| 08.09.2023. | Predlog zakona o građanskom partnerstvu |
odbačen
|
| 16.05.2023. | Predlog zaključka o propustima u radu Saveta Regulatornog tela za elektronske medije i potrebi hitnog razrešenja njegovih članova |
odbačen
|
| 25.02.2023. | Predlog odluke o obrazovanju Komisije za utrvrđivanje činjenica i okolnosti u vezi sa nepostupanjem Narodne skupštine po narodnoj inicijativi za donošenje Zakona o izmeni i dopuni Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima predatoj 18. maja 2022. Godin |
odbačen
|
čeka se odgovor 1 godina i 1 mesec i 9 dana
Poštovani profesore, Pišem Vam kao članu Odbora za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo u senci događaja u Turskoj, koja srećom nisu moguća u Srbiji. Međutim to ne znači da treba zanemariti značaj nauke s obzirom da se Srbija ipak nalazi na trusnom području.
Hvala.
Poštovani građani i poštovane građanke, ja bih hteo da kažem nekoliko stvari i iznesem nekoliko razloga zašto mi nećemo glasati za izbor Ane Brnabić.
To je iz dosadašnje diskusije dosta očigledno, ali pre toga morao bih da se osvrnem na jednu od diskusija koju smo čuli danas popodne, kada nažalost, ja nisam bio u sali. Bio sam na predavanju kada je jedan od poslanika sa 20 i nešto godina staža u ovoj Skupštini i jahanja na plati naroda ovde kritikovao moj i koleginice Biljane Đorđević profesorski rad, da mi poklanjamo nekakve ocene tamo, da dajemo ocene iz političkih razloga ili nekome ne dajemo iz političkih razloa.
Poštovani kolega, možete ovde u sali, ima više studenata kojima sam ja predavao, pa možete se malo bolje raspitati o tome da li je iko dobio poklonjenu ocenu ili da li je neko bio uskraćen za ocenu u tom smislu.
A to što želite da pljunete našu mladu koleginicu onog trenutka kada je ušla u ovu Skupštinu prosto vam nije na čast. Koleginica je završila fakultet 2018. godine, mnogo pre nego što smo i jedno i drugo bili uopšte politički angažovani na ovaj način. Završila ga je na vreme sa veoma visokim prosekom i radi svoj posao onako kako treba i ispravno, tako da smo videli od Srpske napredne stranke još jednom primer onoga što oni ovde demonstriraju sve ovo vreme, ovih dana, ali i u prošlom sazivu. Znači, s jedne strane na pozivanje, da citiram, da umirimo diskurs, da uvedemo dijalog, a onda u sledećoj rečenici kreću različite uvrede, kreće to da smo mi ološ, uličari i posebno bih istakao, recimo, neke analne ili fekalne kategorije koje koriste kandidatkinja za predsednicu Skupštine. Čuli smo od nje ovde u ovoj sali sa govornice da smo svi mi ovde govnari sa ove strane, citiram, i to je više puta ponovljeno, da smo podguzne muve. Znači, to je više puta izgovorila.
Prosto, i stari Grci su imali nešto u šta su verovali, a to je da ne treba verovati Danajcima onda i kada poklone novce, tako da onda kada vi govorite o tome da hoćete dijalog ili da hoćete da mi nešto ovde zajedno i konstruktivno radimo, ja sam siguran da se radi o prevari ili makar o pokušaju prevare u tom pogledu.
Slično važi i za ono što govorimo ovde o izborima. Vi navodite vrlo često ovaj ODIR-ov izveštaj, da ne pričamo i o drugima koji postoje, ali da uzmemo da je i on relevantan i da je to jedan tehnički dokument bez kvalifikacija. Nećete u ODIR-ovom izveštaju naći kvalifikacije da su to pokradeni izbori, nećete naći ni da si neslobodni izbori ili nepošteni izbori zato što nećete naći nikakve kvalifikacije, ali ćete naći puno tehničkih detalja na osnovu kojih možete zaključiti da to jeste tako.
Recimo, ovde stalno slušamo o tome da niko nikada nije dokazao da su izbori pokradeni, pored mnogih dokaza da postoje mnoge neregularnosti. Pomenuću samo da postoje nadzorna tela koja bi trebalo da prate u stvari regularnost izbora i podsetiću šta piše u oba prethodna izveštaja u Srbiji, a to je da su nadzorna tela propustila da obezbede zloupotrebu javnih službi i državnih resursa, propustila da uspostave efektivne mehanizme koji bi sprečili, pazite sad, "zastrašivanje i pritisak na birače, uključujući kupovinu glasova". U dva izveštaja to imate. Sve to ne ukazuje po našim predstavnicima Srpske napredne stranke da se ne radi o najčistijim izborima ikad, nego o tome da su izbori bili potpuno regularni.
Sada ono što je posebno ružno i što posebno iritira jesu ta vaša stalna prebacivanja o tome ko ovde radi za platu, ko je tu zbog novca, ko je tu zbog putnih troškova. Ja bih molio građane Srbije da saberu koliko SNS mesečno dobija od toga što vi sedite tu, a sedite tu zahvaljujući izborima koji su sumnjivi, koji su pokradeni, ukratko. U tom pogledu taj novac u stvari nije onaj koji pripada vama. Niko nikada nije postavio pitanje načina na koji su naši poslanici izabrani.
Na kraju, još samo jednu stvar, a to je da nas ovde uvaženi šef poslaničke grupe SNS vrlo često plaši nekakvim građanskim ratovima, govori o nacifikaciji i neonacistima, a mogao bi malo više da pogleda oko sebe, da u stvari to jeste nešto što je… (Isključen mikrofon.)
Hvala.
Poštovana gospodo, mi smo predložili amandman da se Vladi pomogne u vezi sa borbom protiv korupcije, s obzirom da imamo mnogo slučajeva koji su ostali nerazjašnjeni, a da je Vlada, Savet za borbu protiv korupcije predvidela jedva 26 miliona dinara, nešto malo preko 26 miliona dinara i mislim da bi bilo dobro da to uradi, makar iz sentimentalnosti, zahvalnosti.
Setimo se koliko su 2011. ili 2012. godine koristili njihove izveštaje vezane posebno, one o privatizaciji, a sada da neće da daju novac, nego neće ni da čitaju izveštaje ovog tela. Možda bi recimo mogli da pročitaju onaj izveštaj o privatizaciji Instituta „Jaroslava Černi“ ili banja, o poljoprivrednom zemljištu, o stečajnim postupcima ili o gondoli npr. pa bi onda da budem konstruktivan, pošto nama pomažete, razumemo prirodu naše koalicije, možda bi mogli vi da se zovete, recimo milenijalci po firmama koje se tu pominju. Možete recimo, inkopaši ili nešto slično.
Takođe bi možda to moglo da pomogne recimo i ministru Gašiću da pomene nekada ime Nenada Vučkovića i da odgovori na pitanje koleginice Jerinić – šta on danas radi, kakav mu je status u policiji? Možda, takođe, da odgovori i na pitanje da li je Veselin Milić, u stvari prekršio nekakva pravila koja se tiču privatnosti u postupku, a možda, recimo, može da pomogne i ministru Malom.
Sada ću vam pokazati ovaj grafikon, evo ovaj grafikon koji je pravio profesor Karapandža, pa od stranice do stranice stoji koliko je prepisano u doktoratu Siniše Malog. Hvala.
Hvala, predsedavajući.
Poštovani, ja bih imao mnogo toga da kažem, ali zbog ove torture koju imamo sa dnevnim redom od 60 tačaka prosto je nemoguće govoriti o svim temama, pogotovo što mnoge od tih tema zaslužuju mnogo više čak i od jedne tačke dnevnog reda, zaslužuju ozbiljniju raspravu i zaslužuju da mi o njima promišljamo na način kako bi dugoročno, u stvari, se Srbija razvijala.
Meni je samo žao što su se, u stvari, u ovom kontekstu našli i ovi zakoni ili ovaj set zakona o obrazovanju. Tako da, kažem, ispada da niko ili gotovo niko neće govoriti o njima, pa ću iskoristiti svoje vreme da kažem nekoliko reči o tome.
Žao mi je što ministarka nije više tu, ali ja bih zaista pohvalio neke elemente njenog jutrošnjeg izlaganja, parafrizirajući možda ne od reči do reči, ali skoro da je tako rekla, kada je rekla – tragedije koje su se u maju mesecu dogodile, probudile su svakom od nas potrebu da se svako od nas zapita gde je zakazao.
Zaista to jeste slučaj, ali na žalost mi znamo i neke ljude koji se nisu zapitali gde su zakazali i ono što je još više žalosno jeste da ti ljudi sede u Vladi, na čelu te Vlade, i da ministar prethodni ministar obrazovanja je to shvatio pa je dao ostavku, a vidimo da i sadašnja ministarka obrazovanja to isto radi.
Ono što jeste problem, jeste da smo i na prošloj sednici i na ovoj imali jednu dosta obuhvatnu reformu ovih zakona a to je sedam zakona koji bi u stvari trebalo da odgovore na neke probleme obrazovanja, ali pokazaću vam da ne odgovaraju ni na jedan ozbiljno, a posebno uzimaju u obzir ono što se dogodilo ove godine.
U dokumentu koji je napravio SANU, koji su vodili naši najugledniji stručnjaci, Aleksandar Kostić, Ana Pešikan i Ivan Ivić, oni su markirali neke probleme koje ima naše obrazovanje.
Recimo, ako pogledamo šta su ti problemi, jedan od prvih jesu loši rezultati na skoro svim nivoima, možda od prvog do četvrtog razreda, to je nešto još koliko toliko tolerabilno , ali sve drugo je katastrofa.
Znači, na Pisa testiranja mi imamo 37 ili 38 posto funkcionalno nepismenih ljudi, ljudi koji na testovima čitanja i razumevanja tekstova, nisu mogli da dobiju zadovoljavajuće ocene i kada se tome dodaju oni petnaestogodišnjaci koji nisu testirani, a njih ima između 8 i 10 posto, to znači da je negde oko 45 posto ljudi u Srbiji, u doba od 15 godina, funkcionalno nepismeno.
Naravno, ja pretpostavljam da je SNS srećna sa takvim rezultatom i da je srećna vidi se i po tome i po načinu na koji hoće da dalje nastavi sa ovakvim sistemom obrazovanja, i ne samo da nastavi, nego rekao bih i da je još više zacementira u tom pogledu.
Ono što je tragedija urušavanja ovakvog sistema jeste da ovakvi rezultati odgovaraju i socijalnom klasnom statusu polaznika, učenika, a odgovaraju i stepenu ulaganja koje ima država u odnosu na obrazovanje, ali umesto da rešavaju ove probleme, naša Vlada, pretpostavljam i ova Skupština, a sigurno i Odbor za obrazovanje, su se odlučili za drugačiju strategiju, a ta je strategija ispunjavanja želja predsednika Republike.
Predsednik Republike je rekao - hoćemo dualno obrazovanje i mi uvodimo dualno obrazovanje, iako podaci pokazuju, recimo, da postoji smanjen interes za tako nešto, ali ćemo mi dodatno to da finansiramo kako bi podstakli decu da idu u dualno obrazovanje.
Predsednik je, takođe, u svom nastupu inspiracije na konferenciji za štampu rekao da nam trebaju identitetski predmeti, kasnije se to promenilo u identitetske udžbenike i sada imamo nacionalne čitanke, za koje nije jasno čemu će služiti, s obzirom na programe koje već imamo i koji pokrivaju sadržaje koje pokrivaju i te nacionalne čitanke.
Važno je da se mi ovde bavimo dualnim obrazovanjem i da se bavimo nacionalnim čitankama, a da na one probleme koje imamo ne odgovaramo adekvatno ili odgovaramo na način koji podrazumeva usvajanje samo nekih represivnih mera.
Znači, vaspitanje kod nas jednako represija. To je poprilično zastareo pristup i vraća se u prošlost.
Ono što bih na kraju rekao jeste da …
Hvala.
Poštovane građani i poštovane građanke, ja bih tražio obaveštenje u vezi sa nekoliko slučajeva gradskih sekretara u Beogradu, jer se ispostavilo da to jeste veoma lukrativno zanimanje i prati ga velika količina keša, posebno u evrima. Problem je što su bivši ovi gradski sekretari skloni carinskim prekršajima.
Naime, pomenuo bih Nemanju Stajića, bivšeg gradskog sekretara za ozakonjenje, koji je zadržan na granici sa Crnom Gorom sa prijateljima u automobilu u kome je bilo više od 26 hiljada evra, više laptop računara i, što se posebno naglašava, srpska zastava. Valjda je to pokušaj da se pokrije sva ta imovina na isti način na koji je recimo TV „Pink“ pokrivao svoju zgradu, ali nećemo o braći Stajić. To bi zahtevalo posebnu sednicu i mislim da se makar protiv jednog od njih vodi nekakav postupak.
Pitanje imam za jednu zaboravljenu zvezdu i za jednu zvezdu u usponu. Naime, Nikola Kovačević, bivši sekretar za komunalne i stambene poslove, uhvaćen je u carinskom prekršaju kada je u torbi nosio sliku „Stražar“ Paje Jovanovića, koju je uplatio 140 hiljada evra i 115 hiljada evra u gotovini.
Ono što je bilo obrazloženje jeste da je bivši državni sekretar uložio novac koji je na poklon dobio od sestre, a kasnije oplodio tako što je ulagao u trgovinu kripto valutama.
Ono što je tu problem jeste što ne samo to što se pojavljuje još jedan brat, sestra, tetka koji poklanjaju novac, nego način na koji se vadio je bio samo kriminalizujući u tom pogledu. Ja tražim obaveštenje od Agencije za sprečavanje korupcije da li je, u stvari, Nikola Kovačević prijavio bilo kakvu promenu imovinskog stanja od trenutka kada je postao državni sekretar i dve godine u periodu nakon što je prestao da bude državni sekretar, jer to je period kada smo svi mi obavezni u stvari da obaveštavamo Agenciju za sprečavanje korupcije o promeni imovinskog stanja.
Drugo pitanje se tiče Višeg državnog tužilaštva. Da li je pokrenut bilo kakav postupak s obzirom da je oslobođen za ovaj postupak o poreklu imovinu, bilo kakav postupak po tome što je koristio neprijavljen i neoporezovan novac?
Takođe, pitanje za Ministarstvo kulture - u čijem vlasništvu je sada slika Paje Jovanovića, gde se ona nalazi i da li će biti predata Muzeju grada Beograda, kao što je ministar Vesić u to vreme najavljivao i da li je saslušan ministar Vesić u vezi sa ovim slučajem, s obzirom da je javno iznosio saznanja o tome?
Drugo pitanje - da li će biti saslušana Bojana Radaković, gradska sekretarka za urbanizam i bivša gradska sekretarka za urbanizam i građevinske poslove i direktorka Fondacije za srpski narod i državu, koja je, prema pisanju medija, takođe načinila carinski prekršaj jer je na odmor krenula sa 50.000 evra i 12.000 evra vrednim nakitom?
Znači, ova bivša gradska funkcionerka i direktorka fondacije najmoćnije i najprofitabilnije fondacije u Srbiji posvećena je ostvarenju vizije predsednika Srbije Aleksandra Vučića koja, između ostalog, obučava i poslanike vladajuće stranke kako da se bave politikom i kako da pišu sve one tvitove o političkim protivnicima u Akademiji mladih lidera.
Ona je postala poznata i po svojoj kritici zakona o kome danas raspravljamo, Zakona o planiranju i izgradnji jer je na inovativan način, ali opravdano tvrdila da taj zakon uvodi tzv. duplu korupciju.
Problem sa ovim razumevanjem jeste što je valjda prema ovoj direktorki Fondacije mesto korupcije samo na jednom mestu i opravdano je da postoji jedna korupcija, ali ova dupla nije u redu i nije u redu kao zakonsko rešenje.
Hvala.
Hvala.
Poštovane građanke i poštovani građani, naš Zeleno-levi klub dosta brine o velikim sistemima koji ujednačavaju mogućnosti građana i građanki da vode dostojanstven i kvalitetan život, zato će moja pitanja biti usmerena ka Ministarstvu zdravlja, zato što prosto pravo na zdravlje i zdravstvena zaštita jeste nešto što bitno utiče na svačiji život, kako svakodnevni, ali i na životne mogućnosti.
Prvo pitanje će se odnositi na dokumente koji su važni za sprovođenje politike zdravstvene zaštite, jer koliko se može videti na sajtu Ministarstva, ne postoji nikakva obuhvatna strategija razvoja zdravstvene zaštite i razvoja zdravstva u Srbiji, ali zato postoji nešto što je počelo da se primenjuje 2019. godine, sa nejasnim statusom, a to je Strategija optimizacije mreža zdravstvenih ustanova u Srbiji koji su radili bivša firma premijerke „Naled“, jedna hrvatska konsultantska kuća, jedna konsultantska kuća iz Belgije.
Prema tom nesrećnom dokumentu, građani će ostati uskraćeni za dobar deo primarne zdravstvene zaštite i moraće da koriste institucije za sekundarnu zdravstvenu zaštitu daleko od svog mesta stanovanja. Znači, prosto dostupnost zdravstvene zaštite je dovedena u pitanje ovom strategijom, kao i mnoge druge stvari, da ne ulazim u detalje.
Moje pitanje jeste da li u stvari mi i dalje primenjujemo tu strategiju ili ćemo ići putem koji nam je ministarka nagovestila, a to je u stvari da će primarna zdravstvena zaštita biti reformisana i da će paket koji pruža primarna zdravstvena zaštita biti uvećan u tom pogledu? Te dve stvari ne idu zajedno i ja bih voleo da čujem od ministarke zdravlja da li ona podržava Strategiju optimizacije i da li u stvari taj dokument se i dalje primenjuje i dalje važi u tom pogledu? To je nešto što je prvo pitanje.
Druga važna stvar koju bih hteo da pitam jeste delom u resoru Ministarstva zdravlja, delom u resoru Ministarstva odbrane, to ste dobro čuli. Naime, radi se o „Sinofarmovoj“ fabrici vakcina, koja ke počela da se gradi u Zemunu, ali glavni investitor je Ministarstvo odbrane ili glavni investitor sa srpske strane. Ona je pompezno najavljena od predsednika države kao nešto što će promeniti ekonomiju Srbije u narednim godinama, ali ono što se pokazalo jeste u stvari da mi ni do današnjeg dana ne znamo šta se zaista dešava sa tom fabrikom.
Najpre su u tom projektu bili zajedno kineske firme, firme iz Emirata i Republika Srbija. Međutim, u APR ne postoje više kineski partneri tako da moje pitanje jeste - šta se dešava sa tom zgradom? Pod čijom je ona danas nadležnošću? Da li je pod nadležnošću Ministarstva odbrane ili Ministarstva zdravlja?
Koliko je Republika Srbija do sada uložila sredstava za trećinsko vlasništvo te zgrade, uključujući i infrastrukturu i građevinsko zemljište? Da li je u stvari u toj fabrici bilo nekakvih nabavki opreme za tu fabriku i šta će ona proizvoditi ukoliko ikada bude završena, jer prema procenama, Srbija je tu bacila još 50 miliona koje je mogla da upotrebi u druge svrhe?
Konačno, poslednje pitanje, tiče se planova Ministarstva zdravlja, moje pitanje je da li Ministarstvo zdravlja planira da predloži legalizaciju kanabisa u rekreativne ili medicinske svrhe s obzirom da smo sinoć u emisiji slušali veliko, na TV „Hepi“, opravdanje te prakse i da nam je predsednik države ranije iznosio velika uporedna iskustva, kolateralna dobit može biti buduća amnestija Koluvije za ono što je činio? Hvala.
Hvala.
Predsedavajući ja bih iskoristio priliku i da vam se zahvalim što ste pustili ovaj beli dim, habemas quorum, tako da možemo da počnemo da radimo.
Takođe, bih pozdravio kolege iz vladajuće većine i nadam se da su se juče odmorili nakon odlaganja ove sednice.
Postavio bih neka pitanja, tj. tražio bih obaveštenja od nekoliko nadležnih institucija, najpre od Ministarstva finansija, i Poreske uprave, i REM-a u vezi sa dugovima firmi koje su povezane sa Željkom Mitrovićem, znači „Pink medija grup“, „Pink inernešnal“ i druge firme, a u vezi sa njihovim dugovanjima državi.
Ispostavilo se da je 2012, 2013, 2014, 2015, 2016, 2019, 2021. i 2022 . godine, koliko su dostupni podaci, poslednji put 2021. godine, reprogramiran dug od 1,57 milijardi dinara, tako da ti uslovi pod kojima se odlažu ili reprogramiraju dugovi firmama Željka Mitrovića nisu poznati. Prosto, Poreska uprava je odbila da da informacije o tome, tako da bih molio Ministarstvo finansija i Poresku upravu, ako je moguće, u stvari da nam odgovore na pitanje, ne samo pod kojim uslovima, nego i koliko još novca od 2012. godine do danas duguje Željko Mitrović? Da li svi mi finansiramo ovu bahatost koju gledamo sa televizije „Pink“?
Takođe bih postavio slično pitanje predsednici Saveta REM-a. Naime, u martu prošle godine je REM, tj. Savet REM-a odložio i reprogramirao dugove „Pink medija grupe“ prema REM-u. Znači, ne prema državi, nego prema REM-u. To znači da „Pink“, pored toga što nije ispunjavao uslove iz elaborata, što je kršio procedure i zakone, nije ni plaćao finansijske obaveze prema REM-u.
To je bilo u martu prošle godine, a krajem jula, podsetiću vas, kraj jula inače to vreme zovu „pasije vrućine“, znači, to je kada se vidi Orion, kao najveća zvezda, i to je ono kako pesme kažu – kada se prže pluća, topi duša, a izgleda i Olivera Zekić radi, u stvari dodelio frekvenciju „Pinku“, a uz obrazloženje koje to ne uključuje. Da li znači da onda „Pink“ možda besplatno koristi tu frekvenciju ili plaća onda kada i koliko može?
Drugo pitanje odnosi se na ministarku pravde, na ministra policije i na onu koju niko nije video, a i ime joj se retko pominje, znači državnu javnu tužiteljku, a to je – ko ometa pravdu u slučaju istrage o ubistvu Milana Panića? Opet imamo tu situaciju da je Vlada 2013. godine oformila Komisiju za istragu o ubistvu novinara, da je ta Komisija dala Izveštaj i da predsednik te Komisije stalno ponavlja da se iz Izveštaja može videti ili doći do toga ko je naručio ubistvo Milana Panića. To je i nedavno ponovio, ali da se radi o veoma moćnim ljudima. Prosto, javnost bi trebalo da interesuje koji to veoma moćni ljudi opstruiraju ovu istragu. Kao što smo ovih dana mogli da vidimo, to je isto pitanje za njih, jednog koji je na Interpolovoj poternici, koju je Srbija raspisala, a koji u Moskvi otvara spomenik, prisustvuje otvaranju spomenika svoga oca, Marko Milošević, a koji je od 2020. godine u bekstvu, pa da li je u stvari naša policija…
(Beograd, 30.08.2022.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije (paušal) | Republika | Mesečno | 37242.00 | RSD | 01.08.2022 - |
| Univerzitet u Beogradu (Redovni profesor ) | sopstveni prihodi fakulteta | Mesečno | 62888.00 | RSD | 06.03.2017 - | |
| Fakultet političkih nauka u Beogradu (Redovni profesor) | Republika | Mesečno | 118000.00 | RSD | 06.03.2017 - | |
| Fakultet političkih nauka u Beogradu (Istraživač) | Republika | Mesečno | 32464.00 | RSD | 06.03.2017 - |