Dobro jutro, dobro veče. Dođosmo do dobro jutro.
Ali, ništa ovde nije dobro u ovom zakonu. Kad bi se bavili nekim poslom konkretnim u životu, recimo, kao što je ovaj, znali bi da mnogi ljudi pate i stradaju zato što su zakoni ovakvi kakvi jesu. A jedna od važnih stvari u ovom zakonu jeste nepoštovanje člana 34. Ustava Republike Srbije, koji daje pravo svakom građaninu, pa i svakom radniku, pravo na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo.
Ovaj zakon nema i ne pruža pravno sredstvo ni jednom upošljeniku.
Dakle, ministar. Tri naredna amandmana će biti vezana upravo za sve to. Hoću građanima da kažem, vi to ionako ne razumete. Dakle, svi su oni vezani jedan za drugi, a suština njihova je…
Da, da, gospodine Orliću, vi ste, pa niste društvene nauke. Ja to iz dobre namere. Ne uključujte se u ono što ne znate, a da se ne sukobljavamo na terenu na kome niste dorastao protivnik.
Dakle, naredna tri amandmana su vezana za to da nema pravnog sredstva, odnosno ministar rada, koga nema i koji opet ništa ne zna o tome, a sad ću vam dokazati, nema ga i ovo će biti katastrofa. Svi ćemo patiti zbog toga.
Zaista sam vas malopre slušao. Vi ste rekli – Vlada je tu, a nje nema. Dokle, ljudi? Vi samo govorite –ljudi, verujte u ovo što vam mi pričamo, nemojte da verujete svojim očima. Ja vas pitam – gde je tu Vlada?
Voleo bih samo sa ministrom Selakovićem. Zašto? Ministar je o svemu pričao juče. O prošlosti, pričao o 145 godina gvozdenog puka i pominjao pet okruga u južnoj Srbiji, a nije pomenuo sadašnjost. U sadašnjosti tih pet okruga južne Srbije su najsiromašniji okruzi ove zemlje.
Mislio sam da mu kažem da mi objasni kako to da građani Leskovca plaćaju skuplje vodu za 60% nego građani Beograda? Kako građani Leskovca plaćaju skuplje toplanu i grejanje nego stanovnici Beograda?
Vi ste mi rekli danas, ko je opravdavao, kaže – pametno je što deca i u Beogradu ili penzioneri, predškolska deca imaju povlašćen status. Kad ja tražim da svi, i deca u Leskovcu i deca u celoj Republici Srbiji imaju isti status kao deca u Beogradu, a deca u Beogradu su povlašćena na način što roditelji koji rade rade u gradu sa najvećim prosečnim primanjima. Leskovac je zahvaljujući vama od grada u sredini u Republici Srbiji postao zadnji. Naša deca čim se rode su hendikepirana. Hvala za sada, nastaviću dalje.