Gospodine, Orliću, ne znam što mene gledate kada govorite o tome šta se juče desilo. Nemojte da obmanjujete javnost.

Nemojte vi, svima nama, nisam ja juče bio ovde, nego neko drugi, pustite te priče.

Gospodine Vučiću, pet godina laž Informer, lažu svi ovde da sam ja hteo da gradi malu hidroelektranu, hajde dajte, da li hoćete da mi date taj papir, pa da pokažemo. Hajde, dajte papir? Da li možete da mi date papir? Da li mogu da dođem da uzmem papir? Hajde, sad ga odmah pokažite reditelju prenosa, neka Aleksandar Vučić pokaže gde je to Ćuta hteo da gradi malu hidroelektranu. Laže.

Vi pominjete profesora Ratka Ristića i njega stavljate u neki kontekst. Pa, vama su o malim hidroelektranama i o litijumu rekli najveća pamet ove zemlje upela se da vam kaže kakva je katastrofa taj litijum. Pa, vi kažete, za akademika Šolaju, za Vladimira Stevanovića, za Draganu Đorđević, za najveću pamet ove zemlje, vi to ne slušate. Ne, vama je „Rio tinto“, vam ja, ja vam kažem, litijum popio um.

A što se hrane tiče, juče ste govorili o hrani, evo danas poljoprivrednici ovde, prosuće mleko. Pa, vi znate koliko te Gornje Nedeljice proizvedu mleka godišnje, milion litara. Koliko hrane proizvedu. Slušajte šta vam kaže Institut za poljoprivredu koliko vredi to što nikne iz naše zemlje tamo. I, svaka normalna država čuva kao malo vode na dlanu, oni koji hrane ovaj narod, a vi ste se na to nameračili, da ono malo ljudi što je ostalo da živi na selu, da to raselite i umesto poljoprivrede, maline, meda i mleka, vi nama nudite koncetrovanu kiselinu „Rio Tinta“.

Gospodine predsedniče, pa, nemojte da se nervirate. Vi ste uspeli ono…

Da li se čujemo? Izvinjavam se, nemojte da mi trošite vreme. Da li mogu ja da govorim? Pa, taman ste se pomirili lepo i sad ovo na kraju opet neki cirkus. Nemojte da se nervirate.

Vučiću, biće to sve u redu. Kad se…

Hvala, gospodine Orliću. I vi ste ušli u neki tolerantni mod. Ne znam šta se sa vama dogodilo.

Dakle, videće te se lepo u ponedeljak, opet ćete se vi pomiriti. Neće biti više ovakvih nemilih scena kao juče. Zapravo, Aleksandre Vučiću, vi treba da budete srećni. Vi ste postigli ono što tražite, i što Srbima nikako da se dogodi od kad postoje, a to je jedinstvo.

Da li neko u ovoj sali ima nešto protiv plana, da nema priznanja Kosova i da nema stolice Ujedinjenim nacijama za Kosovo? Evo, ako ima neko ovde neka digne ruku. Nek se izjasni. I, to je pošteno. Dakle, većina nas, ogromna većina nas ovde nema ništa protiv toga i nema potrebe da se mi ovde koljemo oko toga.

Ima jedna druga stvar. Vidite ovako, mi jesmo za Evropsku uniju, gospodine Vučiću, ali ima jedna firma koja se zove „Knauf“ koja u Evropskoj uniji i svuda po svetu pravi kamenu vunu, i pravi 12 milijardi evra godišnje prometa. Ista ta firma „Knauf“ u Surdulici truje masovno stanovništvo. A, kako je to moguće da ono što je zabranjeno u Evropskoj uniji, kod nas je to dozvoljeno? Da li znate kako? Zato što ste vi direktno žmurite na ono što se zove EKOSID, ljudi umiru, 15.000 ljudi umre godišnje od zagađenja vazduha. E, u takvu Evropsku uniju mi hoćemo, ono što je kod njih zabranjeno, to će biti zabranjeno i kod vas i to nikakve veze sa Kosovom nema.

Još jedna stvar, gospodine Vučiću. Da li smo mi ikada za ovih deset zadnjih godina videli nekog poštenog Albanca koji sedi sa nekim poštenim Srbinom i nešto zajedničko rade? To na „Pinku“ i na vašem „Hepiju“ nećete videti jer su svi Albanci srbomrzitelji.

Smejete mi se ovde. Prošli put kada sam vam rekao da je Nebojša Zelenović vodio svoje jagodare u Peć i zajedno sa Albancima uradio nešto da im bude bolje u životu. Da, sadili su jagode. Hajde, nađite jednog Albanca koji je dobar i da ga stavimo u muzej odmah, nego vaša politika je – da, da, svi Albanci su šiptari, srbomrsci, neprijatelji. To radite već od kada ste ovde na vlasti. Dajte nađite jednog poštenog Albanca. Jednog dobrog Albanca i jednog dobrog Srbina i dovedite ih na „Pink“.

Gospodine Vučiću, ja ne znam šta je vama smešno. Samo se vi smejte. Vi morate da počnete da gradite politiku na primerima, a to je zajednički život nisu parole, nego je život takav kada Srbin i Albanac sede i mogu normalno da razgovaraju, a da se ne poubijaju.

Toliko. Srećan rad vam želim i sve najbolje. Da vas citiram na kraju. Hvala.

Gospodine predsedavajući, koji ste već u startu prekršili Poslovnik jer me prozivate ovde u plenumu imenom i prezimenom i ne dozvoljavate mi repliku. U članu 108. Poslovnika piše da se vi starate o redu na ovoj sednici, to treba da važi i za narodne poslanike, ali treba da važi i za uvažene goste koji sede ovde na galeriji, a jedan od najuvaženijih je onaj što posle svake sednice stoji ovde sa megafonom i priča za sve nas da smo izdajnici.

Čekajte, dakle Sima Spasić gore, vaš uvaženi član, preti mi malopre odozgo…

Zdravo živo, narodni poslanici.

Pre nego što počnem, želim samo reditelja ovog prenosa da zamolim da dok budem govorio ne snima mene, nego da snima poslanike SNS, da narod konačno ima priliku da vidi kako se ponašaju narodni poslanici, šta je sve Vučić uterao u ovu Skupštinu. Tako da, ja sam sada u kadru, ako možete da prikažete ovu drugu stranu.

Ovako, za početak jedna poruka za Aleksandra Vučića – ekologija „ante portas“ , Aleksandre Vučiću. Da, da, samo se vi smejte. To što se desilo sinoć u Pirotu, to jeste incident, ali imaju neke druge stvari koje nisu incidenti, nego su proizvod onoga što se zove vaša vladavina.

Posledice svega toga su nestale reke po nacionalnim parkovima, nelegalni kamenolomi, patroliranje bejzbol palicama od strane obezbeđenja privatnih investitora. U Dadincima, veliki pozdrav za aktiviste i meštane Dadinaca, evo već nedelju dana stražare pored svoje reke da joj se ne bi desio incident, da gospodin predsednik opštine Bratislav Jovanović ne sme da kaže - šta si to potpisao. Juče se doduše ohrabrio pa došao u Dadince da kaže kako je on u svoj narod.

Goran Vesić i gospođa državna sekretarka Aleksandra Damnjanović, još iz vremena Velje Ilića, koja je sahranila sa Zoranom Mihajlović na desetine reka, evo već peti dan pokušavam da dođem do nje. Veliki pozdrav za gospođu Damnjanović. Gospođo Damnjanović primićete me kao bela lala.

Uvek sam se pitao, da malo skrene sa teme, kako se postaje Aleksandar Martinović i gospodin Milenko Jovanov su ispisali istoriju političke travestije u ovoj zemlji.

Znači, gospodine Martinoviću, da li je i od kada je i ako više nije kada je prestao Aleksandar Vučić da bude najveći kriminalac i izdajnik Srbije? Kada ste se vi to preobratili, gospodine Martinoviću?

Ja vas ne čujem dobro, gospođo Elvira, ako možete malo glasnije.

Ja biram reči, da li ste primetili, ja se biranim rečima obraćam bivšem radikalu. (Isključen mikrofon.)

Gospođo Elvira, nisam znao da ste vi tako strogi. Evo sada vam dolazi prava zamena. Molim jedan veliki aplauz za gospodina Orlića, čoveka koji pre svega i iznad svega robuje Poslovnik. Molim vas, ako može jedan aplauz za gospodina Orlića. Sada nam je mnogo lakše, gospodine Orliću.

Evo, ako niste čuli ja se obraćam ministru Martinoviću. Kaži Martinoviću - jeste opsovao sam. Šta je problem? Pa i ti si živ čovek. Imaš prava da psuješ opoziciju. Ti dolaziš iz bivše radikalne stranke. Znamo kako je ona tretirala opoziciju. Nemoj da se stidiš svojih reči.

Što me prekidate, gospodine Orliću?

Kada ste tako precizni. Znate koliko ste mi vremena oduzeli.

Gospodine Orliću, da li vi znate koje ja vreme koristim sada u ovom trenutku? Ne čujem vas. Jel znate koje vreme koristim?

Koliko ste mi vremena uzeli? To je drugo pitanje za vas.