Imam ja još vremena, pet sekundi.

Dakle, gospođo Kovač, drago mi je da se užasno zabavljate ovde, samo vas molim da poštujete Poslovnik. Hvala.

Želim.

Vreme zamenika šefa poslaničke grupe.

Iskoristiću prisustvo gospodina Vesića. Ovde je bilo reči između ostalog u proteklih nedelju dana o priključenju ljudi koji nisu legalno priključeni tj. stambenih objekata koji nisu priključeni na infrastrukturnu mrežu.

Gospodine Vesiću, prenosim vam zahtev stanovnika tj. stanara iz naselja „Radio Far“ Surčin. Ne znam da li ste upoznati sa njihovom sudbinom. Dakle, radi se o ljudima, to su bivši radnici „Ratka Mitrovića“ koji već 11 meseci nemaju struju, a samim tim ni vodu pošto im snabdevanje vodom zavisi od električne energije jer pumpe kojima se snabdevaju rade na struju. To su ljudi koji 11 meseci žive bez vode i bez struje. Zašto? Zato što opština Surčin, EDB i vlasnici aerodroma ne mogu da raspetljaju nekakve odnose.

Ja ovom prilikom od vas zahtevam da dođete kod tih ljudi, da vidite u kakvim uslovima oni žive. To je sedam porodica. To je negde 20 ljudi. Zamislite da vi živite bez vode i bez struje 11 meseci. Mogu da vam pokažem fotografije kasnije.

Dakle, vi ste dužni, znam da ste sposobni, znam da vas ima svuda, pošto ste tako sposobni odite i rešite problem. To su građani grada koji ste vi nekada vodili iako ste bili zamenik.

Još nešto samo hoću da kažem gospodinu Jovanovu tj. hoću da se obratim građanima Srbije koji možda to ne znaju, mada cela Srbija zna o čemu se radi. Dakle, biti Milenko Jovanov nije politička funkcija, u ovom slučaju šef poslaničkog kluba SNS. To je karakterna osobina. To znači da viriš iz dupeta svakom ko je na vlasti zvao se on Koštunica ili Aleksandar Vučić.

Gospodine predsedavajući Orliću, vi znate šta piše u članu 106.

Dakle, ako ja dobro razumem, izgleda da je gospodina Torbicu nešto otelo. Znači, kakve veze ima priča o Vulinu sa tačkama dnevnog reda?

Zašto dopuštate da se ovde emotivnim izlivima prema svom, ne znam šta on vama dođe, predsednik nekakve stranke, Aleksandar Vulin, zašto moramo da slušamo o tome…

Samo polako. Dakle, prekršili ste član 106. gospodine Orliću. Dozvoljavate ovde da gospodin Torbica pada u trans kad priča…

Molim?

Hvala.

Ja sam, znači, slobodan čovek, gospodine Orliću. Puno vam hvala.

Uh, posle Palme teško je govoriti, ali ajde da krenemo ovako. Dakle, danas na dnevnom redu su, između ostalog, izmene Zakona o planiranju i izgradnji. Iskoristiću prisustvo gospođe Đedović.

Gospođo Đedović, dobar dan.

Ekološki ustanak je u ponedeljak bio u selu Mazgoš ili Mazgoš na lokalnom jeziku. To je opština Dimitrovgrad, to je pogranična zona. U pitanju je planirana izgradnja rudnika uglja. Nije veliki kao Bor i Majdanpek, mali je, ali je gadan. Gadan po životnu sredinu i po lokalnu zajednicu, po ljude koji tamo čuvaju koze, imaju svoju zemlju, gaje pčele, bave se poljoprivredom.

Sad pričamo o zakonu, izmeni Zakona o planiranju i izgradnji, a vi znate da sam ja konkretan čovek. Evo, imam i konkretan primer. Ovo što držim u ruci je pismo, pismo o namerama između firme „Vuković benz“ iz Veternika u Novom Sadu, čiji ljudi u poslednjih nedelju dana obilaze teren i vrše pritisak na meštane, na kozare, na ovčare, na pčelare da im prodaju svoju zemlju, svoju poljoprivrednu zemlju, ona ima tu namenu, da bi se eksploatisao ugalj, da bi se otvorio rudnik koga nema u prostornom planu.

Kako to obično biva, nikog ne obaveštava nego se pravi dil između predsednika opštine Dimitrovgrada, Vladica, ne znam kako se čovek preziva, nije ni važno. Lepo se oni dogovore, naprave sebi matematiku i krene. Prvo ide pismo o namerama. Ono što je sad sledeće u toku jeste licitacija za zakup zemljišta.

Ono što će sledeće biti na dnevnom redu tj. u ovom postupku jeste prenamena zemljišta, tj. ono što je njiva treba da postane trovačnica, tj. rudnik.

Sada vas pitam, gospodine Vesiću, pošto ovde nisu samo u pitanju zgrade, već ovaj zakon se odnosi i na rudnike, po kom to zakonu se vrši kada neko želi da otvori rudnik procedura, po kom zakonu se dobija dozvola za istražne radnje, po kom zakonu se vrši prenamena zemljišta? Znam da postoji uredba. Znam da postoji sve, ali zar nije logično ako tamo treba da bude rudnik da to stoji u nekakvim planskim aktima? Nema ga, ali zato su tu ovi Vuković i ekipica iz Novog Sada, koja je bila više puta hapšena, između ostalog 2018. godine, ako se ne varam, zbog šverca 520 tona goriva. Ljudi se lepo bave benzinom, imaju svoj biznis.

Dakle, ta ekipa vršlja gore po selu Mazgoš i pritiska ljude, zovu ih novu telefonima, idu po terenu i to smo već viđali hiljadu puta. To je država u kojoj živimo, to je država u kojoj ste vi, gospodine Vesiću, trenutno na poziciji ministra za građevinarstvo, a pokazali ste kakav ste talenat za građevinarstvo.

Vi ste, recimo, mrtvi ladni dozvolili da se oaza nadomak Beograda, Reva zatrpa šutom, jer vama je samo gradnja u pitanju. Vrlo ste talentovani, niste umeli kocke da posložite na Trgu Republike i baš vas briga i za zelenu agendu, za te vaše zelene pametne zgrade o kojima sada ovde prosipate neku zelenu maglu.

Vas zanima samo novac i tu vašu ekipu koja gradi od „Milenijum tima“, koja gradi male hidro elektrane. Tu su naravno, kumovi, ovi drogirani što lupaju besna kola za koja ne važe nikakvi zakoni, ali zato kada se neko pobuni protiv Aleksandra Vučića i napiše nešto loše tj. protiv njega na Fejsbuku završi u zatvoru ili ostane bez posla.

Ono juče čemu smo prisustvovali, ona farsa od nekakvog javnog slušanja, javnih rasprava, dan pred zakazivanje ove sednice u vreme kada se sastaje prvi put i osniva Anketni odbor, sve je to jedna farsa kojoj prisustvujemo, kao i ova ovde sednica, vi ste rešili da zgurate po vašem starom dobrom običaju 30 tačaka bubnete na dnevni red, i rokaj, baš vas briga. To smo navikli.

Da treba da budem srećan što sada imam prava da govorim, što me niste udaljili sa sednice, gospodine Orliću. Evo, ovaj Zukorlić, vaš zamenik mi preti kada dođe na vaše mesto. Ja sam duboko razočaran, gospodine Orliću, ja sam mislio da ste vi sposobni da poštujete svoje odluke. Vi očigledno niste sposobni da poštujete odluke koje sami donesete, i molim vas sledeći put kad hoćete da me udaljite odavde pozovite ove momke iz obezbeđenja i poštujte odluke koje ste sami doneli.

Malopre gospodin Siniša Mali, pazite šta on priča, slušam vas ovde, mesecima prepucavate se sa žutima - ovaj bio ovamo pa preleteo, u vaše vreme bilo ono, u vaše vreme bilo ono. Treba da znate, gospodo, da postoje ovde narodni poslanici koji nikad nisu bili ni u kakvoj vlasti.

Uvek se osećam loše i ranije dok nisam bio ovde kada sam gledao preko televizije. Čoveče, vi se skrljate 30 godina oko toga gde ste sve bili, a bili ste svi sa svima i svako sa svakim, a gospodin Siniša Mali, a to je najslikovitiji primer kaže - vi ste upropastili, bivša vlast, upropastili ne znam koliko preduzeća u privatizaciji, ostalo pola miliona ljudi na ulici, a on čovek bio direktor Agencije za privatizaciju. Znate koja je to travestija politička u kojoj i ta igranka u kojoj ste vi ovde nametnuli.

Evo, gospođa Nataša Jovanović. Ja kad vas gledam ja se vratim u detinjstvo, koje nije bilo srećno od kada ste se vi pojavili i 30 godina smo došli dotle da narod mora da strepi da li će da mu dođe neki Vukotić, gospođo Đedović, ili neki vaš strateški pajtos, tipa Rio Tinto, tipa Dandi, i da ga otera sa svoje njive, od koje živi.

To što se dešava na Kosovu, to ću ponoviti, to se trenutno dešava ljudima na Homolju. Taj scenario je predviđen za meštane Stare Planine, konkretno sela Mazgoš.

Evo, gospođo Đedović, vi odbijate uporno da dođete na Odbor za zaštitu životne sredine, pozivam vas da sledeći put budete tu, jer tamo vam je mesto i nemojte da se vadite na nekakve većine, manjine, a ne bi bilo loše da evo sada nađete vremena, i vi, gospodine Vesiću, da odete na bugarsku granicu u istoimeno selo pa da pogledate te ljude u oči, da im objasnite po kom to zakonu, evo, novi zakon, izmene i dopune o planiranju i izgradnji, je dozvoljeno da nekakav tajkun koji je sebi napravio matematiku da strpa sebi lovu u džep ljude otera sa te zemlje, zbog kakvog i čijeg interesa. Gde je tu javni interes?

Kad pitam predsednika opštine - čekaj čoveče, imaš ti to u prostornom planu? Pojma nema. Da li je čuo za studiju procene uticaja na životnu sredinu? Pojma nema. Šta je tu dobro za građane i meštane tog sela i za građane Dimitrovgrada - takođe pojma nema. Znate za koga je to dobro? Za njega i za ovog Vukovića i takve slične koji su napravili sebi računicu da zgrnu milione i baš ih briga i za poljoprivredu i za koze i za pčele i za narod.

Tako da vas molim da mi objasnite, molim vas, po kom to zakonu, evo sada pričamo o planiranju i izgradnji, će ovaj rudnik biti otvoren, a budite sigurni da neće, jer tamo ima ljudi koji su spremni da svoju njivu, svoj potok brane isto onako kako smo branili i naše reke na Staroj planini, isto onako kako smo, gospodine Vesiću, branili Revu. Sećate se kako je prošlo sve to zajedno? Jel odgovarao neko za to? Da li je u ovoj zemlji ikad bre odgovarao neko za pljačku jer iza svega ovoga, vaših izmena i dopuna zakona, vaših svih priča o nekakvom napretku stoji samo jedna reč a to je epska pljačka sopstvenog naroda.

Probio sam malo vreme. Ostaviću ostatak vremena Nebojši Zelenoviću i hvala lepo.

Gospodine predsedavajući, povređen je član 106. Poslovnika.

Dakle, ovde se spočitava svima da se ne drže teme dnevnog reda. Ja bih vas zamolio da to važi i za premijerku Brnabić. Malo pre je spomenula da se ovde raspravlja o svemu i svačemu, da smo na Dan žalost organizovali proteste. Ja bih samo podsetio sve građane i ovi koji su ovde kolege, da ste na dan bombardovanja vi doveli Gerharda Šredera u punu arenu. Toliko. Hvala.

Dobar dan, zdravo živo!

Gospodina ministra, Batu, da pitam nešto pre nego što počnem, da li se slaže, da li bi, Bato, pristali da sada donesmo jedan poligraf laži da vas prikačimo, pre nego što mi odgovorite na pitanja, da vidimo šta će da se dogodi sa poligrafom? Pošto je vaš šef, kako ga vi nazivate ili predsednik vašeg božanstva odbio kada sam mu to predložio prošli put kada je bio ovde, da vidimo šta govori Bata Gašić i šta je istina od toga?

Pitanje za poslanike iz SPS, kolege iz SPS, pitanje za vas gospođo Brnabić i pitanje za vas Bato, zbog čega je Branislav Ružić, ministar prosvete, podneo ostavku? Koji su razlozi, zbog čega vaš ministar prosvete podnosi ostavku nakon tragedije u Ribnikaru?

Vidite ovako, gospodin Ružić je našao za shodno da to uradi, a vi gospodine Gašiću, da li se vi pitate nešto u svom životu uopšte?

(Više narodnih poslanika dobacuje sa mesta.)

Da, da, ja sam pijan.

Gospodine Orliću, slušajte dobro šta dopire sa ove strane. Da li vi čujete šta se dešava tu? A mene kažnjavajte za svako dobacivanje, a ovo što se dešava ovde? Da li se kaznili nekada nekoga ovde? Niste.

Ne znam ja ništa, vi sve znate. Dakle, da mi bilo ko ovde od prisutnih odgovori, čekajte, zašto Bata Gašić ne daje ostavku, a Ružić daje ostavku? Šta to vas, Gašiću, čini tako nezamenljivim?

Dakle, ovako. Imam još jedno pitanje za vas, Bato. Pre više decenija dok ste fugovali pločice, da vam je neko došao i rekao: „Vidi Bato, bićeš ministar vojni, bićeš direktor BIA, bićeš ministar policije. Šta bi ste mu rekli tada?“ Vi ste, Bratislave Gašiću, sada ministar policije, a trebali bi da znate šta se dešava u ovoj zemlji i vi to vrlo dobro znate kada je u pitanju kriminal. Kriminal vam se događa, ponoviću vam to, u sred Žagubice, vaš prijatelj, ima on ovde još prijatelja, evo ga Veroljub Arsić, čuveni Safet Pavlović.

Kada smo otišli u policiju, nakon što je vukao narodne poslanice, nakon što je mene lično udario, kada smo otišli da održavamo Odbor za ekologiju gore, otišli smo u policiju, a sve vreme je tu šef policije Žagubice. Kada smo pitali: „Da li ti reaguješ na ovo?“ On se plaši tog Safeta Pavlovića više nego sve one žrtve koje je on isprebijao.

Vas gledam gospodine Gašiću, vas gledam gospođo Brnabić.

Vama ću se sada obratiti. Da li se sećate kada smo se videli pre dve godine u Pirotu? Na ulici, da, da, pošto niko od vaših ministar nije hteo da primi ljude koji su branili reke Stare planine. Sećate se tog našeg susreta, gospođo Brnabić, vi koji branite zakon, vladavinu prava, dok ste se šetali ulicama Pirota, mislili ste da će narod da padne u nesvest pošto se čuvena Ana Brnabić šeta, da bude sa svojim narodom. Za to vreme u Rakiti policija upada ljudima u kuće bez naloga. Odvodi masovno stanovništvo na poligrafe laži, pljušte pozivi za sud.

Za to vreme obezbeđenje investitora Belića, ta čuvena „Protekta“ prebija starce na štakama. Zašto? Zato što žele, sve što žele je da imaju vodu pored koje su se naselili. I šta se desilo? Gledam vas gospođo Brnabić, ako imate malo vremena da mi uputite jedan pogled, da vas pitam šta se dešava sa malom hidrocentralom u Rakiti? Znate šta se dešava posle rešenja Ministarstva za zaštitu životne sredine o uklanjanju tih cevi, nema države, nema zakona. Mi smo je srušili.

Pa se ponovo pojavljuje taj Belić, ovog puta pod zaštitom ne Zorane Mihajlović, nego gospodina Vesića, koji daje upotrebnu dozvolu za nešto što je čist kriminal.

Slušajte me sada dobro gospodine Gašiću. Taj Belić je probio, postoje objekti koje je gradila država 70-te godine, to su Bujičanske pregrade, koje služe kada dođe ova velika voda, kao što smo sada imali poplave, da blato i kamenje ne podave ljude u Zvoncu dole, to je selo nizvodno. E, taj Belić je cevima za malu hidroelektranu probio to. Za to se ide na robiju. To se po zakonu vodi kao ugrožavanja života i bezbednosti ljudi. Šta se dešava kada tražimo da nas primi Goran Vesić, da nas primi ta čuvena Aleksandra Damjanović? Šta se događa? Priča ovde da sam narkoman pred svima. To ste vi.

A vi, gospodine Orliću, trenutno pričamo, tema je nasilje. To što vi radite je masovno svaki dan ovde sprovođenje nasilja. Jako ste hrabri na tom dugmetu, ne skidate se ko dete sa trešnje. Delite kazne ovim ljudima ovde, a za ove se pravite blesavi. Evo, sad dok pričam, dopiru krici iz Savane.

Da vam kažem nešto…

Da, da.

Još jedna stvar gospođo Brnabić. Juče ste rekli…

Evo ga ovaj Milić iz Sombora.