| 26.10.2023. |
|
||
|
|||
|
Poštovani građani Srbije, poštovane kolege narodni poslanici, na dnevnom redu danas, kao što smo i utvrdili malopre imamo četiri predloga zakona.
Naime, ja sam ispred Poslaničke grupe Ekološki ustanak bila i na javnom slušanju i postavila vrlo konkretna pitanja kolegi koji je predlagač ova četiri zakona. Nisam dobila konkretan odgovor. Po kom to kriterijumu su izabrana baš ova četiri zakona, odnosno pet preporuka ODIHR-a od ukupno 25 koliko ih je bilo?
Takođe nisam dobila odgovor ni na pitanje da li su ovo suštinske reforme ili su ovo formalne reforme, da bi se reklo proforme da su ispunjene određene preporuke ODIHR-a?
22/2 JJ/CG
Ono što je suštinski ovde bitno je da se građanima objasni da javno slušanje nije bilo dostupno baš svima, kao što kolega Mrdić kaže. Građani moraju da razumeju šta je suština ovih zakona koji su danas na dnevnom redu. Ovo su zakoni kojima se menjaju neki rokovi, kojima se menjaju sertifikati, itd, odnosno dobijaju sertifikat za rad u izbornim komisijama. Ne radi se o suštinskim izmenama.
Ono što je najveći paradoks ovde je, zašto usvajate preporuke ODIHR-a ako ste toliko sigurni da su izborni procesi bili regularni svih ovih godina i svih ovih izbora koje smo imali do sada? Da li to šaljete poruku vašim glasačima da su prethodni izbori bili neregularni, pa sada usvajate preporuke ODIHR-a ili su preporuke ODIHR-a zapravo otkrile izbornu krađu koja se dešavala svih godina unazad?
Ukoliko sada kažete da ste, naime vaš predsednik je pre neki dan rekao, da će ispuniti sve preporuke ODIHR-a i sve preporuke Venecijanske komisije. Kava se poruka šalje vašim glasačima, odnosno građanima Republike Srbije? Da li je to predsednik Republike Srbije javno priznao da je bilo izborne krađe svih ovih godina, da su birački spiskovi ne regularni, da se koriste javni resursi u predizbornoj kampanji, da postoji praktično funkcionerska kampanja, da REM ne funkcioniše, da nema podjednake zastupljenosti? Dakle, ovo su suštinske primedbe ODIHR-a. Zašto autor ovih predloga zakona nije tih sedam ključnih preporuka ODIHR-a uzeo u obzir, ako priznajete da su svi ovi izbori prethodni bili neregularni, da ste krali, zašto ovih sedam preporuka nije uzeto u obzir da bi mogli da govorimo o tome da se radi o normalizaciji i demokratizaciji izbornog procesa. Na to pitanje nemamo odgovor, niti ćemo ga ikada dobiti.
Ono što sam zapravo i htela da napomenem za ove predloge zakona, a iznela sam i na javnom slušanju, ali ću sada elaborirati i ovde, neću vam naravno biti previše dosadna, ali je jako bitno da građani znaju da je ključno da Zakon o jedinstvenom biračkom spisku, koji ovde svi spominju i za koji kažu da je usvojen u Skupštini, ne postoje uslovi za njegovu primenu. Ko opstruiše primenu ovog zakona? Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu, MUP Republike Srbije, matične službe, službe koje rade pri centrima za socijalni rad, katastar, poreska uprava. Da bi mogli da izvršimo reviziju biračkog spiska, a šta to znači, da bi građani razumeli, da bi znali da li jedno lice koje je prijavljeno ja jednoj adresi zaista tu i živi, ima pravo glasa, da li je uopšte živo i da li to lice može da glasa. Dakle, da bismo to utvrdili, neophodno je da postoji potpuna saradnja matičnih službi koje izdaju evidenciju, izvode iz matičnih knjiga rođenih, venčanih, umrlih, poslovno nesposobnih lica, sarađuju sa Ministarstvom za državnu upravu i lokalnu samoupravu, da MUP sprovodi Zakon o prijavi prebivališta gde su građani u obavezi da u roku od osam dana od momenta promene prebivališta prijave to MUP-u, a ukoliko to ne učine da se novčano kazne – zašto MUP ne sprovodi zakon? Zašto Ministarstvo ne dozvoljava članovima Komisije za reviziju biračkog spiska da krenu sa uvidom u evidencije, pošto kažu da postoje neke baze podataka, zašto ne daju te baze podataka. Zapravo se onda dolazi do zaključka – birački spisak je sveta knjiga i sveto pismo za SNS. Čuvari te svete knjige i svetog pisma su Ministarstvo državne i lokalne samouprave i MUP Republike Srbije.
Dakle, onog trenutka kada zaista budete rekli da ste spremni za reforme, da ste za demokratske izbore, što nikada nećemo čuti iz vaših usta, osim floskula koje pominjete a nisu istinite, tek tada će građani Republike Srbije moći svojim Ustavom garantovano pravo da iskoriste i da kažu da je njihov glas upotrebljen ne pretnjama da će izgubiti posao, ne ucenjivanjima, kao što radite do sada primalaca socijalnih usluga koje ucenjujete i govorite im da neće moći da prime socijalna primanja ukoliko ne budu glasali za vašu listu.
22/3 JJ/CG
Dakle, ono što su ODIHR preporuke je vama trn u oku, vi ih nikada nećete sprovesti do kraja. Sedam ključnih preporuka: revizija biračkog spiska, zabrana funkcionerske kampanje, kontrola REM-a, podjednaka zastupljenost svih na sceni političkoj, zabrane zloupotrebe javnih resursa u političke svrhe pred izbore. Dakle, sve to vi radite, već ste krenuli da kačite bilborde, već ste krenuli da sakupljate sigurne glasove po javnim službama.
23/1 VS/VZ 13.40 – 13.50
Ja ću ovim putem zamoliti još jednom, kolegu Petrašinovića. Namerno vas prozivam, da bi ste mi odgovorili konkretno na pitanje – zašto ovih pet preporuka, koji je bio kriterijum za izbor ovih pet preporuka ODIHR-a, koje su formalne i vi znate da su formalne, a nisu suštinske, zašto niste pokušali bar da kažete da je bilo krađa i da će se krađe nastaviti? Hvala.
Vrlo moguće, a da li je moguće da ste vi narodni poslanik?
Htela sam da postavim pitanje kolegi Jovanovu, s obzirom da smo čuli malopre da je Ekološki ustanak bio u Briselu ili Strazburu, šta ste rekli već. I da li možete da nam objasnite, mi nismo nigde išli kako vi kažete da kukamo ili šta slično tome i ono što je bitno ja sam postavila vrlo konkretna pitanja, a na koja nisam dobila odgovor, a u formi amandmana ćete kolege Petrašinoviću svakako dobiti primedbe na ove zakone koje ste predložili, za koje kažete da su odlični po vašem mišljenju, a videćemo šta će reći ODIHR.
Poštovana predsednice, poštovani građani Srbije, kolege i koleginice narodni poslanici.
Imali smo priliku, evo danas da čujemo dnevni red. Ovo nije dnevni red, ovo je dimna zavesa, 40 tačaka predloga zakona, sporazuma, strategija, izmena odbora, krediti, međunarodni ugovori, zaštite potrošača i javne nabavke, kulturna dobra, resursi države, sve na jednu gomilu, sve u istu korpu, sve u isti dan, uz parolu kako kaže uvaženi kolega malopre „ovo je naš put ka EU“. Samo nisam razumela ko smo to mi, odnosno ko su to oni.
Ono što je ključno je ovde pitanje za građane Srbije. Zašto ovo radite? Radite da se ne vidi ono od čega bežite. Danas je trebalo da se govori o izglasavanju nepoverenja Vladi. To je centralna politička tema svake parlamentarne demokratije. Ima li ova Vlada legitimitet, ima li rezultate, ima li poverenje građana i ima li moralno pravo da vodi zemlju? To su suštinska pitanja.
Umesto odgovora dobili smo trik. Umesto rasprave dobili smo prepakivanje, umesto odgovornosti dobili smo proceduru. Kada vlast nema argumente menja termin. Kada nema podršku, menja temu, kada nema odgovor zatrpava pitanja papirima. To je suština ove sednice.
Dakle, sklepano je sve na brzinu, da se vidi kako Srbija ima utabani put ka EU, da se postavljaju temelji, da se ispunjavaju uslovi. Pa, nije suština samo napisati lep zakon. Ja se slažem da ovde ima divnih tekstova predloga zakona koje bi zaista trebali i da poštujemo. S obzirom da imamo problem u aktuelnom sazivu ili aktuelnom režimu sa poštovanjem najvišeg pravnog akta ove države, a to je Ustav. Ko onda garantuje da će se poštovati bilo šta od ovih usvojenih zakona? Očekujemo da će biti usvojeni. Naravno, mi kao opozicija ovde nemamo većinu, ali imamo pravo da iznesemo naše mišljenje koje u tom smislu građanima Srbije treba da predoči da je ovo sve ovde dimna bomba i dimna zavesa. Dakle, ništa od ovoga nije prava volja i želja.
Prva tačka dnevnog reda jasno govori o tome, pričali smo malopre i čuli smo od ministarke, zakon o zaštiti potrošača. Lep naslov, lepo zvuči. Kako živi potrošač u Srbiji? Plaća skuplju hranu, plaća skuplje račune, plaća skuplje kredite, plaća lošije usluge, plaća tuđe greške.
21/2 VS/CG
Građanin je u Srbiji potrošač samo kada treba da plati, a kada treba da bude zaštićen ostaje sam. Ni ovde nije predviđen nikakav preduslov i način zaštite potrošača.
Takođe, to isto važi i za zakon o trgovačkim praksa. Najveća nepoštena praksa je u Srbiji i to je sasvim jasno svakom građaninu Srbije. U tom smislu Srbije ne moram da obrazlažem.
Onda dolazimo na zakon o kohezionoj politici i evropskim fondovima. Zaista bi to zvučalo jako lepo da ovde postoji bilo kakva namera da se poštuje Ustav i zakoni ove zemlje koji su usvojeni u ovoj Narodnoj skupštini. Dakle, ovaj zakon uopšte nije sitnica. To je pitanje milijardi, to je pitanje razvoja zemlje, to je pitanje ko bira projekte, ko raspoređuje novac, ko odlučuje šta je prioritet. U normalnoj državi to razvojni motor. U zarobljenoj državi to lako postaje partijski bankomat.
Zato takav zakon traži posebnu raspravu, stručnu raspravu i javnu raspravu, kontrolu, možete vi da kažete koliko god puta da hoćete da je prošlo zeleno svetlo, da jeste, prošlo je, zaleno svetlo Evropske komisije, jer je tekst zakona dobar, ali institucije nisu dobre i institucije ne rade dobro svoj posao i ovde nema ko da poštuje taj zakon niti da vrši kontrolu i u tom smislu, ne možete samo predstaviti lep tekst zakona i očekivati da Evropa poveruje na – majke mi, mi ćemo ovo poštovati.
Imamo zatim zakon o sprečavanju trgovine ljudima i tema je vrlo teška, ozbiljna i bolna. U zemlji u kojoj institucije često ne vide ni očigledno nasilje ni očiglednu korupciju, ni očiglednu nepravdu, teško je verovati da će jedna nova tabla sa nazivom – zakon , rešiti problem. Žrtvama ne trebaju slogani, žrtvama treba sistem.
Dakle, i postojeći sistemi centara za socijalni rad, preopterećeni su i nemamo dovoljno obučenih kadrova, a takođe ni ovaj centar koji pomaže žrtvama trgovine ljudima, nema dovoljno obučeni kadar niti smeštajni kapacitet za žrtve.
Lepo je usvojiti zakon ali dajte razradite, ispoštujte bar jedan zakon koji ste ovde usvojili ili bilo koju proceduru. Sve ozbiljne oblasti, sve oblasti u kojima greške koštaju života, novca i poverenja, a vi ih tretirate kao administrativne fus note, a onda kreće parada narodnih sporazume. Dakle, imamo Japan, Uzbekistan, Rusiju, Francusku, Kinu, Koreju, Kubu, EU i Ujedinjeno Kraljevstvo, saradnja sa svetom je dobra stvar, naravno da jeste. Pitanje je šta Srbija dobija, koliko plaća, ko kontroliše realizaciju, ko odgovara ako projekat propadne, ko je video ove ugovore, ko je video rizike, račune, jer nije dovoljno mahnuti zastavama i reći, potpisali smo.
Francuski kredit za metro i puteve, dobro, hajde da razgovaramo, kolika je cena, koji su rokovi, koji su izvođači, koje garancije, koji penali, ko je nadzor ili se ovde od poslanika očekuje da digne ruku i ćuti.
Sporazum o status stranih snaga, sporazum o investicijama, saradnja u zdravstvu, veštačka inteligencija, turizam i ovo je sve važno, ali sve bez fokusa, jer je cilj količina, a ne kvalitet i kada sve stavite u isti lonac, i računate da se ukus odgovornosti izgubio, a onda kulturna dobra, Dvorina, Caričin grad, Crkva sv. Ahilija, arheološka nalazišta. To je identitet ove zemlje, to je istorija, ali i nasleđe i to zaslužuje pažnju, ne prolazak kroz salu kao stavka broj 30. kada kod vas i kultura ide na traci.
Onda imamo strategiju upravljanja mineralnim geološkim resursima do 2040. godine, sa projekcijom do 2050. godine i to je ogromna tema, to je pitanje rudnika, pitanje voda, zemljišta, pitanje ekologije, pitanje lokalnih zajednica i pitanje suvereniteta i to je tema za društveni dijalog. Vi je skrivate duboko u dnevni red, kao da krijete ključ u fioci punoj bezvrednih papira.
21/3 VS/CG
Naime, ovde se jasno vidi iz ove strategije da je rudarstvo strateški prioritet za razvoj. U tom smislu ovo bi vam služilo i kao eventualno kompenzacija u tom evropskom putu, kako kažete vašem evropskom putu. Država ovde sebe vidi kao menadžera eksploatacije, koristi se ukrasna reč kao održivost, praktično, i ko odgovara za zagađenje vode, zemljišta i vazduha, lokalna zajednica je ovde takođe fusnota, ko daje pravo jednoj vlasti da zabetonira model razvoja, ovo je strategija iskopavanja po svaku cenu.
Izbor predsednika i člana Komisije za zaštitu prava, to je srce sistema i tu se brani ili ruši trošenje javnog novca, jer gde god je veliki javni novac, tu vlast prva stigne i zato su te funkcije jako važne i zato se ne biraju kao usputna kadrovska stavka i onda izmene sastava skupštinskih odbora.
Tu se vidi da je ova sednica politički servis. Za sve je bilo vremena, za nova imenovanja je bilo vremena, za prepakivanje dnevnog reda je bilo vremena, za hitno sazivanje je bilo vremena, samo za raspravu o nepoverenju Vladi nije bilo vremena i tu je zapravo istina.
Građani Srbije, problem nije broj tačaka dnevnog reda, problem je broj problema od kojih vlast beži i problem nije procedura, problem je zloupotreba procedure, problem nije što ima mnogo zakona, problem je što nema mnogo odgovornosti. Ova sednica liči na pretrpani kofer koji jedva zatvarate i iz njega vire inflacija , korupcija, partijsko kadrovanje, netransparentni ugovori, urušene institucije, strah od rasprave i vi pokušavate da sednete na taj kofer i zatvorite ga pečatom. E pa to nije moguće više, jer građani vide.
22/1 GD/MT 16.35 – 16.45
Vide da se od parlamenta pravi kulisa, vide da se od rasprave beži, vide da se ozbiljne teme koriste kao štit za jednu vlast koja je potrošila poverenje.
Zato, da završim jasno, možete zakazivati sednice preko noći, možete menjati termine, možete gomilati tačke dnevnog reda, možete sakrivati istinu u fascikle, ali ne možete zauvek pobeći od jednostavnog pitanja – zašto se bojite rasprave o poverenju Vladi.
Takođe, još jedna jako bitna molba, pred kraj ovog mog izlaganja je – raspišite izbore, dajte da završavamo ovu agoniju.
Hvala.
Nema govora na sednicama odbora.
(Beograd, 25.08.2022.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 100000.00 | RSD | 01.08.2022 - |