Uvažena predsedavajuća, uvažena ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, danas raspravljamo o Zakonu o klimatskim promenama, o zakonu koji stvara pravni okvir za izradu sistema koji će dovesti do smanjenja emisije gasova sa efektom "staklene bašte" koji će dovesti do izrade planskih i strateških dokumenata koji će tretirati ovu temu i temu adaptacije na klimatske promene, o zakonu koji, na kraju krajeva, uvažava međunarodne obaveze koje je Srbija prihvatila ratifikovanjem Pariskog sporazuma, Okvirne konvencije UN o klimatskim promenama i Kjoto protokola. Govorimo o zakonu koji će u budućnosti promeniti filozofiju poslovanja i privređivanja u našoj zemlji, o zakonu koji otvara široki prostor za razvoj, za snažni razvoj tzv. "zelene privrede".

Obzirom da jedna od strateških političkih načela kojim se rukovodimo mi iz JS, a to je stvaranje snažnog temelja za dobru i kvalitetnu budućnost naših pokolenja, ta dobra i kvalitetna budućnost neće biti, neće postojati ukoliko ne vodimo računa o tome i kakvu ćemo životnu sredinu i kvalitet životne sredine ostaviti tim budućim pokolenjima. Obzirom da tu temu upravo ovaj zakon tretira, mi ćemo u Danu za glasanje podržati ovaj zakon.

Otkako postoji planeta Zemlja postoje klimatske promene, pa je bilo perioda jako tople klime, recimo u Mezozoiku trias jura kreda bilo je i perioda hladne klime tzv. "ledenih doba" kao što je bilo u Pleistocenu, ali sve te klimatske promene su bile uzrokovane pre svega astronomskim i prirodnim faktorima i te klimatske promene su bile jako duge, merene milionima, desetinama i stotinama miliona godina i te promene svakako nisu bile vidljive sa stanovišta jednog ljudskog života, jednog ljudskog veka.

Međutim, mi stariji koji imamo malo više godina danas često želimo da poredimo i pravimo razlike i vidimo razlike između klime kakva je bila kada smo mi bili mladi i današnje klime, pa često kažemo "u naše vreme, u vreme našeg detinjstva zime su bile sa mnogo više snega, bile su mnogo hladnije". Danas su zime mnogo blaže, sa mnogo manje snega. Danas su mnogo češće poplave, mnogo su duži i češći periodi suša i ta poređenja u stvari nam govore da mi imamo danas prisutne klimatske promene koje se mogu videti i za ljudskoga veka. Te promene svakako nisu uzrokovane prirodnim procesima i astronomskim faktorima, već su isključivo prouzrokovane ljudskom aktivnošću.

Upravo tom ljudskom aktivnošću u zadnjih 140 godina od Prve industrijske revolucije, od početka masovne primene parne mašine Džejmsa Vata u industriji, u saobraćaju i daljim razvojem industrije i saobraćaja došlo je do situacije da temperatura na planeti Zemlji u zadnjih 140 godina poraste za jedan stepen Celzijusov.

Taj porast je u pojedinim delovima zemlje i viši, u drugim niži, ali ukoliko se ništa ne promeni i ukoliko bi planeta nastavila, odnosno emisija gasova sa efektom "staklene bašte" se nastavila ovim tempom, bez restriktivnih politika u tom smislu, prognoze su da bi dočekali kraj ovog veka sa temperaturom koja bi bila za četiri stepena veća od temperature u Preindustrijsko doba. To je prosek, opet kažem neki delovi planete bi bili više zagrejani, drugi manje.

Ono što bi bila posledica tog procesa svakako jeste, između ostalog, i otopljavanje leda u polarnim oblastima i leda na glečerima, visoko na planinama. U polarnim oblastima otopljavanje leda, recimo na Grenlandu, bi moglo usled priliva velike količine slatke i hladne vode da zaustavi toplu Golfsku struju, što bi dovelo do velikih poremećaja u Atlantskom, u evropskom delu Atlantika, a znamo da odatle dolaze vazdušne mase preko čitave Evrope i najviše utiču na klimu čitave Evrope.

Naravno, topljenje glečera i lednika bi dovelo do podizanja nivoa mora. Sam četvrti Izveštaj i Zaključak međuvladinog panela o klimatskim promenama kaže, ima i optimističnu i pesimističnu prognozu, pa ova optimistična kaže da će do kraja veka temperatura na planeti porasti za 1,8 stepena Celzijusovih, odnosno u rasponu od 1,1 do 2,9% Celzijusovih, a ona pesimistična kaže da će to biti četiri stepena, da će se kretati od 2,4 do 6,4 stepena u zavisnosti od pojedinih delova planete.

Ono što je jako važno reći jeste da je emisija gasova sa efektom "staklene bašte", odnosno samo emisija ugljen-dioksida koji je najvažniji od tih gasova u zadnjih 250 godina povećana je za 35%. Samo u periodu od 10 godina, od 1995. godine do 2005. godine povećana je za skoro 7% i to je nezabeleženi rast koncentracije ugljen-dioksida ikada.

To je naravno ujedinilo planetu i otuda ovi strateški dokumenti o kojima smo pričali i Okvirna konvencija UN i Kjoto protokoli, Pariski sporazum, to je ujedinilo čitav svet u borbi za smanjenje emisije gasova sa efektom "staklene bašte".

Gde je tu Srbija? Prognoze kažu da će Srbija kontinuirano u narednim godinama, da će se u Srbiji kontinuirano u narednim godinama povećavati temperatura za 0,04 stepena Celzijusovih, godišnje, odnosno da bi opet negde tamo krajem veka došlo do povećanja od skoro četiri stepena Celzijusovih. To povećanje bi bilo poprilično ujednačeno u čitavoj Srbiji, možda nešto više u Podunavlju i istočnoj Srbiji, a manje u ostatku.

Međutim, te klimatske promene bi dovele i do velikih. Prognoze su, naravno, naučne prognoze su da bi doveli do velikih poremećaja u količini padavina, da bi recimo Vojvodina po nekim prognozama imala nešto neznatno veću količinu padavina, ali da bi se padavine u ostatku Srbije, naročito u jugozapadnoj Srbiji smanjile čak 10 do 15%.

Sve ovo o čemu pričamo naravno ima i implikacije i na ljude i na prirodni sistem i zato ovaj zakon i mi danas govorimo, ne samo o težnji da smanjimo emisiju gasova sa efektom staklene bašte, već govorimo i o adaptaciji na klimatske promene. Adaptacija na klimatske promene jeste neka vrsta smanjivanja osetljivosti prirodne zajednice i ljudske zajednice na klimatske promene.

Ono što je bitno da kažemo jeste da smo svedoci učestalih vremenskih neprilika usled tih klimatskih promena izazvanih ljudskim faktorom, pa i u Srbiji i vi ste sami rekli ministarka da od 2000. godine do danas štetu koju je Srbija imala od suša, ali i od poplava dostiže vrednost od nekih sedam milijardi dolara. Jako je važno zato da mi danas imamo pred nama i raspravljamo o zakonu koji će pokušati da da doprinos ovog globalnoj pojavi.

Naime, znate za onu ekološku devizu – radi lokalno, misli globalno. Svaka država pojedinačno, daće u zbiru jedan pozitivan rezultat. Naravno da Srbija nije tu ni najveći uzročnik klimatskih promena, da tu ima država koje mnogo više utiču na to, ali prosto svako da da svoj doprinos i imaćemo situaciju da ćemo poboljšati kvalitet vazduha, smanjiti koncentraciju ugljendioksida i drugih gasova sa efektom staklene bašte.

Naravno, kada bi čitav svet u ovom trenutku uspeo da obuzda, da smanji emisiju gasova sa efektom staklene bašte, te promene mi ne bismo videli bilo kakva poboljšanja trenutačno, jer ranije emisije tih gasova bi i dalje uticale na to da se nastavlja sa klimatskim promenama. Ali, naravno, jednom taj proces vraćanja stanja, odnosno situacije u prirodi u prvobitno stanje mora krenuti. Što pre, to bolje.

Ovaj zakon rekoh i kao što sam rekao stvara pravni okvir za izgradnju sistema za smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte. Ovaj zakon definiše i izgradnju, s obzirom da je potrebno vreme i da je ovo sve čitav proces i kada je u pitanju smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte, ali i kada je u pitanju adaptacija na klimatske promene.

Jako je važno što ovaj zakon definiše i planske dokumente koji će dovesti do željenih ciljeva, da definiše strategiju koju ćemo raditi vezano za smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte, ali podrazumeva i akcioni plan i program za adaptaciju na klimatske promene itd.

Ovaj zakon takođe predviđa i to je jako važno, predviđa da sve ostale druge sektorske politike moraju biti usklađene sa ovim ciljem koji proklamuje ovaj zakon, a to je smanjenje gasova sa efektom staklene bašte. Mislim da će sve sektorske politike u narednom periodu morati da urade i svoja zakonska rešenja, ali i svoja planska akta, da tako kažem, koja bi tretirala ovu materiju.

Ovaj zakon predviđa i monitoring emisije gasova sa efektom staklene bašte, što je dobro i to će raditi Agencija za zaštitu životne sredine i mi ćemo, naravno to kao aktivnost podržati. Zakon naravno podrazumeva i jednu celokupnu, sveukupnu borbu za smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte.

Ovaj zakon, još jednom rekoh, tretira niz aktivnosti koje će se sprovesti za poboljšanje kvaliteta životne sredine, za poboljšanje kvaliteta života, ne današnjih, već i budućih generacija i zbog toga što je ovaj zakon takav da tretira materiju koja će se ticati budućnosti naše dece, naraštaja itd. mi ćemo u danu za glasanje, kao poslanička grupa JS ovaj zakon podržati. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi predstavnici Komisije za zaštitu konkurencije, danas raspravljamo o vašem izveštaju, o Iizveštaju Komisije za zaštitu konkurencije za 2019. godinu.

Jedinstvena Srbija smatra da ste vi, odnosno to nezavisno regulatorno telo važan kontrolni činilac u funkcionisanju našeg domaćeg tržišta i zbog toga će naša poslanička grupa Jedinstvene Srbije u danu za glasanje glasati za ovaj vaš izveštaj.

Mi iz Jedinstvene Srbije smatramo da je konkurencija neka vrsta tržišne utakmice, nadmetanja, rivalitet između pojedinaca, preduzetnika, između privrednih subjekata za što bolji položaj na tržištu, za stvaranje što većih prihoda, za pridobijanje novih kupaca, za jednostavno nadmetanje i borba za poslovne interese tih privrednih subjekata.

Naime, slobodno tržište mora biti prostor gde ima mesta za sve, a koliko će ko od tog prostora imati mora zavisiti, pre svega, od menadžerskih, preduzetničkih sposobnosti, od inovativnosti, kvaliteta, cene i mnogih drugih faktora.

Suprotno stanje od konkurentnog tržišta jeste monopol. Monopol je stanje na tržištu gde na jednoj strani, na strani ponuđača, imate jednog prodavca koji u poziciji u kojoj jeste ima najveći uticaj i na formiranje cene i na kvalitet proizvoda. Na drugoj stran je više kupaca, koji, nažalost, zbog takve situacije nisu u stanju da biraju ponuđače, niti da bitno utiču na cenu i na kvalitet. Jednostavno, monopolistička situacija na tržištu podrazumeva maksimalizaciju profita monopoliste.

Komisija za zaštitu konkurencije je osnovana 2006. godine sa osnovnim zadatkom da se stara o zaštiti konkurencije, odnosno o zaštiti slobodnog tržišta.

Iako je ovakav način regulisanja tržišta putem nezavisnog regulatornog tela, hajde da kažemo, relativno nov za nas ovde u Srbiji, takav način regulisanja nije nov u svetu. Negde kamen temeljac toga, početak toga jeste bio 1911. godine, kada je čuveni Rokfelerov „Standard Oil“ razbijen na čak 34 kompanije.

Danas ta regulatorna tela u svetu imaju veliku moć. Kolika je moć, recimo, antimonopolske Komisije EU pokazuje nam i slučaj iz 2017. godine, kada je ta antimonopolska Komisija EU kaznila firmu „Alfabet“, vlasnika „Gugla“ za, ako se ne varam, rekordnih 2,42 milijarde evra zbog zloupotrebe dominantnog položaja.

Kažem, kod nas je Komisija formirana 2006. godine, u okruženju su takva tela formirana ranije. Recimo u Češkoj i Mađarskoj 1991. godine, u Rumuniji i Sloveniji, ako se ne varam, 1997. godine.

Od 2006. godine do danas mi možemo izneti i primedbe i pohvale u radu Komisije za zaštitu konkurentnosti i neki narodni poslanici su pričali o tome, ali ono što bih ja ovde naveo jeste da je Komisija za zaštitu konkurentnosti nezavisno regulatorno telo koje je dobilo pozitivan izveštaj od Evropske komisije koja prati vaš rad kroz Poglavlje 8 u procesu pristupanja Srbije EU, što je, takođe, važno i bitno.

Koliko je veliki značaj fer konkurencija na nekom tržištu upravo nam govori i definicija Evropske komisije koju sam maločas spomenuo, koja kaže da konkurencija omogućava efikasnu upotrebu ograničenih društvenih resursa, omogućava veći i brži tehnološki razvoj, inovacije, niže cene, veći kvalitet, raznovrsnost proizvoda i, na kraju krajeva, ono što je najvažnije, povećava produktivnost.

Direktna posledica konkurentskog tržišta jeste jeftinija roba većeg kvaliteta za kupce i to je ono što je najvažnije.

Naravno, svako ko se bori na tom slobodnom tržištu, svako od tih konkurenata teži da osvoji što veći prostor na tržištu, što je i prirodno, po mogućstvu da dostigne taj status monopola, jer trka na tržištu jeste u krajnjoj liniji trka za profit, pa je samim tim i ta antimonopolska borba neka večita borba, rekao bih, mačke i miša.

Ono što je bitno reći jeste da vi radite po Zakonu o zaštiti konkurencije i da prepoznajete dva različita oblika povrede konkurencije. To su restriktivni sporazumi i zloupotreba dominantnog položaja.

Vi ste u 2019. godini odradili puno predmeta, negde oko 80 predmeta, ali što se tiče povrede konkurencije, tu ste završili tri predmeta vezana za restriktivne sporazume i sedam predmeta vezanih za zloupotrebu dominantnog položaja.

U javnosti smo mogli čuti više vaših reakcija na te negativne pojave narušavanja slobodnog tržišta. Poznata je i ona vaša reakcija na najveće uvoznike, distributere i prodavce sportske obuće koji su se, naravno, međusobno dogovarali o ceni te sportske obuće koja je bila višestruko, neverovatno bih rekao, veća od nabavne cene tamo gde se ta sportska obuća radila u zemljama kao što su Vijetnam, Bangladeš itd. Vi ste te privredne subjekte tada kaznili sa nešto više od 45 miliona dinara. Ipak, najveća takva vaša sankcija bila je kada ste reagovali na zloupotrebu dominantnog položaja na tržištu sladoleda i kada ste firmu koja je izvršila tu povredu, ne bih sada pominjao ime, kaznili sa skoro 302 miliona dinara ili sa 2,8 miliona evra.

Što se tiče rada Komisije, javnost često misli da vi utičete, odnosno postavljate relaciju između vaše Komisije i konkurenata, što jednostavno nije tako. Ljudi teško prihvataju da monopol sam po sebi nije kažnjiv, već da je kažnjiva samo zloupotreba tog monopola, odnosno vaš zadatak je da se starate o postojanju jednakih uslova za sve i pružanju šanse konkurentima da, na osnovu svojih sposobnosti, zauzmu određeni deo prostora na tom tržištu, odnosno Komisija nema, kako bih rekao, tu robinhudovsku ulogu da štiti male od velikih. To nije posao Komisije. Posao Komisije jeste da stvori iste uslove za sve, a kako će se ko snaći na slobodnom tržištu, to je, praktično, stvar koja zavisi od sposobnosti privrednih subjekata.

Naravno, svako ograničenje i povreda konkurencije dovodi do negativnih pojava kao što su gušenje inovacija, kao što je zatvaranje tržišta za druge učesnike, naročito one manje i takva situacija može obuhvatiti čitave grane i sektore privrede, industrije itd, ali, ono što je bitno, nema razvoja privrede, guše se mala i srednja preduzeća tako i, jednostavno, sve stagnira.

Možda najbolji primer tih negativnih pojava na tržištu jeste i može se ilustrovati kroz dogovaranje ponuđača u postupku javnih nabavki i to spada u jedan od najtežih oblika povrede konkurencije. Naravno, opet na kraju kupac je taj koji trpi najveće konsekvence takvih pojava.

Mi iz Jedinstvene Srbije svakako podržavamo borbu protiv takvih negativnih tržišnih aktivnosti, da tako kažem.

Ono što bih rekao jeste da ne postoji ni jedna tržišna ekonomija na svetu koja u nekom segmentu nema ograničenje konkurencije, samo je pitanje kada će se to ograničenje otkriti i kako će se sankcionisati.

Srbija nije ništa posebno u odnosu na druge takve države i na druga tržišta, odnosno, ono što sam hteo da kažem je da u Srbiji stepen ograničenja konkurencije nije ništa veći nego u nekim drugim čak razvijenijim tržištima i ekonomija sveta, a razlog tome je zato što imamo usaglašene svoje propise sa evropskim i, da kažem, svetskim zakonodavstvom u toj oblasti.

Ono što bih rekao jeste da vi imate neke instrumente, pomenuli smo kažnjavanje, ali nije cilj kažnjavanje. Cilj je da se tržište i konkurentnost na tržištu dovedu u red, da ono što je moj kolega narodni poslanik maločas rekao – konkurentnost u ekonomiji jeste kao demokratija u politici, i prosto, da se tu dovedu stvari kako treba.

Vi imate i druge mere, ne samo kazne, recimo, čak meru da se zabrani učestvovanje u javnim nabavkama ili neke druge aktivnosti u tržištu na određeni vremenski period, usled čestog povređivanja, da tako kažem, pravila ponašanja na tržištu.

Da rezimiram, mi iz Jedinstvene Srbije zalažemo se za funkcionisanje slobodnog tržišta, za stvaranje što veće konkurentnosti u našoj privredi i našem tržištu, jer na taj način preduzeća u našoj zemlji posluju i usmerena su na kvalitet, na kreiranje konkurentskih cena, na inovativnost, pa samim tim će vremenom biti konkurentni ne samo na domaćem tržištu, već i na inostranom tržištu i na taj način osnažićemo još više privredni i ekonomski razvoj naše države.

Iz ovih razloga poslanička grupa Jedinstvena Srbija u danu za glasanje podržaće ovaj vaš izveštaj. Hvala.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, uvaženi članovi Vlade Republike Srbije dame i gospodo narodni poslanici, prvo pitanje sam želeo da postavim ministru Selakoviću. Obzirom da uvaženi ministar nije trenutno tu, postaviću pitanje predsednici Vlade.

Naime, juče na Komitetu za spoljne poslove Evropskog parlamenta usvojen je Izveštaj o Kosovu i izvestilac za Kosovo, gospođa Viola fon Kramon zatražila je od Saveta EU i pozvala da se da zeleno svetlo za viznu liberalizaciju građana Kosova i apel je uputila zemljama EU koje nisu priznale nezavisnost naše južne srpske pokrajine.

Obzirom na stavove pomenute gospođe siguran sam da taj predlog za viznu liberalizaciju nije proizašao iz poštovanja Ustava Republike Srbije u kome stoji da su građani KiM u stvari građani Republike Srbije, pa je želela da ispravi nepravdu EU, pa da tom drugom delu naših građana da istu viznu liberalizaciju kakvu imamo mi u ovim drugim delovima naše zemlje.

Očigledno je da se vrši, odnosno da se stvara atmosfera pritiska ne samo na Republiku Srbiju, već i na evropske institucije i na članice EU koje nisu priznale Kosovo. Moje pitanje ide u pravcu – da li će naša diplomatija krenuti u jedan ofanzivni nastup u svim važnim i relevantnim evropskim institucijama i svetskim institucijama da objasni kako su ovakvi neodgovorni i loši potezi, izjave i odluke ne samo odstupanje od proklamovane statusne neutralnosti EU pregovaračkom procesu već direktno narušavaju sam pregovarački proces i negde, kako bih rekao, narušavaju i mir i stabilnost regionu. To je prvo pitanje.

Drugo pitanje bih postavio gospodinu Lončaru. Naime, za neki dan navršiće se punih godinu dana od prvog slučaja zaražavanja kovidom 19 u Srbiji. Za proteklih godinu dana videli smo jednu divovsku borbu lekara, medicinskih sestara, nemedicinskog osoblja, protiv pošasti koja je zahvatila čitav svet, ne samo Srbiju. Država, ali i svi mi pojedinačno moramo i činimo sve da se nekako zahvalimo tim herojima današnjice za rešenost, odlučnost, postojanost u toj borbi.

Pre neki dan je u ovom visokom domu, recimo Dragan Marković Palma predsednik Jedinstvene Srbije rekao da će organizovati odlazak 1.100 radnika u Grčku i da je za to pribavio sredstva od donatora. To je svakako jedan mali jest pažnje o ljudima koji nesebično vode brigu o zdravlju naših građana.

Međutim, ovih dana u medijima možemo videti najavu pojedinih članova Kriznog štaba koji govore o neophodnosti pooštravanja mera za borbu protiv trenutne epidemiološke situacije, a usled povećanja broja zaraženih od korone. U ovim izjavama se pominje zatvaranje kafića, restorana i ugostiteljskih objekata koji u najvećoj meri poštuju propisane epidemiološke mere. Sa druge strane možemo videti, rekao bih neshvatljive prizore na Kopaoniku, na Zlatiboru, kao i tajne korona žurke u pojedinim noćnim klubovima.

Moje pitanje je – može li Krizni štab doneti mere koje će malo preciznije gađati glavne izvore zaraze, mere koje će biti malo više konkretizovane, a malo manje generalizovane i opšte? Naime, ugostiteljski objekti koji poštuju sve propisane epidemiološke mere postaju u neku ruku žrtve neodgovornog ponašanja na onim mestima koje svi mi danas prepoznajemo kao glavne izvore zaraze. Imam utisak da ako bi krizni štab donosio malo preciznije mere da bi rezultati u borbi bili još uspešniji, a da bi građani bili zadovoljniji.

Poštovani ministre Lončar, nadam se da će sutra Krizni štab doneti jednu mudru odluku koja će voditi računa o svim aspektima kako zdravstvenim, tako i o životu ljudi, radu i tako dalje.

Što se tiče JS borba za očuvanje teritorijalnog integriteta jeste jedan od najvažnijih borbi koju naša država vodi danas, naravno, uz podizanje ekonomije i očuvanja zdravlja ljudi. Znamo da nije usvojen izveštaj za Srbiju, ali smo pričali o izveštaju koji je juče usvojen za Kosovo gde su provučene neke stvari koje su neprihvatljive za Republiku Srbiju.

Postavio bih ovde pitanje ministru Ružiću. Naš obrazovni sistem je u prethodnih godinu dana bio pred velikim izazovom, izazovom funkcionisanja tog jako obimnog sistema u uslovima pandemije. Smatram da je taj sistem pokazao da je žilav. Taj sistem je pokazao da je adaptivan, prilagodljiv i da uz sve probleme naše škole postižu one proklamovane obrazovne ishode i ciljeve, a da naše škole nisu prepoznate kao mesta velikog rizika od zaražavanja. To je vrlo važno.

Ono što je trenutno veliki posao Ministarstva prosvete, pretpostavljam sada je vreme za to, to je priprema obrazovnog sistema za izvođenje završnog ispita, naravno i prijemnih ispita na fakultet, odnosno upis učenika u srednje škole i na fakultete. Moje pitanje prema vama jeste – u kojoj fazi je taj proces i šta Ministarstvo radi po tim pitanjima?

Kratko bih samo za ministarku privrede, gospođu Atanasković, kao iskusni privrednik, dugogodišnji, jako uspešan privrednik, imam jedno pitanje za vas. Holding fabrika kablova u Jagodini je već tri godine u procesu tzv. UPPR i fabrika kablova, znate da je decenijama bila zamajac razvoja ne samo Jagodine, Pomoravlja već čitave Srbije, baš kao što je to i „Prva petoletka“. Moje pitanje prema vama i vašem ministarstvu jeste – da li vaše ministarstvo prati situaciju vezano za trenutno stanje u fabrici kablova i da li postoji mogućnost pomoći za revitalizaciju te fabrike? Fabrika kablova i danas ima veliki potencijal, ima i dobar proizvodni program, ima nekoliko stotina zaposlenih ljudi.

Javnost u Jagodini je jako zainteresovana, jer nema stanovnika Jagodine kome neko ili ne radi ili nije radio u fabrici kablova. U tom smislu znamo da je fabrici likvidnost najveći problem i da li se radi na nekom od modela. Da li je to neki investicioni fond? Da li je to neka druga vrsta investiranja ili partnerstva kako bi se ta fabrika ponovo vratila na onaj put na kome je nekada bila. Hvala vam.

Hvala na iscrpljenim i temeljnim odgovorima. Četiri pitanja koja sam postavio, otprilike, pokazuju i četiri najveća izazova u kojima se u ovom trenutku nalazi država Srbija, a to je očuvanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta, i ta naša pravedna borba koju vodimo i koja je, naravno, pod velikim iskušenjima, ali je to borba koju moramo da nastavimo da vodimo i za šta se mi iz Jedinstvene Srbije jako puno zalažemo.
Druga stvar je, naravno, očuvanje zdravlja nacije i nalaženje tog optimalnog balansa između mera koje su neophodne da se sprovode kako bi očuvali zdravlje stanovništva i one druge stvari koja se zove normalni život, ekonomija, privreda i tako dalje.
Treća stvar koja je jako važna jeste, naravno, obrazovanje, koje je takođe bilo pod velikim izazovima u vreme kovida i mislim da smo uspešno prošli ovu godinu i da obrazovanje, jednostavno, nije smelo, hajde da kažem laički, pasti, iz prostog razloga što bi tada oštetili čitave generacije i mislim da smo i taj posao dobro obavili.
Naravno, četvrta važna stvar je i privreda i razvoj privrede i ekonomije. Mislim da su to prioriteti za koje će, naravno, država i od Jedinstvene Srbije dobiti maksimalnu podršku.
Hvala.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministre Vulin, dame i gospodo narodni poslanici, danas na dnevnom redu imamo tri sporazuma: Sporazum o prosvetnoj, kulturnoj i sportskoj saradnji Srbije i Sjedinjenih Meksičkih Država i dva, rekao bih, sporazuma jako važna za bezbednost naše zemlje, a to su Sporazum sa EU o akciji i aktivnostima Agencije za graničnu i obalsku stražu, poznatije kao Fronteks, i Sporazum Vlade Republike Srbije i Vlade Severne Makedonije o borbi protiv krijumčarenja ljudi, poznatije kao trafiking.

Sve ove tri tačke, makar za pomalo, poboljšavaju spoljno političku poziciju naše zemlje, poboljšavaju bezbednosnu situaciju naše zemlje i, naravno, razvijaju prosvetni, kulturni i sve druge aspekte saradnje sa drugim državama. Zato će poslanička grupa Jedinstvene Srbije u Danu za glasanje podržati sva tri ova sporazuma.

Naravno, prva od ove tri tačke dnevnog reda jeste Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Sjedinjenih Meksičkih Država o saradnji u sferama prosvete ili obrazovanja, kulture i sporta. Naime, Meksiko je u svakom smislu jedna velika država, ona ima nešto manje od dva miliona kilometara kvadratnih i po tome je na trinaestom mestu u svetu. Sa 125 miliona stanovnika, Meksiko je po veličini jedanaesta država u svetu. Prema BDP-u, Meksiko je četrnaesta globalna ekonomija sveta, a po paritetu kupovne moći nalazi se na jedanaestom mestu.

Prema podacima Svetske turističke organizacije, Meksiko je država koju najviše turista poseti u toku godine u Latinskoj Americi, a u svetu je po tom parametru na desetom mestu. Naravno da tome značajno doprinose i brojni prirodni i kulturni lokaliteti Meksika koje je UNESKO uvrstio u svoju svetsku kulturnu baštinu, a takvih je 31 lokalitet i po tome je Meksiko prvi u Americi, a na šestom mestu u svetu.

Naravno, najvažnije je da je Meksiko država koja nije priznala nezavisnost naše južne pokrajine Kosovo i Metohija. To je jedan od važnih razloga zašto trebamo i moramo da razvijamo saradnju sa Meksikom i sa državama poput Meksika.

Naime, Srbija kao ozbiljna država mora da uspostavlja najbolje moguće odnose ne samo zbog toga što Meksiko nije priznao Kosovo, već zato što u trenutnoj geopolitičkoj situaciji Srbija mora imati što bolje bilateralne odnose sa državama širom sveta.

Znate, u međunarodnoj politici nema ljubavi, samo interes. Srbija mora pronaći sve one države sa kojima deli zajednički interes ili bar sa kojima se interesi ne kose i širiti svaki oblik saradnje sa takvim državama, jer samo na taj način Srbija će jačati, putem te bilateralne saradnje, svoju geopolitičku poziciju i Srbija će moći jače, snažnije i bolje da nastavi svoju pravednu borbu za očuvanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta naše države.

Naravno, to je i način da jačamo i svoju ekonomiju i svaku drugu oblast društvenog života. Neko će reći Meksiko je daleko. Međutim, to je razmišljanje iz 19. veka. Danas, razvoj informacionih tehnologija, razvojem saobraćaja i transporta ne postoji nedostupno, nepristupačno i daleko mesto na planeti.

Država kao Meksiko je država velikog kulturnog nasleđa, ima preko 30.000 arheoloških lokaliteta, u Meksiku se govori čak 68 zvaničnih jezika. Meksiko je nekada bio zemlja Olmeka, Asteka i Maja, a danas je najmoćniji predstavnik Latinske Amerike. Meksiko je zemlja koja ima i razvija snažan svoj obrazovni sistem, kao neko ko se bavi obrazovanjem, pratio sam i to. Meksiko ima obavezno osnovno obrazovanje u trajanju od šest godina, od šeste do 12 godine života dece, ima srednju školu u trajanju od tri godine, ima dve vrste srednjih škola, ima primariju, tzv. srednje stručno obrazovanje i ima sekundariju ili srednje stručno obrazovanje i preparatoriju, to je srednja škola koja školuje učenike za i priprema ih za fakultet i univerzitet.

Univerziteti Meksika i fakulteti prate tradiciju svog severnog suseda SAD i dobro su kotirani na svetskim listama univerziteta. Meksiko je država izuzetno jakih medija. Meksiko je država i sporta, naročito, fudbala. Sve ovo pomenuto ide u prilog sporazumu između Meksika i Srbije, putem razmene učenika i studenata, pomoću naučne, prosvetne, kulturne saradnje, jačaćemo i političke i ekonomske veze sa ovom zemljom koja možda jeste kilometrima daleko, ali po mentalitetu jako bliska.

Meksiko ima Čičanicu, Teotihuan, Palenku, Srbija ima Gračanicu, Studenicu, Manasiju, Sopoćane. Srbija ima Ivu Andrića, Meksiko ima Oktavija Paza. Meksiko ima marijače, ima Karlosa Santanu. Srbija ima foklor, ima Gorana Bregovića. Meksiko ima jako poznate tevenovele, ali bogami u poslednje vreme i srpska produkcija ubrzanim korakom stižete tu meksičku, imamo naravno i razvijenu filmsku industriju. Tako da Srbija i Meksiko imaju jedni drugima šta da ponude i to ne samo u oblastima koja tretira ovaj sporazum, već i u brojnim drugim oblastima, kao što je ekonomija, kao što je spoljna politika itd.

U svakom slučaju i ovaj sporazum je dobar i pričajući o ovakvim sporazumima uvek smo naglasili da mi iz JS smatramo da svaki od ovakvih sporazuma po malo, makar za milimetar jača spoljnopolitičku poziciju Srbije u svetu i zato ćemo ovaj sporazum podržati.

Drugi sporazum koji je danas na dnevnom redu jeste Sporazum sa EU, o akcijama i aktivnostima Evropske agencije za graničnu i obalsku stražu, poznatije kao Fronteks. Taj sporazum je potpisan ako se ne varam novembra prošle 2019. godine i mi danas trebamo da potvrdimo taj sporazum. Ovaj sporazum naravno omogućava Fronteksu da pomaže Srbiji u upravljanju granica prema državama EU, da sprovodi zajedničke akcije, da organizuje zajedničke operativne timove i da vrši sve te aktivnosti sa kojima se država Srbija složi.

Naravno da je ovo važno, jer pričali smo skoro o Sporazumu sa Severnom Makedonijom o ilegalnom prelasku migranata. Ova tačka vezana je i sa sledećom tačkom dnevnog reda, a to je Sporazum sa Severnom Makedonijom o sprečavanju trgovinom ljudima, jer jedna i druga aktivnost vrlo često su vezane za granične prelaze, za ilegalne prelaske granica i zato svaka pomoć u kontroli granica i sprečavanju ovakvih neželjenih aktivnosti jeste poželjna i dobro za državu Srbiju.

Migrantska kriza kao što je već rečeno traje i dalje. Nije onog intenziteta kao što je bila 2015. godine, ali svakako da i dalje traje i da u tom smislu ovakva saradnja između naših vlasti i Fronteksa jeste vrlo značajna, pogotovo ako imamo u vidu da je od 2015. godine do danas preko Srbije prešlo više od milion migranata i ako imao u vidu činjenicu da u 19 prihvatnih centara danas u Srbiji boravi oko šest hiljada migranta, od čega je 660 dece.

Naravno, da ovaj sporazum jeste pre svega bezbednosni sporazum ali je i sporazum koji ima uticaj i na ekonomiju i na druge segmente društva ali svakako sporazum sa EU, svaka vrsta sporazuma sa EU pomalo, kako da kažem, približava Srbiju EU, tom cilju koji smo proklamovali u našoj zvaničnoj politici.

Što se tiče treće tačke dnevnog reda, sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Severne Makedonije o sprečavanju trgovine ljudima, trgovina ljudima je veliki globalni svetski problem. Prema definicije UN to znači vrbovanje, prevoz, transfer, smeštaj ili prihvat lica, upotrebom pretnje ili upotrebom sile a u svrhu eksploatacije. Razlozi pojave su različite pored ličnih pojedine osobe, posebno žene u položaju trafikinga, dolaze iz razloga nezaposlenosti, siromaštva, nedostatka obrazovanja i tako dalje. Godišnje u svetu oko dva miliona i 400 hiljada ljudi postaju žrtve trgovine ljudima, a trgovci ljudima godišnje ostvaruju profit od preko tri milijarde dolara.

Novi izveštaj Međunarodne organizacije za migracije pokazuje da 120.000 žena svake godine biva trafikovano u zemlje EU i najveći broj od tih 120.000 u EU ulaze preko Balkana. Šta to znači? To znači da su Srbija i Makedonija zemlje u kojima žrtve trafikinga budu u tranzitu, ali ne samo u tranzitu osim što su tranzitne često su i Srbija i Makedonija i države destinacije ali i države porekla žrtava trafikinga.

Samo da kažem da je u Srbiji 2018. godine identifikovano 76 žrtava trgovine ljudima, od čega su čak 34 žene i 18 deteta. Najčešće kada su u pitanju žene to su državljani stranog porekla iz Moldavije, Rumunije i Ukrajine. Država Srbija je rešila da trafiking ili trgovinu ljudi kroz svoje pravne okvire, naime, član 388. Krivičnog zakona tretira ovo pitanje, a taj član 388. je inkorporiran i u Zakon o sprečavanju trgovine ljudima gde se u tački 4. gde se taksativno navode krivična dela koja tretira taj zakon, u članu 4. tačka 17) jasno i precizno se navodi i trgovina ljudima kao krivično delo.

Država Srbija je uradila još dosta toga po pitanju sprečavanja trgovine ljudima. Naime 2017. godine usvojena je Strategija borbe za sprečavanje trgovine ljudima. Te 2017. godine je formiran i Savet za borbu protiv trgovine ljudima. Rekoh, trgovina ljudima je globalni fenomen i pogađa sve zemlje, ne samo siromašne, ne samo zemlje u teškoj ekonomskoj situaciji koje su najčešće zemlje porekla žrtava trafikinga ili zemlje u tranziciji, ona takođe pogađa i zemlje koje su destinacija. To su one razvijenije, bogate zemlje u koje najčešće završavaju žrtve trafikinga.

Cilj trgovine ljudima je ostvarivanje zarade ili neke druge koristi kroz eksploataciju, bilo da se radi o seksualnoj eksploataciji ili nekoj drugoj vrsti eksploatacije.

Koji su najčešći oblici trgovine ljudima? Najčešći oblici trgovine ljudima su seksualna eksploatacija, prinudna prostitucija, zatim prinudni rad, prinudno prosjačenje, prinudno vršenje krivičnih dela, trgovina organima, prinudni rad u kući ili prinudni brakovi.

Naravno, da je ovo krivično delo i ova nepoželjna društvena pojava važna i borba protiv nje je jako važna, pre svega u pitanju je sfera elementarnih ljudskih prava, dostojanstva i slobode i s obzirom da se JS zalaže za te vrednosti mi ćemo i ovu tačku dnevnog reda podržati u danu za glasanje.

Da zaključim na kraju. Sva tri sporazuma, makar za malo, poboljšavaju spoljnopolitičku bezbednosnu, ekonomsku i svaku drugu poziciju naše zemlje i poslanička grupa JS će dati podršku ovim zakonima.

Hvala.

Poštovani predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, poznato je da je osamdesetih i devedesetih godina Holding industrija kablova - Jagodina bila jedan od zamajaca privrednog razvoja ne samo Jagodine i ne samo Pomoravlja, već jedan od najznačajnijih privrednih subjekata u Srbiji.

Krajem osamdesetih godina, početkom devedesetih u Holding industriji kablova radilo je skoro 10.000 radnika. Naravno, zbog svih dešavanja u našoj zemlji i okruženju, holding industrija kablova je zapala u ekonomske probleme i danas u industriji kablova radi nekoliko stotina radnika.

Mi kao poslanička grupa JS obratili su nam se radnici, odnosno udruženje radnika akcionara Holding industrije kablova – Jagodina, koja broji 2.500 članova i to udruženje je pokušavalo zadnjih godina i obraćalo se raznim institucijama od Privrednog suda u Kragujevcu, preko Ministarstva privrede, do Vlade Republike Srbije, kako bi našli put za ostvarenje prava stečenih iz radnog odnosa, radeći u Holding industriji kablova „Kablovi“ u Jagodini.

Tako da ću kao narodni poslanik iz Jagodine, prosto, želim da postavim pitanje Vladi Republike Srbije i da vidimo koji je to način, odnosno pitanje prvo je koji je organ, institucija, nadležan za sprovođenje UPPR, odnosno unapred pripremljenog plana i programa privatizacije Holding industrije kablova – Jagodine, koji je usvojen pre tri godine?

Drugo pitanje je kom organu, instituciji se radnici Holding industrije kablova – Jagodina treba da obrate u cilju zaštite svojih stečenih prava po osnovu radnog odnosa u ovom nekada veoma važnom i značajnom preduzeću?

Ovom prilikom bih samo hteo da kažem da se radi o više od 2.500 ljudi i da oni, prosto, traže odgovor koji je to put da oni ostvare svoja stečena prava. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministri, dame i gospodo narodni poslanici, danas na dnevnom redu imamo zakon o izmenama i dopunama Zakona o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu.

Obzirom da smo ovaj zakon doneli 29. februara 2020. godine, da je stupio na snagu 11. marta 2020. godine i da će sa njegovom primenom krenuti 12. marta 2021. godine, JS je glasala i za taj zakon, pa će u danu za glasanje i glasati za ove izmene i dopune zakona.

Naime, mi iz JS smatramo da su korupcija i kriminal rak rana svakog društva, da nema društvenog i ekonomskog razvoja, da nema kvalitetnih direktnih stranih investicija, da nema novih radnih mesta bez beskompromisne i oštre borbe protiv kriminala i korupcije. Zato podržavamo ovaj antikoruptivni zakon.

Sama potreba o ispitivanju porekla imovine tesno je povezana sa korupcijom, sa utajom poreza i sa kriminalom. Korupcija je stara pojava, otprilike pojava korupcije se vezuje za prvi organizovani oblik društva, odnosno pojava korupcije se javlja sa pojavom države. Poznata je još u antičkoj eri, pa je samim tim definisana i u rimskom pravu.

Najpoznatija hrišćanska molitva „Oče naš“ kaže – ne dovedi me u iskušenje. Mislim da ništa slikovitije ne prikazuje stanje pojedinca koji je u prilici da ubere nešto od nedozvoljenog voća ili zabranjenog voća.

Korupcija je bila raširena i u Otomanskom carstvu. O tome govori i deseterac u narodnoj pesmi, koji kaže – dade Marko tri tovara zlata, pa povede sirotinju raju, govoreći o korupciji tadašnjih turskih nameštenika. Nažalost, iako je tretirana kao negativna, kao loša društvena pojava, korupcija je kroz istoriju prihvatana i tretirana kao nužno zlo.

Prema važećoj zakonskoj regulativi definisanoj u Zakonu o sprečavanju korupcije i Agencije za sprečavanje korupcije, korupcija se definiše kao odnos koji se zasniva na zloupotrebi službenog ili društvenog položaja i uticaja u privatnom ili javnom sektoru, a sa ciljem sticanja lične koristi ili koristi za nekog drugog.

Ovde je jako važno što zakon ne ograničava korupciju samo na javni sektor o kome se ovde najviše priča, već i na privatni sektor. Sam predsednik JS, Dragan Marković Palma je više puta u ovom visokom domu isticao da postoje firme, kompanije koje se bave stalnim apliciranjem na tenderima, a zauzvrat traže određenu finansijsku nadoknadu kako bi se ili povukli iz tenderske trke ili kako se ne bi žalili na tendersku proceduru i time produžili proces ugovaranja i započinjanja poslova.

Naravno, nisu sve sredine jednako pogodne za razvoj korupcije. Mi možemo u različitim lokalnim sredinama i lokalnim zajednicama videti nekoliko različitih modela ponašanja. Imamo zajednicu domaćinskog mentaliteta, zajednicu u kojoj se poštuju prihvaćena pravila ponašanja i norme običajnog prava. Imamo suprotnu situaciju zajednicu bez domaćinskog mentaliteta gde se te norme ponašanja ne poštuju i imamo zajednicu u vreme tranzicije, to je zajednica u međuprostoru, odnosno međuvremenu između dva sistema ili dve vlasti.

Najmanje korupcije se, naravno, može razviti u modelu ponašanja u zajednici u kojoj vlada domaćinski moral, jer domaćinski moral podrazumeva poštovanje rada i radom stečenih vrednosti. Jednostavno postoji izreka – nema hleba bez motike. Domaćinski moral podrazumeva poštovanje izgovorene i date reči. Postoji izreka – čovek se za reč vezuje, a volovi za rogove. Obaveza domaćina je i briga o porodici i domaćin nikada neće staviti porodicu u rizičnu situaciju. Svakako je korupcija jedna od tih rizičnih situacija i da ne bi stavio svoju porodicu na stub srama domaćin nikada neće pribeći tom načinu i tom obliku društvenog ponašanja.

Zato mi iz Jedinstvene Srbije se borimo za očuvanje upravo ovakvog domaćinskog modela ponašanja u kome se čuvaju i neguju prihvaćena pravila ponašanja i norme običajnog prava. Upravo zato naš slogan se ne menja od formiranja stranke i glasi – domaćinski.

Koliko traje korupcija toliko traje i borba protiv te socijalno devijantne i društveno-ekonomski veoma štetne pojave. Naravno da lanac korupcije nikada ne može u potpunosti biti prekinut, ali svakako je neophodna borba kako bi se ova društveno nepoželjna pojava svela na neki minimum, odnosno na što manju meru.

U tom smislu, mi iz Jedinstvene Srbije ćemo bezrezervno podržati svaki vid antikoruptivne borbe, kako kroz ovakve antikoruptivne zakone, tako i kroz brojne akcije državnih organa na suzbijanju i sprečavanju korupcije. Smatramo da ne treba i da neće niko biti zaštićen od postupka kontrole porekla imovine, jer na taj način dajemo najveći doprinos suzbijanju ove devastirajuće pojave.

Još jednom, mi iz Jedinstvene Srbije ćemo u danu za glasanje glasati za ovaj zakon zato što smatramo da uz očuvanje teritorijalnog integriteta, suvereniteta i ekonomskog jačanja naše države jedan od važnih i najvažnijih zadataka jeste borba protiv kriminala i korupcije. Hvala.

Zahvaljujem, poštovana predsedavajuća.

Dame i gospodo narodni poslanici, danas na dnevnom redu imamo dva predloga autentičnog tumačenja, dva člana u dva različita zakona. Konkretno, imamo predlog autentičnog tumačenja člana 64. stav 1. Zakona o visokom obrazovanju i imamo Predlog autentičnog tumačenja člana 2. stav 1. tačka 3) Zakona o sprečavanju korupcije.

Što se tiče člana 64. stav 1. Zakona o visokom obrazovanju, njegova suština jeste u stvari da taj član definiše ko može biti biran za organ poslovođenja visokoobrazovnih ustanova, odnosno ko može biti biran za rektora univerziteta, dekana fakulteta, predsednika akademije ili direktora visokoškolske ustanove.

Naime, mi danas razmatramo da li profesori koji su ispunili uslov za penziju, koji su napunili 65 godina života i minimum 15 godina radnog staža, a kojima je po članu 93. Zakona o visokom obrazovanju produžen rad na fakultetu zarad potrebe fakulteta ili visoke škole, odnosno visokoobrazovne ustanove, da li oni mogu biti birani za organ poslovođenja. Jasno je da član 64. Zakona o visokom obrazovanju kaže da za organ poslovođenja može biti biran onaj ko je u radnom odnosu u visokoobrazovnoj ustanovi sa punim radnim vremenom i na neodređeno vreme. Ovi ljudi su birani na određeno vreme, odnosno na dve godine sa mogućnošću reizbora i oni ne potpadaju pod ovu kategoriju.

Međutim, pitanje rukovođenja visokoškolskim ustanovama jeste usko povezano sa pitanjem kvaliteta našeg visokog obrazovanja i kvalitet naših visokoškolskih ustanova često je predmet polemika u javnosti.

Polemike, kao i svaka polemika ima suprotstavljene stavove i najčešće stavove koji su skloni uopštavanju, generalizaciji i pre svega vođeni su više željom da se stekne neki politički poen ili pažnja javnosti nego što se zaista želelo doći do kritičkih i objektivnih analiza.

Nijedan obrazovni sistem na svetu nije idealan, pogotovo u današnjem svetu kada brzina kojom se menjaju i akumuliraju znanja i brzina kojom se razvija tehnologija iziskuju od obrazovnog sistema da bude jako dinamičan.

Naime, više puta sam ovde već govorio da obrazovni sistem ne sme da bude puki pratilac tih procesa i brzih promena u svetu, već mora upravo biti njihov zamajac. Obrazovanje jednostavno mora predvideti pravac i brzinu naučno-tehnološkog razvoja i akumulaciju znanja više godina unapred, jer obrazovanje je proces koji traje i jedan mladi čovek koji danas počinje sa obrazovanjem iz tog obrazovnog procesa kao završni, finalni proizvod izaći će tek za deceniju ili deceniju i po.

Odmah da ispravim sam sebe. Nekada je učenik ili student iz obrazovnog sistema izlazio kao finalni proizvod. Nekada je student sa svojim stečenim znanjima mogao uz neznatne izmene i usavršavanja odgovoriti zahtevima posla tokom čitavog svog radnog veka. Danas kada se taj nivo znanja se udvostručuje na svakih 18 meseci, samim tim i trajnost znanja je kraća i upotrebljivost znanja se meri godinama i mesecima, a zastareva još brže. Danas iz škole i fakulteta treba da izlaze učenici i studenti, da tako kažem, kao polu proizvod jer se znanje i tehnologija toliko brzo menjaju da je celoživotno učenje imperativ današnjice.

Današnji studenti završnih godina fakulteta i visokih škola su rođeni 1998, 1999. godine. Tada nije bilo ni „Fejsbuka“, ni „Jutjuba“, tada da biste preuzeli jedan megabajt podataka trebala vam je čitava večnost, danas samo delić sekunde.

Kao što sam već rekao, znanje se danas uvećava eksponencijalno, a zastareva još brže. Još je Rabindranat Tagora u prvoj polovini 20. veka rekao – nemojte limitirati decu samo onim što ste naučili, jer deca su rođena u drugom vremenu. Ova istina s početka, u prvoj polovini 20. veka nikada nije dobila više na značenju nego danas.

Obrazovni sistem i njegovi činioci kao što su profesori moraju se jako brzo adaptirati na izazove novih, nadolazećih vremena i novih generacija studenata koji i te kako prate te trendove. Zato stalno i celoživotno učenje, stalno prilagođavanje zahtevima vremena, privrede, ljudskim potrebama jesu jaki izazovi za formalno obrazovanje.

U svetu danas se javlja sve više pojedinaca koji se okreću tzv. neformalnom obrazovanju, jer formalno obrazovanje vide kao kočnicu u svom profesionalnom razvoju. Naravno, ja nisam neko ko će svakako staviti neformalno ispred formalnog obrazovanja, jer neformalno obrazovanje ima, ako ne više, najmanje jednu veliku manu, a to je da nije sistematično, ali profesori danas više ne smeju biti samo predavači, već oni moraju da podstiču i usmeravaju studente učenju i centar tog celoživotnog učenja mora biti, kako bih rekao, prioritet.

Još je Plutarh davno rekao – um nije sud koji treba napuniti, već je vatra koju treba rasplamsati. To mora biti vodilja za svakog uspešnog i dobrog profesora, za svaki uspešan i dobar univerzitet ili fakultet.

Gde je naše visoko obrazovanje danas? Kakav je njegov kvalitet? Već sam napomenuo da se o tome vodi rasprava i da je često ta rasprava sklona uopštavanju i generalizaciji. Naše visoko obrazovanje ima jako dobrih strana koji ga stavljaju u sam vrh, ali i nedostataka koje u narednom periodu moramo otkloniti. U tom smislu i vidim inicijativu da se izmeni postojeći Zakon o visokom obrazovanju.

Naši univerziteti moraju biti otvoreniji za potrebe privrede, moraju se više okrenuti učenju veština, a ne samo biti mesta akumuliranja teoretskih znanja. Uvođenje dualnog sistema u visoko obrazovanje znatno će pomoći podizanju ugleda visoko školskih ustanova. Naši univerziteta i fakulteti moraju biti otvoreniji prema spolja, otvoreniji za predloge, sugestije. Spremniji da čuju potrebe privrede, društva, države, da budu otvoreni i za kritike javnosti.

Naime, nezavisnost univerziteta mora biti shvaćena kao sloboda u kreativnosti, sloboda u istraživanju, sloboda u stvaranju naučnih kadrova i novih naučnih postignuća. Ali, sloboda univerziteta nikako ne sme biti shvaćena kao štit ili kao zakon iza koga bi se krila inertnost, učmalost, samodovoljnost ili ne daj bože samo kao prilika za dobar biznis.

U sistemu visokog školstva imamo sjajne primere školovanja kadrova o koje se otimaju sve države sveta i takve ustanove moramo kao država maksimalno podržati ali i zaštiti se od odliva kvalitetnih naučnih kadrova u koje država kroz proces njihovog obrazovanja uložila jako puno. Da ne bi najstručniji kadrovi odlazili u druge države mora se napraviti sistem koji će privući te ljude da svoj maksimum daju ovde, našoj privredi, našoj nauci, našem društvu, našoj državi.

Naravno, imamo i pojedine loše primere i moramo se posvetiti poboljšanju sistem visokog obrazovanja pre svega poboljšanju procesa samovrednovanja, spoljašnjeg vrednovanja i u procesu akreditacije visokoškolskih ustanova kako bu učinili sve da podignemo kvalitet svih naših visokoobrazovnih ustanova.

U tom smislu i vidim i ovo tumačenje člana 64. Zakona o visokom obrazovanju kao priliku da se u rukovođenju visokoškolskim ustanovama pruži prilika pre svega mladim, kvalitetnim kadrovima koji su otvoreni za izazove koje pred njih zahteva današnje vreme.

Što se tiče autentičnog tumačenja člana 2. stav 1. tačka 3. Zakona o sprečavanju korupcije, to tumačenje se odnosi na lica na koje se odnosi odredba javni funkcionere.

Naime, ovu odredbu treba razumeti tako da se odnosi i primenjuje na lica koja su neposredno birana od strane naroda, od stane Narodne skupštine, predsednika Republike, Skupštine AP, Vlade AP i onih relevantnih pravosudnih organa da ih ne nabrajam, koji daju i predlažu javne funkcionere.

Ova odredba zakona je jasna i ovo tumačenje po prilično jasno i mi iz JS smo podržali Zakon o sprečavanju korupcije iz razloga što je temelj politike JS da se javna sredstva što više usmeravaju na građane i da transparentnost korišćenja javnih sredstava mora biti maksimalna i podložna kontroli.

U tom smislu poslanička grupa JS danas će, u vreme glasanja, podržati oba ova predloga autentičnih tumačenja ovih predloga zakona. Zahvaljujem.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, danas raspravljamo o dva bilateralna sporazuma Republike Srbije, jedan sa Kraljevinom Lesoto u oblasti odbrane, a drugi sa Republikom Severnom Makedonijom u oblasti borbe protiv krijumčarenja migrantima. Mi iz JS smatramo da su oba ova sporazuma važna i trudiću se da u ovom izlaganju objasnim zašto ćemo mi kao poslanička grupa u danu za glasanje podržati ove predloge.

Naime, često možemo čuti – bogati ste koliko imate prijatelja. Mi ovde na svakom skupštinskom zasedanju razmatramo po nekoliko bilateralnih sporazuma naše države i mi gledamo to u svetlu da ovakvi sporazumi jačaju političku saradnju. Posledica političke saradnje jeste razvijanje i ekonomskih odnosa i jednostavno stvaranje sveukupnih dobrih, prijateljskih odnosa i relacija sa drugim državama. Samim tim, svakim tim sporazumom Srbija postaje sve bogatija.

Ono što je takođe jako važno jeste da u današnjem svetu, opterećenom pojačanim tenzijama, ratnim sukobima, stalnom, konstantnom pretnjom od terorizma, u svetu u kome organizovani kriminal odavno je izgubio nacionalni predznak i prevazilazi čak i regionalne okvire i dobija jednu globalnu razmeru, ovakvi sporazumi u oblasti odbrane, ovakvi sporazumi u oblasti trgovine i krijumčarenja migrantima, što spada u deo organizovanog kriminala, svakako jesu važni u procesu prevencije, suzbijanja i borbe protiv ovih negativnih procesa koji nagrizaju današnju civilizaciju.

Prvi sporazum jeste sporazum u oblasti odbrane sa Kraljevinom Lesoto, sa državom koja ima negde oko 300.000 kilometara kvadratnih, koja je, da bi poredili, veličine otprilike jedne Belgije, sa državom u kojoj živi nešto više od dva miliona stanovnika i pre svega sa državom koja se ohrabrila da stane na stranu pravde i istine, sa jednom od 18 država koje su povukle priznanje nezavisnosti naše južne pokrajine.

Tačnije, 16. oktobra 2018. godine sadašnji predsednik Narodne skupštine Republike Srbije Ivica Dačić, tada ministar inostranih poslova, primio je diplomatsku notu od tadašnjeg ministra spoljnih poslova Kraljevine Lesoto u kojoj Kraljevina Lesoto smatra da njen jedini doprinos rešenju budućeg statusa Kosova treba da bude podrška dijalogu Beograda i Prištine, a ne definisanje statusa pre nego što se dijalog završi. Stoga u toj noti stoji da je pitanje državnosti Kosova preuranjeno i da Vlada Kraljevine Lesoto se nije izjasnila po tom pitanju, niti će to učiniti sve dok dijalog traje i da će podržati ishod tog dijaloga.

Takođe, u toj diplomatskoj noti stoji da Vlada Kraljevine Lesoto istovremeno povlači sve prethodne izjave u vezi sa Kosovom, naročito one koje na bilo koji način se mogu tumačiti kao priznanje nezavisnosti Kosova, i to takođe stoji u toj noti.

Godinu dana kasnije, ako se ne varam oktobra 2019. godine, u posetu Beogradu je bio i tadašnji premijer Vlade Kraljevine Lesoto gospodin Tabane i bio je primljen od čitavog državnog vrha i negde rezultat te posete je i ovaj sporazum o kome danas pričamo, sporazum u oblasti odbrane. Ovaj sporazum podrazumeva saradnju u oblastima odbrambene i bezbednosne politike, sporazum u oblasti vojnog obrazovanja i obuke, sporazum u oblasti vojno-ekonomske saradnje, naučno-tehničke saradnje, sporazum tretira i oblast vojne medicine i veterine, kao i druge oblasti o kojima se dve strane budu saglasile.

Ovo je sporazum sa jednom prijateljskom zemljom, sa zemljom koja je u jednom za nas važnom trenutku, kao što sam rekao, se ohrabrila da stane na stranu istine i pravde i da povuče priznanje Kosova i samim tim osnaži našu borbu za ono što je, ja bih rekao, kamen temeljac, osnovni postulat politike i države Srbije, ali i jedinstvene Srbije i taj temelj politike Jedinstvene Srbije stoji u samom imenu stranke, a to je državna celovitost, odnosno integritet i suverenitet na svakom delu naše zemlje.

S obzirom na tu podršku Kraljevine Lesoto mi na ovaj sporazum gledamo jako pozitivno i naravno da ćemo u danu za glasanje podržati ovaj sporazum.

Drugi sporazum o kome danas raspravljamo jeste Sporazum sa našim južnim susedom Severnom Makedonijom, o saradnji u oblasti borbe protiv krijumčarenja migranata. Definicija organizovanog krijumčarenja migranata nalazi se i u Protokolu UN protiv krijumčarenja migranata u čijoj tački 3a. stoji da krijumčarenje migranata podrazumeva obezbeđivanje nelegalnog ulaska u državu članicu za neko lice koje nije državljanin, ili nema mesto boravka i prebivalište, a radi sticanja direktne ili indirektne finansijske ili druge materijalne koristi.

Naravno, ovaj Sporazum sa Severnom Makedonijom, osim što se oslanja na zakonodavstva dve države Srbije i Severne Makedonije, svoje uporište nalazi i u ovom Protokolu UN koji u tački 10. kaže da države potpisnice naročito one sa zajedničkim granicama i one koje su locirane na putevima na kojima se vrši krijumčarenje migranata, u cilju postizanja ciljeva protokola, razmenjivaće međusobno u skladu sa svojim domaćim pravnim i administrativnim sistemom relevantne informacije o pitanjima kao što su identitet i metoda organizacija i grupa za organizovani kriminal za koje se zna ili se sumnja da su angažovane u radnjama krijumčarenja migranata, koje su to tačke i odredišta i rute, prevoznika i prevoznih sredstava i drugih informacija koje bi pomogle u borbi protiv organizovanog krijumčarenja migranata. To je deo organizovanog kriminala koji je uzeo maha i koji ima velike razmere svuda u svetu.

Republika Srbija i Severna Makedonija se nalaze na jednom od glavnih pravaca migranata iz ratom zahvaćenih područja Bliskog istoka, Južne Azije. Moram da kažem da migrantska kriza nije počela 2011. godine, kada je to proglasila EU. Znači, migrantska kriza i ta kretanja i procesu su postojali i pre 2011. godine, ali se nije ni završila 2019. godine, kada je EU rekla da je završena migranstka kriza. Taj proces, kao što vidimo, traje i danas. Naravno da je vrhunac krize bio 2015. godine, kada je više od milion migranata ušlo u Evropu preko Mediterana i preko jugoistočne Evrope, odnosno Balkana, odnosno preko država na Balkanu, među kojima je i Srbija, a ovaj proces je posle počeo da se smanjuje i jenjava, tako da, je 2019. godine, po podacima Eurostata, u Evropu ušlo oko 219.000 migranata.

Zemlja u koju je najviše migranata ušlo jesu Nemačka, Mađarska, Švedska i Austrija. Od te 2011. godine najviše migranata je otišlo iz Sirije, oko šest miliona, zatim, naravno, početkom ratnih sukoba u Siriji 2011. godine, ti migranti su se najviše smestili u okolnim zemljama, pre svega u Turskoj, negde oko 3,6 miliona ih ima sada, zatim, u Libanu, Jordanu, Egiptu, ali i u EU. Znači, migranata ima najviše Turska 3,6, a u Evropi 1,1 milion je došao u Nemačku.

Što se države Srbije tiče, od 2015. godine do danas preko Srbije je prošlo nešto više od milion migranata. U 19 prihvatnih centara za azil, na teritoriji naše države trenutno boravi oko šest hiljada migranata, oko 660 je dece. Polovina ovih migranata dolazi iz Sirije, Avganistana i Bangladeša. Procena je da van prihvatnih centara boravi još oko hiljadu migranata.

Moram ovom prilikom da naglasim da u ogromnoj većini njih Srbija predstavlja usputnu stanicu i da su dezinformacije kako će ih Srbija ovde smestiti, integrisati i da su te dezinformacije plod čiste fikcije. Tome u prilog ide i činjenica da je međunarodnu zaštitu u Srbiji dobilo svega 28 lica u prošloj godini, u 2019. godini. Međutim svedoci smo činjenica da prisustvo migranata povećava stepen nervoze među građanima u krajevima gde se nalaze prihvatni centri, što zbog sporadičnih incidenata od strane migranata, što zbog dezinformacija koje se čini mi se tendenciozno šire po ovom pitanju. Iza tih dezinformacija najčešće stoji želja za sticanjem političke pažnje pojedinih političkih i interesnih struktura.

Država Srbija je do sada dobro upravljala migrantskom krizom i čini mi se da je našla dobar balans između očuvanja bezbednosti naših građana u oblastima u kojima se migranti prisutni sa jedne strane i želje države Srbije da se migrantima tokom njihovog boravka u Srbiji obezbede uslovi u skladu sa svim međunarodnim pravima i konvencijama o zaštiti ljudskih prava i tako dalje.

Naravno, cilj svih ovih migranta jeste ulazak u zemlje EU pre svega u Nemačku i oni su na taj krajnje neizvestan i opasan put, nesiguran put krenuli upravo sa tim ciljem da uđu u države EU. U toj situaciji oni ljudi koji su van zakoni videli su priliku da dobro zarade na nesreći ljudi koji žele da se dokopaju boljeg života bežeći od svojih ratom zahvaćenih područja. Tako su stvorene organizovane kriminalne grupe koje se bave ilegalnim krijumčarenjem migrantima i to je zaista veliki nelegalni posao danas, ne kod nas nego i u svetu.

Ako imamo u vidu činjenicu da je negde oko 79 miliona prisilno raseljenih lica u svetu, što je negde skoro jedan posto svetske populacije, onda možemo videti koje su razmere tog nelegalnog, tog krijumčarenja migranta. Republika Srbija vodi borbu u sprečavanju tog krijumčarenja. Imali smo priliku već u decembru, sredinom decembra, odnosno ako se ne varam 22. decembra je uhapšeno 12 osoba koje su učestvovale u prebacivanju 310 migranata na teritoriju Bosne i Hercegovine i Hrvatske. To je jedan veliki doprinos države Srbije u toj borbi, ali naravno da te organizovane kriminalne grupe ne deluju samo nacionalno i regionalno već su povezane sa sličnim grupama i nama susednim državama, tako da i ovaj sporazum sa Republikom Severnom Makedonijom daće značajan doprinos sprečavanju ovog vida organizovanog kriminala, odnosno sprečavanju ilegalnog krijumčarenja migranata.

Jedinstvena Srbija podržava svaki vid borbe protiv kriminala, pa i borbu protiv ilegalnog krijumčarenja migranata i tom smislu mi ćemo i ovaj sporazum u danu za glasanje rado podržati. Hvala vam.

Upravo sam to hteo reći, treća sreća.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, predstavnici Visokog saveta sudstva, danas smo u prilici da raspravljamo i biramo sudije koji se po prvi put kandiduju za nosioce pravosudnih funkcija i meni kao poslaniku je čast da mogu da podržim ove predloge i svakako će poslanička grupa Jedinstvene Srbije u danu za glasanje podržati ove predloge.

Naime, izbor sudija je jedna od ustavnih nadležnosti Narodne skupštine Republike Srbije dana Ustavom Republike Srbije u svom članu 99.

Svedoci smo da se zadnjih godina povela rasprava o tome da je možda potrebno dati veći stepen samostalnosti pravosudnim organima i nosiocima pravosudnih funkcija od Narodne skupštine Republike Srbije.

Ta rasprava se vodi nekoliko godina unazad i rezultirala je time da je Vlada Republike Srbije 2018. godine napravila nacrt amandmana za promenu Ustava u tom delu kada je u pitanju izbor pravosudnih organa i nosioca pravosudnih funkcija.

Taj nacrt je analizirala i Venecijanska komisija i dala svoje mišljenje. Mišljenje o tom nacrtu dao je i Visoki savet sudstva. Ja ne bih ovom prilikom da se bavim detaljima te rasprave u pojedinostima. Rekoh, suština je ta da je bila namera da se možda da viši stepen samostalnosti pravosudnim organima i nosiocima pravosudnih funkcija od Narodne skupštine Republike Srbije.

U zadnje vreme je više puta i sam predsednik Narodne skupštine Republike Srbije najavio mogućnost pokretanja procedure za izmenu Ustava u tom delu.

Ono što je sigurno, Jedinstvena Srbija će uzeti učešće u tom procesu, kao što uzima aktivno učešće i u svim drugim društvenim procesima, ali ja ovom prilikom moram da kažem da i sadašnji Ustav u svom članu 4. garantuje nezavisnost sudske grane vlasti i ovaj sadašnji Ustav garantuje stalnost i nepremestivost nosioca pravosudnih funkcija. Ovaj Ustav daje i ustavno pravo i nadležnost Narodnoj skupštini da bira nosioce pravosudnih funkcija i Narodna skupština jeste odraz biračke volje naroda, pa je tom analogijom i sam izbor sudija odraz te volje naroda, ali to nije suština o kojoj ja želim danas da govorim.

Naime, mi možemo ovde napraviti idealan sistem izbora pravosudnih organa i nosioca pravosudnih funkcija. Možemo obezbediti i najviši stepen autonomije istima, a da taj sistem bude obesmišljen. Zašto? Zato što sistem sam po sebi ne znači ništa bez ljudi. Šta to znači? To znači da nije sve do sistema, već je i do svakog pojedinačnog nosioca pravosudnih funkcija, do njegove stručnosti, do njegove osposobljenosti, do njegove posvećenosti poslu, do njegovih, na kraju krajeva, ličnih, moralnih nadzora i integriteta.ž

O tome sam pričao i kada smo govorili u skupštinskoj raspravi o Kodeksu ponašanja narodnih poslanika, kada sam rekao da nikakav kodeks, nikakav Poslovnik o radu ne može od nas 250 da napravi idealnim poslanicima, jer ni Kodeks, ni Poslovnik o radu ne znače ništa bez ljudi i da je mnogo toga i do ljudi, do njihove stručnosti, do njihovih moralnih i drugih kvaliteta. Tako je i kod sudija. Dobar sudija je onaj koji je posvećen zakletvi koju je dao da će da sudi po pravu, po pravdi i zakonu. Sudija koji drži do svog integriteta i do nekih opštih društvenih i moralnih načela je i do sada bio nezavistan sudija. Takav sudija će i u buduće biti nezavistan. Opet, s druge strane, oni kojih je, Bogu hvala, jako malo, koji su svoje lične ili možda političke interese stavili ispred opštih i interesa građana, države i društva, oni ni do sada nisu bili nezavisni i oni ni u jednom sistemu neće biti nezavisni, jer su se, jednostavno, vezali za lične ili neke druge interese, a ne za opšte ili za interese građana, društva i države.

Još je Ivo Andrić, čiju tablu, ploču ovde sa ponosom gledamo u ovoj skupštinskoj sali, naš Nobelovac, u svom delu „Znakovi pored puta“ napisao: „Kažu da postoji mesto pravog suda i pune pravde. To je mesto gde istina sija kao sunce koje nikad ne zalazi, gde pravda caruje“. Na pitanje skeptika – gde se nalazi i da li zaista postoji takvo mesto, on je napisao: „Ono je među nama, tu gde mi stojimo. Budi hrabar, iskren, postojan, čovekoljubiv, razuman i pravedan i takvo mesto će biti svuda gde tvoja noga zakorači i gde tvoj glas odjekuje“.

Naravno, Ivo Andrić je to mnogo lepše rekao, ono što je suština ove priče i naravno da mnogo toga zavisi i od samih nosioca pravosudnih funkcija.

Naime, Ustav Republike Srbije u svom članu 152. kaže: „Zabranjeno je političko delovanje sudija“. Mi imamo situaciju da u pojedinim političkim emisijama svako malo zovu sudiju koji tamo ne iznosi svoje pravno tumačenje i mišljenje, već iznosi politički stav i to je možda dobar primer da nije sve do sistema, nego da je do pojedinca.

Mi iz Jedinstvene Srbije smatramo da je nezavisnost sudstva centralni, osnovni postulat svakog demokratskog poretka koji se oslanja na pravni poredak.

Takođe, mi iz Jedinstvene Srbije smatramo da nezavisnost sudstva ne može i ne sme biti vrednost za sebe, sama sebi cilj i nezavisnost sudstva ne možemo posmatrati kao privilegiju jedne grane vlasti, niti smemo i možemo posmatrati kao privilegiju nosioca pravosudnih funkcija, već isključivo kao sredstvo kojim se brane ljudska prava i slobode.

Da bi postigli taj cilj – nezavisno sredstvo koje je usmereno na zaštitu ljudskih prava i sloboda, svaki od nosioca pravosudnih funkcija mora dati svoj maksimum u radu u odnosu na svoju stručnost, u odnosu na svoju posvećenost poslu, u odnosu na svoju obučenost, u odnosu na svoje najbolje ljudske karakterne crte.

Naravno da mi treba da oblikujemo, usklađujemo sistem, pa i pravosudni sistem, da ga usklađujemo sa vremenom i prostorom, da pratimo i tokove koji su aktuelni u svetu, ali to moramo da radimo, pre svega, zbog nas i zato što je to naša potreba, a ne zbog toga što nam to neko kaže da to treba da uradimo ili nameće. Zašto? Jer taj neko sa strane, ti centri svetske moći svakako će Srbiji nametnuti pravo sile, a Srbija na to pravo sile može i mora odgovoriti samo silom prava i nikako ne treba potceniti silu prava, jer je jako izdržljiva i to možemo videti na primerima i u procesu koji se dešava u našoj južnoj Pokrajini Kosovo i Metohija i u mnogim primerima unutar naše zemlje, ali i u mnogim primerima u svetu.

Da zaključim. Nema vlasti bez ljudi, pa nema ni sudske. Nema prosperiteta bez pravde i dobre politike. Jedinstvena Srbija se zalaže za Srbiju u kojoj vlada volja naroda, a ne volja pojedinaca koji žele svoju volju da nametnu narodu uz pomoć nekih sa strane. Jedinstvena Srbija se zalaže za Srbiju prosperiteta. Jedinstvena Srbija se zalaže za Srbiju pravde. Zato ćemo u danu za glasanje glasati za ove predloge. Hvala.

Uvaženi predsedniče Narodne skupštine, uvaženi ministri sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, danas govorimo o četiri zakona iz različitih oblasti društvenog života, iz oblasti informisanja, iz oblasti kinematografije i filmske produkcije, iz oblasti fiskalne politike i infrastrukture.

Odmah na početku da kažem da će poslanička grupa JS u danu za glasanje podržati sva četiri ova zakona.

Prvi na dnevnom redu svakako je zakon o dopuni Zakona o javnom medijskom servisu kojim se iza člana 62. dodaje član 62a, koji definiše delimično budžetsko finansiranje jednog od javnih medijskih servisa u Srbiji, konkretno Radio-televizije Vojvodine. S obzirom da su televizije svakako najvažniji medij danas u svetu, uvek javni servisi pobuđuju raspravu i polemiku i to nije ekskluzivitet samo Srbije, već se rasprava i polemika o javnim medijskim servisima vodi svuda u svetu, a svakako sa pozicije teorije i prakse najintrigantnije pitanje jeste pitanje finansiranja javnih medijskih servisa.

Zašto? Zato što po definiciji javnih servisa njihov imperativ nije i ne može biti dobijanje i sticanje maksimalnog profita, već prioritet u njihovom delovanju mora biti kvalitetan programski sadržaj, koji pokriva najširi spektar potreba i interesovanja građana u nekom društvu.

Naravno, jedan medijski servis po definiciji mora da pokrije teritoriju čitave države, mora da bude objektivan, da obuhvati sve grupacije i sve interese društvene i, ono što je bitno, da bude finansijski i politički nezavistan.

Otuda je i pitanje finansiranja jedno od pitanja o kojima se puno priča i mi danas rešavamo, između ostalog, i to da javni servisi imaju stalno, kontinuirano finansiranje kako bi nesmetano obavljali svoju delatnost.

Ono što je ovde bitno reći jeste da je javni servis javno dobro, kao i sva druga prirodna dobra u državi i prema njemu treba tako da se odnosimo. Koliko je važan javni servis, nije tema, pitanje samo informisanja i tog informativnog programa, dovoljno je otići u Arhivu RTS-a i videti kolikim bogatstvom ta naša kuća raspolaže i koliko svedočenja i snimaka i podataka imamo iz važnih perioda naše prošlosti.

Kažem, polemika oko finansiranja se stalno vodi, ne samo kod nas, nego svuda u svetu iz razloga što idealni, teoretski, način finansiranja javnog servisa bi bio putem dobrovoljnih priloga i tzv. izdvajanja savesnih građana koji su postigli konsenzus po tom pitanju. Naravno, stvarnost je sasvim drugačija i mi smo pitanje finansiranja javnih servisa rešili na jedan adekvatan i optimalan način.

Naravno da postoje različiti modeli u svetu. Imamo BBC kao najstariji javni medijski servis, koji je 1926. godine, kada je Velika Britanija otkupila privatne akcije te kuće, postao javni medijski servis i finansira se isključivo iz taksi i eventualno iz prodaje svog programa. Imamo slušaj španskog javnog servisa koji se uopšte ne finansira iz taksi već iz drugih izvora prihoda, a imamo nemački javni medijski servis koji je pola pola, dualno finansiranje, odnosno delom se finansira iz taksi, a delom se finansira iz svojim ekonomskih programa. Slično je i u Francuskoj i Italiji, s tim što se u Francuskoj i Italiji javni servisi manje finansiraju iz takse, a većim delom iz komercijalnih programa.

Što se tiče naših medijskih servisa i polemike koja se u društvu odvija u vezi njih, pre svega, u delu informativnog programa, svi mi imamo manje ili veće primedbe na rad RTS-a. RTS, naravno da nije idealan kao javni servis. Nije idealan ni BBC. RTS, znate, svi mi imamo kao i u fudbalu, svi mi znamo najbolji tim, znamo da sastavimo bolji tim od fudbalskog selektora, tako je i kod uređivačke politike javnog medijskog servisa, svi mi imamo manje ili veće primedbe, svi bismo mi bolje projektovali verovatno sebe kroz medijski sadržaj javnog servisa, što je opet i prirodno i ljudski, ali sa druge strane, možda je i to argument negde za nezavisnosti javnog servisa od svih grana vlasti.

Pa, evo, sinoć smo imali primedbu. Sinoć je prenos ove Skupštine prekinut zbog odbojkaške utakmice i svi smo mi pomalo tu gunđali u skupštinskim klupama. Naravno da je sport važan i naravno da ne smatramo da je loše imati prenose sportskih događaja na RTS-u, ali prosto smo smatrali da su i teme o kojima smo pričali juče takođe važne. Ali, kažem, sve to i to što smo svi mi u društvu pomalo nezadovoljni imamo primedbe na RTS, možda govori i o tome da je on, ima, da tako kažem, samostalnu i nezavisnu uređivačku politiku.

Ono što je možda osnovno pitanje kod javnih medijskih servisa jeste pitanje istinitosti, objektivnosti i poverenja, ali opet tu možemo polemisati šta je istina. Ono što ja mislim da je istina možda neko ima drugačije viđenje. Ono što ja mislim da je objektivno izveštavanje, možda neko misli drugačije. Ono što je možda najlakše izmeriti, jer ove stvari je teško meriti, jeste poverenje, a poverenje se meri gledanošću, a gledanost danas možemo meriti i juče je Dragan Marković Palma pokazivao šer Skupštine i prenosa skupštinskih zasedanja. Imam i ja istu tu aplikaciju i ono što se dešava svakako jeste da u 19.30 časova najveća gledanost Dnevnik 2 RTS-a.

Uz poštovanje svih drugih informativnih emisija i mislim da je i to jedan dokaz da narod želi da imamo javni servis. Naravno, treba ga, javni servis treba stalno da se usavršava da čini sebe boljim, ali jednostavno potreba za postojanjem javnog servisa nije sporna i mi iz JS ćemo podržati ovaj zakon upravo iz tog razloga što se ovim zakonom obezbeđuje finansiranje, delimično budžetsko finansiranje jednog od javnih servisa i prosto u Danu za glasanje ćemo glasati i za ovaj zakon.

Naravno, još kada je već javni servis u pitanju, ja samo da kažem, javni servis nije samo Dnevnik 1, 2 i 3, javni servis je i "Lajmet", javni servis je i Dnevnik na mađarskom, javni servis je i Dnevnik na rumunskom jeziku, javni servis su i regioni danas, javni servis su i svi regionalni centri javnog servisa od Novog Pazara, Subotice, Niša, Kruševca itd.

Javni servis je i u ovom periodu pandemije korona virusa pokazao da je važan i potreban. Naime, on je svoj treći kanal i svoju platformu RTS Planeta, stavio na korišćenje Ministarstvu prosvete. Recimo, školska uprava u Jagodini koju ja vodim godinama je snimila 253 nastavne jedinice i tako su radile sve ostale školske uprave. Znači na hiljade nastavnih jedinica je snimljeno i učenici su bili i jesu danas u mogućnosti da prate kvalitetnu i dobru nastavu u specifičnim uslovima, u uslovima više sile.

Naravno da ne može ni nastava na daljinu, ni nastava preko TV ekrana da zameni neposrednu nastavu i mi nemamo tu iluziju. Međutim, u ovim vanrednim okolnostima RTS je takođe i tim činom pokazao da je javni servis potreban svakoj državi pa i našoj. Još jednom kažem, zato ćemo ovaj zakon podržati u Danu za glasanje.

Drugi zakon je Zakon o potvrđivanju Sporazuma o kinematografskoj koprodukciji između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Francuske. Kinematografska saradnja sa Francuskom ima svoju dugu tradiciju. Mi smo dugo radili po Sporazumu iz 1975. godine između Francuske i Jugoslaviju. Naravno da taj Sporazum je i u pravnom i u tehnološkom smislu prevaziđen i da je bio potreban ovaj novi sporazum, Sporazum sa zemljom koja, verovatno, ima najbolju i najrazvijeniju filmsku produkciju u Evropi.

Naime, Francuska je zemlja koja ima kinematografiju koja je iznedrila Luka Besona, Žan Lik Godara, Žan Renoara. Na kraju krajeva, Francuska je zemlja u kojoj je nastao film, koja je imala braću Limijer koji su izmislili film, koji su snimili prve filmove. Prva dva filma su "Ulazak voza u stanicu" i "Izlazak radnika iz fabrike", koji su, evo, kao interesantnost je na današnji dan, ta dva filma su prva koji su projektovani 28. decembra 1895. godine. Znači, sutra je tačno 125 godina od projektovanja prvih filmova, to su filmovi braće Limijer u Parizu. Možda je i to simbolika zašto trebamo usvojiti ovaj sporazum.

Naravno, imamo i mi šta da ponudimo. Nije samo francuska kinematografija ta koja je značajna u Evropi. Mi imamo i Emira Kusturicu, imamo Živojina Žiku Pavlovlića, imamo Želimira Žilnika i da ne nabrajam, jako puno vrsnih reditelja, scenarista, glumaca itd. Mislim da je svaka saradnja u oblasti kulture između ove dve države dobra i da ove dve prijateljske države i na ovaj način trebaju da razvijaju svoju saradnju i da čine odnose boljim i bliskim.

Što se tiče Predloga zakona o potvrđivanju Ugovora između Republike Srbije i Japana o otklanjanju dvostrukog oporezivanja i sprečavanja evazije, odnosno izbegavanja plaćanja poreza, ovaj tip sporazuma odnosno ugovora uvek je dobar iz razloga što podstiče konkurentnost firmi sa jedne i sa druge strane, podstiče i povećava investicione kapacitete sa jedne i sa druge strane. Naravno, bavi se i sprečavanjem izbegavanja plaćanja poreza i jednostavno ta ekonomska saradnja između ove dve države svakako će uz ovaj ugovor biti bolja i kvalitetnija.

Kada govorimo o Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj vezano za izgradnju auto-puta E80 Niš-Merdare, odnosno prve deonice Niš-Pločnik. Treba reći da je to Sporazum koji je vredan 85 miliona evra i koji će obezbediti sredstva za izgradnju te deonice Niš-Pločnik u dužini od 32,6 kilometara. To je put koji će spajati jedan od saobraćajnih čvorova u našoj zemlji, to je Niš sa Toplicom, sa krajem koji zaista žudi za još više investicija, za još više investitora, za još veći ekonomski razvoj, a svakako će izgradnja auto-puta koji prolazi kroz taj deo naše zemlje učiniti taj region privlačnijim i za strane investicije, učiniće ga privlačnijim za bolji promet roba i usluga i putnika i jednostavno za brži napredak tog važnog dela naše zemlje.

Naravno, ovo je samo deonica autoputa koji ide od Bugarske preko Srbije, Niša do Merdara i dalje spaja Srbiju sa Albanijom, sa Jonskim morem i na taj način mi ćemo poboljšati promet kako roba, tako i usluga i povećati ekonomsku aktivnost država na Balkansko poluostrvu, i ne samo nas Balkanskom poluostrvu, ali je i važan deo onog projekta o kome pričamo već zadnjih par godina, a to je projekat Mini Šengen koji je jako dobar projekat i koji će učiniti države članice tog projekta konkurentnijim u odnosu na druge države EU i lakše ćemo se takmičiti sa razvijenim državama Evrope i sveta.

U tom smislu sva ova četiri zakona su jako važna, dobra i poslanici JS će u danu za glasanje svakako dati snažnu podršku za sva četiri ova zakona. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, danas pričamo o Kodeksu ponašanju narodnih poslanika, odnosno o Predlogu kodeksa ponašanja narodnih poslanika, široj javnosti poznatijeg kao etički Kodeks, pa možda nije loše da ovom prilikom pođemo od tog semantičkog jezičkog značenja.

Etika kao deo filozofije ili moralna filozofija izučava koncept ispravnog, odnosno pogrešnog ponašanja i potiče od grčke reči „etikos“ ili „etos“, što znači navika ili običaj. Danas reč „etos“ češće koristimo kao reč koja označava klimu u nekom kolektivu ili u nekoj grupaciji.

Sama reč „kodeks“ u izvornom značenju znači rukom pisana knjiga, ali je mi koristimo kao zakon ili kao grupu zakona ili kao pravilnik.

Samim tim, etički kodeks kao jedan akt treba da uređuje pravila ponašanja u nekoj instituciji, u nekom kolektivu, u nekoj grupaciji.

Naravno, postoji neka univerzalna etička pravila koja su važeća za današnju civilizaciju i za čitav svet, ali naravno da postoje razlike od entiteta do entiteta, tako da nešto što je ispravna u nekoj sredini, u drugoj ne znači da je ispravno.

Mi danas treba da utvrdimo principe i pravila ponašanja narodnih poslanika i moram da kažem da nije prvi put da se utvrđuje etički kodeks za neke oblasti društva.

Samo da podsetim, maločas smo pričali o izboru članova Visokog saveta sudstva. Želim da kažem da je 2010. godine Visoki savet sudstva doneo etički Kodeks koji uređuje ponašanje sudija i tužioca. Slično je i kada su u pitanju lekari i druge oblasti.

Ono što sam želeo reći jeste da možda ovaj pravilnik, odnosno Kodeks ponašanja narodnih poslanika izaziva naročitu pažnju javnosti iz prostog razloga što se prethodnih godina želelo da se predstavi kako politika i etika ne idu zajedno, kako politika i moral ne idu zajedno, što je suštinski pogrešno, jer politika je uvek još od antike do danas bila delatnost koja se smatrala visokomoralnom i u parlamente su birani ljudi koji je narod smatrao najboljim reprezentima i predstavnicima i birao ih je upravo na osnovu njihovih moralnih i etičkih kvaliteta i vrednosti.

Ono što sam želeo da kažem jeste da ovaj Kodeks ponašanja narodnih poslanika dosta toga definiše, ali ponašanje narodnih poslanika ne definiše jedino ovaj Predlog etičkog kodeksa. Ja moram da kažem da i Poslovnik o radu Narodne skupštine tretira pitanje ponašanja narodnih poslanika.

Ono što je bitno ovde reći jeste da nijedan kodeks ponašanja narodnih poslanika, kao što to nije mogao ni Poslovnik o radu, neće sprečiti zlonamerne da krše i taj Kodeks, kao što su kršili i Poslovnik o radu, ali da je dobro da definišemo ovde neka osnovna pravila ponašanja.

Ono što ovaj etički kodeks obuhvata jesu osnovni principi koje narodni poslanik treba da poštuje, a to su princip istine, pravičnosti, poštenja, princip nepristrasnosti, odgovornost, integritet, otvorenost, dostupnost.

Ovaj predlog etičkog kodeksa odnosno Kodeksa ponašanja narodnih poslanika, mogu reći slobodno da je solidan, iz sledećih razloga – uvažava opšte etičke vrednosti, jer je demokratičan, nije represivan, jer, slažemo se u tome da represija nije način uređivanja pravila ponašanja bilo koga, pa ni narodnih poslanika, obavezuje narodnog poslanika da bude u neposrednom kontaktu ne samo sa svojim biračima nego sa svim građanima Republike Srbije i ovaj kodeks ponašanja obavezuje narodne poslanike da ne pretpostavljaju lični i stranački interes opštem i državnom interesu.

Na kraju, želim ponovo da ponovim, nema ni tog Kodeksa ponašanja narodnih poslanika, ni Poslovnika o radu koji će zlonamerne narodne poslanike sprečiti da izazivaju probleme i da krše i sam Kodeks, kao što su kršili i Poslovnik o radu.

Dobrom narodnom poslaniku ni do sada nije potreban etički kodeks. Nije bio potreban čak ni Poslovnik o radu, jer nije do narodnog poslanika nego je do čoveka. Kao i u svim drugim delatnostima, sve je do čoveka. Naime, i etika i vaspitanje i ponašanje i nadzori, to je sve, na kraju krajeva, individualna stvar, to je ono što nosimo od kuće, iz sredine u kojoj smo vaspitani i jednostavno jesu deo nekog opšteg ponašanja koje smo usvojili kroz lični razvoj. Tako da za najveći deo narodnih poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije ovaj etički kodeks nije bio ni potreban.

Što se tiče Poslaničke grupe Jedinstvene Srbije, a mogu reći i za ogromnu većinu narodnih poslanika u ovom visokom domu, ovaj kodeks ponašanja zaista nije bio potreban, jer zastupamo način vođenja politike koji je pomirljiv, koji je politika dijaloga i koji je politika uvažavanja političkog neistomišljenika i iz tog razloga kažemo da je sve do čoveka, pre svega, i do ljudi, a ne do nekih pravila koja propisuju to ponašanje.

Da ponovim, i time da zaključim, mi iz Poslaničke grupe JS smatramo da kodeks ponašanja narodnih poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije jeste dokument koji je potreban ovoj Skupštini više kao neka savest nego kao dokument koji će strogo uređivati pravila ponašanja narodnih poslanika. I ono što je još bitnije – ne smatram ga dokumentom koji je važan za usklađivanje sa preporukama ovih ili onih međunarodnih institucija, već ga smatram pre svega važnim dokumentom za podizanje ugleda Narodne skupštine i ovog visokog doma.

Pročitali smo, naravno, sve amandmane koji su doneti i koje je predlagač prihvatio i slažemo se i sa tim amandmanima na Predlog kodeksa ponašanja narodnih poslanika i u danu za glasanje ćemo glasati za ovaj dokument. Hvala.

Uvažena predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, uvažena ministarko, poslanička grupa JS će u danu za glasanje, naravno, podržati svih ovih devet tačaka dnevnog reda o kojima danas diskutujemo, jer smatramo da su ove izmene zakona vezane za državne službenike i sistem plata državnih službenika i zaposlenih u javnom sektoru, u agencijama itd, jako važan, ali naravno, i potvrđivanje sporazuma koji su danas na dnevnom redu takođe, smatramo izuzetno važnim.

Naime, mi danas pričamo o Predlogu zakona o izmenama Zakona o državnim službenicima…

(Predsedavajuća: Izvinite kolega, moraćete ponovo da se prijavite, niste se čuli. )

Hvala.

Predlog zakona o izmenama Zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru i Predlog zakona o izmenama Zakona o platama službenika i nameštenika u organima AP i jedinicama lokalne samouprave i Predlog zakona o izmenama Zakona o platama zaposlenih u javnim agencijama i drugim organizacijama.

Ovih pet tačaka i ovih pet zakona o kojima danas pričamo, prilikom donošenja, osnovna neka intencija, i tu se ja sa vama slažem, ministarka, jeste da donošenjem tim zakona želi da se profesionalizuje javna uprava, državna uprava i ovih pet zakona su tretirali tu materiju na valjan način.

Ono što nismo mogli znati, u međuvremenu, se desila, s jedne strane pandemija korona virusa, koja je usložila čitavu situaciju i dovela do toga da su se mnoge aktivnosti državne uprave, javnog sektora u celini odvijale u otežanim okolnostima, u otežanim uslovima i stoga je bilo potrebno odlaganje ovih rokova koji su trebali da krenu od 1. januara 2022. godine.

Nije to bio jedini razlog, naravno, kada govorimo o Predlogu zakona o izmenama Zakona o državnim službenicima, vi ste tu lepo rekli da se taj rok odlaže za još dve godine, iz prostog razloga što je u prethodne dve godine u uslovima kontrolisanog zapošljavanja bilo jako malo konkursa za državne službenike na određeno vreme, tako da evidencija koju su državne službe u obavezi da vode prilikom sprovođenja tog konkursa i neka lista ljudi koji su zadovoljili sve uslove konkursa i koji su tokom konkursnog postupka koji nije jednostavan, naprotiv, poprilično složen i traje, zadovoljili ne samo one formalne uslove za rad u državnim službama, već su zadovoljili i tražene kompetencije. To je jako bitno jer mi moramo imati državne službenike koji imaju valjane kompetencije kako bi svoj posao obavljali na najbolji način.

Negde sam pročitao da je na dosad objavljenim konkursima, na jedno izvršilačko radno mesto, konkursni postupak prošlo, otprilike, jedno i po lice. To svakako nije dovoljan broj da bi formirali valjanu evidenciju lica koja su osposobljena i zadovoljavaju kako formalnim kriterijuma, tako svojim kompetencijama uslove da rade na određenim radnim mestima u državnoj upravi u periodu kada državna uprava ima povećani obim posla i ima potrebu za novim izvršiocima.

Tako da, slažemo se sa tim da se ovaj period pravljenja evidencije i čitava procedura se promeni, odnosno, da postojaće zakonsko rešenje gde piše „u prethodne dve“ se promeni „u prethodne četiri godine“ i da se implementacija ovog dela zakona, da se sa implementacijom krene 1. januara 2023. godine.

Takođe, sistem plata u državnoj upravi i u javnom sektoru je takođe važan za profesionalizaciju zaposlenih u državnoj upravi, u javnom sektoru. S obzirom na činjenicu da implementacija tog sistema plata podrazumeva brojna podzakonska akta, brojne radnje raznih delova državne uprave koji su u tom objedinjenom sistemu usled ovih otežanih okolnosti Korona virusa, itd. nije mogao da bude odrađen na vreme i takođe, podržavamo da se taj sistem implementira, odnosno, da se rok za implementaciju produži za godinu dana.

Ono o čemu bih ja ovde, takođe, ovde posebno dao naglasak i pričao jeste Predlog zakona o zaduživanju Republike Srbije vezano za Projekat Ruma – Šabac – Loznica.

Naime, to je jedan od vrlo važnih projekata koji se rade ovih godina u Republici Srbiji. Smatramo da razvoj infrastrukture jeste bitna stavka u politici države Srbije i da će ovaj projekat izgradnje autoputa Ruma – Šabac, mosta na Savi kod Šapca i brze magistrale Šabac – Loznica doprineti daljem ekonomskom razvoju države Srbije, ne samo tog regiona, Zapadne Srbije, ne samo Mačve i Pocerine, već i Srbije u celini, jer ta saobraćajnica spaja Srbiju i BiH i Republiku Srpsku i na taj način će omogućiti povećanu trgovinsku saradnju i trgovinsku razmenu između susednih država.

Takođe, taj projekat će povećati investicioni kapacitet regije zapadne Srbije, regija Mačve i Pocerine, jer, prosto, investitori prvo što pitaju kada dođu i žele da saznaju koji su uslovi za investiranje u nekoj oblasti, u nekoj regiji, u nekom gradu, jesu da li postoji dobra saobraćajna povezanost, da li postoji auto-put, da li postoji pruga, itd.

Rekli ste da i ovaj projekat povezuje 600 hiljada naših građana sa centralnim delovima Srbije i to je takođe vrlo važno, jer će olakšati neophodnu komunikaciju građana Mačve i Pocerine sa ostatkom Srbije, ali ono što je takođe važno jeste da svaki put, pa i ovaj put Ruma-Šabac-Loznica, jeste deo tog saobraćajnog krvotoka Republike Srbije koji mora da funkcioniše nesmetano, jer samo na taj način će država Srbija kao organizam koji ima takav dobar krvotok moći da funkcioniše zdravo i da se dobro ekonomski razvija.

Što se tiče potvrđivanja Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Francuske, možemo reći da je i to jako dobar sporazum. Naime, on podrazumeva izgradnju Beogradskog metroa i automatizaciju upravljanja elektrodistributivnom mrežom. Prvi projekat Beogradski metro, prva faza, vrednost je 454 miliona evra, drugi deo ovog sporazuma – Automatizacija upravljanja elektrodistributivnom mrežom je 127 miliona evra. Smatramo da i jedan i drugi projekat jesu od velike važnosti za Republiku Srbiju.

Kada kažem – Beogradski metro, ne znači on samo Beogradu. Naravno, najviše Beogradu, ali i državi Srbiji. Zašto? Svaka država koja drži do sebe, koja želi da bude uvažena, i u ekonomskom, političkom i svakom drugom smislu, između ostalog to pokazuje i time što metropola te države ima metro.

Naravno, imati metro znači i rasterećenje beogradskih saobraćajnica. To sa sobom povlači i čistiji vazduh, jer će se manje koristiti automobili. Ono što je građanima Beograda i okolnih naselja najvažnije – skratiće se vreme putovanja od kuće do posla. O tom projektu smo pričali decenijama unazad, ali ovo je projekat čija realizacija će krenuti i završiti se u jednom kratkom vremenskom roku.

Što se tiče Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Hong Konga kao posebne jedinice u okviru Narodne Republike Kine, mi možemo reći da je taj Sporazum o otklanjanju dvostrukog oporezivanja važan, iz prostog razloga što on tretira dvostruko oporezivanje poreza na dohodak i imovinu i, naravno, tiče se sprečavanja poreske evazije, odnosno sprečavanja neplaćanja odnosno izbegavanja obaveze plaćanja poreza. Ovaj sporazum naravno da unapređuje bilateralnu i finansijsku saradnju između Srbije i tog dela naše prijateljske države Kine.

Ono što je takođe bitno, ovaj sporazum povećava konkurentnost, kako srpskih preduzeća u Hong Kongu, tako i njihovih preduzeća kod nas, jer se izbegava dvostruko oporezivanje.

Još jednom ću reći i ponoviti, Poslanička grupa Jedinstvene Srbije će u danu za glasanje podržati svih devet tačaka ovog dnevnog reda. Hvala.

Poštovani predsedniče, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici.

Poslanici Jedinstvene Srbije neće podržati ovaj amandman na član 2. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o privremenom uređivanju načina naplate takse za javni medijski servis, zato što se ovim amandmanom obesmišljava sam Predlog zakona i želi se praktično ukinuti pretplata za javni medijski servis.

Predlagač se ovim predlogom amandmana nije rukovodio principima nezavisnosti javnog servisa, pozitivnom demokratskom praksom drugih zemalja koje neguju nezavisnost svojih javnih medijskih servisa, već čine upravo suprotno. Predlogom ovog amandmana žele da umesto građana finansiranje javnog servisa pređe u potpunosti na državu ili možda žele da se ukine postojanje javnog medijskog servisa. Nisam sasvim siguran šta je namera, jer u obrazloženju stoji da javni servis ne ispunjava zakonsku obavezu objektivnog informisanja. Svi mi prisutni i iznosimo primedbe na rad javnog servisa.

Prekjuče je moj kolega narodni poslanik Vojislav Vujić izneo primedbu da predsednik Jedinstvene Srbije, jedne parlamentarne stranke Dragan Marković Palma nije gostovao na RTS zadnjih par godina. Primedbe imaju i sve druge političke stranke, ali ni jedna nije iznela ovakav predlog kojim se ili onemogućava rad ili ograničava na način nezavisnost javnog medijskog servisa.

To što svi imamo manje ili veće primedbe možda i jeste pokazatelj nezavisnosti javnog medijskog servisa. Naime, javni medijski servis je mnogo puta u svom radu pokazao da je potreba države i građana Srbije. U vreme epidemije korona virusom, javni servis je stavio svoje resurse za potrebe snimanja izvođenja i nastave na daljinu na svom trećem kanalu i na platformi RTS Planeta. Na hiljade nastavnih jedinica snimljeno je od početka epidemije do danas i od velike su koristi za sve učenice osnovnih i srednjih škola.

Javni medijski servis razlikuje se od komercijalnih medija po tome što emituje i one sadržaje koji su od društvenog interesa, a ne izazivaju toliku medijsku pažnju da bi bili komercijalno isplativi, kao što su naučni program, obrazovni program, sadržaje od značaja za negovanje tradicije, kulture i jezika svih naroda i nacionalnih manjina i religijskih grupa.

Nacionalni servis emituje na jezicima nacionalnih manjina emisije i vodi računa o negovanju nacionalnih, kulturnih i religijskih različitosti na način koji te različitosti tretira kao bogatstvo naše države. Takvi programi svakako nisu sfera interesovanja komercijalnih medija.

Javni medijski servis putem svojih regionalnih centara širom Srbije omogućava građanima širom naše države, ne samo da čuju vesti iz različitih krajeva, već da plasiraju svoja privredna, sportska, kulturna i druga dostignuća. Upravo je to jedan od načina da se podsticaj, da se pruži, da tako kažem, podsticaj ravnomernom regionalnom razvoju za koji se svi zalažemo.

Javni medijski servisi u svetu su tekovina modernih demokratskih država kakva je svakako i država Srbija. Jedinstvena Srbija se zalaže za očuvanje tih tekovina i zato smo protiv ovog i ovakvog amandmana. Hvala.