Zdravo živo svima.

Pitanje za vas, predsedavajući, dokle vi mislite da kršite Poslovnik ove Skupštine? Hoće li biti neke redovne sednice ili planirate da stalno zakazujete sve po hitnom postupku? U čemu je problem? Čega se plašite? Kada ćete dozvoliti narodnim poslanicima da u redovnoj proceduri podnesu zakone, predloge zakona o onome što se tiče svakodnevnog života građana? U redu, znamo s kim imamo posla, teramo dalje.

Pitanje za predsednika opštine Vlasotince, gospodina Bratislava Petrovića, da li je svestan šta je potpisao kada je izdao dozvolu za malu hidroelektranu na Rupskoj reci? Da li je svestan da se za to odgovara krivično i da se za to ide u zatvor? Ovom prilikom veliki pozdrav za sve meštane sela Dadince, ima ih na stotine, nisu samo oni, nego i iz okoline, koji već evo četvrti dan i noć brane svoju reku, Rupsku reku, da ne završi u cevima, od ludaka koji hoće sebi da strpaju milione u džepove i misle da mogu da nastave sa gradnjom malih hidroelektrana.

Pitanje za gospođu Đedović, šta traži katastar malih hidroelektrana na sajtu Ministarstva za rudarstvo i energetiku? Pa da li vi mislite stvarno i dalje da nastavljate sa tom zločinačkom idejom da gurate reke u cevi? Eno dole Sopotnica reka takođe viđena za pakovanje u cevi. Pa hajde da pitam ja sve vas, gospodo koji vodite ministarstva koja odlučuju o životu i smrti naših reka, evo, pitanje za vas gospođo Irena Vujović, koliko košta ta Rupska reka i sve što živi u njoj? Hajde recite koliko to košta.

Pitanje za vas, ministri koji niste ovde – kome mi postavljamo ova pitanja danas ovde? Gde su ministri? Ima vas 25. a od 25 ministara nema ni jednog ovde. Svaka čast. Sram vas bilo.

Takođe, pitanje za sve vas koji vodite ovaj grad, za Šapića – da li vi znate da evo već dva meseca u naselju Far u Surčinu bivši radnici „Ratka Mitrovića“ žive bez struje i bez vode, ne svojom krivicom? Zato što država ne može da reši imovinske odnose između aerodroma opštine Surčin i EDB, 17 ljudi koji primaju mizerne penzije, to su bivši radnici „Ratka Mitrovića“, danas žive bez struje i bez vode. Imali ko petlju da ode kod njih da ih obiđe? Šta me gledate? Kako vas, bre, nije sramota, sve zajedno? Baš vas briga i za ljude i za narod.

Drugo pitanje – zašto vam se bune rudari u Boru, gospođo Đedović? Pa, oni primaju najveće plate u ovoj zemlji. Prosek plata 110.000, a zbog čega se bune? Eno ih pred štrajkom. Pa, znate zašto? Zato što oni ne žive u svojoj zemlji, oni su kineska provincija. Zato što su Kinezi rešili da rešavaju pitanja radničkih prava tako što hoće da im ukinu beneficije koje imaju decenijama. U kojoj zemlji mi živimo? Čija je ovo zemlja, kineska ili srpska? Velika podrška za rudare iz Bora i da vam kažem – niko nema prava da vam ukine ono što piše u Kolektivnom ugovoru, vi ste rudari, imate prava na sve beneficije.

Šta je sa rudarima iz Resavice? Što oni štrajkuju? Primaju 70.000 platu, prosek. Sram vas bilo. Zakidate na rudarima iz Resavice. Imaćete opštu pobunu, drugari, na ulici. Možete da me gledate koliko hoćete. Ja vam kažem – to što vi radite, to je ukidanje osnovnih ljudskih prava.

I vama, gospodine Orliću, prošli put ste mi zakinuli vreme koje mi pripada, nemojte mi više oduzimati vreme i reč. Ja vam neću dozvoliti da ovde kršite Poslovnik tako što ćete meni oduzimati reč. To isto važi i za moje kolege. Ko ste vi da ljudima zabranjujete da govore?

Samo vi, gospodine Atlagiću, radite svoj posao. Vi ste otrovniji od sumporne kiseline „Rio Tinta“. Samo nastavite. Dakle, ovde nećete sprečavati narodne poslanike da govore, gospodine Orliću.

Ako budete tako nastavili mi ćemo prekinuti rad Skupštine, kao što smo to radili i do sada, pa vi izvolite kažnjavajte nas. Samo radite vi svoj posao, a vi upravo to i ne radite, vi ste ovde da ne radite svoj posao.

Vi ste ovde da sprečavate da se čuje narodna volja i narodni glas, pa ćemo da vidimo na šta će to da izađe.

Gospođo predsedavajuća, član 108.

Ja moram da vam se požalim, ugrožen je red i mir na sednici. Otkad sam došao u ovu Skupštinu, gospodin Atlagić me fiksira i upućuje neke erotske pokrete ka meni, a u tome mu se stalno pridružuje gospodin Marijan Rističević.

Da li je moguće, gospođo Paunović, da se to dešava? Ja ne znam šta je sa njima? Molim vas da me zaštite. Čak ide dotle da mi Marijan Rističević šalje privatne erotske poruke. Ja ne znam odakle mu moj viber telefon. Ja vas molim da se s tim prekine.

Dobar dan.

Zaista vas molim, znate šta je moj problem, evo, gospodin Atlagić, pogledajte, kako me gleda, stvarno nema smisla.

OK. Evo, prelazim na amandman. Jako ću kratko.

Budžetom je predviđeno 23 milijarde za subvencije preduzećima od posebnog značaja, među kojima je i „Knauf“ u Surdulici, a da li vi znate šta taj „Kanuf“ u Surdulici radi? Masovno truje građane Surdulice.

Mi imamo jedan problem – Agencija za zaštitu životne sredine nikako da odvoji 20, 30 hiljada evra da se postave merači da vidimo čime se to sve truje masovno taj narod dole.

Druga stvar, ja sam odmah i tražio sastanak. Bili smo u toj fabrici sa rukovodstvom „Knaufa“. Prave se blesavi, kao i svi. Jer, to što radi što radi „Knauf“ u Surdulici, u Nemačkoj taj isti „Knauf“ ne sme da pomisli da radi. To što je u Srbiji dozvoljeno, to u Nemačkoj je kažnjivo zakonom, i to krivičnim. Za to se ide na robiju.

Sad ista fabrika tu u Surdulici se pravi blesava, i država se pravi blesava. Teško im je da odvoje 20, 30 hiljada evra za početak da vidimo čime se truju. Dakle, drugari, to tako stoji u Surdulici.

Imam jedan predlog šta raditi sa 23 milijarde dinara. Gospodin Siniša Mali bi mogao te pare da preusmeri u propalu fabriku „Linglong“ u Zrenjaninu i da sagradi jedan veliki zatvor za sve one koji su se bavili kriminalnim radnjama, počev od Vlade pa na dole. Tako da, gospodine Mali, tu su i njive, pa malo berete kukuruz, pa krompir, pa onda šetnjica unutra u zatvoru, i vi i gospodin Vesić, videćete, biće vam super. Hvala lepo.

Zdravo živo svima.

Javljam se po amandmanu.

Da li znate šta se dogodilo sinoć ovde, gospođo Božić?

Jel znate šta je sinoć šef vašeg poslaničkog kluba ovde sve izgovorio?

Gospodine Jovanov, ko vas je naučio tako da se ponašate, jel Aleksandar Vučić?

(Predsedavajuća: Gospodine Jovanoviću, nemojte se obraćati narodnom poslaniku lično.)

Nemojte da me prekidate.

(Predsedavajuća: Naravno da ću vas prekinuti, jer kršite Poslovnik.

Nemojte se obraćati lično narodnom poslaniku. Obraćajte se meni.)

Evo obraćam se vama. Dakle, ja vas pitam – jel vašeg šefa poslaničkog kluba Aleksandar Vučić naučio tako da se izražava?

Samo da znate, svi vi nesenosnošljivi, a i vi gospođo Božić, svaki put kada budete kršili zakon koji stoji u Poslovniku, kada budete kršili volju svih onih koji su glasali i za vas, a i za nas, nas ovde ima dovoljno, blokiraćemo rad Narodne skupštine i onoga što radite. To što radite je brutalno kršenje zakona, sram vas bilo. To da znate, da budete sigurni svi vi koji se tako ponašate. Šta vi zamišljate? Ko ste vi?

Član 106.

Hoćete da mi objasnite, gospodine Orliću, kakve veze ima izvesni Bosanac Boske sa budžetom koji je na dnevnom redu?

Da li hoćete da mi dozvolite da završim? Zašto me prekidate?

Molim vas da me ne prekidate.

Vi treba da poštujete Poslovnik.

Dakle, ja reklamiram povredu Poslovnika… (Isključen mikrofon.)

Koristiću vreme ovlašćenog predstavnika grupe. Hteo sam samo da iskomentarišem, malopre je gospođa Raguš ovde govorila ušećerenim glasom o nekakvom pomirenju, o tome kako jedni treba druge da slušamo, govorila o tome kako zajedno treba da radimo na tome da nam životna sredina bude čistija, o zagađenju vazduha. Vrlo je lepo slušati gospođu Raguš kad te svojim patetičnim glasom ovde poziva na zajednički dijalog, a zaboravlja.

Pitanje za koleginicu Raguš, ne obraćam se direktno, evo možete to da shvatite kao indirektno obraćanje, kako onda to ne dozvoljavate profesoru Đurđeviću, on je klimatolog, da ovde dođe i obrati se iz hola Narodne skupštine na dan kada je Beograd bio najzagađeniji grad u svetu? O kakvom vi to zajedničkom dijalogu govorite?

Izgovoriste takođe još jednu stvar kada je u pitanju agencija norveška za energetiku koju je angažovao predsednik Vučić. Rekli ste – da, predsednik Vučić je rekao da oni znaju. Znate li vi možda nekog našeg stručnjaka, osim Grčića, gospođo Raguš, koji ume da vodi naš energetski sektor? Vi vređate naše stručnjake. Šta, Norvežani znaju, a naši nemaju pojma?

U tome jeste vaš problem, što vi ne želite da čujete ništa, pa ni struku koja treba da vam objasni kako se rešavaju i Bor i Smederevo i Majdanpek i deponije i zagađivači. Vi ste 10 godina proveli ovde na vlasti. Posledica vaše vladavine jeste 15.000 umrlih od zagađenja vazduha godišnje.

Vi nama sada možete da pričate tim mirnim tonom kako mi treba nešto zajedno da radimo, kako treba da se slušamo, a za to vreme nećete da čujete profesora Ratka Ristića koji vam je lepo rekao i o malim hidroelektranama i Rio Tinu, a za to vreme dok je on govorio u Loznici na Odboru za zaštitu životne sredine predsednik Orlić protiv zakona ukida direktan prenos da narod može da čuje profesora Ristića, Draganu Đorđević sa Instituta za hemiju. Vaša bivša ministarka je najbolje oslikala ono što je vladavina SNS-a u proteklih deset godina.

Da vas podsetim, vaša bivša ministarka, trostruka ministarka, ali ne ona iz Nušićeve komedije, nego iz naše apsolutne tragedije i stvarnosti, Zorana Mihajlović, nakon skupa u SANU na temu projekta „Jadar“ Rio Tinto, je za akademike rekla da nemaju pojma.

Gospođo Raguš, vi možete nas da uspavljujete vašim bajkama i tim vašim slatkorečivim tonom, da mi kao nešto treba zajedno da radimo. Od vas je zavisili sve to. Ja vama samo kažem kako se vi ponašate. Dok se vi ne budete promenili, neće ništa biti zajedno. Vi ste svedok svemu ovome i posle deset godina pričate bajke o tome kako mi treba da sarađujemo jer je to nešto što je van politike. Ako je van politike, onda nam to i pokažite. Za početak omogućite ljudima koje zovemo struka da mogu da dođu ovde i da nam to kažu. Hvala lepo.

Gospođo Raguš, pre svega, ja nisam želeo vas da uvredim, ja samo vam govorim dok vi tim slatkim rečima, nama ovde objašnjavate kako treba nešto zajedno da radimo, vaš slogan glasi „mi zajedno možemo sve“. Zašto onda nećete da slušate profesore i akademike? Šta vam smeta Srpska akademija nauka i umetnosti?

To, šta građane zanima i šta ih ne zanima, nemojte vi određivati, evo pođite sa mnom u Lukavac, pa da se zajedno, ako smete sa mnom, ja ne smem, napijete vode sa bunara gospodina Cvetka Jovanovića i još 12 porodica, koji je evro-litijum zatrovao bunara. Pođite sa mnom, možemo dalje, u Rekovac, pa da objasnite tim ljudima tamo, zašto dva i po meseca sede, na ovoj ciči zimi, braneći svoju zemlju, opet od onih koji tragaju za litijum. Pođite sa mnom u Kučevo, da objasnite Saši Jovanoviću, zašto je kineska firma „Ganguan“ koja proizvodi kreč, eksploatiše kreč, čoveku uništila 10 hektara njegove dedovine. Ništa vam to ne vredi, morate da pokažete da želite da dođete na mesta zločina, jer se ovde vrši kontinuirani napada na sve što je zdravo u ovoj zemlji.

Posledice svega toga, šta god vi mislili o meni, ja o vama ovde, jesu da je za 10 godina, nas za 800 hiljada manje i džaba nama sva ova prepucavanja. Pomnožite ovo sa četiri i videćete da u Srbiji za 40 godina će živeti manje od tri miliona ljudi. Zato smo odgovorni i vi i mi, a vi kako god hoćete, možete da me optužujete da vas vređam, to mi nije bila namera. Samo vas pitam, zašto ljudi koji su najviša struka u ovoj zemlji, ne mogu da dođu ovde i da govore. To ja vas pitam, ako imate odgovor na to, ja vas molim da mi odgovorite. Hvala.

Ako za nekoga kažem da je slatkorečiv, jel to govor mržnje? Ako neko za nekog kaže – lopovčino šabačka, šta je to? Ajte, nemojmo da se foliramo više, gospodine Orliću, ni moj prethodni govornik, ne znam koga on zastupa ovde.

Gospođo Raguš, vi govorite i često koristite ključnu reč – obećanje. Vaš predsednik stranke i predsednik države je 2017. godine primio mene, prof. Ratka Ristića, Aleksandra Panića i Desimira Stojanova, u momentu kad je Goran Belić hteo da gurne Rakitsku reku u cev, to je investitor male hidroelektrane, i pored rešenja koje je donelo tadašnje Ministarstvo za zaštitu životne sredine i tadašnji ministar Goran Trivan, nije imao ko to da sprovede, pa smo onda napravili jedan od mnogobrojnih protesta ovde u Pionirskom parku, pa nas je konačno Aleksandar Vučić primio, ne znam po kom osnovu, jer on niti je ministar za zaštitu životne sredine i nema blage veze sa tim, ali po starom njegovom dobrom običaju on nas je pozvao i tada je obećao, ja koristim ključnu reč koju vi izgovarate, da će doći u Rakitu da reši problem te male hidroelektrane. Kad nešto obećavate, bilo bi lepo da ispunite ta obećanja. To važi i za vas i za vašeg predsednika vaše stranke. Ja mogu sada da kažem i drugu reč. Kako se zove to kad neko nešto obeća a ne ispuni? Kako se to zove?

Ja vama kažem, nije nikakav problem da rešavamo zajedno stvari i baš me briga iz koje ste vi stranke, ali morate da pokažete za početak da morate da poštujete zakone. Jer, niko od onih tamo poljoprivrednika koji nas hrane a koje svaka država i svako društvo čuva kao malo vode na dlanu, ne pada napamet da raseljava. Morate da pokažete da prvo ispunjavate obećanja.

Da, vaš predsednik je takođe ovde, prvi put kad je ušao ovde, kad smo se videli u ovoj Skupštini, obećao da će poći sa mnom. Šta bi sa tim obećanjima?

Vi ste garant za njegove reči i nemojte da mi spočitavate da vas vređam, normalno razgovaram sa vama i samo vam kažem da stvari nisu onako slatke kako nam ih vi predstavljate. Evo, gospođo Raguš, možemo zajedno da krenemo, koliko sutra, da vam pokažem kako izgleda rudnik na Karamanici, u Bosilegradu, kako izgleda koncentrovana sumporna kiselina, koncentrat u sred Bosilegrada. Ja sam tamo bio, za razliku od vas, da objasnite vi tim ljudima kako je to normalno. Zamislite u vašem dvorištu da vam neko svaki dan sipa koncentrat natopljen najvećim otrovima.

Dakle, evo Aleksandru Vučiću, hajde jednom, konačno, dva puta nisi ispunio obećanja. Hajde treća sreća, pa možemo i zajedno nas troje, gospođo Raguš, da odemo na ta mesta gde ste obećali da ćete doći. Toliko o zajedničkim planovima i akcijama. Kada budete ispunjavali svoja obećanja možemo da pričamo.

Hvala lepo.

Gospođo Raguš, nemam ja lošu nameru, nego svi mi zajedno imamo loša iskustva sa vama. A znate kakva su nam iskustva sa vama? Vi sada govorite da predsednik Vučić ne ispunjava poslednje obećanje koje je dao zato što ima druge obaveze. Pa, mi četiri godine čekamo da on dođe u tu Rakitu u koju je obećao da će doći. Ja o tome govorim.

Vi sada, ovo što radite je manipulacija, gospođo Raguš. Ako je to uvreda, ja se izvinjavam, ali to je klasična manipulacija.

Malopre ste pomenuli odbore koje ste vi nama kao dali. Vidite kako vi postavljate stvari. Vidite, kako vi sebe doživljavate. Pa, niste vi ti koji ovde dajete bilo kome šta. Vama pripada onoliko koliko je građana glasalo za vas, a nama pripada onoliko koliko je građana glasalo za nas. Kada pričamo o odborima, to je pet odbora.

Niste vi ti koji nama bilo šta treba da dajete, ali takođe, niste ni vi ti koji ćete nama bilo šta oduzimati, pogotovo ne reč, jer ovde je reč ono zbog čega smo mi došli i to nije naša lična reč, nego ta reč predstavlja glas svih onih koji su nas ovde doveli u ovu zgradu i to morate da poštujete. I sledeći put kada vaš šef poslaničkog kluba bude dobio osudu za ono što je sinoć uradio, za onaj kočijaški rečnik, kada vas budem čuo, gospođo Raguš, da to osudite, e, onda možemo drugačije da razgovaramo. Za početak, ispunjavajte svoja obećanja i podsetite vašeg šefa stranke, predsednika ove države, Aleksandra Vučića, da je još pre četiri godine nešto obećao ljudima, još ga čekaju u Rakiti, jer oni računaju da treba da veruju predsedniku svoje zemlje. Hvala lepo.

Gospođo Raguš, jel treba zajedno, to zajedno kad pozivate, da to uradimo zajedno, da vas podržimo u nečemu, jel to znači da treba da vas podržimo u projektu Jadar – Rio Tinto, u kome stoji da je neophodno za potrebe iskopavanja litijuma u Gornjim Nedeljicama raseliti lokalno stanovništvo? Jel to treba zajedno da radimo? Pa, budite sigurni da u tome s vama neću učestvovati.

Sad opet uvlačite jednu drugu temu u ovu priču, a ko to mene finansira, pa hajde, recite ko me finansira. Vi to meni spočitavate da ja ne volim svoju zemlju. Šta, vi ste ti koji najviše vole ovu zemlju?

Ja vas sad pozivam stvarno da pođete sa mnom, odvojite dva dana, ako imate vremena, nadam se da nemate toliko vremena, toliko obaveza kao vaš predsednik, pa stvarno da odete, da se upoznate sa zbirkom zločina. Upoznaću vas sa projektima malih hidroelektrana, deponija, nelegalne seče šuma, otimačine privatne imovine, vaši energetski projekti su zbirke teških krivičnih dela, gospođo Raguš. (Isključen mikrofon.)