Ja, ću samo kratko gospodine Mali, kada kažete u naše vreme? Samo mi recite kada sam ja u pitanju u kom vremenu tačno govorite? Ja tada nisam bio na vlasti ako se vratimo na Stanoja, pa i Stanoje u vaše vreme dok ste vi bili direktor Agencije za privatizaciju radi u fabrici, pa ste onda došli vi na vlast, a tada ste bili žuti pa ste ga ostavili bez posla kao što ste ostavili gomili ljudi i radnika bez posla, jer ste vi taj koji je ostavio 500.000 radnika na ulici? Ne, ja nego vi, a vi gospođo Raguš, vi nama spočitavate da ovde šurujemo sa NATO, jel da hoćemo u NATO?

Da li se sećate 24. dan bombardovanja 2017. godine ili 2018. godine kada ste osnovali Srpsku naprednu stranku koga ste doveli u prepunu arenu koga? Ne Tonija Blera nego Gerharda Šredera, a onda ste Tonija Blera, istog onog koji nas je bombardovao uzeli za savetnika, vaš predsednik je uzeo za savetnika onog koji nas je bombardovao i vi ćete nama da pričate da mi idemo u NATO to ste vi uradili Gerhard Šreder na dan bombardovanja Srbije tačka gospođo Raguš. Ja na vašem mestu ne bih više reč progovorio.

Ministarko Đedović, pitanje za vas, gde su granice, ako se čujemo, a ja sam vas pažljivo slušao, gde su granice rudnika i kojom dinamikom je planirano rudarenje Majdanpeka prema Zaječaru, i da li mi konačno možemo da vidimo šta piše i šta ste vi sklopili i kakve ugovore i šta piše u tim ugovorima sa Zi Đinom?

Da li možemo da otvorimo tu priču skroz, nemam ništa protiv, bio sam u Boru, mnogo puta, i tačno je da ljudi žive mnogo bolje, i tačno je da je to rudarski kraj i tačno je da se oni generacijama sele sa svojih ognjišta i to nije ništa sporno, ali je tačno takođe da recimo, na lokaciji sela Krivelj, ljudi po zakonu o eksproprijaciji, koji imaju tamo zemlju su dobili cenu koju je propisala država, poreska uprava, ljudi su pristali na tu cenu, a onda se kineska firma žalila i pokrenula sudski postupak, jer im nije odgovarala ta cena koju ste im vi propisali, a kada kažem vi, tu mislim na državu, to je poreska uprava, tako su ljudi ostali i bez zemlje i bez para.

Ja sam ih lično odveo pre nešto više od godinu dana, kada nema države pošto ovde niko neće da nas primi, nećete vi da razgovarate sa nama, neće bivša ministarka da razgovara sa nama, ministar infrastrukture odbija da razgovara sa nama, država neće da razgovara sa svojim građanima, pa gde da idemo, nego naravno ispred Kineske ambasade u Užičku ulicu i vrlo je zanimljivo kada se ti ljudi koji nemaju šta da jedu, kojima ste oteli zemlju, a niste im dali nadoknadu pojave u svili i kadifi, pa Brnabićkina vila, pa braća Karić, pa Američka ambasada, i šta mi tražimo ispred Kineske ambasade?

Šta tražimo? Tražimo pravdu u svojoj državi.

Još jedno pitanje gospođo Đedović, da mi objasnite, u redu je, mora da se rudari, ali po kom to zakonu, koji to patriota je dozvolio Kinezima da se upišu u vlasništvo, trajno vlasništvo u katastar kao vlasnici zemlje, tako da smo imali jednu situaciju na Starici, gde nije slučajno da su Kinezi poboli 50 kineskih zastava, jasno nam stavljajući do znanja čija je to zemlja. Vi ste zemlju prodali, ne ono što je ispod zemlje, vi ste trajno vlasništvo dali Kinezima, dakle to je njihovo vlasništvo i ne govorim sada o rudama i mineralima, kome je to palo na pamet, pošto vi imate iskustva u tome, okej, evo ja sam umetnik, vi se time bavite.

Da li je recimo Hrvatska ili Slovenija sklapala nekada ugovore o rudarenju i da li se oni možda bave kada kreću, evo završavam, da li oni daju koncesije ili kao vi dajete trajno vlasništvo stranoj kompaniji, tako da kada prestane da rudari, ostaje vlasnik zemlje? Što to radite? Hvala.

Da sačekamo samo malo da se ovde ova slavljenička atmosfera, okej.

Gospodine Vesiću, Zakon o planiranju i izgradnji, želim da vam saopštim, da vam prenesem svoja lična iskustva iz Palate pravde, gde sam čest gost, pošto sam često puta tužen od kuma Aleksandra Vučića, Nikole Petrovića i vaših kolega što po biznis liniji, a što po stranačkoj liniji.

Dakle, to traje već nekoliko godina od kako traju ta suđenja, a sve sudnice u Savskoj ulici okrenute su ka „Beogradu na vodi“. I kako vreme prolazi zgrade rastu, a sve je više zgrada, a sve je manje neba. Gde je nestalo nebo, gospodine Vesiću?

Pored vas sedi gospođa Aleksandra Damjanović, arhitekta svih planova i planskih akata u zadnjih nekoliko decenija, koliko znam. Znači, gospođo Damjanović za vas pitanje, mogli bi vi malo da se uključite u ovu diskusiju, imali bi štošta da nam kažete, kažite nam kolike ste smrtnih kazni potpisali za naše reke? Govorim o dozvolama za izgradnju malih hidrocentrala. To je pitanje za vas, gospođo Damjanović. Evo, koliko vremena je pošlo od našeg zadnjeg susreta kada ste obećali da ćete doneti rešenje o ukidanju građevinske dozvole za Rakitsku reku i šta bi sa tim?

Izvršili ste krivično delo, gospođo Damjanović. Dali ste upotrebnu dozvolu za puštanje u rad male hidroelektrane „Zvonce“. A, znate kako je počelo to sve zajedno? Tako što je Rakitska reka stavljena pod hipoteku. Pazite - reka pod hipoteku. Pa onda jedna dozvola, pa ukidanje, pa druga dozvola, pa ukidanje. Na kraju rešenje Ministarstva za ekologiju o vađenju cevi i vi mrtvi-ladni izdajete dozvolu i potpisujete još jednu smrtnu kaznu za naše reke.

Gospodin Goran Vesić, pa taj kada vidi drvo, taj se odmah hvata za motornu testeru. Baš njega briga za ekologiju i za životnu sredinu.

Gospodine Vesiću, pošto znam da kalkulišete i u svemu vidite plen, u našim rekama, u našim, šumama, u Košutnjaku, u Revi, u Kalemegdanu, postavljam pitanje – koliko će da košta ta izgradnja svih tih novih kvadrata? Rekli ste da će biti povećana cena kvadrata kada ukinete konverziju.

Pa pošto znam da ste dobri u kalkulacijama, recite koliko košta ta vaša projekcija, ukidanja konverzije? Koliko će to vaši poslovni partneri, pajtosi, biti dobri na tome što ukidate taj Zakon o konverziji?

Još jedna stvar, sećam se da ste izgovorili prošle nedelje, to će kaže povećati cenu kvadrata. A, kolika je sada cena kvadrata i koliko će to koštati kvadrat? I osnovno pitanje, a ko će to da kupi? Jel to oni što im povećavate plate i penzije ili studenti kojima dajete po 10.000 ovde i hvalite se time?

Znači, razmišljajte, razmišljajte o prirodi gospodine Vesiću, nije sve u kvadratima, nije sve u betonu, armaturi i osnovno pitanje za vas, znači konstatacija, moraćete da odgovarate za sve dozvole koje ste potpisali gospođo Damjanović i držim vas za reč i vas gospodine Vesiću i vas gospođo Damjanović.

Obećali ste mi prošli put pre tri godine da ćemo se videti, pa ste slagali. Gospodin Vesić kaže neće da me primi zato što pretim ženama, gnusna laž. Naziva me ovde narkomanom pred svima, pa mi je sad na javnom slušanju obećao da ćemo da dođemo, ja ću vam dovesti meštane sela Rakita, kojima ste oduzeli vodu, osnovno pravo na život.

Dovešću ih sve kod vas pa im vi recite gde to treba da se sele tamo gde ima vode, jer ste izdali Goranu…

Jel jesam? Hvala.

Poštovani gospodine Orliću, dozvolićete mi pre nego što počnem po amandmanu, da građanima Srbije saopštim jedan podatak. Otvoreni parlament je stavio na sajt podatak da se od početka saziva ovog parlamenta 37 poslanika SNS-a nikad nije javilo za reč. Ima još jedan, 38. a to je gospodin Orlić. Dakle, 38 poslanika SNS-a nikada nije govorilo u ovom parlamentu.

Ja sada postavljam pitanje - da li su vas ljudi i građani ovde doveli da ne govorite ništa i samo da primate platu? Toliko o tome.

Gospodine Vesiću, vi se ovde ponašate kao nekakav ključar. Vaš posao izgleda ovde da otključavate zaključane lokacije na pozicijama gde neko može sebi po običaju da zgrne milione evra tako što neće da plaća nadoknadu za građevinsko zemljište. Kažete - 30 miliona evra država prihodovala, samo. A zašto "samo"? A gde su ostalih 94%? Ko je bio odgovoran za to? Šta ste radili sve ove godine?

Vi ste, gospodine Vesiću, rešili da od Srbije napravite očigledno ravnu ploču i sledeći put, kad god govorite o milionima kvadrata, ne bi bilo loše da pored vas sedi gospođa Irena Vujović, koju ne viđamo ovde, ne znam da li uopšte žena postoji. Dakle, ona je zadužena da brine o zaštiti životne sredine i kad god govorite o vašim milionima kvadrata, znajte da postoji još jedan drugi zakon koji je direktno u suprotnosti sa svim tim vašim idejama o betoniranju Srbije. Sve to što vi radite neko trpi, a to je priroda, to su ljudi iz Rakite. Ponoviću još jednom...

Prošlo dva minuta, jel?

Slušam malo pre predsednika opštine Ćuprija, Erića, i ne mogu da verujem, jel Erić? Ninoslav, jeste. Skapavaju ti, bre, čoveče, građani bez vode i ti pričaš o tome kako su nekad neki gradili neki rezervoar pre 10 godina. Hej bre, čoveče?

Jesi ti svestan šta ti izgovaraš?

Znači, napadnuto je sve živo.

Gospodin Vesić stoji trenutno na čelu, sprovodi jedan projekat koji za cilj ima da ljudi koji žive, recimo, u okolini Bora, koji tri godine već čekaju, gospodine Vesiću da im kineski investitor isplati cenu zemlje koja im je oduzeta po Zakonu o eksproprijaciji, a koju je procenila Agencija, državna Agencija, Kinezi tri godine ne žele da isplate cenu, tužili državu, a ljudi ostali bez zemlje. Njih sam ja doveo ispred kineske ambasade ovde, kod gospođe Čen Bo, da kažemo dotičnoj da ovde postoje firme njihove koje su došle ovde da truju našu decu.

Ideja je da nestanu ljudi. A ovo čemu prisustvujemo, gospodine Vesiću, a što vi sprovodite, jeste poslednja faza nestanka jednog naroda sa ovih prostora. To je čerupanje prirode, prirodnih resursa i svega ovde po principu ko šta dohvati.

Kome vi prodajete priču da je normalno da vi nekome poklanjate? Čiju to zemlju poklanjate vi gospodine Vesiću? Čiju to zemlju vi krčmite, ljudi? Samo ti, Marijane, pokazuj to. Trideset godina pljačkate ovu zemlju svi zajedno.

Gospođo Kovač, da li znate šta piše u članu 107. Poslovnika?

Dakle, ako znate, zašto ne postupate po Poslovniku? Vi ste čuli šta je malo pre šta je gospodin Torbica izgovorio ovde, a vaš komentar na to je bio da vas je pomenuo, reko da ste ološ…

Žuti ološ, jel? Dakle, da ste poštovali…

Šta sam ja? Kažite šta sam ja?

Ovo ovde, evo slušajte sad. Znači, ja sam „zeleni ološ“, šta sam još? Da čujem?

Ne ulazim ja u repliku gospođo Kovač, vi ste u obavezi da vodite ovu sednicu u skladu sa Poslovnikom. Da li je vama normalno ovde da se malo pre gospodin Torbica obraća sa „ološem“? Da li je to normalno? To je za repliku? Ne, to je za opomenu. Neću da vas učim, vi dobro znate, počinjete lepo. Vidim da vam je zadovoljstvo da vodite ovu sednicu, taj osmeh koji ne možete da sakrijete sa lica.

Bravo gospođo Kovač, ja vas samo upozoravam da u članu 107. Poslovnika stoji da ste dužni da opomenete govornika koji se uvredljivo izražava u odnosu na druge kolege. Vama je to smešno, sve je u redu, ja sam za to ovde dobijao neke kazne, a ovom ovde, nije on ološ, ovaj Bakarec, nisi ti Bakarec ološ, tebe nešto otelo ovde i dovelo.

Molim?