Jedno od osnovnih ustavnih obaveza vlasti jeste ravnomerni regionalni razvoj i bez ovoga što ste vi odredili dva ministra bez portfelja koji bi trebalo time da se, pod znacima navoda, bave, a to je u stvari samo šminka, jer ste shvatili da će o tome da se priča u republičkoj Skupštini. Oni zaista nemaju nikakve objektivne mogućnosti, a ni želju da to sistemski rade. Ovoj državi je potrebno sistemska rešenja, poput rešenja o budžetu, rešenja o subvencijama u privredi, između ostalog, i subvencije u poljoprivredi.
Moj suštinski predlog se odnosi na to da diskreciono pravo ministra treba da se ograniči na takav način da stoji da jedan od kriterijuma, nisam isključio drugi kriterijum, ali da jedan od važnih kriterijuma bude i povećavanje subvencija prema nerazvijenim područjima.
Diskreciono pravo bilo koga, a naročito, ministre, je oduvek bilo izvor korupcije, a čini mi se, kakve ljude koji rukovode poljoprivredom, korupcija je u poljoprivredi vrlo izražena, jer objasnite mi, gospodine predsedavajući, vi otprilike sve znate, pa me baš zanima kako kad poraste ulaganje u poljoprivredu od 180 miliona na 600, šta logički treba da bude posledica toga? Logički je povećanje proizvodnje u stočarstvu, u biljnoj proizvodnji, u svemu.
Mi, međutim, dođemo do toga da povećavamo a istovremeno nemamo mleko, nemamo meso, uvozimo iz Albanije, uvozimo iz Turske. Gdi su naši novci, što reče neko ranije? Para nema. Gde završavaju te pare? Definitivno ne završavaju kod tih ljudi kojima su namenjeni.
Posledica svega toga, završavam, još jedna rečenica, jug Srbije se prazni. Sad i da hoćete da date, nemate kome. Od Lebana do kosovske granice, od Vlasotinca do bugarske granice prema Makedoniji nema živih ljudi u selima. To je vaša zasluga.