Gospođo Brnabić, za to što sada radite vi ste meni dali četiri opomene. Evo ja ću sad da stavim moju karticu platnu, pa vi skinite koliko kog treba. Kad god napravim neki prestup, vi odvadite koliko treba sa mog računa, pošto ste me četiri puta već opomenuli, biće i za vašeg brata, a biće i za grejanje, za bazen gore u Jovankinoj vili.

Dakle, ko se najviše raduje ovim izborima, ko zna kojim po redu, gospodo nesnsnošljivi? Znate ko se najviše raduje? Oni moji Romi koji žive ispod mene dole u Žarkovu, Makišu, jer kad god su izbori vi dođete i date im po hiljadarku i oni kažu super ponovo izbori, evo, dobili smo još po 1.000 dinara od Vučića. To je vaš opravdani metod. Najvećoj sirotinji dajete po hiljadarku, onima koje ste ucenili radnim mestima, koje držite po javnom sektoru, pretite otkazima, to ćete da nastavite da radite.

Dakle, šta se dešava dalje? Nesumnjivo da će izmene ovog zakona i ovaj zakon doprineti da više ne možete da tumbate ljude iz Kruševca u Kragujevac, da tumbate ljude po Srbiji i da se bavite nomadskim izborima. To više nećete moći da radite, a ostaje veliki posao koji nas čeka, a to je da Srbi konačno oslobode svoj javni servis.

Evo, bio prošli put ovde na razgovorima, to je deo takođe ove priče o poboljšanju izbornih uslova, došao Bujke na razgovor. Prvo Hil, koga ste pozvali, jer vam bitniji Hil od Bujketa, mada je i Bujke isto bitan, došao čovek nešto da razgovara, a o čemu da razgovara, da razgovara o tome da opozicija dobije vremena u informativnom programu RTS-a onoliko koliko je dobila na ovim izborima. Koliko je to opozicija dobila 17. decembra? Samo se vi smeškajte gospođo Brnabić, lepo vam stoji taj osmeh u uglu usana. Vrlo ste šarmantni.

Dakle, sve bi bilo drugačije da ste vi nesnsnošljivi dobili 17. decembra na izborima u Beogradu, ali vi te izbore niste dobili i pored epske pljačke i pored toga što ste trpali ljude, prijavljivali ih da žive u trafostanicama, pa to Biba struja ne bi preživeo, to što vi radite.

I pored toga što ste našli nove preletače, zaprao stare, jedna je stara, ona se zove Milica, Mica sa dva lica, Milica zavetnica, koja je na onim prethodnim izborima dala četiri svoja odbornika, pa ste vršili vlast u Beogradu iako ste dobili 70.000 glasova manje, pa ste našli ovde neke iz Mi – glas iz naroda, doktora ovog trećeg oka Nestorovića, ovog Jerkovića, Jerkovića koji je bio samostalni poslanik ovde, pa ste našli ovog Kena. Evo ga ovde, ovaj od Barbike muž, Ken. Sve bi to drugačije bilo i ne bi gospodin Jovanov, ovaj gutač žaba, morao da guta sad najveću žabu. Kako ste gospodine, jer krekeće nešto sa one strane? Jel sve u redu?

Kaže - nema veze krši se Ustav, kao njemu problem što se krši Ustav. Jovanovu problem što se krši Ustav, pa sam morao da progutam žabetinu. Popijte malo vode, jel krekeće nešto sa vaše strane.

I tako sve u svemu, na kraju da završim, pošto smo rekli treba da se završi ovo, gospođo Brnabić može jedno pitanje? Može? Koja je vaša tačna adresa prebivališta ili boravišta? Užička, jel? Nije. Gde je? Jovankina vila, preko puta Kristofera Hila, jel, na Dedinju? Samo se vi smejte gospođo Brnabić.

Znači, građani Srbije, u ovoj zemlji biće bolje onog momenta kada Ana Brnabić prestane da boravi i da prebiva i da živi u Jovankinoj vili na Dedinju, kad prestane epska pljačka svih vas koji ste puni kao brodovi i fejkujete ovde nekakve izbore. Ništa vi nećete ovde da promenite, doći će dan da vam ponovim, vama je smešno gospođo Paunović, takođe. Smešno vam je? Hajde smejte se malo da vas čujem, hajde. Neka vas čuje narod kako se smejete.

Vidite građani Srbije svi ovi koji sede ovde i ovi koji su sedeli na prošloj sednici ovde, teški su milione evra, puni su kao brodovi, ne znaju šta će sa parama i smešno vam je naravno. Lako je iz Jovankine vile, iz bazena gospođo Brnabić smejati se građanima Srbije dok vam plaćaju grajanje za bazen. Vama je to smešno.

Vidite ovako, ja sam do sada vama dužan, ne znam da li ste mi skinuli nešto sa kartice do sada, verovatno sam nešto prekršio, do sada ste mi skinuli samo za protekle dve sednice 40.000 sa računa. Samo da znate, doći će dan kada ćemo mi doći kod vas da vam ispostavimo sve računa, da kažete koliko vredi taj ugovor sa Ziđinom, koliko vredi Jovankina vila, da, da, sve što ste sakrili od naroda, koliko vrede svi vaši tenderi, koliko će da košta građane Srbije to što ćete im srušiti Sajmište, jer ćete da gradite sa Arapima ponovo neke velelepne hotele, a pojma nemam koliko to košta. Koliko će da košta rušenje simbola srpske države, Generalštab. Pitanje je šta ste vi nameračili, da srušite Generalštab, zamisli Jovanov da ustane iz groba Vojvoda Stepa, znaš šta bi ti radio? Progutao bi mnogo žaba.

Dakle, gospođo Brnabić, trenutno boravite u Jovankinoj vili, kada budete boravili tamo gde vam je mesto, a to je Zabela, ovoj zemlji će biti bolje. Hvala lepo.

Gospođo Brnabić, znate li šta piše u članu 27. Poslovnika Narodne skupštine?

Piše da ste dužni da primenjujete ovaj Poslovnik.

Samo mi recite, po kom osnovu je gospodin Torbica dobio reč? Samo malo da završim, da li je to zato što je gospodin Aleksić pitao gospodina Vulina da li je brao rotkvice u Jovanjici?

Hajde samo vi radite svoj posao, gospođo Brnabić, znamo da ste noviji, možda vam ne ide, evo ja sam tu da vam pomognem. Dakle, obratite pažnju po kom osnovu dajte pravo na repliku narodnim poslanicima.

Gospođo Brnabić, član 103.

Imam pravo usmeno da vam ukažem ako mislim da je došlo do povrede, možda nije konkretno od učesnika ovde u raspravi. Pitam vas – ko su ove osobe gore koje sede i slikaju vas u raznim pozama, a te slike, te fotografije izlaze u „Informeru“? Ko je dozvolio i po kom osnovu ovim osobama da sede na galeriji? Sad vas to pitam, znate zašto? Zato što juče izlaze fotografije, ja se spremam za sednicu, a ispada da spavam. Ja vam kažem sad – ko su ove osobe gore na galeriji, po kom osnovu je njima dozvoljeno da sede i da fotografišu narodne poslanike?

Ovo nije zloupotreba Poslovnika, najdobronamernije vas pitam zašto.

Da li ste čuli šta sam rekao?

Niste me čuli?

Ne, samo malo. Da ne bude da zloupotrebljavam Poslovnik, pošto ćete mi oduzeti od vremena poslaničke grupe.

Znači, gospođo Brnabić, nisam spavao, ne spavam na ovim sednicama. Ja vas pitam… Samo malo. Jel mogu da nastavim?

Znači, ja vas pitam, najdobronamernije, ukazao sam na član 103, ja vas pitam – zašto ove osobe fotografišu narodne poslanike sa galerije i po kom osnovu je njima dozvoljeno prisustvo na ovoj sednici? To vas pitam u okviru člana 103. Poslovnika.

Znači, ja vas pitam – ko su osobe na galeriji?

Ko? Da su pozvani znam, ali ko su osobe na galeriji?

Ne znate vi, stvarno? Ko ih je pustio ovde, pošto ne znate? Ko su osobe na galeriji?

Znači, vi ne znate ko su osobe na galeriji?

Lepo, lepo. Hajde kad saznate, gospođo Brnabić, ko vam se mota po kući, javite mi. Hvala.

Vidim da se ovde pominje Volvo. Onaj koji to pominje i vol i vo, čovek koji priča o poljoprivredi već decenijama, ja vas pitam, Rističeviću, i sve vas pa šta traže juče ona dva traktora ispred Predsedništva? Što ste, ljudi, došli ovde? Znate zašto? Zato što će taj novi ministar, koji je verovatno izvučen pomoću šibice ili nekom slučajnom metodom, novi ministar poljoprivrede, neko ko je slučajna greška ovde na tom mestu, pomoći, gospodine Marijane Rističeviću, da vi postignete još veće rezultate u poljoprivredi.

S druge strane, ja ne znam kad imate to vremena da sejete, da žanjete, kada ovde non-stop pričate danima, godinama o poljoprivredi koja propada?

Šta vi znate, gospodine Maritinoviću, da li ste nekada pitali Martinovića šta on zna o poljoprivredi? Kakve on veze ima, Bože me sačuvaj? Ko je vas skrpio ovde? Ima pet ministara bez portfelja. Hoće li oni da se bave poljoprivredom, da malo pomognu Martinoviću da gaji muškatlu ili će u Jovanjici da pomognu Vulinu da bere paradajz? Znate li gde ćete da berete paradajz? U Zabeli. Ako budete ovako nastavili, kandidovaće se mnogi za ministarstva za kopanje krompira i kukuruza u Zabeli. To ćete vi da radite.

A ti, Marijane Rističeviću, samo nastavi tu da pričaš o poljoprivredi. Pozdraviće te ovde, doći će dan kad će ovde gomila traktora, ne dva, preksinoć su bila dva, doći će ovde i tu će biti vaš kraj. Sve ćete učiniti da se to ne desi. Protesti poljoprivrednika nekoliko puta u toku protekle godine. Kad budu došli ovde na stotine, na hiljade traktora, ima da se češete po glavi, i ti Marijane, pa ćeš ti da im pričaš šta je dobro za njih.

To što radite, gospodo, koje vas je skrpio Aleksandar Vučić ovde, je čist kriminal. Zapitajte se malo kakvi ste vi to ljudi, od kakvog ste vi to materijala sastavljeni kad se klanjate jednom čoveku, neko za mrvice kao Marijan, a neko za milijarde kao Đedovićka.

Jesmo u programu? Jesmo.

Razredna, pa ja sam dobacivao, ne znam što mi ne dadoste opomenu? Nemojte da me tolerišete, molim vas, svaka opomena sa vaše strane za mene je čast, tako da nemojte da štedite opomene. Prvi put sam je dobio prošli put, samo navalite. Poštujte Poslovnik.

Dobar dan dame i gospodo, poštovani građani Republike Srbije koji pratite ovaj prenos, dobrodošli na otvaranje nove sezone tragikomičnog cirkusa Aleksandra Vučića koji se zove nova Vlada Republike Srbije.

Pred vama su poznata lica, dugogodišnji, suvereni vladari srpske političke scene, ljudi koji se 30 godina, neki od njih 20, neki 30, ne skidaju iz vaših života, jer njihov jedini cilj je da vaš život bude bolji, srećniji i da vas vode u srećnu budućnost.

Evo, tu je sa nama neko koga ne treba posebno predstavljati, gospodin Ivica Dačić, novi, bivši ministar policije. Tu su Bata i Ivica, pa kako ko, jedan mandat on, drugi mandat Bata. To je čovek koji će sigurno brinuti o vašoj bezbednosti u zemlji koja je ogrezla u kriminal, kojom ne vladaju kriminalci, neki su i u Vladi, neki su na javnim funkcijama, u zemlji gde se deca izbacuju iz vrtića zato što njihovi roditelji nisu za SNS.

Da pređemo dalje. Dakle, uloge su podeljene. Tu je i blagajnik Aleksandra Vučića, ovog najbogatijeg pozorišta u Evropi, čuveni gospodin doktorant višestruki u pokušaju, gospodin Siniša Mali. On brine da blagajna bude puna.

Koga mi tu još imamo? Gospodina Krkobabića, doživotnog brigača o srpskom selu, onoga koji brine da na srpskom selu porodice nastave da žive, a srpsko selo nikada praznije.

Koga mi to još imamo? Imamo ministarku za Rio Tinto čuvenu gospođu Dubravku Đedović, koja će sve učiniti samo da se narod iz Gornjih Nedeljica raseli.

Imamo čuvenog Gorana Vesića, čoveka kome predlažem da, umesto ministra za infrastrukturu i građevinarstvo, postane ministar i što pre osnuje ministarstvo za kanalizaciju zato što Beograd, pola Beograda, nema kanalizaciju. Imate velike pozdrave gospodo, bivše demokrate, julovci, bivši socijalisti, bivši sve, od građana sa leve obale Dunava koji jedva čekaju da vam vide leđa i da konačno neko dođe da im izgradi kanalizaciju.

Imamo i nove likove tu. Tu je gospođa Milica Đurđević Stamenkovski. Gospođo Milice, jeste to vi? Vas gledam, Milice. Vas gledam. Poneo sam i nešto da se ogledate, da mi kažete šta vidite u ovom ogledalu? Da vas pitam nešto samo, gospođo Stamenkovski, bivša zavetnice, da li znate čije su ovo reči: „Politika koju ste vi vodili uništila bi zemlju brzinom munje. U roku od 10 dana bi nestala Srbija i Srbi sa Kosova i Metohije. Vaša politika je politika krivotvorenja istine, politika neozbiljnosti, politika nepažnje“. Rekao je ko, gospođo Stamenkovski? Hajde da pogodimo. Onaj za koga ste do juče govorili, gledajte me, gospođo Stamenkovski, to sam ja Ćuta, znamo se od ranije, onda kada ste bili branilac svete srpske zemlje Kosova, a gde sad sedite gospođo Stamenkovski? Pogledajte me malo. Evo sa kim sedite, pogledajte malo ovamo, nemojte da se plašite, ne ujedam. Sedite sa onima koji su priznali francusko-nemački sporazum i onima koji su se u Ohridu dogovorili da Srbija postane član Saveta Evrope.

Da, gospođo Stamenkovski, vi treba da postanete ministarka za preletanje. Vi ste jedna tužna slika svakodnevne političke stvarnosti, onih koji bez problema ne prodaju obraz, nego prodaju ono za šta su se do juče zaklinjali. Vi ste, gospođo Đurđević Stamenkovski, izdali Srbe na Kosovu. Vi sedite sa onima koji su se družili sa Klintonom. Vi sedite sa onima koji su 24. marta, na dan bombardovanja, napunili punu Arenu i doveli, zamislite koga, Gerharda Šredera. Vi sedite sa onima, evo ga tu sa desne strane, gospodin Rakić, pošto nećete mene, možete njega da gledate, koji su se zakleli Aljbinu Kurtiju na ustav samostalne države Kosovo. Vas gledam i dalje, gospođo preletačice.

Ima jedna istinita priča, podseća na vic, nažalost tragičan. Kaže – sreli se Amerikanac, Nemac, Albanac i Vučić i seli da pregovaraju o Kosovu i 10 godina pregovarali o Kosovu. Ne znam kako se na kraju završava taj vic, ali znam da je Vučić ispao najgluplji.

Ima još jedan vic o Vučiću i Kinezu. Kaže – sreli se Vučić i Kinez i krenuli da pregovaraju o srpskom zlatu. Ne znam šta je na kraju bilo, gospođo Đedović, ali na kraju Srbija ostade bez svog zlata. Tako priča može da se nastavi u nedogled.

Ima jedna zajednička osobina koja spaja i ove komuniste, Mirine julovce, kao što je Vulin, i sve ove bivše radikale, kao što je Martinović, koji će sada da se bavi poljoprivredom. Je li, Martinoviću, jesi li kopao nekada u životu ti? Jesi li zasadio nekada kukuruz? Ti si budući ministar poljoprivrede. Ti si karikatura od ministra poljoprivrede.

Samo jednu stvar da kažem – šta spaja sve ove ljude, građani Srbije? Jedna jedina stvar. Oni ne znaju šta će sa parama. Koliko vrede ovi ljudi svi? Kolika je njihova imovina? Ja sam pitao predsednicu Skupštine prošli put da mi odgovori – koliko vi to para imate, gospođo Brnabić, jel proradio bazen gore na Dedinju, jel bilo brčkanja ovih dana? Toplo vreme, jel? Koliko para su teški ovi ljudi dok građani Srbije nemaju bukvalno šta da jedu?

Ko je ovde budući ministar za brigu o porodici? Ko je budući ministar za brigu o siromašnima? Da li vi znate, Vučeviću, malopre pominjete decu u ekspozeu, koliko dece živi u porodicama koje primaju 12.000 dinara mesečno? Da li znate taj podatak? Nemate pojma, jer vas baš briga. Vi razmišljate o vašim skokovima u budućnost, o vašim milijardama. Po podacima Unicefa, 122.000 dece živi u porodicama koje primaju 12.000 dinara mesečno.

Vi, gospođo Đedović, pominjete prošli put Krivelj, pričamo o rudnicima. Nemam puno vremena. Što ne odoste vi malo u Krivelj posle one vaše posete? Bili ste tamo pola sata, zvali su me ljudi. Hajdete vi i vaša porodica da odete u Krivelj, a kojima ste obećali da će dobiti adekvatno preseljenje i smeštaj.

Zašto se vi, gospođo Đedović, ne preselite malo u Krivelj, da živite malo sa tim ljudima? Šta je smešno? Vidim da se smeškate. Evo pogledajte gospođu Đedović, njoj je to smešno.

Dakle, vi sa vašom porodicom u Krivelj, a Goran Vesić, čuveni graditelj, lepo u Borču i Padinsku Skelu, na levu obalu Dunava sa svojom porodicom, pa da živi tamo gde nema kanalizacije. Napunili ste se ko brodovi i baš vas briga za građane.

Evo Vulin, da li je smešno gospodine Vulin? Smešno je. Ako i treba da vam je smešno, samo doći će dan kada ćete morati da dokažete odakle vam tolika lova. Doći će dan kada ćete morati i te sve milijarde koje vrtite ovde, dok deca nemaju šta da jedu, da pokažete gde su. Postoje neki računi u inostranstvu koji su vaši. Do svakog evra …

Šta je gospođo Brnabić? Nešto vam se ne dopada ovo što govorim, jel tako? U redu.

Znači, Milici Đurđević Stamenkovski, evo jedno ogledalce svako jutro da se pogleda i imaš pozdrave Milice od ljudi sa Kosova. Imaš pozdrave od ljudi iz Mitrovice i Zvečana. Znaš šta kažu za tebe? Izdajnik. To je ono što su govorili do juče za tebe ovi sa kojima sada sediš, pa su ti lepili keče na glavu, a trebali su da ti stave logo SNS-a. To je isto.