokiraju auto-put. A koji im je najveći transparent prilikom tih protesta? Najveći transparent im je bio „Investitori, marš napolje“. Pa to znači „Fišer“ – marš napolje, „Boš“, „Mišelin“, „Simens“, „Panasonik“, „Kontinental“ – marš napolje, „Fijat Krajsler“, „Svarovski“, „Aunde“ – marš napolje.

Zar će građani Srbije glasati za takvu politiku? Naravno da neće. Neće se Srbija vraćati i neće građani Srbije dozvoliti da se Srbija vrati na one koji su prezadužili Srbiju, koji su Srbiju doveli na ivicu bankrota, koji su ostavili na desetine i desetine hiljada ljudi bez posla i egzistencije. Građani hoće Srbiju koja je perspektivna, Srbiju koja je zaposlena, ekonomski jaka, jer samo ekonomski jaka Srbija može biti i samostalna i svoja Srbija.

Zato su ovi infrastrukturni projekti jako važni, od putnog pravca auto-puta od Pojata do Preljine, tzv. Moravski koridor, koji je državni put prvog A reda i ima višestruko značajnu ulogu za razvoj Republike Srbije. Pomenuti putni pravac ima ulogu da povezuje ovaj kraj sa auto-putem E75 i sa auto-putem Beograd-Južni Jadran E763 i sa lukama u Crnoj Gori, sa lukom Bar, sa južnom Italijom itd. Taj put u dužini od 112 kilometara povezivaće velike gradove kao što su Kruševac, Kraljevo, Čačak i ostatak zapadne Srbije, čime će ta regija u kojoj živi jako veliki broj stanovnika postati investiciono i ekonomski znatno privlačnija regija.

Uz izgradnju auto-puta paralelno će se rešavati i hidrotehničko uređenje reke Zapadne Morave, koja će biti i predstavljati manju opasnost za poplave i druge prirodne nepogode.

Naravno, uz to će se raditi i digitalni koridor i taj kraj ni po čemu se neće razlikovati od bilo kog drugog kraja Srbije. I to je pravi primer ravnomernog regionalnog razvoja.

Kada je u pitanju projekat izgradnje sistema za prečišćavanje otpadnih voda i glavnih kanalizacionih vodova u gradu Beogradu, od suštinske je važnosti taj projekat za očuvanje životne sredine. Beograd je izašao na reke, izgrađen je "Beograd na vodi", taj deo grada je elitni deo Beograda i može po lepoti i funkcionalnosti konkurisati bilo kojoj drugoj svetskoj metropoli. To je dobro.

Ali, da bi bilo sve to još bolje, da bi Beograd, pored Save i Dunava, bio zaista elitni, neophodan je taj sistem za prečišćavanje otpadnih voda i ne samo ovaj projekat, već sve te slične i takve slične projekte treba raditi širom Srbije, jer su važni za očuvanje zdrave životne sredine, za čiste vode i jesu jedna realna, prava i istinska ekološka politika.

Jagodina ima odavno sistem za prečišćavanje otpadnih voda, još od 1993. godine, ali mi sada pravimo novi, savremeni sistem za prečišćavanje otpadnih voda, zajedno sa nemačkom razvojnom bankom, projekat vredan 22 miliona evra, koji podrazumeva, pored novog, savremenog sistema za prečišćavanje otpadnih voda, izgradnju kanalizacionih mreža u selima Ribare, Rakitovo i Končarevo, čime se štiti bunarsko područje i samo vodovodno izvorište kraj reke Morave.

Uz put da kažem da smo i to vodovodno izvorište rekonstruisali, proširili izvorišne kapacitete, izgradili nove bunare, ali smo i uradili sve magistralne vodovode od izvorišta do grada i u gradu smo zamenili kompletan sistem cevi, izmestili smo stare azbestne cevi novim, čistijim i ekološki prihvatljivijim cevima, tako da je tu veliki posao odrađen.

Pred nama su sporazumi koji takođe podrazumevaju upravljanje čvrstim otpadom. Srbija radi na rešavanju problema divljih deponija, radi na izgradnji regionalnih deponija i to je svakako dobra i takođe realna zelena politika, politika zaštite životne sredine, a ne neka ekološka demagogija koju možemo čuti na ulicama.

Što se Jagodine tiče, ona je među prvima izgradila regionalnu deponiju "Gigoš", udaljenu desetak kilometara od Jagodine i reciklažni centar. Regionalna deponija se prostire na površini od 15,5 hektara i zapremine je oko dva miliona kubika otpada.

Rok trajanja je negde oko 20 do 25 godina, dok reciklažni centar koji zapošljava dvadesetak radnika, prerađuje negde oko 25 tona otpadnog materijala dnevno. U ovaj projekat uloženo je oko osam miliona evra.

Na ovaj način rešena je višedecenijska ekološka bomba u Jagodini, jer smo imali deponiju koja je od centra grada bila udaljena svega nekoliko stotina metara, da ne kažem najviše kilometar, i to je, još jednom kažem, prava, realna ekološka ili zelena politika, a ne ekološka demagogija koju možemo u poslednje vreme čuti, kako pokušavaju da plasiraju građanima na ulicama.

Kada je u pitanju projekat navodnjavanja Srema, to je dobar projekat i takve projekte, ministre, moramo raditi svuda u Srbiji. Jer, da budemo realni, od izgradnje sistema Dunav-Tisa-Dunav nije bilo kapitalnih projekata u navodnjavanje, a to je neophodan preduslov za intenzivnu poljoprivrednu proizvodnju.

Za našu zemlju, koju karakterišu jako promenljivi klimatski uslovi, gde su padavine i po količini i po rasporedu vrlo promenljive i variraju iz godine u godinu, navodnjavanje je bitan činilac povećanja i stabilizacije poljoprivredne proizvodnje. Primenom navodnjavanja dobijaju se visoki proizvodni rezultati, a ekonomičnost ulaganja u irigacione sisteme ukazuje da ovoj meri u poljoprivrednoj proizvodnji treba dati prioritet. Naime, navodnjavanjem se može stabilizovati, odnosno uvećati proizvodnja hrane i postojeći razvoj stočarstva, prerađivačkih i drugih grana poljoprivrede.

Kao što znate, ministre, u sastavu sistema za navodnjavanje, grade se i drugi objekti, koji mogu direktno ili indirektno utiču pozitivno na razvoj privrede i standarda stanovništva, ali kada smo već tu kod poljoprivrede, ja bih samo jednu malu digresiju i da apelujem da država, koliko je u mogućnosti, reaguje na činjenicu, a često mi poljoprivredni proizvođači, to zadnjih dana signaliziraju, na strašno poskupljenje veštačkih đubriva, da je urea poskupela sa 2.200 dinara, na 6000 dinara za džak od 50 kilograma.

Drugo, recimo, da su voćarska đubriva 35000 na 70000 po toni, i da probamo nekako da intervenišemo na tržištu, kako bi se taj rast zaustavio i sprečio.

Da zaključim, JS, je za razliku, JS je za Srbiju koja se gradi, za Srbiju u kojoj se stvara, i ovi sporazumi su usmereni upravo na izgradnju i stvaranje jedne bolje i snažnije Srbije. Ovi sporazumi su na korist građana, i zato ćemo u danu za glasanje podržati ove sporazume. Hvala.
Poštovana predsedavajuća, gospođo Jevđić, poštovana ministarka gospođo Obradović, poštovane kolege narodni poslanici, danas raspravljamo o setu zakona koji pripadaju, odnosno spadaju u tzv. izborno zakonodavstvo. Tu mislim na Zakon o izboru narodnih poslanika, Zakon o izboru predsednika Republike i Zakon o lokalnim izborima, kao i Zakon o finansiranju političkih aktivnosti. Naravno, danas ćemo pričati i o drugim zakonima kao što je Zakon o socijalnom preduzetništvu i Zakon o platama državnih službenika.

Ja ću ispred poslaničke grupe Jedinstvene Srbije da se usredsredim na pre svega na ove izborne zakone, a koleginica Jevđić i Aleksić će nešto više pričati i o drugim predlozima zakona.

Naime, dame i gospodo narodni poslanici, Jedinstvena Srbija nikada imala nije problem sa izbornim zakonodavstvom, jer jednostavno, znamo da izborna volja građana ne zavisi od izbornog zakonodavstva već zavisi jedino i isključivo od političkog programa, od toga koliko i u kojoj meri sprovodite politički problem, odnosno kakva su vam politička dela i od toga da li držite reč datu narodu.

Jedinstvena Srbija ima i jasnu politiku i prepoznatljivu politiku, Jedinstvena Srbija ima dela, Jedinstvena Srbija drži reč i zato se ne brinemo za izbornu volju građana Srbije.

Sa izbornim zakonodavstvom imaju problem oni koji nemaju politiku ni po jednom od za građane Srbije bitnih političkih pitanja. Sa izbornim zakonodavstvom imaju problem oni koji dok su vladali i bili vlast imali su katastrofalna dela, odnosno katastrofalne rezultate, kako po građane Srbije, tako po državu Srbiju.

Zato Jedinstvena Srbija smatra da je ovaj proces izmene izbornog zakonodavstva u stvari jedan deo demokratskog procesa koji se razvija i teče Republikom Srbijom. Taj demokratski proces, deo tog demokratskog procesa jeste i ova izmena izbornog zakonodavstva i zato ćemo u danu za glasanje podržati sve ove izborne zakone.

Ovde danas donosimo te izborne zakone, ali ne bi bilo loše da kažemo i kako je došlo do ovih izbornih zakona. Naime, čitav ovaj proces koji doveo do ovih zakona započeo je 2019. godine, kada je već bilo izvesno da će biti izbori raspisani 2020. godine, kada je deo opozicione scene podigao veliku medijsku halabuku oko toga da izborni proces navodno nije fer, da izborni proces naravno nije demokratski i da nije dovoljno transparentan.

Kažem veliku medijsku halabuku, da neko ne pomisli da taj deo opozicije koji je tu halabuku podigao ima neku veliku podršku u narodu i vi drage kolege, i ja znamo da oni tu podršku u narodu nemaju, ali imaju veliki medijski uticaj.

Možemo slobodno reći da kada je taj deo opozicije u pitanju odnos podrške u narodu i odnos njihovog medijskog uticaja su u obrnutoj srazmeri, jer taj deo opozicije predvođen velikim medijskim tajkunom, čovekom koji kada je bio na vlasti bio je medijski monopolista, znači taj deo opozicije predvođen Draganom Đilasom je taj koji je kreirao tu medijsku halabuku.

Da cela stvar bude interesantnija te 2019. godine, oni su se bunili protiv izbornih zakona, kako je i gospodin Balint Pastor maločas rekao, koji su napravljeni u njihovo vreme, posle 5. oktobra, posle petookobarske revolucije, i oni su se nekako 2019. godine borili protiv svog zakona, odnosno protiv sopstvene tvorevine.

Naravno, usled svega toga, stranke na vlasti i deo pojedine organizacije iz nevladinog sektora započele su međustranački dijalog sa opozicijom na Fakultetu političkih nauka. Naravno, mi iz Jedinstvene Srbije smo učestvovali u tom dijalogu. Nekako, od samog početka je bilo jasno da taj deo opozicije neće ni ono što oni hoće, niti onako kako oni hoće. Jednostavno, za njih dijalog i nije bio važan, već je čitava ta medijska halabuka bila priprema alibija za neizlazak na izbore kako bi kako-tako prikrili sramoti zbog očajno male podrške koju je taj deo opozicije imao i koju ima danas u narodu.

Taj format dijaloga na Fakultetu političkih nauka odjednom je počeo da im ne odgovara, odjednom su našli novi izgovor da ne učestvuju u tim razgovorima, pa su rekli – mi ne verujemo strankama na vlasti. Mi ne verujemo nikome. Hoćemo evroparlamentarce.

Onda je taj razgovor sa Fakulteta političkih nauka premešten u Narodnu skupštinu Republike Srbije. Lično smatram i Jedinstvena Srbija smatra da je to pravo mesto gde takvi razgovori i treba da se vode, ali su insistirali na posredovanje evroparlamentaraca i onda su na te razgovore u Narodnu skupštinu Republike Srbije pozvani i evropski posrednici, Tanja Fajon, Vladimir Bilčik, Kurt Flakenštajn, Eduard Kukan i drugi.

Međutim, i tada i na tim razgovorima u skupštini i uz posredstvo evroparlamentaraca koje su oni pozvali i na čijem prisustvu i posredovanju su oni insistirali, oni su te razgovore na kraju napustili, oni su na kraju odlučili za ono što su od samog početka znali da će uraditi, a to je da bojkotuju te izbore 2020. godine.

Ali, ti razgovori tada nisu ostali bez rezultata. Naime, tada je izborni prag ili takozvani cenzus sa 5% spušten na 3%, upravo kao najdirektnija moguća podrška tadašnjoj opoziciji, sadašnjoj opoziciji koji su imali tako malo uporište i podršku građana Srbije.

Naravno da im bojkot nije uspeo, naravno da su na tim izborima doživeli politički fijasko, i odmah nakon izbora opet im se izlazi u susret. Pazite, odmah nakon izbora rečeno je – biće novi parlamentarni izbori u narednih godinu i nešto dana. I dat im je rok, evo, imate godinu i više dana, konsolidujte se, pripremite se i idemo na nove izbore.

Ovo kažem jer građani treba da znaju da ovi predstojeći parlamentarni izbori 3. aprila nisu nešto što je zakonska obaveza, nije nešto što je redovna procedura, parlamentarni izbori 3. aprila jesu odraz političke volje da se u politički život uvede što više političkih činioca i ništa više. Niko nije morao, niko nas nije primorao.

Naravno, pošto im je bilo jasno da će i ove 2022. godine biti raspisani izbori, kako je počelo da teče to vreme odmah su ti isti iz opozicije ponovo pokrenuli tu medijsku halabuku i kuknjavu nad izbornim uslovima.

Ponuđeni su im razgovori u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Deo opozicije je prihvatio te razgovore, jer, još jednom tvrdim, to je mesto gde takvi razgovori jedino i treba da se vode, u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Deo opozicije, o kome sam i maločas pričao, predvođen Draganom Đilasom je to odbio. Opet su insistirali na posredovanju evropskih parlamentaraca i opet smo prihvatili i taj uslov i rekli smo – u redu. Ponovo su doši i Tanja Fajon i Eduard Kukan i Vladimir Bilčik i Kurt Flakenštajn i ponovo je krenulo to.

Prvi razgovori su bili onlajn razgovori u ovoj Narodnoj skupštini. Ja se sećam da je tokom tih onlajn razgovora Dragan Marković Palma ispred poslaničke grupe Jedinstvene Srbije rekao tim evroparlamentarcima o kakvim ljudima se radi. Rekao je evro parlamentarcima da taj deo opozicije zbog kojih su oni krenuli u posredovanje u tim razgovorima ne drži reč, da su prevaranti, da vole da lažu, da za njih njihova reč ne znači ništa i tada, moram priznati, ti evro parlamentarci su gledali malo čudno Palmu kada im je to rekao.

Međutim, šta se desilo? Imali smo još dve sesije kasnije i nakon druge sesije, kada je trebalo da dođe do dogovora, ti njihovi puleni tadašnji, dotadašnji, su strašno izvređali upravo te evroparlamentarce koje su pozvali da posreduju. Optužili su ih oni i njihovi mediji da su oni pravili dogovor sa Vučićem, a ne sa opozicijom, da su oni pravili dogovor sa vlašću, a da nisu uvažili opoziciju i na razne druge načine su ih izvređali, te je došlo do toga da su pojedini evroparlamentarci napustili taj sastanak i tada je tim evroparlamentarcima bilo jasno o kakvim ljudima se radi i o kojim ljudima je govorio na prvom sastanku Dragan Marković Palma.

Naravno, bilo je i rezultata tih pregovora. Bilo je rezultata pregovora koji su paralelno vođeni u Narodnoj skupštini Republike Srbije i koje je vodio predsednik Narodne skupštine Republike Srbije gospodin Dačić i došlo se do nekih 16 zahteva opozicije, koju su prihvaćeni, i upravo u ove zakone o kojima danas pričamo jesu implementirane i te tačke iz tih dogovora.

Da smo sve što smo dogovorili implementirali i da smo sve što smo dogovorili ispoštovali, potvrdili su pre neki dan kada su dolazili i upravo ti evroparlamentarci, odnosno evroposredinci.

Međutim, i pored tih izbornih uslova i pored činjenice da smo sve učinili, s obzirom da su videli da nemaju više taj izgovor vezan za izborne uslove, deo opozicije umesto da se usredsredi na predstavljanje svog političkog programa građanima Srbije, svesni i sada male podrške koju imaju u narodu, pribegavaju sada drugačijim scenarijima - izazivanju nezadovoljstva u narodu, izmišljajući probleme od ekologije, pa opet doći ćemo do tog izbornog procesa i tako pod plaštom borbe za zdraviju životnu sredinu organizuju proteste, blokiraju auto-puteve i puteve, želeći da podstaknu sukobe i nezadovoljstvo.

Kada im je Vlada Srbije ispunila i te uslove sa tih protesta oni su i dalje nastavili da protestvuju i to je najjasniji mogući signal da ti protesti i nisu bili ekološki, nego su bili pre svega politički protesti.

Jasno je da je tada ekologija bila samo maska za te političke proteste, a lideri opozicionih stranaka skrivali su se iza tih ekoloških, navodno, protesta, ali se skrivaju iza svega drugog. Naime, i Đilas i Jeremić ne izlaze na izbornu utakmicu. Sede na tribinama u VIP loži i isturaju razne Ponoše, Marinike, Jankoviće kao neke pozorišne lutke, znate one lutke za onim konopcima, gde ih oni pokreću i povlače njihove pokrete, poteze onako kako njih dvojica žele.

Napravili su, naravno, i podli plan za sledeće izbore. Svesni da će izgubiti, napravili su scenario da odmah, nakon zatvaranja biračkih mesta, optuže vlast za krađu izbora, izazovu nerede.

Svi ste bili i mogli ste videti pre jedno desetak dana, nedelju ili deset dana, snimak gde jedan opozicioni lider, odnosno lider opozicione stranke u Jagodini, da tako kažem, iznosi drugim kolegama, predstavnicima drugih opozicionih stranaka svoj plan da, na dan referenduma je taj sastanak bio, uveče izađu sa svojim referendumskim rezultatima, koji su izmišljeni, koji su lažni, kako on kaže, da mi spinujemo te rezultate i da optužimo vlast za krađu izbora. To nije bilo ništa drugo nego pokazna vežba, trening za ono što su planirali da se desi na izborima 3. aprila.

Naravno da to neće da im uspe. Naravno da to samo pokazuje ko su oni. Nemaju politiku ni po jednom pitanju od značaja za građana Srbije. Njihova dela iz vremena kada su bili na vlasti narod dobro pamti, rasprodaja svega vrednog u Srbiji, otpuštanje radnika, prezaduženost.

Jedino što im je tada, dok su bili na vlasti, išlo na ruke jeste punjenje sopstvenih džepova. Svesni da ne mogu da se takmiče po delima koja su nastala kao posledica njihove politike, posežu za lažima, lažnim aferima za dehumanizacijom i kriminalizacijom političkih protivnika i ne biraju sredstva i ne prezaju ni od čega i za njih ne postoji ni jedna jedina crvena linija. Jednostavno, cilj opravdava sredstva. To je njihova politika.

Upravo plan koji je izneo taj jedan njihov predstavnik govori o svoj njihovoj nemoći, svesni svoje nesposobnosti, nesposobnosti čak i da pokriju sva biračka mesta, a kamoli da vode grad ili državu. Pokušavaju da svoju slabost prikažu kao argument da je vlast loša, ali iza ove vlasti stoje dela i svi njihovi jalovi pokušaji padaju u vodu pred našim delima. Postoje auto-putevi, pruge, klinički centri, bolnice, škole.

Obezbedite vi, gospodo, besplatan prevoz u Jagodini, vi koji ste planirali da izađete sa tim lažnim rezultatima u Jagodini, kao što je to obezbedio Dragan Marković Palma. Dovedite makar jednog investitora, asfaltirajte makar jednu jedinu ulicu i makar sebe zaposlite, za razliku od Jedinstvene Srbije koja je stvorila uslove da se zaposli na hiljade i hiljade ljudi. Ali, njih jednostavno ne interesuju građani. Oni vlast vide ne kao mogućnost da se radi na razvoju grada, države, njenih građana, već vlast isključivo gledaju kao mogućnost da se dođe do položaja i privilegija.

Kada optužuju vlast za najgore moguće afere i laži, oni u stvari projektuju sebe kako bi oni ili kako su oni kada bi ili kada su bili na vlasti, jer početak i kraj njihove politike nije narod, početak i kraj njihove politike jedino i isključivo jesu lični interesi.

Da zaključim. Narod će 3. aprila glasati za dela, a ne za laži na društvenim mrežama. Zato će izbori 3. aprila za Jedinstvenu Srbiju biti potvrda volje naroda, a ne rezultat nikakvih izbornih uslova izbornog zakonodavstva ili drugih nekih stvari, jer to su samo instrumenti, a izborna volja naroda, još jednom ponavljam, zavisi od vašeg političkog programa, od toga kakva su vam politička dela i koliko držite reč datu narodu.

Hvala.
Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, želim odmah na početku svima vama, naravno i građanima Srbije, da poželim srećnu novu 2022. godinu.

Prvo zasedanje, prvo vanredno zasedanje ove godine je sa jednom lepom temom. Danas raspravljamo o Predlogu zakona o privremenom registru državljana Republike Srbije od 16 do 29 godina kojima se uplaćuje novčana pomoć za ublažavanje posledica Kovid-19.

Već više puta u poslednjih godinu i po dana donosilo smo slične zakone kojima se pružala dodatna podrška građanima i privrednim subjektima u Republici Srbiji usled posledica pandemije Kovid-19.

Pandemija korona virusa u poslednje dve godine dovela je do ekonomske krize svetskih razmera, do velikog pada aktivnosti svuda u svetu, do svetske energetske krize. Povećan je i obim zaduživanja država i smanjen je, na kraju krajeva, životni standard većine stanovnika naše planete. Ta kriza se nastavlja i dalje i možemo samo da se nadamo da će ovo rapidno širenje Omikron virusa biti ujedno i poslednji talas i da će svet uspeti da se izbori sa ovim nevidljivim neprijateljem.

Gde je u svemu tome u poslednje dve godine naša lepa Srbija? Borili smo se, činili smo sve, pa, između ostalog, i zahvaljujući merama štednje u prethodnom periodu i merama fiskalne konsolidacije srpska kasa je mogla da izdrži pritisak posledica korona virusa. Uspeli smo da očuvamo proizvodne kapacitete, uspeli smo da sačuvamo radna mesta, da održimo nivo zaduženosti države ispod nivoa Mastrihta, da ostvarimo privredni rast od 7,5% u prethodnoj, 2021. godini. Čak smo upeli i da povećamo i minimalnu zaradu na 300 evra, kako ste rekli ministre, i prosečnu platu da dovedemo do nivoa od 600 evra. Uspeli smo da povećamo iznos penzija po švajcarskoj formuli i da pružimo adekvatnu pomoć privredi i građanima i da u vreme energetske krize u čitavom svetu imamo stabilnu energetsku situaciju, da nivo zaposlenosti danas bude ispod nivoa zaposlenosti pre pandemije korona virusa.

Uspeli smo, ministre, za ovu 2022. godinu da isplaniramo, ali i da izglasamo budžet, koji ne samo da je investicioni i razvojni, već planira i dodatno smanjenje zaduženosti naše države.

Naravno, uspeli smo, i to je jako važno, da u 2022. godini ostanemo lider u direktnim stranim investicijama koje su u 2021. godini iznosile 3,9 milijarde evra.

Kada smo već, gospodine ministre, kod stranih investicija želeo bih da vas informišem da upravo u ovom trenutku dok mi ovde razgovaramo, Dragan Marković palma, lider JS, narodni poslanik i predsednik Skupštine grada Jagodine sa direktorima nemačke kompanije „Fišer“ koji su prošle godine otvorili fabriku „Fišer automobil“ Jagodini za proizvodnju delova za „Mercedes“ i „BMV“. Ti razgovori koji se sada upravo vode jesu na temu otvaranja nove, druge fabrike ove kompanije, „Fišer“, takođe u Jagodini, koja će proizvoditi šrafovsku robu i različite vrste industrijskih i građevinskih tiplova, po čemu je ova kompanija najpoznatija u svetu. Ta druga, nova fabrika nemačke kompanije „Fišer“ zaposliće novih 600 radnika, novih 600 mladih ljudi.

Sve ovo što sam naveo uspeli smo zahvaljujući, između ostalog, i sprovođenjem tri paketa državne pomoći koji su bili u iznosu od osam milijardi evra, koji su obuhvatili pomoć privredi, građanima, i to svim kategorijama stanovništva, zaposlenima i nezaposlenima, penzionerima i danas mladim ljudima.

Mladi ljudi od 16 do 29 godina ili su učenici ili studiraju ili su na početku svoje radne karijere i svakako im je svaka vrsta podrške i pomoći neophodna i dobrodošla.

Danas govorimo o privremenom registru mladih ljudi kojima ćemo dati pomoć u iznosu od 100 evra. To je nama iz JS posebno značajno jer su mladi za JS zakon. To pokazujemo već dugi niz godina unazad, kako svojim delovanjem u parlamentu, tako i svojim delovanjem u sredinama u kojima su nam građani dali poverenje.

Da su mladi za JS zakon govore tradicionalna putovanja studenata u Beč koje grad Jagodina organizuje za studente koji studiraju na fakultetima u Jagodini i za Jagodince koji studiraju na univerzitetima u Beogradu, Kragujevcu i Nišu. To radimo kako bi naši studenti videli kako se živi i studira u jednom gradu koji je više puta proglašavan mestom najboljim za život, ali vodimo ih da im pokažemo da tamo radnim danom posle 10 časova uveče ulice su puste i prazne jer se radi, a samim tim rano leže i odmara.

Vodimo ih da vide Univerzitet u Beču, da vide da taj Univerzitet jeste dobar, ali da mogu da kažu i da naši univerziteti nisu ništa slabiji.

Dragan Marković Palma je više puta naglasio da želi da naši mladi odu, vide svet, ali da se vrate i da žive i da rade u našoj zemlji.

Kao što je rekao Ludvik Bor – želite li zavoleti i upoznati svoju otadžbinu, pođite u tuđe zemlje. To je politika za koju se zalažemo, koju sprovodimo i koju podržavamo. Briga za mlade je što svake godine već godinama unazad učenike četvrtog o i osmog razreda osnovne škole, kao i učenike završnih razreda srednje škole vodimo besplatno o trošku grada Jagodine na more. Često kada sretnemo i pitamo te mlade ljude koliko puta su uopšte bili na moru oni kažu tri puta, u četvrtom, osmom i na kraju srednje škole.

Briga za mlade je i to što imamo najnižu cenu vrtića u Srbiji. Briga za mlade je i to što od 2004. godine vodimo upornu i temeljnu pronatalitetnu politiku zbog čega svake godine Jagodina upisuje po jedno odeljenje đaka prvaka više. Briga za mlade je i to što uveli besplatan prevoz u početku upravo za mlade, za đake i za penzionere, a kasnije i za sve građane grada Jagodina.

Briga za mlade jeste i to što JS zadnjih 17 godina, kako vodi grad Jagodinu, Oktobarsku nagradu grada Jagodine dobijaju najbolji učenici svih osnovnih i srednjih škola u Jagodini i to im je najčešće prvi zarađen novac u životu.

Briga za mlade je i to što grad Jagodina finansira sve sportske klubove kako u gradu, tako i u selima. Briga za mlade je i to što svako jagodinsko selo ima veliki teren i osvetljeni mali sportski teren. Briga za mlade je i to što se u svakom jagodinskom selu, ali i u gradu, kulturno umetnička društva finansiraju iz grada i vodi se računa o kulturnom životu mladih na selu.

Briga za mlade jesu i besplatni koncerti tokom Jagodinskog kulturnog leta. Briga za mlade na kraju je vrlo važna i ovih 100 evra koje država daje mladima jeste ta borba za mlade i briga za mlade. U tu borbu za mlade moraju se uključiti svi, država, lokalne samouprave, kulturne, obrazovne institucije, sportske organizacije, privreda, svi, čitavo društvo.

Borba za mlade jesu i nova radna mesta. Borba za mlade jeste i kvalitetno obrazovanje. Borba za mlade je i otvaranje naučno-tehnološkog parka. Nema alternative u borbi za mlade ljude. Zaista moramo okrenuti i to polako poslednjih godina i uspevamo, taj trend iseljavanja mladih ljudi iz zemlje. Sve češće i sve više možemo videti primere mladih ljudi koji se vraćaju iz belog sveta u svoju domovinu i ne smemo stati u toj borbi jer sve dok poslednjeg mladog čoveka, a rekao bih i do poslednjeg građanina Srbije, ne vratimo u našu lepu Srbiju koja ih je odgajala, koja ih je iškolovala i čije ih sunce greje bolje nego bilo gde u belom svetu… Kada tu borbu dobijemo, a učinićemo sve da je dobijemo, možemo govoriti da je naša politika pobedila, da smo našoj politikom anulirali sve pogubne postupke i nebrigu za mlade koje su pokazale generacije političara pre nas, naročito nebrigu onih kojima su usta bila toliko puta Evrope da su sve mlade iz Srbije oterali u tu istu Evropu. Ti isti danas pozivaju da se na referendumu o ustavnim promenama zaokruži – ne. Njima Evropa odgovara samo kada su u prilici da sopstvene džepove pune javnim novcem i kada su mladi u rekama i kada mladi u rekama odlaze u Evropu. Kada treba nešto uraditi u pravcu bržeg pristupanja EU oni pozivaju da se takvi potezi miniraju.

Upravo je to slučaj sa predstojećim referendumom o ustavnim promenama koji uz put su podržali i Venecijanska komisija i EU, jer smo zahvaljujući tom procesu ustavnih promena otvorili dva klastera.

Oni pozivaju da se kaže ne takvim ustavnim promenama. Pri tom, koriste prljave trikove i laži, podmeću kukavičja jaja kako se referendumom menja, ne znam, preambula o Kosovu, ili kako se referendumom otvaraju vrata Rio Tintu, kojem su uz put baš oni 2004. godine i kasnijih godina, širom otvorili vrata Srbije.

Zašto to rade? Prvo, zato što ih ni evrointegracije, ni Srbija, ni mladi, ni građani, ni penzioneri, ni životna sredina, suštinski, ne interesuju, već samo njihov lični interes i zaštita ličnog biznisa.

Drugo, zato što nemaju politiku, nemaju program, ne znaju šta je to državnička politika, jer su politikanti, sitne političke šićardžije, koji znaju samo da vode politiku da komšiji crkne krava. Briga ih što kolju vola za kilo mesa, samo da bi se dočepali vlasti, jer samo tako, dok su na vlasti, znaju da vode biznis, da se bogate na grbači naroda.

No, neću više da trošim na njih. Želim da iskoristim priliku da pozovem građane Srbije da izađu u nedelju 16. januara na referendum o ustavnim promenama i zaokruže da. To je dobra odluka za Srbiju. Ovim činom mi, ova generacija političara, želimo da eliminišemo bilo kakve špekulacije da se politika, zakonodavna i izvršna vlast mešaju u pravosuđe. Ovim ustavnim promenama sudije ne moraju više da strahuju da li će biti reizabrani nakon probnog perioda, jer se taj probni period ukida.

Takođe, sudije i tužioce više neće birati Narodna skupština, već struka. Znate, Dragan Marković Palma je danas napravio dobro poređenje - situacija u pravosuđu je kao i u fudbalu, ko izgubi fudbalsku utakmicu krivi sudiju. I u sudskom procesu neko mora da izgubi i onda mu je kriv najčešće sudija. Uspehom referenduma 16. januara, sudije postaju istinski nezavisne, tužioci samostalni i sve te spekulacije više neće imati nikakvo utemeljenje. Ustavne promene su vezane samo i isključivo za promene u pravosuđu i usmerene su na obezbeđivanje većeg stepena nezavisnosti nosioca pravosudnih funkcija.

No, da se vratimo na današnju temu. Za JS zaista mladi su zakon, kao što sam rekao. Oni su naša budućnost i sve što radimo, radimo za tu našu budućnost. Zato će poslanička grupa JS u danu za glasanje podržati ovaj zakon. Hvala.
Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, uvaženi predstavnici nezavisnih regulatornih tela, dame i gospodo narodni poslanici, odmah na početku želim u ime JS, u ime Poslaničke grupe JS i predsednika Dragana Markovića Palme da izrazim najiskrenije saučešće porodici Branka Marinkovića povodom njegove prerane i tragične smrt. Branko Marinković je svakako bio jedan vrstan, svestran pravnik. Kao zamenik generalnog sekretara Narodne skupštine Republike Srbije svima nama ovde je bio sve vreme i uvek dostupan, na usluzi i uvek je znao da da i osmeh i lepu reč i koristan savet i svakako da je njegova smrt veliki gubitak za Narodnu skupštinu Republike Srbije i za sve nas. Još jednom želim da izrazim naše najiskrenije saučešće.

Što se tiče današnje rasprave, danas raspravljamo o setu zakona koji su od izuzetne koristi za bolji život naših građana. Ne mislim tu samo na Zakon o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj pomoći porodica sa decom, već mislim i na set zakona o potvrđivanju sporazuma u okviru inicijative "Otvoreni Balkan", konkretno Zakona o potvrđivanju Sporazuma o saradnji u veterinarskoj, fitosanitarnoj i oblasti bezbednosti hrane i hrane za životinje na Zapadnom Balkanu, Zakon o potvrđivanju Sporazuma o uslovima za slobodan pristup tržištu rada na Zapadnom Balkanu, Zakon o potvrđivanju Sporazuma između vlada Republike Srbije i Saveta ministara Republike Albanije o uzajamnom priznavanju odobravanja ovlašćenja ovlašćenih privrednih subjekata za sigurnost i bezbednost, kao i o Zakonu o potvrđivanju Sporazuma o povezivanju šema elektronske identifikacije građana Zapadnog Balkana.

Jedinstvena Srbija je stranka čije je jedno od osnovnih političkih načela, primarnih političkih načela, borba protiv bele kuge. Samim tim, Zakon o finansijskoj podršci porodica sa decom jeste i te kako poželjan i prihvatljiv za nas, jer se i sami trudimo da u sredinama u kojima smo dobili podršku naroda činimo sve u pravcu podizanja prirodnog priraštaja i stvaranju boljih uslova za trudnice i porodilje, kao i za porodice tokom podizanja dece.

Za Jedinstvenu Srbiju inicijativa "Otvoreni Balkan" jeste odlična inicijativa, koja će objediniti tržišta država Zapadnog Balkana, trenutno Albanije, Severne Makedonije i Srbije, čime će privreda i ekonomija tih država koje su pristupile ovoj inicijativi biti konkurentnija, tržište veće i značajnije i omogućen je i slobodan protok robe, kapitala, radne snage, što će dovesti do povećanja privredne aktivnosti u ovim zemljama, a samim tim i do povećanja životnog standarda građana.

Zato će Jedinstvena Srbija u danu za glasanje podržati sve ove predloge, kao i ove izveštaje nezavisnih regulatornih tela.

Kao što već rekoh, jedno od osnovnih programskih načela Jedinstvene Srbije jeste borba protiv bele kuge, odnosno borba za očuvanje i unapređenje vitalnosti nacije, odnosno povećanje prirodnog priraštaja. Slab, tačnije negativan prirodni priraštaj o kome ste i vi ministre malo čas govorili i izneli ste strašne podatke o čak nekih 70 hiljada ljudi na godišnjem nivou manje, što je jedan sada već veći grad u Srbiji, veličina jednog većeg grada u Srbiji, jeste zaista zabrinjavajuća činjenica. Sama ta činjenica i taj podatak stavljaju borbu protiv bele kuge odnosno tu proaktivnu populacionu politiku kao možda najveći prioritet svih politika u Srbiji i naše trenutno stanje što se tiče prirodnog priraštaja je možda i najveći nacionalni problem u Srbiji.

Zbog toga, nužno je povesti najširu moguću društvenu akciju da se učini sve kako bi podstakli mlade ljude da se lakše, češće i brže odlučuju na stvaranje porodice i rađanje dece. Jer, slaba će nam uteha biti i auto-putevi i brze pruge i klinički centri, nove škole, nove otvorene fabrike, ako ne budemo imali kome to da ostavimo.

Mladi naraštaj, deca, jesu budućnost naše zemlje. Dobro je što se trudimo da tim našim budućim naraštajima ostavimo snažniju i organizovaniju i bolju državu, ali je jednako važno da se snažno borimo da tih mladih generacija bude sve više, kako bi imao ko da nastavi da gradi i izgrađuje ovu našu lepu Srbiju.

U taj posao se moraju uključiti baš svi, i država i lokalne samouprave i mediji i obrazovne i kulturne institucije i čitavo društvo, jer ne može se u toj borbi dobiti rezultat preko noći. Populaciona politika podrazumeva dugotrajan proces borbe koji će rezultate dati tek decenijama ispred nas.

Država danas povećava izdvajanje za porodicu u kojoj se rodi prvo dete sa 100 na 300 hiljada dinara, omogućava im da uz pomoć države kupe svoj stan ili kuću. To su važne mere u pravcu poboljšanja prirodnog priraštaja, ali nisu i jedine.

Naime, to što je Srbija lider u privlačenju stranih investicija na Zapadnom Balkanu, što se otvaraju nove fabrike, IT kompanije, naučno-tehnološki parkovi, a samim tim i nova radna mesta na kojima se zapošljavaju mladi ljudi, takođe jeste važna mera u populacionoj politici. Briga za bolji status trudnica i porodilja, kao i poboljšanje nivoa socijalne zaštite, jesu takođe važne mere populacione politike.

Jedinstvena Srbija je, stavljajući borbu protiv bele kuge u sam vrh svojih prioriteta u Jagodini, na primer, gde nas građani podržavaju već punih 17 godina, od samog početka počela sa veoma proaktivnom populacionom politikom. I vi ste, ministre, nedavno posetili Jagodinu, hvala vam za to, i tom prilikom ste izjavili da je Jagodina jedan od pionira u proaktivnoj populacionoj politici. Mi smo donosili razne mere za pomoć porodicama sa decom, u jednom trenutku čak 3.000 evra za svako rođeno dete, kao mera, onda od 200 mera svakog meseca do punoletstva deteta. Takođe, izdvajaju se sredstva za pomoć trudnicama i porodiljama, pomoć oko veštačke oplodnje, a doveli smo i veliki broj stranih investitora i takođe zaposlili mlade ljude.

Otuda se rezultati već pojavljuju. Ja kao načelnik školske uprave u Jagodini mogu da kažem da imamo gotovo svake godine po jedno odeljenje đaka prva više u Jagodini. To je između ostalog rezultat i takve proaktivne populacione politike. Moraju se sve lokalne samouprave uključiti u tu borbu, ali i naše najvažnije obrazovne, kulturne institucije i svi mediji sa nacionalnom frekvencijom. Ovo treba shvatiti kao višedecenijski rat, ali rat u kome neće biti žrtava, već rat za rađanje života.

Otvoreni Balkan je ekonomska zona koju uspostavljaju tri zemlje u regionu Balkana, to su Albanija, Severna Makedonija i Srbija i uspostavljanjem ove ekonomske zone, ove tri države imaju za cilj povećanje trgovine, saradnje i poboljšanje međusobnih bilateralnih odnosa. Ove tri zemlje zajedno imaju površinu od 131.935. kilometara kvadratnih, imaju oko 11,8 miliona stanovnika, gustina naseljenosti je 97 stanovnika po kilometru kvadratnom i BDP sve tri države zajedno iznosi oko 80 milijardi dolara ili prosečna BDP po glavi stanovnika je negde oko 6.256 dolara.

Srbija je najveća teritorijalno, najmnogoljudnija i ekonomski najrazvijenija članica Otvorenog Balkana. Mi iz JS smatramo Otvoreni Balkan odličnom inicijativom, kao što sam rekao, ta inicijativa će objediniti tržišta država Zapadnog Balkana, čime će se privreda i ekonomija tih država koje su pristupile ovoj inicijativi, biti konkurentnije, tržište veće i značajnije, omogućen slobodan protok robe, kapitala, radne snage, što će dovesti do povećanja privredne aktivnosti, a samim tim i do povećanja životnog standarda građana.

To nije jedini benefit ove inicijative. Pojačaće se kulturni, obrazovni, sportski i drugi oblici saradnje. Po prvi put na Balkanu dame i gospodo, umesto podela i svađa uspostavlja se saradnja i zbližavanje. Prvi put na Balkanu umesto zatvaranja granica imamo njihovo otvaranje.

Prvi put na Balkanu, dame i gospodo, umesto ispunjavanja interesa stranih sila vodimo računa o sopstvenim interesima.

Prvi put na Balkanu, dame i gospodo, umesto potenciranja razlika potenciramo zajedničke interese.

„Otvoreni Balkan“ znači da je barut u buretu zvanom Balkan zamenjen tolerancijom i saradnjom.

Naravno da „Otvoreni Balkan“ je otvoren i za druge države zapadnog Balkana, Crnu Goru i Bosnu i Hercegovinu. Te države iz svojih unutrašnjo-političkih razloga nisu pristupile ovoj inicijativi, ali sam siguran da će uspesi ove inicijative i koriste koje će Albanija, Severna Makedonija i Srbija izvući iz ove saradnje neminovno i ove naše susede uveriti u potrebu da se i one uključe i priključe ovoj inicijativi.

Oni kojima se najmanje sviđa ova inicijativa „Otvoreni Balkan“ jesu privremene prištinske institucije. Jasno je njima da je „Otvoreni Balkan“ suprotan geopolitički proces od onoga koji oni zagovaraju, a koji bi doveo do njihovog krajnjeg cilja, a to je njihova secesija od Srbija.

Njima ne odgovara mir i saradnja, njima odgovaraju sukobi, neslaganje, tenzije. Zato su čelnici prištinskih institucija uz pomoć opozicije u Albaniji organizovali proteste u Tirani i paljenje srpske zastave u vreme održavanja trilateralnog sastanka Vučić – Rama – Zajev.

Paljenje zastave pripada srednjem veku. „Otvoreni Balkan“ je budućnost, a budućnost uvek pobedi.

Otuda i nervoza nekih naših kolega u ovoj Narodnoj skupštini, videli smo prošle nedelje, koji su bili primorani da čitaju saopštenja u ovoj sali, saopštenja privremenih prištinskih institucija, ne shvatajući da sedište albanskog nacionalnog korpusa nije Priština, već Tirana. Priština je veliki grad u Republici Srbiji, kao što su i Đakovica, Prizren, Peć, Vučitrn, Kosovska Mitrovica, Zvečan, Leposavić. Otuda i netrpeljivost privremenih prištinskih institucija prema Ediju Rami i albanskoj vlasti. Otuda saradnja sa opozicijom u toj zemlji.

U svakom slučaju, konkretan rezultat trilateralnog sastanka u Tirani jesu sporazumi koji su pred nama i koji će olakšati trgovinu poljoprivrednim proizvodima, znatno olakšati fluktaciju radne snage i objedinjavanje tržišta rada ove tri države, kao i objedinjavanje sistema elektronskih podataka kako bi ljudi lakše ostvarivali svoja prava gde god da se nalaze u ove tri zemlje.

Sporazum o uslovima za slobodan pristup tržištu rada na zapadnom Balkanu pruža svim državama da imaju trenutan i jednak pristup kada je reč o radnim i boravišnim dozvolama.

Sporazum o povezivanju šema elektronske identifikacije građana zapadnog Balkana utire put uspostavljanju zajedničkog sistema kako bi svi koji žele da se registruju ili konkurišu za radnu dozvolu u drugoj zemlji mogli to da učine preko pametnih telefona ili računara. Svrha je da nema granica za sve koji žele slobodno da prenose robu i kapital, niti za kretanje njihovih uslova.

Inicijativa „Otvoreni Balkan“ i proces pristupanja EU nisu međusobno suprotstavljeni procesi. Naprotiv, pa i tokom ovog trilateralnog sastanka komesar Verhelji je rekao da EU podržava inicijativu „Otvoreni Balkan“.

Mogli smo čuti i ambasadora, američkog ambasadora u Srbiji, Godfrida, koji takođe kaže da SAD podržavaju „Otvoreni Balkan“, ali sve to nije važno, bitno je da su države zapadnog Balkana, u ovom trenutku ove tri države, same prepoznale svoj interes i dobre koristi od ove inicijative koja se zove „Otvoreni Balkan“.

Predsednici ove tri države su pozvali i Bosnu i Hercegovinu i Crnu Goru da se priključe i ne gube dragoceno vreme, ali su takođe rekli da taj ko želi da trči – trčaće, ko želi da stoji – stajaće.

Mi iz JS zaista smatramo da je ova inicijativa odlična, da je „Otvoreni Balkan“ dobra inicijativa. Zadovoljni smo tom inicijativom, a u potpunosti ćemo biti zadovoljni tom inicijativom onda kada pravila koja sada uspostavljamo za granične prelaze na Tabanovcima i drugim graničnim prelazima budu važila i primenjivana na graničnom prelazu Srbije i Albanije, na graničnom prelazu Morinu, i na graničnom prelazu Srbije i Severne Makedonije, na graničnom prelazu Đeneral Janković.

Još jednom, iz svih navedenih razloga JS će u danu za glasanje podržati sve zakone i sporazume.

Hvala.
Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, uvažene dame i gospodo narodni poslanici, danas raspravljamo o listi kandidata za članove Saveta regulatornog tela za elektronske medije. Savet REM-a naime po Zakonu o elektronskim medijima broji devet članova i bira ih Narodna skupština Republike Srbije na predlog ovlašćenih predlagača.

Nama ova lista, nama poslanicima iz JS ova lista predloga je sasvim u redu. Predloženi kandidati nam nisu ni u kom pogledu sporni. Oba predloga su i stručni kandidati i kvalitetni kandidati i nezavisni kandidati. Stoga ćemo u danu za glasanje, pretpostavljam nijanse će odlučivati o tome za koga ćemo se odlučiti.

Ono o čemu bih danas pričao jeste sledeće. Mi danas biramo članove REM-a, odnosno člana REM-a nezavisnog regulatornog tela koje ima ovlašćenja kontrole medija, razmatra prijave po pitanju elektronskih medija i izriče mere od mere upozorenja, pa sve do privremene mere zabrane, objavljivanja programskog sadržaja i do one najdrastičnije oduzimanja dozvole elektronskim medijima.

To danas u eri elektronskih medija koji su toliko danas moćni da kreiraju i sadašnjost i budućnost, koji su toliko moćni da kreiraju javno mnjenje, koji su u stanju da nameću modele ponašanja, pa čak i političke stavove, svakako nisu mala i beznačajna ovlašćenja. Upravo zato i odgovornost REM-a zaista jeste velika.

Juče sam u ovoj sali, govoreći o setu zakona iz domena obrazovanja i prosvete, ukazao na porast pojave nasilja u školama. Porast nasilja u školama posledica je prisutnog nasilja od porodice, preko neposrednog okruženja, ali i u filmovima, video igricama, na internetu, i zbog pojave nasilja u našim elektronskim medijima.

Imali smo, naime, situaciju, ako se ne varam, u nedelju gde su naši elektronski mediji čitav dan izveštavali o nasilničkom ponašanju jednog jutjubera. Imali smo pre izvesnog vremena, ne tako davno, situaciju da su naši elektronski mediji izveštavali o samoubistvu jedne jutjuberke zbog i usled internet nasilja. Imali smo i imamo i danas situaciju da je na našim televizijama sve prisutnije nasilje u emisijama koje se prikazuju u realnom vremenu. Imamo i situaciju da možemo videti da elektronski mediji danas često prave emisije koje govore o ljudima koji su bili ili jesu sa one strane zakona i koji su samim tim često pribegavali nasilju.

Ovde prosto moram da postavim pitanje, a koja se poruka šalje na taj način deci i mladima? Da li je to poruka da je nasilje prihvatljiv model ponašanja, da je to prihvatljiv model rešavanja problema i odnosa u životu?

Ne čudi to, jer taj sadržaj medijski uveo je još pre dosta godina jedan medijski moćnik, tvorac rijalitija, programa koji često prikazuju i scene nasilja kao načina da se rešavaju međuljudski odnosi, čovek koji je i sam učinio porodično nasilje i zato je nagrađen nekažnjavanjem. On, Dragan Đilas, je između ostalog tvorac modela ponašanja koji nasilje smatra prihvatljivim vidom ponašanja.

Onda ne čudi što je on i svoju političku borbu zasnovao na nasilju. Setite se scene nasilja prema ljudima čija je jedina krivica što su se zatekli na autoputu, putu ili ulici u vreme kada se njima prohtelo da zatvore iste.

Sam čin blokade auto-puteva, puteva, ulica nije ništa drugo nego čin nasilja i uvodi nasilje kao prihvatljiv model političke borbe i to svakako jeste nešto što je jako opasno i što stvara jednu lošu atmosferu i klimu u društvu. Sveprisutno nasilje postaje sve veći društveni problem, protiv koga se može i mora boriti samo angažovanjem čitavog društva i države.

Juče sam rekao da je za borbu protiv nasilja potreban multidisciplinarni pristup koji će uključiti sve društvene sfere. Mediji su svakako važan segment u toj borbi. Uloga REM-a u toj borbi može biti i ključna. Naime, Zakon o elektronskim medijima u svom članu 47. stav 4. kaže da je pružilac medijske usluge dužan da ne pruža programske sadržaje koji ističu i podržavaju, pa navode narkomaniju, nasilje, upravo ono o čemu pričam, kriminalno ili drugo nedozvoljeno ponašanje, kao i sadržaje koji zloupotrebljavaju lakovernost gledalaca i slušalaca. Upravo u ovoj zakonskoj odredbi, upravo u ovlašćenjima koja su ovim zakonom data REM-u možda leži i ključ te borbe protiv nasilja u društvu.

Mi iz Jedinstvene Srbije zalažemo se za borbu protiv svih oblika nasilnog ponašanja. Takav model nasilja usvaja se od porodice, od neposrednog okruženja, ali veliku ulogu u usvajanju takvog modela ponašanja imaju i mediji. Zato apelujemo na REM, pa i na člana REM-a koga ovih dana budemo izabrali da daju svoj maksimalni doprinos u okviru svojih zakonskih ovlašćenja u borbi protiv širenja nasilja, kao modela ponašanja u društvu.

Druga stvar koja je vezana za REM i ovlašćenja koja REM ima u vezi elektronskih medija odnosi se na širenje lažnih vesti i o tome bih nešto danas da kažem. Naime, Zakon o elektronskim medijima propisuje obavezu pružaoca medijskih usluga da obezbedi istinito informisanje.

Naime, isti taj član 47. u svom 1. stavu Zakona o elektronskim medijima kaže – pružalac medijske usluge, u odnosu na svoj programski sadržaj i u skladu sa svojom programskom koncepcijom, dužan je da obezbedi slobodno, istinito, objektivno, potpuno i blagovremeno informisanje. Ovo „slobodno“ ne znači da elektronski mediji mogu slobodno da lažu, slobodno znači da u okviru istinitog, objektivnog, potpunog informisanja mogu da iznesu one činjenice do kojih su došli u istraživačkom novinarstvu. Potencira se da izveštavanje bude istinito, objektivno i potpuno, što znači da se čuju sve strane, svi aspekti teme o kojoj se priča i to je ono što znači slobodno, objektivno, blagovremeno i potpuno informisanje.

Nažalost, svedoci smo da pojedini mediji, koji čak i nisu registrovani na teritoriji Republike Srbije, aktivno učestvuju u medijskom širenju laži, kreiranju lažnih vesti i kreiranju lažnih afera, a znate, poznato je da dok istina stane na noge laž već obleti pola sveta. Mora se naći način da se toj po društvo veoma štetnoj praksi stane na put, jer društvo umesto da se sve vreme bavi svojim konstruktivnim i održivim razvojem, ogromno vreme i energiju troši na odbranu od laži i iznošenje istine.

Regulatorno telo za elektronske medije kao nezavisno regulatorno telo mora imati i naći način da se bori sa tim problemom. Naravno, svesni smo činjenice da REM nije u mogućnosti da se sam izbori sa tim problemom. Svesni smo i činjenice da se mora u naše krivično zakonodavstvo uvesti odgovornost za javno izgovorenu reč i to, naravno, nije i nikada neće biti cenzura ili udar na novinarstvo, a posebno na istraživačko novinarstvo. I danas pravi, odgovorni, istinoljubivi novinari nisu i nikada neće biti problem. Problem je sa onim delom medija koji, krijući se iza plašta nezavisnog i istraživačkog novinarstva, u stvari zloupotrebljavaju isto i plasiraju lažne vesti i afere ne shvatajući nikako da takva praksa srozava i njihov ugled i ugled njihove konfesije i ugled njihove profesije, samim tim, i poverenje ljudi u te medije.

Danas istraživanja govore da građani nikada manje poverenja nemaju u medije. Taj model ponašanja novinara dođe mu, što bi moji Pomoravci rekli, kolju vola za kilo mesa. Ili možda kako je Leonardo da Vinči mnogo lepše rekao, a to je – bolje je patiti zbog istine nego biti nagrađen za laž. Lažima i lažnim vestima, kao i lažnim aferama pokušava se uticati na stavove javnog mnjenja, po principu da sto puta izgovorena laž postaje istina. Međutim, u realnom životu to nije tako. U realnom životu sto puta izgovorena laž najčešće samo diskredituje lažove. Još jednom ponavljam da ta borba sa lažnim vestima, sa lažnim aferama oduzima dragoceno vreme, da ta borba za istinu jednostavno jako puno košta i društvo i državu, ali za istinu se, naravno, vredi boriti.

Mi iz Jedinstvene Srbije znamo da nije istina u snazi, već da je snaga u istini. Iz tog razloga da ponovim, poslanička grupa Jedinstvene Srbije će podržati predlog sa liste kandidata za člana Saveta REM-a, kao što uvek podržavamo dobra rešenja i istinu. Hvala.
Prijavljujem povredu Poslovnika, član 107 – narušavanje dostojanstva i ugleda Narodne skupštine Republike Srbije.

Ovde smo imali jedan drastičan primer omalovažavanja i negiranja Ustava Republike Srbije u kome je jedan od osnovnih obeležja državnosti Republike Srbije između ostalog i himna „Bože pravde“.

Ovo prethodno saopštenje, pre bih rekao, kao da je pisano upravo od onih koji su juče palili zastavu u Tirani i takođe ugrožavali i narušavali osnovni simbol Republike Srbije, a to je zastava, kao što je i ovde himna „Bože pravde“.

Govori se o tome da je srpstvo jednako država. Da li je Davorin Jenko, koji je 1872. godine napisao ovu himnu, Slovenac, taj veliko Srbin, taj hegemonista koji smeta svima i koji danas narušava nacionalne i međuetničke odnose u Srbiji? Naravno da nije.

Paljenje zastave, negiranje državne himne pripada srednjem veku. Ja ostavljam dotične da žive u svom srednjem veku, a mi ćemo nastaviti i vući ćemo čitav Balkan i sve narode na Balkanu napred u 21. vek u skladu sa civilizacijskim i svetskim normama.

Ono što ovde smeta i što jeste suština, jeste u stvari da se pominje neka himna KiM. Ustav Republike Srbije ne prepoznaje to. Znate, kada želite da izmislite neku naciju, onda morate da izmislite istoriju, morate da izmislite i identitetske simbole. Po pravilu, što je nacija novija, drevnost joj je starija, pa verovatno idu i pozivaju se na stare Ilire ili Bogumile, ili ko zna koga, ali ni to nije suština.

Suština je sledeća, Kosovo je bilo, jeste i biće Republika Srbija. Hvala.
Hvala, predsedavajuća.

Uvaženi ministri sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, danas raspravljamo o setu zakona koji su u domenu nadležnosti Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, kao što su krovni Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, odnosno o njihovim izmenama i dopunama, kao i o izmenama i dopunama Zakona o predškolskom, osnovnom, srednjem obrazovanju, o izmenama i dopunama Zakona o prosvetnoj inspekciji, ali i o jednom potpuno novom zakonu, a to je Zakon o inovacionoj delatnosti. Naravno, raspravljamo i o zakonima koji su iz domena Ministarstva kulture, Predlog zakona o kulturnom nasleđu, kao i Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o elektronskim medijima.

Odmah bih na početku da primetim i da pohvalim da je Ministarstvo prosvete u prethodnih godinu i više dana uprkos brojnim izazovima izazvanim pandemijom korona virusa uspelo da se bavi i obimnom zakonodavnom aktivnošću. Naime, mi imamo pet izmena, odnosno izmene i dopune pet prosvetnih zakona, kao jedan potpuno novi zakon i zaista to je dobra stvar obzirom na okolnosti kojima je izložen naš obrazovni sistem. Taj naš obrazovni sistem naravno je u prethodnom periodu pokazao da je stabilan, da je prilagodljiv, da je sposoban da se i u uslovima pandemije razvija, usavršava, da implementira nova i savremena rešenja u naš obrazovni sistem.

A, obrazovni sistem je, zaista moram da primetim, nije poput nekih drugih sistema, kao što je npr. elektroenergetski sistem, jer on kada dođe do problema i zastoja u radu, elektroenergetski sistem može da se popravi i nadoknadi izgubljeno, ali ako bi obrazovni sistem zastao, šteta bi bila nenadoknadiva za čitave generacije mladih ljudi, a samim tim nenadoknadiva šteta za budućnost čitavog društva i države.

Naime, Maksim Gorki je rekao – deca to su naše sutrašnje sudije. I zaista, mi ne smemo sebi i nećemo sebi dozvoliti da sutradan neki naši naslednici, neke buduće generacije, govore o nama kao o ljudima koji su neodgovorni, koji su rizikovali njihovu budućnost, iz razloga neke sopstvene inertnosti.

Ja volim često da citiram misao Lao Ce, koji je rekao da je obrazovanje kao veslanje uzvodno. Onog trenutka kada prestanete da veslate, matica vas povuče nazad do kraja.

I zaista, mi ne smemo da prestanemo da veslamo, mi moramo da nastavimo da usavršavamo i prilagođavamo naš obrazovni sistem potrebama dece, potrebama društva i potrebama projekcije našeg društva i države u nekoj budućnosti.

Zato pohvaljujem želju i volju Ministarstva prosvete i razumevanje države i medicinskog dela Kriznog štaba da naša deca što je moguće više i duže odlaze u školu i da na taj način, kroz neposredni obrazovni vaspitni rad, odnosno kroz neposredni oblik rada, učenici dobiju najviše što može naš obrazovni sistem da im priušti.

Naravno, mi smo bili i u situaciji kada smo morali da odustanemo u nekim prilikama od tog neposrednog oblika rada, kada smo išli na onlajn nastavu i dosta toga je i Ministarstvo prosvete uradilo i po tom pitanju i po pitanju snimanja časova.

Ja bih rekao da je Školska uprava Jagodina u kojoj sam i ja zaposlen, 255 časova snimila i ovom prilikom želim da se zahvalim i nastavnicima i stručnim saradnicima, školama, ali i savetnicima u Školskoj upravi.

Povaljujem, naravno i napore Ministarstva da pored svih problema nastavi sa intenzivnim radom, na onome što mi prosvetari često zovemo „softverom obrazovanja“, a to je rad na poboljšanju obrazovnog procesa, rad na podizanju kvaliteta nastave i učenja, rad na razvoju kompetencija svih činilaca u procesu obrazovanja, naravno, pre svega učenika koji su nam uvek i stalno u fokusu, ali i preko nastavnika, stručnih saradnika, roditelja itd.

U tom smislu mislim da treba posmatrati i predložene zakone koji su pred nama i svakako će ih poslanička grupa Jedinstvene Srbije u danu za glasanje podržati. Naravno, radilo je i Ministarstvo, ali i čitava država i na tzv. obrazovnom hardveru, kako bih ja rekao. Izgrađene su brojne nove škole, obnovljene postojeće, država se potrudila da škole imaju savremenu informatičku opremu, da i u najudaljenija izdvojena odeljenja osnovnih škola, imaju kvalitetan pristup internetu, a to sve ne samo zarad sebe samog, već pre svega, kako bi uslovi za školovanje naše dece bili što kvalitetniji, a nastava što savremenija i prati savremene svetske tokove obrazovanja.

To ne može i ne sme biti naravno, posao samo države i Ministarstva prosvete, mora biti i posao lokalnih samouprava, jer obrazovanje nije trošak već investicija.

Tako recimo, Jagodina iz koje dolazim kao poslanik je izgradila i otvorila potpuno novu školu u Vinorači, koja je na radost tamošnje dece, jedno jako lepo i prijatno okruženje u kojem se školuju.

Naravno, nabavljeno je i obilje informatičke i druge opreme, a sve zarad poboljšanja kvaliteta nastave i učenja.

No, da se vratimo na zakone o kojima raspravljamo. Predlog zakona o izmenama i dopunama zakona o osnovama sistema obrazovanja, kao i zakon o srednjoj školi, tretiraju jedno pitanje, koje je meni onako posebno važno i interesantno, a to je pitanje državne mature.

Državna matura je jedan od dva najznačajnija nacionalna ispita, i ima tri veoma važne funkcije, pomenuo je to i ministar, to su sertifikacija, selekcija i evaluacija. Sertifikacija, jer državna matura je ispit kojim će se završiti srednje školovanje, kao što je i završni ispit, jeste neka vrsta sertifikata, za završetak osnovnog obrazovanja, tako će i državna matura biti sertifikat za završenu srednju školu.

Druga funkcija, jeste selekcija, jer će državna matura biti ispit koji će zameniti prijemne ispite kod većine visoko školskih ustanova i tako selektovati studente, ali naravno ono što je meni koji dolazim iz obrazovanja, jako važno, to je da će državna matura biti instrument za unapređenje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, na osnovu eksterne procene rada škola, kroz rezultate učenika na državnoj maturi.

Sve su to one funkcije koje ima naravno, i završni ispit u osnovnim školama i završni ispit i državna matura, jesu dva najvažnija nacionalna ispita.

Naravno, državna matura u Srbiji će se sprovoditi od 2023. godine, za učenike srednjih stručnih škola, odnosno 2024. godine, za srednje škole gimnazije i ostale srednje stručne škole.

Treba napomenuti da se planira u aprilu 2022. godine u našoj zemlji da se sprovede drugo pilotiranje državne mature, i ono će uključiti i probu svih aktivnosti koje se odvijaju pre u toku, i nakon ispita za državnu maturu. U tom procesu će učestvovati svi učenici četvrtog razreda svih javnih i privatnih škola, oni će polagati test, a deo učenika će polagati i praktični deo maturskog ispita.

Naravno Ministarstvo prosvete će i za tu priliku pripremiti i objaviti stručno uputstvo za sprovođenje državne mature, kao što to radi i sa stručnim uputstvom za sprovođenje završnog ispita i ono što je najvažnije u celom projektu jeste da svi učenici shvate, važnost državne mature, znači da to shvate i direktori i roditelji, nastavnici, učenici, pa će u tom smislu za sve one ciljne grupe biti održana i odgovarajuća predavanja i obuke, kako bi se stavio akcenat na činjenicu da je ovaj državni ispit od najvažnijeg značaja za izbor fakulteta ili daljeg zanimanja.

Naravno, da bi se pripremili tako ozbiljni ispiti, neophodno je bilo i ovim zakonom se i to reguliše da se uvede centar za ispiti pri zavodu za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, kako bi se u okviru jedne institucije stvorili uslovi za pripremu i sprovođenje nacionalnih ispita kojima se stiče određeni nivo obrazovanja, kao i međunarodnih ispitivanja.

Što se tiče Zakona o predškolskom obrazovanju i vaspitanju i izmenama i dopunama, meni je najvažnije i najinteresantnija novina, mogućnost ostvarivanja programa na stranom jeziku, odnosno dvojezično na stranom jeziku i na srpskom jeziku, odnosno na stranom jeziku i jeziku nacionalne manjine. Toliko o diskriminaciji nacionalnih manjina u našoj zemlji.

Danas je poznavanje stranih jezika svakako standard i nešto što se podrazumeva i kada govorimo o stručnoj radnoj snazi, kada govorimo o kvalitetnom obrazovanju, a poznato je da se strani jezici najbolje uče u ranoj fazi detinjstva, u ranom detinjstvu, tako da je i uvođenje tih programa predškolskog obrazovanja i vaspitanja na stranom jeziku, odnosno dvojezično, jako važno.

Ono što je takođe meni interesantno, a donose izmene i zakona o osnovnom obrazovanju i vaspitanju, jeste da se vrše izmene koje se odnose na osnovne muzičke škole, gde se izuzetno mogu ostvarivati i program srednjeg muzičkog obrazovanja i vaspitanja. Uvođenje ove mogućnosti znači racionalnije i efikasnije postupanje, u situaciji kada na jedinici teritorije lokalne samouprave, postoji osnovna muzička škola i postoji veliko interesovanje da učenici nastave srednje muzičko obrazovanje.

Na primer, u Pomoravskom okrugu, imamo tri osnovne muzičke škole, a tu ne računam školu za muzičke talente koja je specifična, koja radi po posebnim programima, po posebnim oblicima rada, ali ove tri osnovne muzičke škole u Jagodini, Ćupriji i Paraćinu, pohađa trenutno negde oko 807 učenika.

Svakako da bi veliki broj te dece nastavilo i srednje muzičko obrazovanje, ali najbliža srednja muzička škola je u Kragujevcu i svakako da je to jedan od faktora odvraćanja od daljeg muzičkog obrazovanja. Mislim da je ovo zakonsko rešenje dobro i da je ova novina dobra, jer će pružiti nove mogućnosti za dalje obrazovanje, muzičko obrazovanje mladih generacija.

Ovim setom svih zakona uvodi se i takozvani JOB, odnosno jedinstveni obrazovani broj, koji će nam omogućiti da pratimo razvoj, to je u stvari poenta toga i negde najvažnija stvar, omogućiće nam da pratimo razvoj učenika od predškolske ustanove do tržišta rada i da taj način sagledamo kvalitet obrazovanja i razmotrimo potrebe za njegovim unapređivanjem.

Izmenama Zakona o osnovnom obrazovanju preciziraju se i obaveze roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika, da osim što je dužan da obezbedi da učenik redovno pohađa školu, dužan je i da obavesti školu o razlozima, eventualnog izostajanja učenika sa nastave i iz razloga što postoje i objektivne okolnosti u kojima roditelj ne može u roku od tri dana da obezbedi da učenik nastavi da redovno pohađa nastavu.

Na kraju nešto o novom Zakonu o inovacionoj delatnosti. Vi ste tu dobro, ministre, primetili, razvoj nauke, tehnološki razvoj, pa i razvoj inovacionih delatnosti jeste jedan od osnovnih elemenata održivog razvoja u svakoj državi i svakog društva. Mi smo imali taj zakon koji je donesen 2005. godine, koji je menjan 2012. i 2013. godine, ali ne nešto suštinski i evo, sada imamo zakon koji omogućava uključivanje inovacionog sistema Republike Srbije u evropski istraživački prostor i inovacionu uniju.

Inovacioni sistem se usmerava prema istraživanjima koja za rezultat imaju inovativne proizvode i procese koji podstiču privredni i društveni razvoj, a planira se i otklanjanje prepreka za pristup finansijskim sredstvima i daje podsticaj transferu tehnologija u privredu.

Na kraju bih, ministre, o nečemu što kao čovek koji čitav život radi i vezan je za obrazovanje i koji sprovodi obrazovnu politiku, da pričam o pojavi koja u poslednje vreme postaje sve prisutnija u našim školama, o pojavi koju pratimo, koju pokušavamo i preventivno da suzbijemo, a to je nasilje u školama i to svi oblici nasilja, od vršnjačkog, internet nasilja i svakog drugog oblika.

Naravno da naše škole i Ministarstvo rade na tome, ali da bi se uspešno izborili sa tom negativnom pojavom mora se u to uključiti čitavo društvo. Jednostavno, svedoci smo da se od medija preko filmova, interneta, video-igrica, deci od ranog detinjstva nameće nasilje kao prihvatljiv oblik ponašanja.

Tome doprinese i brojne javne ličnosti koje kao idoli mladih često prebegavaju porodičnom nasilju i svakom drugom nasilju i na taj način i oni serviraju deci nasilje, kao model rešavanja životnih situacija. Da vam ne spominjem, imate situacije i sa jutjuberima, koji su aktivni ovih dana, imate situacije sa pojedinim političarima koji su pribegavali porodičnom nasilju, da se ne vraćam na sve to.

Tome moramo stati na put. Škole u to moraju da se uključe, mora da se uključi čitavo društvo i otuda apel ispred poslaničke grupe Jedinstvene Srbije da se pokrene velika društvena akcija u borbi za suzbijanje nasilja bilo gde, ne samo u školi.

Dobro je što je tu ministarka kulture, to mora biti interdisciplinarni pristup, ne može to biti samo obaveza Ministarstva prosvete i škola, već čitavog društva, kao ministarka kulture koja je nadležna i za medije, da vidimo kako ćemo taj problem prisutnosti nasilja u medijima takođe rešiti, da uključimo i Ministarstva za socijalni rad i socijalnu politiku, da uključimo i MUP, koje inače već sarađuje na brojnim projektima sa Ministarstvom prosvete i mislim da treba se treba nastavi tome, ali taj multidisciplinarni pristup, odnosno uključivanje čitavog društva u jednu pojavu, koju evo, ja svojim očima gledam i moram da potvrdim da je tako, koja eskalira u našim školama.

Da zaključim, ne postoji ništa važnije od obrazovanja. Tu je ulog najveći. Naša budućnost zavisi od kvalitetnog obrazovanja u sadašnjosti.

Zato će poslanička grupa Jedinstvene Srbije u danu za glasanje podržati predložene zakone i da Bože pravde svakog prvog septembra da jer je to naša i ustavna, i elementarna, ljudska obaveza. Zato živela Srbija.

Hvala.
Zahvaljujem, poštovana predsedavajuća.

Uvažena ministarka Tepavčević, dame i gospodo narodni poslanici, danas raspravljamo o Zakonu o pravima korisnika usluga privremenog smeštaja u socijalnoj zaštiti, diskutujemo o Zakonu o projektu izgradnje puta Ruma-Šabac-Loznica, kao i o Zakonu o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Indije o davanju dozvola članovima porodica osoblja diplomatsko-konzularnih predstavništva za bavljenje plaćenim delatnostima.

Naizgled tri potpuno različita zakona, koji nemaju međusobno puno toga zajedničkog, jedan iz domena socijalne zaštite, drugi iz domena infrastrukturnog razvoja a treći je iz domena bilateralnih odnosa Srbije i Indije.

Kada govorimo o ova tri zakona, ja bih ipak našao nešto zajedničko između ta tri zakona, a to je pre svega to što se svi oni ipak u najširem smislu tiču ljudskih prava, ne samo Zakon o pravima korisnika usluga privremenog smeštaja u socijalnoj zaštiti, koji se zaista tiče elementarnih ljudskih prava, već je tu i Zakon o projektu puta Ruma-Šabac-Loznica, koji se takođe tiče prava građana, odnosno ljudskih prava, odnosno prava građana Mačve, Podrinja i Srema da se njihov kraj ravnomerno razvija, kao i ostatak Srbije, ravnomerni regionalni razvoj jeste jedan od temelja jednakosti svih građana Srbije, ali i Sporazum sa Indijom se tiče prava članova porodica zaposlenih u diplomatsko-konzularnim predstavništvima, da mogu da se bave plaćenim delatnostima.

Sva tri zakona su važna za poboljšanje kvaliteta života ljudi. Takođe, sva tri zakona pokazuju da Srbija danas brine o građanima Srbije, i ne samo o građanima Srbije, već brine o svima koji danas žive i rade u našoj zemlji. Sve ovo jesu razlozi zašto će poslanička grupa Jedinstvene Srbije u danu za glasanje glasati za ove predloge zakona.

Kada govorimo o Zakonu o pravima korisnika privremenog smeštaja u socijalnoj zaštiti, moram da kažem da je ovaj zakon u skladu sa proklamovanim ustavnim načelima o jednakim pravima svih građana Srbije, zato što vodi računa, i ja bih tu posebno istakao da posebno vodi računa o ranjivim kategorijama stanovništva i, naravno, ovaj zakon unapređuje socijalnu zaštitu, odnosno politiku socijalne zaštite države Srbije.

Mi iz Jedinstvene Srbije posebno se zalažemo za unapređenje socijalnog programa i socijalne politike, kako na nivou države, tako i na nivou lokalnih samouprava, i to se trudimo da pokazujemo intenzivno svuda gde su nas u lokalnim samoupravama građani Srbije priznali. Tako smo poslednjih 17 godina prepoznati po jako intenzivnoj o dobroj socijalnoj politici koju sprovodimo u Jagodini, iz koje ja kao narodni poslanik dolazim, naročito po pitanju starih, bolesnih, socijalno ugroženih i to činimo na razne načine, a u skladu sa proklamovanim ciljem koji je postavio Dragan Marković Palma još 2004. godine, a to je da lokalni budžet troše građani a ne političari.

Što se tiče projekta Ruma-Šabac-Loznica, vredan je 467,5 miliona evra i ima svoje tri važne deonice. To su deo auto-puta Ruma-Šabac u dužini od 21 km, druga deonica je most na Savi u dužini od 1.327 metara i treća deonica je brza saobraćajnica Šabac-Loznica u dužini od 54,5 km. Ova saobraćajnica povezuje Srem i Mačvu, povezuje dva okruga koji imaju približno oko 600 hiljada stanovnika, ali povezuje i Podrinje i zapadnu Srbiju. Ova saobraćajnica biće samo ne saobraćajna žila kucavica ovog dela Srbije, već će podsticati dalji ekonomski razvoj i Mačve i Podrinja i zapadne Srbije, jer će se privredni subjekti lakše povezivati sa značajnim i velikim tržištima, kao što su Beograd i Novi Sad.

I ne samo to, Srem je već zona u kojoj su možda i najviše prisutne strane investicije, pa će povezivanjem Srema kao industrijske ali i poljoprivredne oblasti sa Mačvom i Podrinjem, učiniti neuporedivo privlačnijim i Mačvu i Podrinje za strane investicije, odnosno Šabac, Bogatić, Loznicu, ali i Ljuboviju i Bajinu Baštu i Krupanj, i ne samo to, učiniće privlačnijim i Semberiju, podrinjske delove Republike Srpske, Zvornik, Bratunac, Vlasenicu i Srebrenicu. To je naš narod sa druge strane Drine, u Republici Srpskoj koju volimo i u BiH koju poštujemo onako kako se susedi trebaju poštovati.

Srbija vodi računa o svim građanima Srbije, ali i o srpskom narodu, gde god se on nalazio, što je negde obaveza Srbije kao države, matice svih Srba. To je nešto čime Srbija danas može da se ponosi, jer moram priznati nije tako bilo uvek u istoriji i nije se Srbija uvek u istoriji dobro odnosila prema stanovnicima Mačve i Podrinja, a Mačvani, Pocerci, mnogo su dali Srbiji. Podneli su velike žrtve.

Treba se samo setiti genocida koji su pretrpeli 1914. godine. Nažalost, tada taj termin u pravnoj teoriji nije bio poznat, a taj genocid je učinila austrougarska vojska ili bolje čitajte „Zagrebačka 25. i 52. pukovnija 42. divizije“. Oni su ispunjavali naredbu Austrougarske da u Srbiji izvedu akciju „spaljenog prostora“. Oni su to učinili.

Interesantno je, kada su kasnije istraživači pitali, recimo, jednog starca u Mačvi - koja je to vojska bila, kazao je: „Ne znam koja je to vojska, ali znam da su pričali srpski“.

Nikola Pašić i Stojan Protić pozvali su tada najpoznatijeg evropskog forenzičara, Nemca po rođenju, Švajcarca po obrazovanju, a kasnije Srbina po izboru, Arčibalda Rajsa, da pedantno, precizno, forenzički utvrdi stradanje u Mačvi.

Arčibald Rajs je utvrdio i forenzički i slikovito dokazao da je tom prilikom ubijeno 1.300 ljudi, ranjeno 116, nestalo 562, ubijeno 87 dece mlađe od 15 godina.

Samo jedan izveštaj, i ja ću ga ovde pročitati, Arčibalda Rajsa kaže i vrlo slikovito govori o svemu – Streljano je 345 muškaraca i 64 žene. Ubijeno nožem 113 muškaraca i 27 žena. Obešeno sedam muškaraca i šest žena. Izvađena utroba kod dva muškarca i četiri žene. Odsečeni nosevi kod 28 muškaraca i šest žena. Isečene uši kod 31 muškarca i sedam žena. Iskopane oči kod 30 muškaraca i 38 žena. Isečena koža na kaiševe kod 15 muškaraca i tri žene, itd.

To je, gospodo draga, samo je jedan izveštaj Nemca Arčibalda Rajsa o genocidu koji je izvršila austrijska vojska, odnosno Hrvati koji su se borili na strani Austrougarske.

Međutim, ono što je bila jednako velika tragedija, dame i gospodo, jeste da su zarad ideje o velikoj državi, o Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca srpski političari tog vremena te izveštaje Arčibalda Rajsa, ali i fotografije Andi Barbija i Samsona Černova, koji su svojim fotografijama dokumentovali ta zverstva, ostavili da čame u arhivi. Na taj način su oprostili neoprostivo i počinili veliku grešku i nepravdu.

Srbija danas to sebi ne dozvoljava, već čuva i neguje istorijsko pamćene i može svakome da pogleda u oči.

Danas kada predsednik Hrvatske Milanović relativizuje Jasenovac, Jadovno, kada za ubijenu porodicu Zec kaže – pa, šta hoće više, dobili su odštetu i kada kaže da je to pojedinačni čin, a ne model ponašanja, mi moramo da podsetimo gospodina Milanovića da nikada nećemo zaboraviti ni Jasenovac, ni Jadovno, ali ni Mačvu i Pocerinu i zločine iz 1914. godine, kao ni „Bljesak“ i „Oluju“, jer su žrtve bili naši preci, jer je Srbija samo u Prvom svetskom ratu izgubila 62% muške populacije od 15 do 50 godina i 28% ukupne populacije 1914. godine, a nikada na strani osvajača, nikada na strani fašista. Zato Srbija i srpski narod može svakoga da pogleda u oči i kaže – moji preci su uvek kroz istoriju samo branili svoju državu i svoj narod.

Zato mi iz JS, a siguran sam i većina vas ovde prisutnih, kao što sam siguran i većina građana države Srbije, mi nikada nećemo dati za pravo onima koji blate Srbiju, bilo da su to zvaničnici naših suseda, bilo da su to domaći poslušnici zapada, poput Marinike Tepić, a evo, gospodo draga, i danas smo imali primer da se ponovo i uporno i konstantno predlaže rezolucija o genocidu u Srebrenici od nekih naših kolega ovde, jednostavno nikada nećemo dati za pravo njima bilo da su to, kažem, ovi naši domaći ili zvaničnici naših suseda da označe Srbe kao genocidan narod, da označe Republiku Srpsku kao genocidnu tvorevinu ili da Srbiju označe kao fašističku, nedemokratsku, kao neku strašnu državu, jer Srbija to nikad i nije bila i neće biti.

Uostalom, i u vreme tih strašnih zločina o kojima sam maločas pričao, 1914. godine, Srbi su lečili i ranjene vojnike Austrougarske koje su njihovi saborci ostavili da umru u Mačvi. Ne samo da su ih lečili, oni su ih i lečili i hranili, ponašali se prema njima vojnički, dostojanstveno i u skladu sa Ženevskom konvencijom.

Upravo zbog takve Srbije i takvih Srba po rođenju Nemac, po školovanju Švajcarac Arčibald Rajs je izabrao da po svom izboru bude Srbin.

Upravo je možda ovo danas, ovaj zakon o pruzi Ruma – Šabac – Loznica način da i mi, narodni poslanici, glasajući za ovaj zakon odužimo se našim starim Mačvanima, ali i njihovim današnjim potomcima za sva stradanja i žrtve i da dobiju ovaj autoput i brzu prugu, odnosno brzu saobraćajnicu i da na taj način budu povezani sa ostatkom Srbije i sa svetom, jer to zaslužuju u svakom pogledu.

Da Srbija vodi računa o tom kraju govori i činjenica da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić pre nedelju dana posetio Jadarska sela i razgovarao sa tamošnjim narodom o svim problemima koji tište te ljude, od puteva, preko struje, do priče o „Rio Tintu“ zbog kojeg su bili uznemireni.

Izgradnjom ove saobraćajnice Srem, Mačvu i Podrinje čeka period ekonomskog prosperiteta i razvoja. Država Srbija se danas odgovorno ponaša i ne obmanjuje narod kao oni koji otkupe zemlju od seljaka po jeftinoj ceni, prodaju je onda „Rio Tintu“ za 717.000 evra, a onda krenu da organizuju proteste pored „Rio Tinta“. Ako je i od Đilasa i njegovih zaposlenih u multikom stranci, mnogo je.

To su isti oni koji su „Rio Tinto“ i doveli u Srbiju i dali sve neophodne dozvole za istraživanje u Jadru. Dok oni protestuju zbog ekologije EU Srbiji otvara Klaster 4. koji se tiče tzv. Zelene agende, kao potvrdu da i EU smatra da je Srbija spremna da ispuni sve evropske standarde po pitanju ekologije.

Mi smo danas, Srbija je danas upravo na Međunarodnoj konferenciji sa EU otvorila Klaster 4. koji se odnosi na Zelenu agendu i održivu povezanost. U okviru Klastera 4. Srbija će započeti pregovore o transportnoj politici - Poglavlje 14, energetici – Poglavlje 15, transevropskim mrežama – Poglavlje 21, kao i Poglavlje o životnoj sredini, klimatskim promenama – Poglavlje 27.

Na prethodnoj Međuvladinoj konferenciji održanoj krajem juna u Luksemburgu konstatovano je da je Srbija formalno po novoj metodologiji već otvorila tzv. prvi, odnosno fundamentalni klaster koji se tiče vladavine prava, funkcionisanja demokratskih institucija i ekonomskih kriterijuma. Srbija će tako od danas imati otvorena dva klastera, odnosno 22 poglavlja od 33 koja su podeljena ukupno u šest klastera u pregovorima za članstvo u EU. To je dokaz da ovi multikomovci ne mogu, niti će moći da zaustave zahuktalu Srbiju u svom razvoju i na svom putu ka EU.

Da naglasim još jednom, naš evropski put nije put srljanja u EU, kao što su oni to zamišljali dok su bili na vlasti. Naš evropski put jeste uporan, temeljan i u skladu sa najvažnijim nacionalnim i državnim interesima.

Još nešto da naglasim, mi to ne radimo zbog EU, već je naš interes, naš primarni interes da našu državu uredimo što je moguće bolje. Zato će JS glasati za ove zakone, jer JS se zalaže za ulazak u EU uzdignute glave. Kako je Dragan Marković Palma rekao, mi se zalažemo za evropske ekonomske vrednosti uz očuvanje naše tradicije i kulture. Srbija svojom tradicijom i kulturom može samo da obogati EU i to EU dobro zna. Za snažnu i jedinstvenu Srbiju. Hvala.
Zahvaljujem poštovana predsedavajuća.

Uvažena ministarka, gospođo Popović, dame i gospodo narodni poslanici, nisam hteo da se javim po Poslovniku, iako se slažem sa kolegom Milićevićem da je Poslovnik povređen, ali ću pre nego što krenem na raspravu o temi zaista morati da se osvrnem na niz vrednosnih ocena koje je dala kao ovlašćena predstavnica svoje poslaničke grupe naša koleginica narodni poslanik.

Naime, prvo je rečeno da evropske integracije nisu prioritet ove vlasti i da mi ovo što radimo, ove ustavne promene su, eto, tek, da parafraziram, ne citiram, neki način da mi zamaglimo oči Evropskoj uniji na tom evropskom putu. To naravno nije tačno. Ali, znate šta je razlika između ove vlasti i prethodnika i možda želja predstavnika te poslaničke grupe? Mi idemo evropskim putem, ali mi u EU ne želimo da srljamo, već želimo da idemo sistematično i temeljno. Možda neko želi da srlja u EU. ali evropski put jeste put stvaranja ozbiljnih sistemskih zakona državnih sistema itd. i to nije put srljanja, već sistematičan i temeljan put.

Drugo, ovde je izneta vrednosna ocena da su pripadnici nacionalnih manjina građani drugog reda u našoj državi i ja zaista postavljam pitanje – a po čemu su to pripadnici nacionalnih manjina državljani drugog reda u našoj zemlji?

Ovde imamo dve poslaničke grupe koje su predstavnici iste te nacionalne manjine koju predstavlja i koleginica koja je pričala i dala takav vrednosni stav, koji imaju dijametralno suprotno stanovište od nje, koji poštuju ovu državu, koji smatraju da su uvaženi od strane države, koji zastupaju i svoje interese nacionalnih manjina i to ih uspešno zastupaju i poboljšavaju kvalitet života svojih građana i bore se za kvalitet svojih građana i učestvuju u radu državnih organa.

Uostalom, da su prava nacionalnih manjina na najvišem mogućem nivou govore i izveštaji Evropskog parlamenta, govori, na kraju krajeva, šta su reči Viktora Orbana kada je u pitanju položaj mađarske nacionalne manjine i svih drugih nacionalnih manjina. Mi prosto nemamo primedbe iz inostranstva.

Jedina primedba koja je, to je, eto, od poslaničke grupe koja je opoziciona i koja bez argumenata daje neke vrednosne ocene koje u najmanju ruku ne stoje, da ne kažem da su laž.

Pozivajući se na Ustav Crne Gore, ja znam zašto je Ustav Crne gore tako koncipiran - zbog svog identitetskog problema, ali imamo i ustave drugih republika. Ustav Slovenije koja je članica Evropske unije, srpska nacionalna manjina tamo ne postoji. Pa, da li je Ustav Slovenije demokratskiji kada je pitanje nacionalnih manjina od srpskog? Pa, naravno da nije.

Znači, svaka država suvereno uređuje svoj Ustav i položaj i naroda i nacionalnih manjina i zaista sve te vrednosne ocene koje su iznete u prethodnom izlaganju zaista nisu tačne.

Da pređem na ono što sam danas i nameravao da govorim. Danas raspravljamo o Predlogu akta o promeni Ustava Republike Srbije, o Predlogu ustavnog zakona za sprovođenje akta o promeni Ustava Republike Srbije i o Predlogu odluke o raspisivanju republičkog referenduma radi potvrđivanja Akta o promeni Ustava Republike Srbije.

Time nastavljamo proceduru koju smo započeli, proceduru za promenu Ustava Republike Srbije u delu koji se tiče našeg pravosudnog sistema. Ova procedura će biti krunisana referendumom koji će biti održan 16. januara i potvrđivanjem rezultata referenduma od strane ovog saziva, postojećeg saziva Narodne skupštine Republike Srbije.

To čini ovaj saziv Narodne skupštine Republike Srbije takođe veoma važnim, jer pored niza veoma bitnih zakona koje smo doneli u prethodnih godinu dana, mi smo za godinu dana saziva, ovog, postojećeg skupštinskog saziva uspeli, odnosno uspećemo da iznesemo između ostalog i ustavne promene, koje neki raniji sazivi nisu uspeli.

Mi iz JS smatramo da princip sudske nezavisnosti predstavlja centralni postulat demokratskog poretka zasnovanog na vladavini prava, ali mi smatramo da sudska nezavisnost međutim nije vrednost za sebe i nije i ne može biti posmatrana kao privilegija jedne grane vlasti već isključivo i samo kao institucionalno sredstvo za zaštitu ljudskih prava i sloboda.

S obzirom da ova nova ustavna rešenja daju veći stepen nezavisnosti pravosudnoj grani vlasti, pre svega veći stepen nezavisnosti od zakonodavne vlasti, odnosno od Narodne skupštine Republike Srbije jer je i po postojećem Ustavu sudska grana vlasti potpuno odvojena od izvršne grane vlasti i s obzirom da taj povećani stepen nezavisnosti sudske grane vlasti može biti i treba da bude to institucionalno sredstvo za zaštitu ljudskih prava i sloboda, mi iz JS ćemo podržati i Predlog akta o promeni Ustava Republike Srbije, kao i Predlog ustavnog zakona o promeni Ustava Republike Srbije, kao i Predlog odluke o raspisivanju republičkog referenduma radi potvrđivanja Akta o promeni Ustava.

Dve su, da tako kažem, grupe razloga zbog kojih menjamo Ustav Republike Srbije u delu koji se tiče našeg pravosudnog sistema. Prva grupa razloga jeste ova o kojoj sam i maločas pomenuo, a to je da su to razlozi koji su vezani za pristupanje i proces pridruživanja Srbije i EU i preuzetih obaveza Srbije kroz Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju i kroz Pregovarački okvir EU za Republiku Srbiju, da svoj pravni okvir i zakonodavni okvir usklađujemo sa zakonodavnim okvirom i pravnim tekovinama EU. Drugi razlozi su pre svega što mi, i oni su nam mnogo važniji i bitniji jesu što mi zaista želimo da na kvalitetan i dobar način uredimo našu državu, uredimo naše društvo pa samim tim da uredimo i pravosudni sistem. Mi smo i doneli strategiju, nacionalnu srategiju o reformi pravosuđa koja predviđa pet osnovnih načela reforme pravosuđa, a to su nezavisnost, nepristrasnost, stručnost, odgovornost i efikasnost pravosuđa i u skladu sa tim s obzirom da je Ustav davao neka rešenja koja su, kako bi rekao, bila nedorečena i manjkava i mi ćemo ih ovim amandmanima, da tako kažem, ispraviti i popraviti, otuda i potreba za promenom Ustava Republike Srbije u delu koji se tiče pravosuđa.

Znači, mi ovo ne radimo samo zbog EU, već pre svega zbog toga da bolje i kvalitetnije uredimo i naše pravosuđe koje će time biti i efikasnije. Ova vladajuća većina se jeste opredelila za evropski put i na tom putu istrajava uprkos problemima koji pre svega proizilaze iz dvostrukih standarda koji često isplivavaju na površinu evropske politike kada je Srbija u pitanju.

Evropski put i evropski standardi su nešto na čemu ova vladajuća većina stremi, naravno, uz očuvanje elementarnog dostojanstva države Srbije i uz očuvanje najvažnijih državnih i nacionalnih interesa.

Ova vladajuća većina i njeni predstavnici ne vode dve politike, onu usmerenu ka domaćem biračkom telu i drugu, spoljnu koja je usmerena prema međunarodnoj zajednici, kako su to neki radili ranije. Politika današnje vlasti nije ni prozapadna, nije ni proruska, ni prokineska, ova vladajuća većina vodi jednu politiku i to je prosrpska ili srpska politika.

Imamo jasno postavljene ciljeve kada su u pitanju državni i nacionalni interesi, jasne ciljeve u razvoju naše ekonomije i životnog standarda stanovništva. Mi unapred kažemo građanima kojim ćemo tempom rasti, kojim će im tempom rasti životni standard, koji su ciljevi kojima stremimo itd.

Zato i ove ustavne promene mi iz Jedinstvene Srbije posmatramo isključivo kao naš, pre svega, srpski interes. Po nama iz Jedinstvene Srbije od 29 amandmana na Ustav Republike Srbije, koliko sadrži akt o promeni Ustava, među najvažnijima jeste amandman 2. na član 99. postojećeg Ustava u čijem trećem stavu menja nadležnost Narodne skupštine, umesto da bira predsednika Vrhovnog kasacionog suda, predsednike sudova, Republičkog tužioca i javne tužioce, sudije i zamenike tužioca, kao što je do sada stajalo u Ustavu. U nadležnost Narodne skupštine se stavlja da bira četiri člana Visokog saveta sudstva i četiri člana Vrhovnog javnog tužioca i odlučuje o prestanku njegove funkcije.

Da pojednostavim. Narodna skupština više neće birati sudije, već samo četiri člana Visokog saveta sudstva iz redova istaknutih pravnika. Ostalih šest članova i predsednika Visokog saveta sudstva biraće struka. Isto to važi i za tužioce, odnosno za Visoki savet tužilaštva. Time se Narodnoj skupštini Republike Srbije, kao odrazu volje naroda, smanjuje nadležnost u oblasti pravosuđa.

Ja bih postavio jedno pitanje, obzirom da su u preambuli čitanja svake presude sudije do sada čitale, u ime naroda, jer su birani od predstavnika naroda, odnosno od nas narodnih poslanika, da li će se i ta preambula promeniti, pa da kažu sada – u ime zakona ili u ime osnovnog ili višeg ili kakvog drugog suda? Ali, u svakom slučaju taj amandman jeste način da se poveća stepen pravosudne grane vlasti od zakonodavne grane vlasti.

Takođe za nas iz Jedinstvene Srbije važan je i amandman 3. kojim se menja član 105. Ustava, kojim se većinom od dve trećine od ukupnog broja narodnih poslanika, tzv. kvalifikovanom većinom bira četiri člana Visokog saveta sudstva i četiri člana Visokog saveta tužilaštva, a većinom od tri petine od ukupnog broja poslanika bira Vrhovni javni tužilac i odlučuje o prestanku njegove funkcije.

Vrhovni kasacioni sud se ovim izmenama Ustava preimenuje u Vrhovni sud. Ubuduće će umesto Narodne skupštine Republike Srbije sudije birati Vrhovni savet sudstva koji će imenovati i predstavnike sudija, a tužioce i zamenike tužioca će birati Vrhovni savet tužilaštva.

Da posetim i da ponovim. Mi ovde možemo napraviti i pravimo i cilj nam je da napravimo što bolji sistem, idealan sistem izbora sudskih organa vlasti, ali da taj sistem bude i najidealniji mogući i da omogućimo najviši mogući stepen nezavisnosti nosioca pravosudnih funkcija, on može biti obesmišljen iz jednog prostog razloga, a to je da nije sve do sistema, već je dosta toga i do ljudi, odnosno do svakog pojedinačnog nosioca pravosudne funkcije, do njegove stručnosti, do njegovih moralnih nadzora i načela i do drugih kvaliteta.

Još sam nedavno rekao, dobar je sudija onaj koji je položio zakletvu da će suditi po pravu i zakonu. Ako je posvećen svom poslu, stručan i veran zakletvi koju je dao, koji poštuje opšteprihvaćene vrednosti u društvu, takav je sudija bio i biće nezavistan u svakom pravosudnom sistemu. Oni pojedinci, kojih je na sreću jako malo i koji u svemu gledaju svoj lični i politički interes nisu, niti će biti nezavisne sudije, jer se nisu vezali za pravo i položenu zakletvu već su se vezali za lični interes ili interes političke opcije koju podržavaju.

Da bi se u potpunosti ostvario taj cilj, nezavisno i nepristrasno sudstvo bazirano na temeljima poštovanja i zaštite ljudskih prava, neophodno je da tome doprinesu i same sudije svojom stručnošću, osposobljenošću i posvećenošću.

Skupštinski odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo odlučio je danas i da pitanje na referendumu za ustavne promene glasi – da li ste za utvrđivanje akta o promeni Ustava Republike Srbije? Pitanje je jasno i nedvosmisleno, rekao bih pravo referendumsko pitanje na koje će građani da se odluče jednostavnim odgovorom sa da ili sa ne.

Ustavni zakon za sprovođenje akta o promeni Ustava definiše se da se amandmani od 1. do 29. primenjuju od dana kada ih proglasi Narodna skupština i ovim zakonom je predviđeno da pravosudni zakoni se usklade sa amandmanima u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu amandmana. Sudovi i tužilaštva nastavljaju sa radom, do stupanja na snagu pravosudnih propisa kojima se uređuje njihov rad, nadležnost i organizacija. Isto to važi i za VSS, kao i za državno veće tužioca.

Takođe se uređuju i rokovi za izbor VSS, kao i VST, kao i za predsednike ovih tela. Naravno, rokovi su da VSS i VST se konstituišu i izaberu u roku od 90 dana od dana kada stupe na snagu zakoni koji određuju njihov rad i organizaciju, a predsednici sudova 15 dana od dana konstituisanja ovih tela, ako se ne varam i ako sam dobro razumeo.

Takođe, sudije koje su izabrane za stalno na svoju funkciju zadržavaju svoj status, a sudije koje su izabrane na period do tri godine smatraće se da su izabrane za stalno na svoju funkciju.

Još jednom, mi ovim ustavnim promenama i ovim činom ne približavamo samo Srbiju EU, već pre svega bolje uređujemo naš pravosudni sistem i sistem pravosuđa. Zato, da zaključim JS smatra da je dobro što privodimo kraju ovaj posao koji smo započeli, što ćemo ga izneti za svog mandata za godinu dana i naravno da će poslanička grupa JS glasati za sve ove predloge. Hvala.
Uvaženi predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što krenem na temu o kojoj danas raspravljamo, želim u ime JS i poslaničke grupe JS da izrazim SPS, ali ne samo SPS, nego i svima nama najiskrenije saučešće zbog smrti velikog neimara, našeg kolege narodnog poslanika Milutina Mrkonjića, čoveka koji je čitav život gradio i radio, trudeći se da izgradi sve što je moguće i pre roka. Nažalost, i otišao je pre roka, i ostaje velika praznina na mestu gde je sedeo naš kolega, dragi poslanik i počasni predsednik SPS, gospodin Milutin Mrkonjić.

No, da pređem na temu danas. Mi danas razgovaramo o Predlogu odluke o dopunama Odluke o prestanku funkcije i imenovanju u RIK, i o Predlogu odluke o izmenama Odluke o prestanku funkcije i imenovanju u RIK.

Kao što ste vi predsedniče rekli, suština je u tome da mi ovim činom želimo da ispoštujemo dogovor koji smo napravili sa delom opozicije, dogovorom koji je potpisan ovde u republičkom parlamentu i time da pokažemo kako, naravno, želimo da držimo reč i kako želimo da stvorimo jednu povoljnu i pozitivnu političku klimu u našem društvu. Ta pozitivna politička klima koju mi želimo da stvorimo je dobro okruženje za dalji napredak Srbije, za dalji razvoj Srbije i smatramo da je to najbolji način da Srbija ide napred, kako u ekonomskom, tako i u svakom drugom smislu. Zato će poslanička grupa JS podržati ovaj Sporazum, kao što smo i dali svoje aktivno učešće u svim dosadašnjim razgovorima, pregovorima, ili kako god hoćete, sa opozicijom, koji traju, ne samo ove godine, nego da vas podsetim, koji su trajali i pre prethodnih izbora.

Zašto vas to podsećam? Jer, deo opozicije nije potpisao ovaj sporazum i deo opozicije svakako ne podržava stvaranje te pozitivne političke klime u društvu, jer im to apsolutno ne odgovara, a u daljem svom izlaganju reći ću vam i zašto im to ne odgovara.

Prosto, zarad javnosti, mi moramo da pokažemo kako se došlo do ove situacije da mi danas pravimo, kako bih rekao, jedan izuzetak od pravila, a to je da u RIK, u njen sastav ubacujemo šest članova i šest zamenika iz redova onih opozicionih stranaka koje nisu članovi parlamenta i koje ne učestvuju u parlamentarnom radu.

Naime, setite se da smo prošle godine, pre prethodnih parlamentarnih izbora, držali i imali razgovore na Fakultetu političkih nauka između partija koje čine deo vladajuće većine i između opozicionih partija. Ti razgovori, pregovori su se kasnije premestili u parlament uz posredništvo evroparlamentaraca i došlo se do niza, da tako kažem, ustupaka, prema opozicionim partijama, od strane stranaka koje čine vladajuću većinu, od kojih svakako najznačajniji ustupak jeste bio smanjenje izbornog cenzusa sa 5% na 3%.

Međutim, i te i takve ustupke opozicija, pre svega okupljena oko Dragana Đilasa i Vuka Jeremića, je odbila, ignorisala i ubeđivala je sve vreme pred prethodne parlamentarne izbore građane Srbije da ne izađu na izbore, da je bojkot izbor jedino, pravo i dobro rešenje, a u stvari, suština tog njihovog zagovaranja bojkota, bila je želja, nisu bili loši izborni uslovi, jer izborni uslovi su bili onakvi kakve su oni napravili, izborni zakoni su bili oni koje su oni izglasali, već suština tog njihovog zalaganja za bojkot, bila je želja da se nekako sakrije loš predizborni rejting, i želja da sakriju svoju sramotu koju bi doživeli na izborima da su izašli na izbore prošle godine na republičke, odnosno parlamentarne izbore.

Tada sam rekao da opozicija neće ni kako ona hoće, jer smo i tada sve njihove zahteve uglavnom usvajali, izašli u susret, ali i pred svega oni su se odlučili za bojkot koji im naravno nije uspeo, jer građani Srbije su razumeli šta su oni želeli bojkotom, razumeli su da su oni želeli da sakriju svoj loš rejting, nedostatak podrške u narodu i želeli su da sakriju tu neku političku bruku koju bi doživeli na tim parlamentarnim izborima.

Naravno, odmah posle parlamentarnih izbora oni su krenuli sa tim kako su loši izborni uslovi, kako su oni u svakom pogledu diskriminisani, i jednostavno kada je predsednik Republike odmah nakon prethodnih prošlih parlamentarnih izbora oročio trajanje ovog saziva Narodne skupštine Republike Srbije na godinu dana i najavio unapred da će se održati novi republički izbori, i mi sada već znamo da će biti održani 3. aprila naredne godine, opozicija je opet krenula sa kuknjavom, krenula je sa žaljenjem, sa pričama o tzv. lošim izbornim uslovima iako smo im mi i pre prethodnih izbora i te kako izašli u susret.

Naravno, krenuli su razgovori sa tim opozicionim strankama i to u dva koloseka. Jedan koji je vodio predsednik Narodne skupštine Republike Srbije, gospodin Ivica Dačić uz, kako bih rekao, veliku podršku predsednika Republike Srbije, Aleksandra Vučića, a drugi kolosek je pokrenut na insistiranje upravo tog dela opozicije koji je bio najekstremniji u zagovaranju bojkota, najekstremniji u optuživanju kako su ovde loši predizborni uslovi itd, to je ona grupacija koja se okružila oko Dragana Đilasa i Vuka Jeremića. Na njihov zahtev, a želeći opet da stvorimo pozitivnu i dobru političku klimu u našoj državi i u našem društvu, mi smo krenuli i u taj drugi kolosek razgovora koji se odvijao, na njihovo insistiranje, uz posredstvo predstavnika Evropskog parlamenta. Tu su bili, da vas podseti, Tanja Fajon, gospodin Bilčik, Kukan, Flakenštajn. Ti ljudi su učinili takođe napor da uzmu svoje učešće i da pomognu da dođe do nekog kompromisa i do nekog dogovora kada su u pitanju izborni uslovi.

Šta se dešava? Idu razgovori, idu pregovori što onlajn, što direktnim sastankom i ja prosto moram da se osvrnem na taj poslednji sastanak koji se odvijao u palati Federacije, gde smo imali dvodnevne razgovore i sve je teklo u dobrom pravcu, ali naravno ta grupacija oko Dragana Đilasa je napustila te razgovore, opet nisu hteli ni kako oni hoće, nisu pristajali ni na šta, čak su tom prilikom i uvredili predstavnike Evropskog parlamenta rekavši da su predstavnici Evropskog parlamenta postigli dogovor sa vlašću, a ne sa opozicijom. Tim se čak doveli u pitanje te razgovore, te uvrede su dosta pogodile evroparlamentarce da je, recimo, čak i gospodin Flakenštajn u jednom trenutku napustio te razgovore.

Naravno, mi smo u tim razgovorima došli do nekih 16 tačaka koje su se ticale poboljšanja izbornih uslova. Iako većina stranaka, koje čine deo vladajuće većine, govorili da ne prihvatamo ad hok rešenja, vansistemska rešenja, mi smo u tih 16 tačaka između ostalog ipak prihvatili i neke koje su najvažnije, a jedna od njih je danas na dnevnom redu, a to je dopuna RIK-a strankama koje nisu u parlamentu, jer su bojkotovale izbore ili nisu prešli izborni cenzus, i upravo idemo u implementaciju tih nekih 16 tačaka i tog dogovora, jer smo rekli da držimo reč i da ćemo učiniti sve da stvorimo povoljnu političku klimu.

Opet kažem, suština svega, tih nekih protesta, žalbi, kuknjave, tog dela opozicije, suština te kuknjave nisu bili loši izborni uslovi, već je razlog za to isključivo loš rejting i želja da sakriju svoju sramotu.

Napustili su te razgovore u Palati federacije, ali danas, evo vidimo, izlaze na izbore, iako su ti izborni uslovi one koje su oni odbili i zbog kojih su napustili taj sastanak. Pa, prosto postavlja se pitanje zašto je to, otkud da promena odluke? Tu se nameće, kako bih rekao, jedan logičan zaključak, a to je da ih je neko slagao da postoji negde neki deo kolača do koga oni mogu da se dočepaju. Jer, oni vlast ne gledaju kao priliku da unaprede Srbiju, da rade na razvoju Srbije, kako ekonomskom, tako i u razvoju svih drugih društvenih sfera, oni gledaju to kao kolač koga mogu da se dočepaju i da ga čerupaju.

Rekoh, mi smo to radili kako bismo napravili jednu bolju političku klimu i radimo to kako bismo napravili jednu bolju političku klimu, jer ta politička klima jeste dobar preduslov za dalji društveni i ekonomski napredak Srbije. Ali, kažem, to svima ne odgovara, a naročito ne odgovora tom delu opozicije okupljenom oko Đilasa i Jeremića. Naravno da njima, zbog lošeg rejtinga i nedostatka podrške u narodu, trebaju incidenti, treba jedna loša nestabilna klima u društvu, jer samo na takav način se nadaju da će doći do nešto veće podrške.

Naravno da u tom kontekstu možemo sagledati i jučerašnje proteste, odnosno prekjučerašnje proteste i blokadu puteva i autoputa. Ti protesti su upravo izraze te njihove nemoći da dobiju i zadobiju podršku naroda. Zato izazivaju incidente, jer misleći da podizanjem tenzija mogu da zadobiju kakvu takvu podršku.

Pri tome se kriju, naravno, iza raznih opozicionih pokreta. Ko još može da poveruje da Ćuta i Zelenović nisu deo te priče oko Đilasa i Jeremića? Uostalom, za informaciju i zarad javnosti, moram da kažem da je taj Zelenović upravo na tim pregovorima sedeo pored Đilasa i Jeremića i bio sastavni deo te grupacije. Tako da, jasno je da su ti takozvani ekološki protesti i takozvani ekološki pokreti i inicijative i te kako politički, a verujem i ekonomski vezani za tu političku grupaciju.

Prosto, kada pogledamo tih 120 ljudi koji su blokirali autoput, kako je Dragan Marković Palma juče rekao, 90% njih su opozicionari, opozicioni predstavnici, članovi opozicionih stranaka. Oni, želevši tako da izmišljaju teme, izmišljaju probleme u društvu, kao što su izmislili problem sa Rio Tintom, koji realno ne postoji, kao što su izmislili problem sa eksproprijacijom zemljišta, koji realno ne postoji, kao što su izmislili problem sa muralom, koji je postao u jednom trenutku za njih vrlo važna i glavna tema, iako ta tema ne postoji, znači, sve su to neke izmišljene situacije, izmišljene afere upravo zarad podizanja političkih tenzija i pokušaja stvaranja političke nestabilnosti kako bi u toj nekoj atmosferi, lošoj političkoj atmosferi uspeli da zadobiju još po koji sitan politički poen.

Naravno, mi iz Jedinstvene Srbije smo rekli da se zalažemo za sistemska rešenja, a ne za neka at hok rešenja, ali, zarad dogovora i zarad toga da dokažemo šta je pozadina ovog dela opozicije, složili smo se, kao i sve ostale koalicione stranke i koalicioni partneri, da prihvatimo ovaj kompromis. Ali, oni kompromis ne žele. Pa, zar nisu prekjuče rekli - Srbija mora da stane da bi krenula? E, pa, gospodo draga, Srbija se toliko zahuktala, Srbija se toliko brzo kreće u pravcu koji je odredio narod Republike Srbije na prethodnim izborima, koji će podržati i na ovim izborima koji predstoje, da to brzo kretanje, tu zahuktalu Srbiju ne može da zaustavi ni Đilas, ni Jeremić, ni ta grupacija oko njega, izmišljanjem tema, izmišljanjem afera, izmišljanjem situacija.

Srbija će nastaviti da se kreće brzo. Srbija će nastaviti da napreduje. Srbija će nastaviti da bude lider u promenama, da bude lider na zapadnom Balkanu u privlačenju stranih investicija, da bude lider na zapadnom Balkanu po stopi ekonomskog rasta. Kao što je rekla gospođa Gudrun Kugler, predsednica Parlamentarne grupe Austrijsko-srpskog prijateljstva, na sastanku sa Draganom Markovićem Palmom i grupom naših poslanika, Srbija je za nas Švajcarska na Balkanu. Srbija će i ostati Švajcarska na Balkanu, bez obzira koliko se to ne svidelo toj opozicionoj grupi.

Iz tog razloga, Poslanička grupa Jedinstvene Srbije će u danu za glasanje glasati za ove predloge odluka i podržati ih u celosti. Hvala.
Poštovana predsedavajuća, poštovana ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, danas pričamo o Predlogu zakona o referendumu i narodnoj inicijativi, o referendumu kao najvišem obliku narodne volje, kao najvišem obliku neposredne demokratije, kao o najneposrednijem načinu učešća građana u vršenju državne vlasti i donošenju odluka, kao političkih, tako i nekih drugih.

S obzirom na to da smo mi iz Jedinstvene Srbije za Srbiju koja poštuje volju naroda, mi ćemo naravno podržati ovaj Predlog zakona o referendumu i narodnoj inicijativi i u danu za glasanje poslanička grupa Jedinstvene Srbije će glasati za ovaj i ovakav predlog.

Putem referenduma građani se naravno izjašnjavaju neposredno da li su za ili protiv određenog zakona, akta, političke ili druge odluke koje su već donesene ili se njihovo donošenje planira. Novi zakon o referendumu omogućiće građanima da efikasno ostvaruju svoje Ustavom zagarantovano pravo na učešće u vršenju vlasti putem narodne inicijative i referenduma. Novim zakonom se otklanjaju nedostaci niza rešenja iz postojećeg važećeg zakona zbog kojih su građani institut referenduma u poslednje vreme i institute narodne inicijative u praksi jako retko koristili.

Naime, od 1990. godine do danas institut referenduma je korišćen svega šest puta. Dva puta, znači 1990. i 2006. godine na referendumu građani Srbije su se izjašnjavali o ustavnim promenama. Godine 1998. građani Srbije su se izjašnjavali o tome da li žele učešće stranog faktora u posredovanju po pitanju Kosova i Metohije i imali smo tri neuspešna referenduma 1992. godine o državnim simbolima i ustavnim amandmanima. Međutim, od 2006. godine, kada smo imali referendum o donošenju aktuelnog i postojećeg Ustava, takav mehanizam nismo koristili i takav vid građanskog izjašnjavanja do današnjeg dana.

Činjenica je da je važeći zakon donet 1994. godine i da ovaj Predlog zakona koji je pred nama sadrži brojna usklađivanja sa Ustavom iz 2006. godine, pre svega po pitanju ukidanja obaveznog cenzusa za izlazak potrebnog broja birača, kao uslova za uspeh referenduma, kao i u svrhu uređivanja svih vrsta referenduma predviđenih Ustavom.

Rešenja predviđena Predlogom zakona zasnivaju se na preporukama Saveta Evrope iz revidiranog Kodeksa dobre prakse u oblasti referenduma iz oktobra 2020. godine. Postojeći Zakon o referendumu iz 1994. godine morao je da bude usklađen sa Ustavom iz 2006. godine, kao što je i kolega Pastor rekao, najkasnije do 31. decembra 2008. godine, po ustavnim zakonima, međutim, do toga nije došlo jer ovo pitanje očigledno za prethodnu vlast nije bilo dovoljno važno.

Nama jeste. Mi smo u postupku promene Ustava kakva je planirana i takve ustavne promene imaju za obavezu i sprovođenje referenduma, odnosno izjašnjavanje građana po tom pitanju, a jednostavno oni kojima su puna usta bila Evropske unije, evropske politike, evropskog puta nije ni padalo na pamet da donesu Zakon o referendumu na koji su bili obavezni.

E upravo ti su danas najveći kritičari ovog Predloga zakona i ovog zakonskog rešenja. Prosto moram da postavim pitanje tim kritičarima vlasti i ovog Zakona o referendumu i građanskoj inicijativi, kojima su, kao što sam rekao, puna usta demokratije, koji smatraju da su jedini pravi predstavnici civilnog i građanskog sektora i građanskog društva, misleći verovatno da smo svi ostali mi krezubi i nepismeni plebs, postavljam pitanje njima koji smatraju već decenijama unazad da imaju tapiju na evropske integracije i proevropsku politiku – zašto nisu u vreme svoje vlasti doneli Zakon o referendumu, iako su imali obavezu da to urade? Nisu, jer ih suštinski ne interesuju ni demokratija, ni volja naroda, ni evropski put, ni referendum, jer sve to za šta su se oni usmeno retorički zalagali bio je samo plašt u stvari za trgovanje uticajem i lično bogaćenje dok su bili na vlasti.

Oni sada govore kako ovaj Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi nije demokratski, neće odražavati volju narodu. Pa zar nisu to isti oni koji su do pre samo godinu dana govorili građanima Srbije da u Srbiji ne postoji ni minimum uslova za demokratske izbore?

Zar to nisu isti oni koji su sve vreme ubeđivali građane Srbije da je bojkot izbora jedino i najbolje rešenje? Zar nisu to isti oni koji su pre samo godinu dana bojkotovali izbore, zar nisu to oni koji danas ponovo ubeđuju građane da treba da izađu na izbore pod istim tim uslovima i da glasaju, jel te, za njih.

Zar nisu to oni isti koji su ucenjivali državu učešćem predstavnika Evropskog parlamenta u razgovorima o izbornim uslovima. Zar nisu to oni isti koji su na tim pregovorima pokušali da ucenjuju i te iste evroparlamentarce i međunarodne posrednike. Zar nisu to isti koji su ih i uvredili na tim pregovorima rekavši da su ti evroparlamentarci postigli sporazum sa vlasti, a ne sa opozicijom i time ih naljutili, pa su evroparlamentarci čak u jednom trenutku tako ljuti na svoje dotadašnje ljubimce, napustili na kratko te razgovore. Zar nisu to oni isti koji su tražili i ako nisu u parlamentu, da učestvuju u organima poput RIK, a danas kada treba da daju predloge za RIK oni nemaju ljude za to.

Da, drage kolege, to su oni isti, Đilasi, Jeremići, Lutovci i ostali kojima ni ja, ni vi, ni narod Srbije ne veruju više ni kada kažu da je danas četvrtak 25. novembar, jer sve što su do sada uradili i uradili, bila je laž, bila je prevara, mahinacija, imaginacija.

Pa, zar nije sam Đilas, dok je bio gradonačelnik 2009. godine, bivšem ambasadoru Kamerunu Manteru, rekao, da je njegov program za Beograd više marketing nego realnost. To možete naći u papirima Vikiliksa, svakako. Sve je kod njih marketing, sve je laž, pokušaj da se nametne lažna slika o Srbiji. To ne bio toliki problem, da oni tu lažnu sliku o Srbiji ne pokušavaju da plasiraju i u svetu, narušavajući tako ugled Srbije. Videli su to Bilčik, Fajon, Flakenštajn, Kukan, videli su ko su oni, trebalo im je malo vremena, ali su videli. Videće i ostali, ali ostaje izgubljeno vreme koje se ne može nadoknaditi i šteta koju ne možemo popraviti.

Oni se međusobno ovih dana kolju, oko kolača koji još uvek nisu zaradili, kolju se oko mandata koje još uvek nisu dobili, oko toga ko će biti kandidat za koju funkciju. Međusobno vade oči jedni drugima, ponašaju se kao rogovi u vreći. Zašto? Zato što im je lični interes ispred državnog.

Onima koji je državni interes ispred ličnog lako se dogovaraju i sarađuju. Evo, na primer, koalicija SPS i JS, traje već 13 godina, i upravo će danas predsednici SPS Ivica Dačić i Dragan Marković Palma, predsednik JS, potpisati sporazum o nastavku saradnje koja traje punih 13 godina i o zajedničkom učešću na izborima. Ista je situacija i dobro funkcioniše i vladajuća koalicija, evo punih devet godina, bez ikakvih problema, jer nas interesuje politika, a ne interesuju nas lični interesi. Uvek politiku i državu Srbiju stavljamo ispred interesa ličnih, ili stranački, uostalom, JS nema ni ministre ni državne sekretare, ali to nikada nije sprečavalo ni Dragana Markovića Palmu, ni JS, ni sve nas da radimo dobre stvari za Srbiju.

Vi ste ministarka, iscrpno i detaljno obrazložili Predlog zakona o referendumu i narodnoj inicijativi i neću se puno baviti time, već nekim, da kažem, suštinskim stvarima. Predlog zakona o referendumu i narodnoj inicijativi donosi ukidanje praga izlaznosti birača, koji je prema postojećim pravila 50% upisanih, kao i lakše korake za podnošenje narodne inicijative, odnosno, produžetak roka za prikupljanje potpisa sa sedam na 90 dana.

Ovo su osnovni razlozi zbog kojih je Vlada odlučila da promeni zakon koji je donet 1994. godine, a korigovan 1998. godine. Osnovna mana aktuelnog, postojećeg zakona je u delu koji se odnosi na narodne inicijative, bila je taj da je rok za podnošenje potpisa sedam dana za 30.000 potpisa, pa je sada on produžen na 90 dana kako bi onaj ko želi da pokrene inicijativu mogao da ih prikupi.

Ono što je bitno takođe reći, Venecijanska komisija je pozdravila ovaj predlog. Naime, i predsednik Narodne skupštine, Ivica Dačić, ali i ministarka pravde Maja Popović, kao i naša koleginica Žarić Kovačević, su branili ovaj Predlog zakona pred Venecijanskom komisijom pre par nedelja i uspešno ga predstavili i odbranili. Jednostavno mi imamo podršku ovom zakonu.

Novi zakon će najverovatnije prvo se primeniti prvom prilikom, prilikom izjašnjavanja građana o promenama delova najvišeg pravnog akta, odnosno Ustava koji se odnosi na sudstvo i taj referendum će biti održan 16. januara. Mi ćemo već sledeće nedelje na dnevnom redu Narodne skupštine imati predlog teksta ustavnih amandmana iz oblasti pravosuđa.

Što se tiče praga uspešnosti na referendumu, kao što sam rekao, i Venecijanska komisija je rekla da prag ne treba da postoji, jer ako postoji više prava dobijaju apstinenti od onih koji izađu na referendum.

Mi ćemo doneti ovaj zakon, ne sumnjam u to, jer postoji apsolutna volja u ovom parlamentu. Mi ne možemo sprovedemo ustavne promene koje su nam neophodne u procesu pridruživanja i otvaranja novih klastera, bez promene Zakona o referendumu. Zakon o referendumu će stupiti na snagu odmah i zato što nemamo vremena za gubljenje i da se okrećemo i osvrćemo na sve koji bi želeli da nam podmetnu nogu. Čekao se stav Venecijanske komisije, dobili smo pozitivan stav i idemo i ustavne promene.

Naravno, šta ćemo menjati u Ustavu. Nakon Zakona o referendumu mi ćemo raspravljati o predlogu ustavnih amandmana. Izmene se odnose na način izbora javnih tužilaca i njihovih zamenika, kao i na proces izbora sudija i predsednika sudova. Takođe, promeniće se sastav Visokog saveta sudstva, a Državno veće tužilaca menja će naziv. Predloženim amandmanima se ukida trogodišnji probni rad sudija i tužilaca i predviđene su promene u nadležnostima Narodne skupštine i odlučivanje u Skupštini.

Izbor sudija danas, trenutno, kakva je situacija spada u ustavnu nadležnost Narodne skupštine Republike Srbije definisana je članom 99. Ustava Republike Srbije. Mi smo pokrenuli proceduru promene Ustava i tu proceduru ovaj saziv mora da završi do kraja, jer ne postoji mogućnost da nakon parlamentarnih izbora neki novi saziv Narodne skupštine nastavi ovu proceduru, već bi morao da krene u čitavu proceduru ustavnih promene izpočetka.

Mi iz JS se svakako zalažemo za to da se iznađe najbolji i najoptimalnije rešenje koje bi regulisalo ovu oblast i u skladu sa tim izmenama uzećemo učešće u radu po tom pitanju, kao parlamentarna stranka. Moram da kažem, da nezavisnost sudske vlasti postoji i pod sadašnjim ustavom. U članu 4. Ustava Republike Srbije sudijama je zagarantovana stalnost i nepremestivost sudijske funkcije sem nakon prvog izbora kad se biraju na tri godine. Intencija ovih predloženih ustavnih promena idu u pravcu povećanja nezavisnosti sudijske grane vlasti, od strane Narodne skupštine Republike Srbije.

Moram da skrenem pažnju da je Narodna skupština Republike Srbije odraz volje naroda, pa je negde na taj način i izbor sudija odraz te iste volje. Mi možemo ovde napraviti idealan sistem izbora sudija i sudskih organa vlasti i obezbediti najveći mogući stepen nezavisnosti nosioca pravosudnih funkcija, a da on bude obesmišljen iz razloga jer nije sve do sistema već je mnogo toga i do ljudi, do svakog pojedinačnog nosioca pravosudne funkcije, odnosno do svakog pojedinačnog sudije, do njegovih stručnih, moralnih i drugih kvaliteta.

Dobar sudija, onaj koji je položio zakletvu da će suditi po pravu i po zakonu, ako je posvećen svom poslu, stručan i veran zakletvi koju je dao, koji poštuje opšte prihvaćene vrednosti u društvu, takav sudija je bio, jeste i biće nezavistan. Oni koji pojedinci kojih je na sreću jako malo, oni koji u svemu gledaju svoj lični ili politički interes što možemo videti kod pojedinaca u poslednje vreme, nisu bili niti će biti nezavisne sudije, jer se nisu vezali za pravo i položenu zakletvu, već za taj interes koji protežiraju.

Mi iz jedinstvene Srbije smatramo da princip sudske nezavisnosti predstavlja centralni postulat demokratskog poretka zasnovanog na vladavini prava. Mi smatramo da sudska nezavisnost nije vredna sama za sebe, i nije i ne može biti posmatrana, kao privilegija jedne grane državne vlasti ili nosioca sudijske funkcije, već institucionalno sredstvo za zaštitu ljudskih prava i slobode.

Da bi se u potpunosti ostvario taj cilj, nezavisno i nepristrasno sudstvo bazirano na temeljima poštovanja i zaštite ljudskih prava i sloboda neophodno je da se tome doprinesu i same sudije svojom stručnošću, osposobljenošću i posvećenošću. Jer i sam Riko Fer je rekao „zakoni vrede onoliko koliko vrede i oni koji su pozvani da ih primenjuju“.

Naravno da treba unapređivati i doterivati svaku oblast našeg društva, pa i pravosuđe. Treba ga učiniti još efikasnijim, kvalitetnijim i boljim, ali ne zato što neko sa strane to traži od nas, već pre svega, zbog nas samih, jer ovi sa strane, odnosno svetski centri političkih moći, svakako žele Srbiji nametnuti pravo sile, a Srbija na to njihovo pravo sile može odgovoriti jedino silom prava i pravde.

Nemojte nikada potcenjivati silu prava i pravde. Žilava je ona. To se može videti svih ovih godina unazad na primeru naše južne pokrajine, na brojim drugim primerima, kako kod nas, tako i u svetu.

Da zaključim, Jedinstvena Srbija je za Srbiju u kojoj vlada volja naroda, a ne želje pojedinaca koji svoju volju žele nametnuti narodu uz pomoć sa strane. Referendum i narodna inicijativa jesu alati za sprovođenje narodne volje i JS se zalaže za Srbiju prosperiteta i pravde.

U tom smislu Jedinstvena Srbija će u danu za glasanje podržati Predlog zakona o referendumu i narodnoj inicijativi.

Zahvaljujem.