Tako je.

Jel znate šta piše u članu 103? Uključite mikrofon, ajde.

A, jeste? U redu.

Jel znate šta piše u članu 103? Sad ću da vam pročitam i nemojte slučajno da vam padne na pamet da nam oduzimate vreme od poslaničke grupe. To je pokvareno, to što radite. Dakle, ovako: „Narodni poslanik ima pravo da usmeno ukaže na povredu u postupanju predsednika Narodne skupštine ako smatra da nije u skladu sa odredbama ovog Poslovnika“.

To je učinio malopre Lazović i šta ste uradili? Uskratili ste nekim drugim poslanicima vreme da govore? Što to radite? Šta me gledate? Nemojte to više da radite. Ja vam sad lepo kažem.

Gospodine Dačiću, evo, da čuju svi građani, da u ovoj zemlji ima pravde, Ivica bi bio u marici odavno, a vi ste tu na mestu ministra policije.

Što se tiče toga da li ste vi za iskopavanja litijuma ili ne, pročitaću vam šta je rekao vaš Igor Braunović, v.d. „Srbijašuma“, koji bi takođe bio u marici da ovde ima zakona, s obzirom na to kakav se zločin sprovodi nad našim šumama, ali biće prilike i za to.

Kada pričate o tome da ćete ispuniti sve ekološke standarde, da će taj rudnik biti ekološki, pa da li znate kad će biti ekološki? Kada vratite sve reke iz cevi.

Evo ga tu još jedan zločinac prema prirodi. Goran Vesić dao je dozvolu da sahrani Rakitsku reku. Da li je tako, gospodine Vesiću? Za to se ide na robiju, ali i to vas čeka, samo da znate.

Za Generalštab ćemo kasnije, kada budete skupili petlju da nas primite, da pokažete narodu šta ste to potpisali, patriote, sa Kušnerom i ofšor kompanijama, da na mestu gde je nastala srpska vojska gradite đakuzije i javne kuće. Sram vas bilo, patriote! To je što se toga tiče.

Gospodine Dačiću, vaše ispovesti su vrlo živopisne i to što je rekao sad Lazović, to što se tiče litijuma, dobro razmislite, imate još vremena da se predomislite, jer vas čeka ono što se desilo u Valjevu. Čeka vas opšta pobuna.

Vidim da vam je frka. Imate problem s tim. Dići će vam se pola Srbije. Ako će nešto da ujedini opoziciju i narod, to su osnovni elementi - voda, vazduh i zemlja. Budete li nastavili ovo što radite, biće i ovaj četvrti, a to je vatra. Biće vatre, ja vam to obećavam. Nemojte se igrati sa ovim narodom više.

Hvala.

Mog kuma ne zovu Miša Ćuskija, a ne zovu ga ni Nikola Petrović. Ne mešam se u poslove bilo čije i ne znam šta je ko gradio. Nisam se nikada bavio investicijama, za razliku od svih vas, počev od Ane Brnabić, pa preko svih vas. Možete da proverite svu moju imovinu, a voleo bih da svi vi pokažete svoju. Da vidim koliko ste vi to teški, gospodo Brnabić, koliko para imate na računu, jel možete odmah da nam kažete? Ovde se iznose privatni podaci.

Da, ja mog kuma volim i sa njim se družim od 2. razreda osnovne škole. Ne zanimaju me njegovi biznisi i nisam mu ja izdavao dozvole, nego vi za gradnju. Ako je nešto posečeno, a nije tačno da je posečeno, lažete po običaju. To je vaša stara… Pogledajte slobodno. To je vaš stari običaj, gospodine Vesiću, da lažete, masno lažete. Nisam ga ja ovlastio da se bavi, niti sam davao bilo kakve dozvole. Ako je nešto urađeno protiv zakona, tu ste bili vi gospodo, vi ste izdavali građevinske dozvole svima. Imamo prilike da vidimo na šta nam liči ovaj grad.

Što se tiče mojih kumova, gledam vas, gospodine Vesiću, hajde gledajte me malo u oči, ako imate petlju, a nemate. Optužili ste me da vređam vaše saradnice, govorili ste ovde da sam narkoman, jel to tačno? Da sam drogiran? To ste mi govorili, gospodine Vesiću, vi koji ste klečali pre svakim ko je vodio ovu zemlju, vi koji ste podguzna muva. To ste vi i bićete uz svaku vlast i spremni da blatite i kaljate ljude kako god stignete, a koliko ste vi teški, gospodine Vesiću? Koliko vi stanova imate? Šta vozite? Hajde otvorite vaše imovinske karte.

Građani ove zemlje, pred vama stoje milijarderi koji su se obogatili na račun…

Hoću. Vidite, optužili ste me da sam osnovao SNS. Pazite šta ste vi smislili. Ja nisam osnovao SNS. Ja ću da ga ugasim. To da znate, a vi, gospodine Vesiću… (Isključen mikrofon.)

Gospodine Vesiću, ne znam da li ste se pogledali u ogledalo. Možda da vas zumira kamera malo da pogledaju svi građani koliko ste crveni. Jel vas to prati crvenilo kada baš lažete besomučno kada dozvoljavate sebi? Prvo, nemojte mog kuma da zovete Ćuskijom. On se zove Miroslav Kovačević. I ja sam ponosan na njega. On je moj prijatelj, a to da li je nešto gradio protiv zakona - ako je gradio protiv zakona, vi ste mu dali dozvolu. Ja nemam pojma šta se gradilo i gde se gradilo. To je vaša stvar da regulišete zakon. Vi ste ministar građevinarstva i infrastrukture.

Sada vas pitam, gospodine Vesiću… Ne čujem dobro. Neko dobacuje. Kažite slobodno da vas čuju svi. Ustani pa kaži. Nemoj da se kriješ.

Gospođo Brnabić, da date reč Danijeli Nestorović, mojoj saradnici koja je ovde pomenuta. Nemojte da se plašite da čujete istinu. Gospodin Vesić je dao upotrebnu dozvolu …

(Danijela Nestorović: Ajde ustani i pokaži ko si i šta si, šta imaš da kažeš. Lako je dobacivati odatle, kao iz čopora nekog. Izađi i ustani tu lepo za govornicom.)

Jeste li čuli šta je rekla Danijela Nestorović - da je ovo jedan vaš čopor koji ne sme da ustane i da kaže otvoreno šta misli nego dobacuje kao poslednji da ne kažem šta. Ima srpski izraz za to. Vi ste bre… Hoćete li da vam kažem šta ste vi?

(Milenko Jovanov: Ceo dan dobacuješ od premijera do poslanika.)

Slušaj bre ti, slušaj ti pudlice Vučićeva, ti što mu klečiš, da ne kažem šta mu radiš, sram te bre bilo, sram te bilo bre. Lažovčine jedne… (Isključen mikrofon.)

(Aleksandar Jovanović: Robijaćeš za svaku građevinsku dozvolu…)

Dobar dan i zdravo živo, izdajnička vlado Olafa Šolca.

Ko me finansira? Mene niko, za razliku od tvog šefa Aleksandra Vučića, a on se zove Gerhard Šreder, a može i Bil Klinton.

Nego, da mi pređemo na stvar, gospodo prodavci tuđe zemlje, tj. svoje zemlje, gospodo koji radite za Rio Tinto.

Kada krene ovako, ja molim reditelja, jel se vidi, Bil Klinton, onaj koji nas je bombardovao, ova ruka na ramenu Aleksandra Vučića, kako je krenulo, sledeće je normalno, jel tu gospođa Milica Stamenkovski, nije tu. Okej.

Sledeća je zakletva Aljbinu Kurtiju, na koju ste se zakleli vi i pola vas koji sedite tu, prodali ste Kosovo, i kada to tako krene, prvo Klinton, pa onda zakletva Aljbinu Kurtiju, na nezavisnu državu Kosovo, onda se završi potpisivanjem smrtne kazne za ljude koji nas hrane u Gornjim Nedeljicama, a to je sporazum koji ste potpisali sa Šolcom.

Poruka građana Srbije, juče iz Valjeva, na ovaj dokument na smrtnu kaznu, čarobnoj dolini koja nas hrani je ovo (narodni poslanik cepa papir), to je poruka vama i vašem Šolcu, jadna i bedna, šta se smeješ Jovanov, šta je smešno? Jadna i bedna je država, gospođo Brnabić, je u tome da li će se kopati nekakav litijum ili ne, odlučuje Olaf Šolc.

Da li mi dozvoljavate da pustim nešto šta ste rekli pre dve godine, da li smete?

Pošto dozvoljavate, vaša velikodušnost je na daleko poznata i sada ćete čuti šta ste rekli pre dve godine, samo sekund, da čuje…

Ja želim da vi pričate, a ovo što ću da pustim, to ste vi, da čuju..

E tako, gospođo Brnabić, pošto se plašite da pustim to što ste rekli, ja ću reći šta ste rekli.

Rekli ste da je projekat „Jadar“ gotov, da je sa njim završeno. Što lažete? To vas pitam sada otvoreno pred svima, zašto lažete građane Srbije? Što ste slagali građane Srbije? Evo sada kažite vi, imate vi sada reč, ja vas pitam što lažete, i još jednom da pocepam ono što ste potpisali. Što ste slagali građane Srbije kada ste rekli da projekat „Jadar“ više ne postoji, šta je – pojela maca jezik, jel to? Gledam vas i čekam da mi odgovorite, imate problem neki da kažete, jel?

Ja vas pitam što ste slagali građane Srbije?

Naravno da ću da nastavim, ja vas sada pitam, ali nećete da mi odgovorite. Ja vas sada pitam gospodo koji sedite ovde, da li ste svesni šta radite, da li ste svesni da ste potpisali da nestane život u Gornjim Nedeljicama? Da li ste svesni toga, jeste potpisali projekat u kome stoji da je neophodno izvršiti raseljavanje stanovništva, to stoji u tom projektu.

Da li je to tačno ili nije? A onda ste ukrali 38 hiljada potpisa, jer ste kleptomani koji kradu i lažu. Ja vas sada pitam gde su ti potpisi, gde su te kutije sa potpisima, jel se mi mlatimo ovde već dve godine, ne znamo gde ste sakrili potpise.

Politika koju vodite, gospodo iz SNS, i vaš predsednik Vučić, koji je jako hrabar, jedan od najhrabrijih kako za sebe ume da kaže je politika „ crvenih fenjera“, od Srbije ste napravili javnu kuću, u koju može da svrati bilo ko, da li Kinez, da li je Rio Tinto, da plati, dobije za šta je došao i da ide kući. Šta vam smeta, kažite da vas čujem.

Neću da sednem više, nego ćete da čujete šta će da se desi, znači dići će se cela Srbija kao juče u Valjevu, to budite sigurni.

Za ovo što radite, to nećete proći nekažnjeno i to vam ja obećavam i pozivam ljude, sve slobodne ljude ove zemlje, da ustanu i brane Gornje Nedeljice, jer one su simbol ove zemlje. Pazite šta ste uradili, to nikome od vladara ko je god vladao ovom zemljom, nije palo na pamet, da raseljava srpskog seljaka sa njegove njive.

To je prvo palo na pamet Aleksandru Vučiću, i šta imamo, na koga ste se okomili, na onog ko proizvede 100 hiljada litara mleka, ej, Zlatana Kokanovića trpate u maricu, evo ja vam kažem, ja ću sledeći da blokiram prugu, ja sam, pa mene hapsite, nemojte da hapsite seljake, oni vas hrane ljudi.

Te Gornje Nedeljice, građani Srbije treba da znate, proizvedu milion litara mleka godišnje, milion dece se godišnje napoji tim mlekom.

Šta me gledate, gospodine Vučeviću? Evo ja sada vas gledam, držite ovde patriotske govore. Koji je to patriotizam da raseljavate ljude koji nas hrane? Gde ste to čuli da je u istoriji to bilo kada neko uradio?

Citirate ovde ne znam kakav kosovski ciklus, ovo, ono. Što ne odete u Gornje Nedeljice? Evo, gospođo Đedović, vi na prvom mestu. Strpajte se lepo u kola, povedite svoju decu i svoje porodice i pravac u Gornje Nedeljice. Kupite kuće tamo, naselite se kada će tamo da bude mnogo dobro.

Što to ne uradite odmah svi vi? Hajde budite malo sa tim narodom.

Gospođo Brnabić, za vas imam još jedan predlog i za vas, gospođo ministarko prosvete, da li znate vi koliko dece ide u tu školu u Gornjim Nedeljicama? Jel znate to? Trista dece ide u tu školu. Što ne odete malo do te dece, pa im kažete – vidite, deco, u ovu školu više nećete ići, jer vaši roditelji više neće proizvoditi hranu i neće živeti tu, jer vaše porodice, gospođo i gospodo, nisu na spisku za raseljavanje?

Takođe, gospođo Brnabić, vaša kuća na Dedinju nije na spisku za rušenje i vaše porodice su sigurne, a ti ljudi su na spisku za nestanak, jer taj projekat, zapravo nije rudarski projekat, nego smišljeni projekat nestanka sopstvenog naroda sa zemlje od koje živimo svi zajedno. U tome vi učestvujete. U tome direktno učestvujete i to vam neće proći.

Imali ste priliku da vidite kako reaguje narod na tu vašu ideju da raseljavate seljaka u Valjevu juče. Imaćete opštu pobunu u celoj Srbiji.

Imam pitanje za SPS. Tu je gospodin Dačić. Da li je tu gospodin Braunović? Tu je. Dobar dan, gospodine Braunoviću. Gospodin Braunović, koji pripada koaliciji vašoj SNS, se jasno izjasnio protiv ovog projekta. Ja vas pitam, gospodine Braunoivću, jeste li za ili niste? Rekli ste da ste protiv rudnika iskopavanja litijuma. Jel to tačno? Ne. Hvala. Dobro.

Znači niste govorili istinu kada ste rekli, jel? Pa dobro, vama nije problem da lažete.

Šta je, Ivice, neki problem? Vi ste ministar policije. Evo ja sam prvi na spisku za hapšenje. Ja ću da blokiram pruge i pozivam svakog građanina da učini isto to.

Pozivam sve građane da stanu u zaštitu svoje zemlje koju volimo, za razliku od vas, jer tako se ne voli svoja zemlja. Onaj ko voli svoju zemlju nikada joj to ne bi uradio.

Ja znam da vi radite, da ste vi dali, što kažu moji sa Stare Planine, dupe pod kiriju Olafu Šolcu i Kristoferu Hilu. To ste vi uradili. Žrtvovali ste zemlju. Prvo ste žrtvovali Kosovo, šta vam je problem da to uradite sa dolinom Jadra. Baš vas briga.

Još jedan poziv patrijarhu srpskom Porfiriju i Sinodu Pravoslavne crkve da se jasno izjasne da li su za ove ovde što sede, što prodaju svoju zemlju ili će stati uz svoj narod.

Eto, toliko i hvala.

Biće još prilike da se vidimo.

Ljudi, vidimo se na ulici. Pozdrav.

Gospođo Brnabić, član 107. Malopre mi se govornik upravo neposredno obratio. Da citiram, kaže, „ja bih da me on hapsi“. Neposredno mi se obratio, a ja ću sada neposredno da se obratim gospodinu večitom ministru policije. Trideset godina ste se nakačili na grbaču ovog naroda. Gledam vas 30 godina. Vi se kunete u vašu ideologiju. Vi ste SPS, jel tako? Što izgradiste spomenik Draži Mihajloviću? Prevrće vam se Slobodan Milošević u grobu, samo da znate. Toliko o vašoj doslednosti. Draži Mihajloviću dižete spomenik. Evo ga, Braunović, ovaj što se zalaže za litijum, a sada se pravi da se ne zalaže, to je on izgovorio.

Pazite šta ste vi uradili. Evo ga tu unuk Slobodana Miloševića. Jel znaš ti dečko da su ovi tvoji izgradili spomenik Draži Mihajloviću, čoveče, socijalisti, bre, ej? To je primer čiste političke travestije. To ste vi, gospodine Dačiću. Nikakav vama nije problem sutra sve najgore da govorite o Vučiću i svima vama, kao što ste i do sad govorili. Evo ga Jovanov prvi. Bravo, svaka vam čast. Hvala.

Gospođo Brnabić član 106. zbog ovakvih govora meni ste izrekli četiri opomene. Sada ste dozvolili gospodinu Komlenskom, sledbeniku Mirjane Marković da nas ovde naziva terijerima, da govori o nekakvom razdoru da mi mrzimo ljude iz Republike Srpske. Što to dozvoljavate? Što kažnjavate mene i moje kolege, a ovo ne kažnjavate? Sada vas pitam – kako sada to? Koji to aršin vi koristite kada vodite ove sednice? Ja sam vam skrenuo pažnju. Pravite se ludi. Ajde, ako hoćete da vodite stvarno kao što ste počeli, nastavite.

Gospodin Komlenski je govorio pre svega o nečemu što nije na dnevnom redu. A, o čemu je govorio, verovatno se i Mira Marković prevrće u grobu, kada vidi ko ga je nasleđuje.

Dozvolićete mi, predsedavajuća, tj. predsednice parlamenta da se pre nego što pređem na temu dnevnog reda zahvalim kolegama iz SSP, iz Srca, iz NADE i svima onima koji zajedno izlaze na istoj listi na izbore u Novom Sadu. Koliko god mi bili različiti imamo zajednički cilj a to je da jednom za sva vremena sklonimo ovu lopovsku vlast iz naše Srbije, a to jedino možemo da uradimo zajedno i kada to budemo shvatili da koliko god da smo različiti i levi i desni, različitih orijentacija i programa jedino zajedno možemo da srušimo SNS. Na to sam pozivao od početka i evo i dalje pozivam da se ujedinimo ljudi.

Sada da pređem na temu dnevnog reda. Ne znam, gospođo Brnabić, i vi svi koji vodite ovu državu ko pravi spiskove i šalje one male listiće i poziva na izbore ljude? Ako bi mogli mog pokojnog Dimitrija, mog oca koji je umro pre 16 godina da više pozivate da glasa. Čovek je umro pre 16 godina. Ljudi, i dan danas dobija od kada je Vučić došao na vlast, moj pokojni Dimitrije, poziv da glasa. Sada mi objasnite kako je to moguće? Čovek jednostavno više nije živ, tako da vas molim da ga više ne pozivate jer je fizički onemogućen da glasa.

Druga stvar, razmišljam nešto …

Gospođo Branabić, jel možete ovog što urla tamo da ga smirite malo, molim vas.

Gospođo Brnabić, za to što sada radite vi ste meni dali četiri opomene. Evo ja ću sad da stavim moju karticu platnu, pa vi skinite koliko kog treba. Kad god napravim neki prestup, vi odvadite koliko treba sa mog računa, pošto ste me četiri puta već opomenuli, biće i za vašeg brata, a biće i za grejanje, za bazen gore u Jovankinoj vili.

Dakle, ko se najviše raduje ovim izborima, ko zna kojim po redu, gospodo nesnsnošljivi? Znate ko se najviše raduje? Oni moji Romi koji žive ispod mene dole u Žarkovu, Makišu, jer kad god su izbori vi dođete i date im po hiljadarku i oni kažu super ponovo izbori, evo, dobili smo još po 1.000 dinara od Vučića. To je vaš opravdani metod. Najvećoj sirotinji dajete po hiljadarku, onima koje ste ucenili radnim mestima, koje držite po javnom sektoru, pretite otkazima, to ćete da nastavite da radite.

Dakle, šta se dešava dalje? Nesumnjivo da će izmene ovog zakona i ovaj zakon doprineti da više ne možete da tumbate ljude iz Kruševca u Kragujevac, da tumbate ljude po Srbiji i da se bavite nomadskim izborima. To više nećete moći da radite, a ostaje veliki posao koji nas čeka, a to je da Srbi konačno oslobode svoj javni servis.

Evo, bio prošli put ovde na razgovorima, to je deo takođe ove priče o poboljšanju izbornih uslova, došao Bujke na razgovor. Prvo Hil, koga ste pozvali, jer vam bitniji Hil od Bujketa, mada je i Bujke isto bitan, došao čovek nešto da razgovara, a o čemu da razgovara, da razgovara o tome da opozicija dobije vremena u informativnom programu RTS-a onoliko koliko je dobila na ovim izborima. Koliko je to opozicija dobila 17. decembra? Samo se vi smeškajte gospođo Brnabić, lepo vam stoji taj osmeh u uglu usana. Vrlo ste šarmantni.

Dakle, sve bi bilo drugačije da ste vi nesnsnošljivi dobili 17. decembra na izborima u Beogradu, ali vi te izbore niste dobili i pored epske pljačke i pored toga što ste trpali ljude, prijavljivali ih da žive u trafostanicama, pa to Biba struja ne bi preživeo, to što vi radite.

I pored toga što ste našli nove preletače, zaprao stare, jedna je stara, ona se zove Milica, Mica sa dva lica, Milica zavetnica, koja je na onim prethodnim izborima dala četiri svoja odbornika, pa ste vršili vlast u Beogradu iako ste dobili 70.000 glasova manje, pa ste našli ovde neke iz Mi – glas iz naroda, doktora ovog trećeg oka Nestorovića, ovog Jerkovića, Jerkovića koji je bio samostalni poslanik ovde, pa ste našli ovog Kena. Evo ga ovde, ovaj od Barbike muž, Ken. Sve bi to drugačije bilo i ne bi gospodin Jovanov, ovaj gutač žaba, morao da guta sad najveću žabu. Kako ste gospodine, jer krekeće nešto sa one strane? Jel sve u redu?

Kaže - nema veze krši se Ustav, kao njemu problem što se krši Ustav. Jovanovu problem što se krši Ustav, pa sam morao da progutam žabetinu. Popijte malo vode, jel krekeće nešto sa vaše strane.

I tako sve u svemu, na kraju da završim, pošto smo rekli treba da se završi ovo, gospođo Brnabić može jedno pitanje? Može? Koja je vaša tačna adresa prebivališta ili boravišta? Užička, jel? Nije. Gde je? Jovankina vila, preko puta Kristofera Hila, jel, na Dedinju? Samo se vi smejte gospođo Brnabić.

Znači, građani Srbije, u ovoj zemlji biće bolje onog momenta kada Ana Brnabić prestane da boravi i da prebiva i da živi u Jovankinoj vili na Dedinju, kad prestane epska pljačka svih vas koji ste puni kao brodovi i fejkujete ovde nekakve izbore. Ništa vi nećete ovde da promenite, doći će dan da vam ponovim, vama je smešno gospođo Paunović, takođe. Smešno vam je? Hajde smejte se malo da vas čujem, hajde. Neka vas čuje narod kako se smejete.

Vidite građani Srbije svi ovi koji sede ovde i ovi koji su sedeli na prošloj sednici ovde, teški su milione evra, puni su kao brodovi, ne znaju šta će sa parama i smešno vam je naravno. Lako je iz Jovankine vile, iz bazena gospođo Brnabić smejati se građanima Srbije dok vam plaćaju grajanje za bazen. Vama je to smešno.

Vidite ovako, ja sam do sada vama dužan, ne znam da li ste mi skinuli nešto sa kartice do sada, verovatno sam nešto prekršio, do sada ste mi skinuli samo za protekle dve sednice 40.000 sa računa. Samo da znate, doći će dan kada ćemo mi doći kod vas da vam ispostavimo sve računa, da kažete koliko vredi taj ugovor sa Ziđinom, koliko vredi Jovankina vila, da, da, sve što ste sakrili od naroda, koliko vrede svi vaši tenderi, koliko će da košta građane Srbije to što ćete im srušiti Sajmište, jer ćete da gradite sa Arapima ponovo neke velelepne hotele, a pojma nemam koliko to košta. Koliko će da košta rušenje simbola srpske države, Generalštab. Pitanje je šta ste vi nameračili, da srušite Generalštab, zamisli Jovanov da ustane iz groba Vojvoda Stepa, znaš šta bi ti radio? Progutao bi mnogo žaba.

Dakle, gospođo Brnabić, trenutno boravite u Jovankinoj vili, kada budete boravili tamo gde vam je mesto, a to je Zabela, ovoj zemlji će biti bolje. Hvala lepo.