Hvala.
Poštovana potpredsednice, koleginice i kolege narodni poslanici, već u petak je ova priča o REM-u ušla negde na politički teren i vidim da se nastavlja i danas, što je sasvim legitimno, ali ja želim da govorim iz jednog drugog ugla, a to je onog koji se tiče odnosa REM-a i medija u Srbiji.
Definitivno mi živimo u vremenu gde je osnovni postulat i vodilja u radu medija profit i zato i mislim da je značajna rasprava o REM-u i zato mislim da je značajno da izaberemo što pre članove Saveta REM-a.
Važno je jer je REM zadužen za unapređenje kvaliteta i usluga elektronskih medija. Zato se od REM-a velika očekivanja, jer u današnjem vremenu mediji na prvom mestu ističu profit, kao što sam rekao, ne biraju sredstva, naročito televizije da privuku što veći broj gledalaca, gledanost im donosi veću zaradu od reklama.
To je definitivno njima na prvom mestu, pa bih rekao da ide jedno pet praznih mesta pa onda kvalitet programa, a kada govorim možda o vaspitnom karakteru programa pitanje je u kojoj meri se uzima u obzir ovaj kriterijum prilikom kreiranja i plasiranja sadržaja.
Kada ovo govorim ne govorim samo o situaciji u Srbiji, ne mislim na Srbiju. Pre svega mislim na jedna globalni trend koji je mnogo pre zahvatio čitav svet, a priliva se i na vas i sve više maha uzima i na naš medijski prostor.
Želim na početku da istaknem, odnosno da se osvrnem na proceduru koja je sprovedena prilikom izbora kandidata za članove Saveta REM-a. Najpre moram da pohvalim i predsednicu Skupština Anu Brnabić i predsednicu Odbora za kulturu Nevenu Đurić i njenu zamenicu Sanju Jefić Branković, ali i čitavu službu Odbora koji su ovaj proces zaista izveli do kraja na jedan dostojanstven način.
Oni su u toku samog procesa bili veoma strpljivi, imali su sluha i tolerancije za sve učesnike u ovom procesu. I ranije sam pratio procedure koje se odnose na izbor koji sprovodi Narodna skupština, ali zaista ova procedura je ostavila na mene utisak da je sve dovedeno po zakonu do kraja i mislim da niko nema prava da prigovori nešto na samu proceduru, što se tiče izbora kandidata koji će se naći u plenumu ovde.
Učestvovali su u tom radu i članovi Odbora iz vlasti i opozicije, učestvovali su predstavnici udruženja, predstavnici predlagača. Imali su savetodavnu ulogu predstavnici OEBS-a i svi su imali priliku da iznesu sugestije. Svako pitanje je dovedeno do samog kraja. Kada govorimo o predlagačima, o uslovima koje kandidati ispunjavaju išlo se toliko detaljno u raspravu dok nismo svako pitanje isterali na čistac i dok nismo otklonili svaku nedoumicu. Samo neko ko je zlonameran može da kaže da ovaj proces nije bio ispravan, da procedura nije bila ispravna. Ova procedura je bila, pre svega, inkluzivna, transparentna i sprovedena po zakonu.
Kada govorimo o samoj proceduri mislim da ju je zakon uredio na taj način da je ova procedura dobra. Ako počnemo od samog načina predlagača na koji način predlagači definišu, odnosno ističu svoje kandidate, preko toga koje uslove treba da ispune kandidati, pa preko filtera koji se sprovodi kroz Odbor za kulturu i na kraju do samog čina glasanja ovde u plenumu.
Na nama je da po završetku ove rasprave ovih dana izglasamo nove članove Saveta REM-a. Pred njima neće biti lak zadatak, mislim da će imati veoma težak zadatak, pre svega zbog toga što mediji danas i te kako utiču, uporedo sa jednim galopirajućim razvojem tehnologije, i te kako utiču na savremeno društvo.
Kada smo počeli ovu raspravu zaista je ona, kao što sam rekao, otišla negde na politički teren, ali ja želim da je sagledam iz drugog ugla i želim da istaknem da REM mora da vodi računa pre svega o osetljivim grupama, i na to ću se i fokusirati u svom izlaganju, na osetljivim grupama u društvu koje su izložene uticaju medija jer, između ostalog, posao REM-a jeste i da kontroliše i sankcioniše medije.
U 2025. godini mediji nisu više samo neko ko jednostavno kreira i plasira sadržaj, bilo da je taj sadržaj sportskog, kulturnog ili zabavnog karaktera. Mi moramo da posvetimo posebnu pažnju vrsti sadržaja koja se plasira jer je njihov uticaj veći nego ikada i na formiranje javnog mnjenja i na formiranje sistema vrednosti u društvu, a mogu slobodno da kažem da takav medijski sadržaj i te kako utiče na formiranje ličnosti modernog čoveka.
Zapravo, pitanje možda i nije da li utiče, pitanje je u kojoj meri utiče na formiranje svesti i ponašanja ljudi. Savremeni filozofi često kažu da današnji čovek spoznaje svet iz druge ruke preko medija, a ne na osnovu vlastitog, neposrednog iskustva.
Mediji nisu samo ni posrednici koji prenose samo sadržaj, oni su oformili vlastitu socijalnu sredinu, oni su postali deo našeg prirodnog okruženja i ako nekome nije jasno kakav je značaj medija treba samo da se zapitamo kako bi izgledao život modernog čoveka da nema medija. Eto, tu ćemo videti koliki je značaj medija na naš život. Oni imaju važnu ulogu i u ekonomiji i u politici i na taj način su dospeli u svaku poru našeg društvenog života.
Medija danas mladima serviraju gotove modele ponašanja. Oni negde njima određuju šta je u trendu i šta je poželjno, a šta je nepoželjno, pa neke modele ponašanja promovišu, druge modele ponašanja dezavuišu i jedan od prioriteta REM-a treba da bude upravo da se usmeri na rad medija koji šalju poruke najosetljivijoj kategoriji našeg društva, a to su deca, jer deca definitivno nemaju tu sposobnost da se kritički odnose i da kritički vrednuju sadržaj koji im se plasira.
Idealno bi bilo da možemo da obezbedimo jedan takav ambijent, da se zaista u domove ljudi unese najkvalitetnije iz oblasti kulturnog, naučnog, obrazovnog programa ali, kao što sam rekao, najosetljivijoj publici treba da se šalju one poruke koje su pažljivo probrane i zato i mediji i REM, ali i mi ovde treba da ponesemo deo odgovornosti.
Ponavljam, komercijalni mediji se rukovode isključivo profitom iako mi kroz zakone i kroz institucije kao što je REM se ne budemo bavili ovim pitanjem, pitanje se neće rešiti samo po sebi.
U svetu su na svakom koraku dokazi o opštem padu etičkih standarda i pitanje uvredljivog sadržaja postalo je nerešiva enigma za današnje čovečanstvo i posebno je neverovatno sa kakvom se lakoćom tako uvredljiv sadržaj pušta u etar. Etar ne poznaje ni granice, a onda se tako sa televizije taj program često preliva na internet, pa onda dobijemo još gori efekat, a poznato je da deca danas više konzumiraju sadržaj sa interneta nego i sa televizije.
Poseban problem su lažne vesti. Opasno je kada mediji negde puste vest od neproverenog izvora informacije ili kada to rade namerno, u cilju propagande, pa onda tačno znaju koji efekat žele da postignu kada puste neku lažnu vest u etar.
Svako ko ima elementarno znanje o medijima, odnosno o tome kako se plasiraju mediji, znaju onu alegoriju da kada se plasira lažna vest to je isto kao kada sed perje baci iz jastuka sa najvišeg solitera i kasniji demanti bi bili kao pokušaj da se svako perce pokupi i ponovo vrati u jastuk, a to je nemoguće.
Zato pozivam na odgovornost i medije, ali i buduće članove Saveta REM-a da pristupe ozbiljno svom poslu, jer nekada nije ni do zakona, ni do REM-a, nekada ide odgovornost i prema društvu i prema državi.
Nažalost, godinama unazad o REM-u se samo govori i najviše se govori sa jednog političkog aspekta i to najčešće od političkih partija koje nisu zadovoljne svojim rezultatima ili nisu zadovoljne svojom pozicijom, a mi ne treba da dozvolimo da se rad REM-a sagledava samo u tom kontekstu. Jednostavno, REM treba da vodi računa da svi građani pod jednakim uslovima imaju programi najvišeg kvaliteta, da budu zastupljene sve društvene grupe, da program ne bude jednostran ni u političkom, ni u kulturnom, ni u bilo kakvom smislu i da ne bude diskriminisana nijedna društvena grupa.
Nadam se da će budući članovi REM-a sačuvati nezavisnost u radu, da će raditi u skladu sa zakonom i da će raditi isključivo u interesu građana Srbije.
Hvala.
Hvala.
Ne bih se javio za repliku da je možda govorio o predsedniku naše stranke neki poslanik koji je nedavno ušao u politiku, ali zaista, kada moja draga koleginica Elvira Kovač govori o tome, ona bi trebala da zna, kao neko ko je dve decenije u politici, da je Rasim Ljajić predsednik SDPS i zbog javnosti SDPS niti je bilo šta izdala, niti učestvuje u bilo kakvim zakulisnim radnjama kako je bilo insinuirano oko izbora članova REM iz predstavnika saveta nacionalnih manjina.
Hvala.
Poštovana predsednice Skupštine, poštovana ministarko, predstavnici Vlade, koleginice i kolege, smatrao sam da bi pre godinu i po dana, kada smo ušli u ovaj postupak izrade nacrta Zakona o jedinstvenom biračkom spisku, smatrao sam tada da bi najveća vrednost ovog zakona bila da se on donese i izglasa u Skupštini konsenzusom.
Mislim da je na preporuku ODIHR-a tada zaista bio dobar početak, da je i predsednica Skupštine i vladajuća koalicija pokazala odgovornost i da su Radnu grupu činili predstavnici poslaničkih grupa vlasti, opozicije, nacionalne manjine koje nisu bili pripadnici političkih grupa i predstavnici civilnog sektora.
Nažalost, danas imamo situaciju da deo opozicije i ne učestvuje u raspravi o jedinstvenom biračkom spisku, a mislim da bi bilo lekovito da uzmu učešće i mislim da bi bilo lekovito da su uzeli učešće tokom celog ovog procesa izrade zakona. Ali, bez obzira na to, smatram da ipak ovaj zakon je donet na osnovu jedne vrste dogovora, gde su i predstavnici civilnog sektora zastupali jedan kritički stav prema predstavnicima vladajuće koalicije i oni su se na kraju složili sa ovakvim predlogom izmene i dopune zakona.
Upravo bi ovaj zakon mogao da prestavlja jedan korak ka uspostavljanju poverenja i građana i političkih partija u naš izborni sistem, a poverenje je ključna reč danas, i za rešavanje društvene krize i za održavanje nekih budućih izbora koji će se dogoditi.
Podsetiću da je pre konačne verzije ovog zakona održano devet javnih slušanja. Vladajuća većina je pokazala zrelost, jer je ispoštovala princip javnosti u radu. Svi zainteresovani su imali priliku da daju sugestije, da ulože primedbe i da ovaj zakon skrojimo po meri svih nas, odnosno po meri svih građana Srbije.
Godinama unazad se provlači priča da birački spisak nije dobro ažuriran, ali moram da naglasim da smo i ranije radili na sređivanju biračkog spiska, odnosno na tačnosti podataka. Predsednica Skupštine je malo pre navela dobar primer, a to je da do 2009. godine mi nismo uopšte imali jedinstven birački spisak, da je jedinstveni birački spisak prvi put upotrebljen u praksi tek za izbore 2012. godine. Zbog toga smo često slušali kritike da može da dođe do zloupotreba prilikom promena u biračkom spisku.
Međutim, naš princip rada je jedno od najboljih rešenja koje postoji u Evropi, a to je da kada se bilo koja promena radi u biračkom spisku, na primer, ako neko prelazi iz jedne lokalne samouprave u drugu lokalnu samoupravu, donosi se posebno rešenje, dakle, fizički rešenje o brisanju iz biračkog spiska u smislu pripadnosti jedne lokalne samouprave i donosi se posebno rešenje o novoj promeni, odnosno o upisu u birački spisak.
Tako da, u tom pogledu ne može da bude zloupotreba da je jedna osoba glasala u dva, tri različita grada.
Podsetiću i da smo pre nekoliko godina zakonski uveli mogućnost da svaki birač ima pravo da zatraži od lokalne izborne komisije da nakon održanih izbora može da ima uvid u evidenciju biračkog spiska, odnosno ako nije glasao, ako sumnja da je neko glasao umesto njega, da može da ima uvid u to. I nakon održanih izbora 2022. godine, 2023. godine nije zabeležen nijedan takav primer. Dakle, i ova primedba otpada.
Ovim novim predlogom o izmenama i dopunama Zakona o biračkom spisku donosimo nova rešenja. Ta nova rešenja imaju cilj da otklone bilo kakvu sumnju u ispravnost biračkog spiska.
Centralna novina zakona jeste ta što se osniva komisija koja će funkcionisati kao stalno telo nadležno za kontrolu i za reviziju tačnosti biračkog spiska. Smatram da je način na koji se biraju članovi komisije i način na koji oni odlučuju veoma dobar, jer svaka odluka se donosi jednim širim konsenzusom i na taj način ćemo učvrstiti poverenje građana i u birački spisak i u sam izborni proces.
Vodilo se računa i o zaštiti podataka, pa će svako ko bude želeo da ima uvid u podatke iz jedinstvenog biračkog spiska morati pre toga da potpiše izjavu koja je u skladu sa zakonom kojom se uređuje zaštita podataka o ličnosti.
Očekujem da ćemo usvajanjem ovog zakona napraviti još jedan korak ka uspostavljanju novog sistema vrednosti u našem političkom životu, ka uspostavljanju jedne nove političke kulture, odnosno da ćemo ojačati poverenje građana u izborni sistem, a i svih učesnika koji učestvuju u izbornom procesu. Ako ne izgradimo tu vrstu poverenja, onda ćemo stalno ponavljati istu priču, a to je priča koja traje tri i po decenije a od kada se obnovio višestranački parlamentarni život u Srbiji. Postalo je pravilo da se posle svakih izbora upire prstom u pobednika i insinuira da izbori nisu bili fer i pošteni. To se dešavalo godinama unazad. Uvek je poražena strana imala primedbe i uvek je poražena strana govorila da izbori nisu bili regularni. Napravi se takva atmosfera da je uvek jedna strana, obično poražena, nezadovoljna. Ide se toliko daleko da se čak optužuje RIK da prekraja izborne rezultate, a svi dobro znamo da se na sajtu RIK-a objavljuju zapisnici sa svakog biračkog mesta i svako može da proveri i uporedi konačne rezultate i zapisnike sa konkretnih biračkih mesta.
Mi iz Socijaldemokratske partije Srbije ne smatramo da ovim izmenama i dopunama postižemo nešto što ćemo primeniti samo na prvim sledećim izborima. Mi smatramo da ćemo na ovaj način unaprediti izborni proces na duži rok i verovatno ćemo u nekom budućem periodu imati još dobrih predloga koje ćemo pretočiti u zakonske norme da bi naš politički sistem još bolje funkcionisao.
Možda nije na odmet ni da razmišljamo o promeni izbornog sistema. Mi smo pre četiri godine iz Socijaldemokratske partije Srbije izneli jedan predlog u javnost da možda treba da razmišljamo i u tom smeru. Predložili smo stepenast izborni cenzus između ostalog, predložili smo da umesto zatvorenih imamo otvorene liste, što podrazumeva da bi se ljudi na listama kandidovali svojim imenom i prezimenom, naravno uz političku partiju ili koaliciju koja ih predlaže, i na taj način bismo postigli možda da imamo, ne možda, nego sigurno, bolju zastupljenost svih regiona u Srbiji, da na taj način nateramo političke partije da kandiduju svoje najbolje kandidate za mesta u zakonodavnoj vlasti.
Smatramo da je zadatak svih političkih partija da konstantno radimo, ne samo sada nego i ubuduće da nastavimo da radimo na unapređenju izbornog procesa, da efekat takvog rada bude da, kada se završe izbori, jedni drugima pružimo ruku i čestitamo na rezultatima. Suština je da u toku izborne kampanje napravimo takav ambijent da političkim partijama ostaje samo da izlože svoje programe, da izlože svoje planove, da ukrste svoje ideje i na osnovu toga da građani biraju određene liste.
Mogu reći da smo se i mi kao koalicija godinama unazad rukovodili ovim principom i uvek smo isticali rezultate našeg rada i isticali naš program, nismo odstupali od njega i mislim da su nam zato i građani i pružali podršku i zato godinama unazad beležimo uspeh.
Važno je da stvorimo jedan stabilan politički sistem u skladu sa voljom građana i realnom snagom političkih partija. U ovom trenutku govorio sam i ranije i ponoviću i sada važno je da sve političke partije rade na tome da se spuste tenzije, da razgovaramo. Mislim da bilo kakvo inaćenje, da bilo kakvo podizanje tenzija u ovom trenutku nije dobro i mislim da je i ova rasprava o biračkom spisku bila jedan dobar poligon za sve nas, da ukrstimo argumente i da razgovaramo kako ćemo unaprediti naš politički sistem, da stvorimo jedan pristojan ambijent za buduće izbore koji će se održati. Ništa se neće rešiti na ulici, sve se rešava razgovorom tako da mislim da je parlament najbolje mesto gde treba da razgovaramo, ne samo o biračkom spisku, nego i o svim gorućim pitanjima.
Socijaldemokratska partija Srbije će podržati ovaj zakon kao i sve druge zakone koji su u cilju napretka Srbije i u cilju boljitka, odnosno većeg životnog standarda građana Srbije. Hvala.
Hvala.
Poštovana predsednice, poštovani ministri, koleginice i kolege, prvo pitanje upućujem ministru građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, gospodinu Goranu Vesiću i odnosi se na nastavak radova na izgradnji Moravskog koridora.
Za pohvalu je što je u funkciji već deonica od Pojata do Kruševca i drago mi je da je Moravski koridor taj koji se gradi po najvišim standardima i što će biti prvi koridor sa kompletnom optičkom infrastrukturom.
Vi ste, gospodine Vesiću, malopre se i dotakli te teme i rekli ste da možemo do kraja godine da očekujemo otvaranje deonice i do Vrnjačke Banje, do Trstenika, do Vrnjačke Banje. Interesuje me i pretpostavljam da ćemo moći uskoro da očekujemo otvaranje deonice do Mrčajevaca, ali ono što je veoma značajno i što najviše zanima građane Kraljeva, kada možemo da očekujemo otvaranje deonice od Preljine do Kraljeva, jer je to veoma važno za građane koji se nalaze u ovom delu Srbije?
Drugo pitanje takođe odnosi se na deonicu, odnosno na projekat koji je u početnoj fazi. Interesuje me kako će teći njegova realizacija, a to je brza saobraćajnica između Kraljeva i Novog Pazara? Koliko je ta deonica važna za građane Novog Pazara, podjednako je važna i za građane Kraljeva. Ona je, pre svega, važna za turistički potencijal ovog dela Srbije.
Ono što nas, takođe, interesuje jeste deonica kuda će prolaziti. Ono što je važno zbog građana da znamo, dobro, već razumemo da to neće biti proširenje postojećeg puta koji se odnosi na Ibarsku magistralu, pa bi bilo dobro i da nam obrazložite i detaljnije objasnite kuda će ići taj put?
Drugo pitanje, odnosno drugi deo pitanja želim da postavim ministarki za državnu upravu i lokalnu samoupravu gospođi Jeleni Žarić Kovačević. Mi smo ovde u maju mesecu, kao rezultat međustranačkog kompromisa i međustranačkog dijaloga, doneli izmene zakona da građani mogu da glasaju samo na biračkim mestima na kojima su u tom trenutku bili prijavljeni do 3. jula 2023. godine.
Ono što me interesuje je kako teče proces sada ažuriranja biračkog spiska, da ova tema ne bi ostala na tom nivou kakva je i bila u maju mesecu, i šta se dešava sa onim građanima koji su upisani u birački spisak i morali zapravo da budu vraćeni u birački spisak do 3. jula 2020. godine na adresama na kojima su bili prijavljeni, jer je zaista ova tema, odnosno to vraćanje u birački spisak unela negde zabunu i kako će dalje biti tretirani ti birači? Hvala za sada.
Hvala.
Imam još dva podpitanja za gospodina Vesića. Takođe se odnosi na deo Srbije iz koga dolazim, iz Kraljeva. To je put prema Goču.
Znam da je rekonstruisano nešto više od 16 km puta prema Goču i zaista je odličan put, mnogo bezbedniji nego što je bio. Znam da se sada radi kilometar i po, obezbeđena su sredstva za to i ostalo je još osam i po kilometara puta da bi taj put bio potpuno rekonstruisan. Dakle, kada možemo da očekujemo da počnu radovi, odnosno da se obezbede sredstva za tih osam i po kilometara puta ka Goču?
Drugo podpitanje – bili ste možda malo više od dva meseca sa predsednikom Vučićem u Kragujevcu na početku izgradnje obilaznice i znate i sami, govorili ste o tome ovde koliko je to važno, ne samo za razvoj Kragujevca, već i ovog dela Srbije i za privredu i za saobraćaj, za izbegavanje saobraćajne gužve. Sličan problem postoji kada govorim o saobraćajnoj gužvi u Kraljevu, vrlo dobro znate o kojoj lokaciji govorim. To je potencijalni kružni tok kod Male pijace, da li ministarstvo vaše može da podrži izgradnju tog kružnog toga obzirom da znam da je projekat za izvođenje radova gotov i da su ispunjeni svi uslovi za početak gradnje. Jednostavno, znate da je Ulica Dimitrija Tucovića državni put, da je Ulica Vojvode Stepe pristupni put Ibarskoj magistrali i to bi u značajnoj meri smanjilo gužbu u ovom delu grada. Hvala.
Hvala potpredsedniče.
Poštovana predsednice Vlade, poštovani ministri, koleginice i kolege, malopre je predsednica Vlade govorila o tome sa kojim se problemima suočavamo kada govorimo o obrazovanju u vremenu pandemije i govorila je školskom raspustu, svakako centralna tema ovih dana i opravdano zbog zdravstvene situacije u zemlji.
Međutim, moram da izrazim jednu zabrinutost od strane roditelja koja dolazi, a tiče se teme iz obrazovanja, odnosno upisa đaka koji su u završim razredima osmog razreda osnovne škole i četvrtog razreda srednje škole na fakultet, odnosno u srednju školu.
Naime, svedoci smo da su od izbijanja pandemije đaci krenuli na neki vanredan režim pohađanje nastave. Ja ću podsetiti kako je to sve teklo. Dakle, od marta 2020. godine đaci su pohađali nastavu do kraja školske godine onljan, a zatim su tokom cele prošle godine 2020/2021. godine išli kombinovano. Dakle, jedan dan su išli u školu, a drugi dan onlajn, ili 15 dana su provodili u školi, 15 dana onlajn. Znate kako je to u glavama đaka, oni tu budu malo neozbiljni i onaj dan kada ne idu u školu ne shvate to za ozbiljno.
Ove godine idu po jednom režimo koji mislim da je sasvim prikladan za ove prilike, ali i dalje nije to u onim vanrednim okolnostima na koje smo navikli. Tako da, postavlja se pitanje koliko su đaci usvojili iz onog plana i programa koji je bio prvobitno namenjen njima? Dakle, to je već dve i po godine, jedan ozbiljan period. Sa te strane čujem od roditelja da su zabrinuti kako će đaci upisati srednje škole i fakultete, a da pri tom to bude na jedan pravedan način. Pre svega, zbog nivoa znanja koji je usvojen na ovaj način, a drugo i zbog kriterijuma.
Podsetiću, mislim da su mere koje je Vlada tada uvela bile odlične i Ministarstvo prosvete zaista na dobar način, u takvoj jednoj teškoj situaciji, sprovelo program onlajn nastave, ali je činjenica i da taj nivo znanja nije onaj kao što je planiran. Sami nastavnici su imali problema u toku onlajn nastave prilikom ocenjivanja đaka. Nije to moglo da bude onako adekvatno ocenjivanje kao što bi inače bilo.
Dakle, da li se sada razmišlja o drugačijem modelu koji bi bio modifikovan u skladu sa planom i nastavnim programom u prethodne dve i po godine? Mislim da je vreme da razmišljamo već sada u novembru, decembru o tome da se modifikuje način upisa u srednje škole i na fakultete. Hvala.
Poštovani predsedavajući, koleginice i kolege, 27. februara na delu Ibarske magistrale kod Kraljeva dogodila se na istom mestu još jedna u nizu saobraćajnih nezgoda i tom prilikom jedna osoba je izgubila život, a dve osobe su povređene.
Ne želim da prosuđujem o uzrocima ove saobraćajne nezgode, niti onih koje su se dogodile pre nje, ali želim da ukažem da je na ovom delu magistrale prošle godine urađen kružni tok, a da na ovom mestu još uvek nije urađena javna rasveta.
Ovom prilikom upućujem pitanje JP „Putevi Srbije“ – kada će biti završeno javno osvetljenje na ovom mestu, na kružnoj raskrsnici kod fabrike „Leoni“ u Kraljevu? I, upućujem apel da se taj posao obavi što pre.
Nisam prvi koji je ukazao na ovaj problem. Podsetiću da je u ime lokalne samouprave gradonačelnik Kraljeva 4. decembra prošle godine uputio dopis JP „Putevi Srbije“ da se što pre završi javno osvetljenje na ovom mestu.
U tom dopisu je navedeno da je zbog nepostojanja rasvete ova kružna raskrsnica nebezbedna i da su česte saobraćajne nezgode na ovom mestu u kojima učestvuju najčešće vozači i pešaci koji ne poznaju dovoljno ovaj deo puta. Zbog toga je važno da se što pre na ovom mestu uradi javno osvetljenje, s obzirom na veliku frekvenciju saobraćaja i to će sigurno unaprediti bezbednost svih učesnika u saobraćaju. Hvala.
(Kraljevo, 10.08.2022.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 142265.00 | RSD | 03.08.2020 - 01.08.2022. |
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 142265.00 | RSD | 01.08.2022 - |