Hvala, predsedavajući.

Dakle, ovde smo podneli ovaj amandman, on je na tragu one priče koju smo pričali sinoć članu 17. i naš predlog sadrži, namera mu je da zameni ceo član jer smatramo da građani, uopšte javnost zaslužuje da sednice Visokog saveta normalno, ukoliko nije isključena javnost u skladu sa Ustavom, zakonom i drugim aktima, da ima uvid.

Ne vidim razloga zašto se te sednice ne bi snimale, zašto na tim sednicama ne bi mogli da prisustvuju, recimo iz medija itd. Dakle, da se obezbedi jedna javnost, jer kao što sam rekao, juče Tužilaštvo je za obične građane zatvoreno. Dakle, niti novinari, niti bilo ko može da dobije generalno bilo kakve informacije od Javnog tužilaštva, zato smatram da treba da se krene od VST, pa da ide nadalje.

Dakle, ono što je iskustvo koje vam ja direktno mogu podeliti recimo da građani sa pravom, institut odlaganja krivičnog gonjenja shvataju na način da bogati ljudi parama mogu da kupe pravdu, odnosno da mogu da čine krivična dela i da tim Tužilaštvo omogućava da plate određeni iznos u humanitarne svrhe i da ne dobiju kaznu.

To jeste tako. Pričali smo ovde, gospodin Jovanov je par puta pričao o nalazu DRI, ja vam ponovo kažem, milijardu i pedeset miliona, ne nekoliko desetaka miliona, milijardu i 50 miliona je utvrđeno, podnete krivične prijave protiv desetak lica.

I dan-danas ne znamo, iako smo tražili, protiv kojih lica su podnete krivične prijave i protiv kojih lica se odustalo, doneta odluka o odlaganju krivičnog gonjenja. Dakle, i dan-danas građani ne znaju protiv koga je podneto, da ne pričam o nanogicama.

Takođe, dolazi se do nekih slučajeva u kome čovek koji je izvršio krivično delo ima nanogicu, slobodno radi, slobodno se kreće, normalan život živi, dok oštećeni je pod paskom policije i nema normalan život. Kakva je to pravda kada je oštećeni ograničen u svojim pravima svakodnevnim, a okrivljeni može da radi šta hoće? Zahvaljujem, predsedavajući.

Ono što smo mi predložili ovim amandmanom jeste da pored postojećih subjekata, kojima je omogućeno da predlažu kandidate za Savet visokog tužilaštva, reprezentativna udruženja, strukovna, mogu da predlažu te kandidate.

Dakle, s obzirom na samu prirodu tužilaštva, gde je apsolutna hijerarhija, u kome su tužioci hijerarhijski zavisni u kompletu, od vrhovnog tužioca do dole, gde moraju da postupaju u skladu sa obaveznim uputstvima, gde može da im se oduzme predmet, da drugom, da im se da nalog u kombinaciji sa pritiscima iz političkih partija vrlo je teško da se izrazi slobodna volja.

Ako tome dodamo da prijem u radni odnos takođe zavisi, suštinski barem u dosadašnjem toku stvari, od tužioca. Imate primere, što je zaista za mene frapantno, u Leskovcu dođe i primi se kandidat, neću da kažem, iz nekog grada koji je udaljen 200 ili 300 kilometara iz Srbije, bude tu dva, tri, četiri meseca, odnosno i ne dođe, posle toga pređe u drugo tužilaštvo, odnosno šta se desilo? Desilo se da javni tužilac verovatno nije mogao da ga primi tamo gde je on namerio, pa je pored 300, 400 ljudi koji nemaju posao, diplomirani pravnici, doveo i primio čoveka van grada i onda ga smestio tamo gde je hteo.

Dakle, da li će taj čovek imati sutradan svoju slobodnu volju… Zato je neophodno da udruženja, ali strukovna udruženja, reprezentativna, ne poput ovih kakve ste vi osnovali, sad, kad kažem vi, mislim na vladajuću partiju, Udruženje sudija i tužilaca koji su učestvovali u javnoj raspravi, jer ona nisu realno reprezentativna. Dakle, mora da se utvrdi reprezentativnost i da im se da pravo da predlažu zato što oni među sobom, čini mi se, najbolje znaju ko je kvalitetan za takvu vrstu funkcije i u okviru svog udruženja imaju slobodu koja nije ograničena, poput kolegijuma, da zaista predlože ljude koje smatraju najboljim.

Hvala.

Izvinite što sam prekoračio vreme.

Dakle, mi smo podneli amandman na ovaj član, ali bih pre nego što pređem na samu suštinu ovog amandmana, iskomentarisao ovo što su kolege do sada komentarisale, a to je za 65 godina života, mislim da zakon treba da bude usmeren, da reguliše društvene odnose u dužem vremenskom periodu. U ovom trenutku jeste zakonska formulacija 65 godina i nesporno je da svuda, u većem broju evropskih zemalja se granica za odlazak u penziju povećava. Činjenica je da će u našoj zemlji biti neophodnost bez obzira na sve druge, na radno sposobno stanovništvo, u najboljim godinama se dobrim delom iselilo iz ove zemlje, znate rezultate popisa.

Mi ćemo imati neophodnu potrebu da to uradimo za izvesno vreme, prema tome mislim da, ako je bilo svrsishodno to uraditi, jer uz dužno poštovanje, kao što ste malopre rekli Venecijanske komisije i svih drugih mi donosimo zakone zbog nas, prilagođavamo ih našim potrebama i mislim da je ovo bilo na mestu da se uradi.

Takođe mislim da su neprecizne formulacije ne samo da snažno utiče, neprecizna formulacija razumevanja pravosuđa. Ja bih zaista voleo da mi neko objasni šta to znači da taj razume pravosuđe i to je kriterijum, ali i to je nebitno.

Ono što smo mi suštinski predložili to jeste da, postoji da se ceni stručni i naučni rad, da ste tako formulisali.

Mi smo samo dodali da to bude objavljeni stručni radovi, jer, na žalost i osnovno obrazovanje koje trenutno stiču, se stiče na način koji nije primeren, počeli su i takvi kadrovi da bivaju po sudovima, ne znam za tužilaštvo, ali mislim da ovo treba da bude prihvaćeno, da budu objavljeni.

Hvala.

Suština ovog amandmana je u tome što smo dodali samo jednu rečenicu, a to je – zabranjen je i kažnjiv svaki nedozvoljeni uticaj na sudiju u vršenju sudijske funkcije.

Smatrali smo da je važno da ova rečenica stoji u ovom delu, maltene, osnovnih načela funkcionisanja sudija zato što je, čini mi se, u tradiciji ove države da je pritisak na pravosuđe, da kažem, još od komunizma i Tita, da sudije ne treba da se drže zakona kao pijan plota. Do dana današnjeg je, počevši od ovog doma pa do najviših funkcionera državne vlasti, pritisak na pravosuđe evidentan i mi smo svedoci svakodnevno filozofije – pa šta.

Da vas podsetim, recimo, samo na jedan slučaj gde je predsednik države izlazio u slučaju „Jovanjice“ i kaže – pa šta, nije nikoga ubio, nije imao 10 tona kokaina.

Šta je posledica svega toga? Posledica je da sudija 18 puta zakazuje ročište i ne koristi procesna prava koja ima da bi se taj proces vodio, nego to lagano se razvlači. I do čega dolazimo? Dolazimo do toga što je jedan od kolega rekao – vaša vlast ima najbolje rezultate u korupciji. Da, to je vaš kolega izjavio, da imate najbolje rezultate u korupciji i to je upravo ta posledica.

Takođe, u ovom parlamentu imate poslanika koji direktno na Odboru za pravosuđe najvišim funkcionerima pravosuđa postavlja pitanje o svojim predmetima. Da li je to uticaj ili nije? Normalno je da treba da postavlja.

Pogledajte koliko para je utajio on, odnosno njegova porodična firma. To je, zaista, sramotno da se uopšte javi za reč, a kamoli da diskutuje sa nosiocima pravosudnih funkcija.

Hvala.

Dakle, jel mogu da pričam?

Dakle, ovaj amandman nisam ja pisao, ali koleginica koja ga je pisala kao da je predvidela budućnost. Otprilike ono što smo pričali pre dva dana gospodin Jovanov i ja, nema ga tu trenutno, ja mislim da će me čuti i doći, je upravo predviđeno ovim našim amandmanom.

U njemu piše: „sudijska funkcija je stalna i traje od izbora za sudiju do nastupanja uslova za prestanak sudijske funkcije“.

Kolega Jovanov je ubeđivao i vas, a što je najgore i građani su čuli, ispravno, ipak je on čovek pravnik, da jeste funkcija stalna, ali je on upotrebio jedan izraz, kao još kolega tu – nesmenjivost sa funkcije. To ni u jednom zakonu, ni prošlom, ni sadašnjem, ne postoji.

Nesmenjivost i stalnost su dva različita pojma. Jovanov je završio Pravni fakultet, očigledno, ali nikad se nije bavio pravnim poslovima. Od malena je u politici, od omladinskog, i on nema pojma o tome. Nije ušao u sud. Prema tome ne može meni sa položenim pravosudnim ispitom, časno i pošteno, učiti šest meseci…

Izvinite, da završim samo.

Kažite.

Upravo se amandman odnosi na to i pravim razliku.
Čovek je doveo u zabludu sve nas.

Dakle, da bi shvatio on, a i drugi, nije samo on, isti pojam nesmenjivost su upotrebljavali i drugi, postoji u članu 64 – razlozi za prestanka sudijske funkcije. Od 68. do 73. – razrešenje sudija.

Dakle, gospodin Jovanov da vrati pare, jer nije naučio najosnovnije na Pravnom fakultetu. Hvala.

Dakle, podneli smo ovaj amandman i pre svega želim da ukažem na prvi stav i zadnji stav pa ću da ih povežem u jednu drugu celinu.

Jedna od osnovnih stvari koja kažu u prvom stavu to jeste dostojanstveno, pretpostavljam da ste ipak mislili kad kažete dostojanstvo, ali mislim zbog jezičkog. Dostojanstvo sudije, to je u stavu 1. a u stavu zadnjem takođe se definišu službe poslovi i postupci nespojivi sa sudijskom funkcijom.

Šta hoću da kažem? Dakle, sudija je ovim zakonom ograničen sa mnogim aspektima i upravo zbog toga je bilo neophodno i potrebno da materijalni položaj sudija, jer im je zabranjen da se bilo čime bave u životu osim da budu sudije. Dakle, ili je nešto nedostojno, nedostojanstveno ili je u sukobu interesa. Sudija jedini što može da radi može da radi taj svoj sudijski posao časno i pošteno, da prima tu platu.

Ne želim da kažem za nažalost, za uslove u kojima živi ova zemlja da je sudijska plata, ali kada poredimo sa drugim zemljama, ne samo EU, sa zemljama u okruženju i naročito ono što po mom sudu je neprihvatljivo po nikakvom metodu, a to smo rekli i u onoj diskusiji, a to je da specijalci imaju do tri hiljade evra platu, tako je najavljeno, a njih treba da ima pet hiljade a sudija samo dve i po hiljade. I kad na sve to vidite da se ti specijalci pojavljuju kao telohranitelji diskoteka, kriminalaca, visokih funkcionera, dakle svi mogu sve da rade i dobiju još toliku platu, a sudije ne mogu ništa da rade. Hvala.

Ovo je, čini mi se, ozbiljno pitanje i sa aspekta pravne teorije, a bogami u primeni zakona izaziva ozbiljne probleme, tako da ću se ja truditi da mi dozvolite i vreme koje ste mi oduzeli od poslaničke grupe.

Dakle, najpre naša suština predloga je, gde smo rekli da sudska praksa bude ona koju su zauzeli sudovi kroz odluke. Dakle, tražimo, to je naš predlog, da sud presudi i da ima presudu u kojoj piše obrazloženje zbog čega je neki stav takav kakav je.

U ovom slučaju i to izaziva ozbiljne probleme i utiče, čini me se, na mnoge stvari koje su prokomovane ovim zakonom. dakle, zauzimanjem pravnih stavova koji su vrlo često i bez obrazloženja obavezuju se sudovi realno, iako sudska praska nije izvor prava, utiče se, pre svega, na zakonitost odluka, jer se insistira da sudije nižih sudova moraju da poštuju sudsku praksu, iako to nije izvor prava.

Takođe, to utiče na nezavisnost sudija, jer se sudijama nalaže da moraju da sude tako kako je sudska praksa. Dakle, to je osim teorijskog problema, za koji ja vas i ne optužujem, ali moramo da shvatimo da to izaziva te i takve probleme i to, takođe, izaziva probleme u primeni.

Ja ću vam navesti par primera u kojima sam lično učestvovao ili koje lično znam. Recimo, znate kada su sastanci nižih sudova sa višim sudovima u Leskovcu, dođe apelacioni sud sa dva predsednika veća, gde mu sudije u Leskovcu kažu – izvinite, a kako da sudimo konkretno u tom i tom slučaju? Znate zašto? Jedan predsednik veća odlučuje ovako, drugi predsednik veća odlučuje drugačije. Sudije ne znaju, bez obzira što su stavili pod noge i nezavisnost i zakonitost, kako da sude. Pitaju ih na sastanku, oni prekinu sastanak.

Idemo dalje. U mojoj sudskoj praksi pred privrednim sudovima…

(Predsednik: To bi vam bilo ono vreme uz nadoknadu.)

Rekao sam da koristim i minut dodatni koji ste mi oduzeli.

(Predsednik: Već sam vam produžavao preko dva.)

Niste. Dajte da završim.

… privredni sud, imam u ime Fonda za zdravstveno osiguranje tužba zbog, da ne opterećuje, privredni sud, isti Apelacioni u Nišu, kada je državna firma „Srbijašume“ „Elektroprivreda“ usvaja tužbene zahteve, a kada su privatne firme odbija istovetne tužbene zahteve. I najvažnije, još jednu rečenicu, ako mi dozvolite, znate i sami koliko je problema izazvala promena sudske prakse u sporovima sa bankama, imali su proteste advokata i to je zaista neprimereno.

Dakle, postupak po pritužbi otprilike je ostao isti, kao što je bilo u prethodnom zakonu. Mislim da ovaj, makar prvi stav, kojeg se ja sećam, prvi stav, predsednik suda prima pritužbe.

Vladimir Vinš, molim vas da mi date odgovor na pitanje, kako procenjujete primanje pritužbi u prostorijama lokalne vlasti, pred TV kamerama, nešto što se zove prijem građana kod gradonačelnika? Kako tumačite prijem predstavki?

Pitam, da li smatra, gospodin državni pomoćnik, da li smatra da je to ispravan način rešavanja pitanja?

Naša suština amandman je nešto drugačija, a to je da predsednik suda bude obavezan da, kao što jeste po zakonu, postupa u određenim vremenskim rokovima, ali da nepostupanje u okviru tih rokova bude nesavestan rad i da može da bude problem i razlog za razrešenje. Zašto?

Zato što u poslednje vreme u sudovima se primaju, nažalost, moram da kažem nažalost, ljudi koji ispunjavaju formalne uslove, a nemaju realno znanje i obrazovanje i to su uglavnom po principu nepotizma, političkog pritiska, sa kupljenim diplomama, koji su primljeni, predsednik suda ih kontinuirano, ja razumem, mlade su sudije, ne mogu sve da znaju, ali predsednik suda kontinuirano štiti upravo time što ne preduzima mere u okviru onoga… (Isključen mikrofon)

Koristim vreme po amandmanu.

Dakle, tvrdnje dve koleginice koje su se sada javljale, a koje su zajedno sa mnom u Odboru za ustavnost i pravosuđe, prosto se ne može verovati. One tvrde da će taj postupak biti pošten, u skladu sa zakonom.

Moram da vam kažem da sa ja tom istom Odbor za ustavnost i zakonitost tražio i predao zahtev za utvrđivanje autentičnog tumačenja o zakazivanju redovne sednice. Taj zahtev nije uvršćen ni u dnevni red, apsolutno je zakonit. Tom Odboru sam ja predložio da se u dnevni red uvrsti interpelacija u roku od 30 dana, kako je to propisano Poslovnikom i zakonom. Isti taj Odbor je to odbio da uradi. Istom tom Odboru sam predložio, doduše o tome smo raspravljali, da nema potpisa vezani za zakon i onih čuvenih desetak, 15 kutija. Ni tada se ništa nije uradilo.

Dakle, vi ste prosto vojnici partije i kada vama budu rekli da izglasate istaknutog pravnika recimo gospodina Rističevića vi ćete ga izglasati.

Prema tome, vi niste nikakva garancija za to da će istaknuti pravnici naročito kada vi ustanete i to tvrdite. Hvala.

Gospodine Rističeviću, vama ne trebaju pare iz inostranstva, vi ste uzeli iz Direkcije za robne rezerve više nego što vam treba. Tako da, nema potrebe vi.

Meni je drago što smo ipak uspeli, drage kolege, da saznamo da su ipak kutije kod gospođe predsednice Odbora za ustavnost i zakonitost i da ona opstruira rad na tom zakonu. Hvala, da ne trošim vreme.