| 26.10.2023. |
|
||
|
|||
|
čeka se odgovor 2 godine i 9 meseci i 4 dana
Poštovani profesore, Pišem Vam kao članu Odbora za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo u senci događaja u Turskoj, koja srećom nisu moguća u Srbiji. Međutim to ne znači da treba zanemariti značaj nauke s obzirom da se Srbija ipak nalazi na trusnom području.
Ja bih isto rekao da je ovaj zakon nepopravljiv, ali da neke sramotne formulacije ovde bi trebalo ukloniti, poput ove da predmeti od nacionalnog značaj službe da uvećaju stabilnost i otpornost na strane uticaje koji su potrebni u osnovnom obrazovanju, ali čuli smo ministra neki dan da nisu potrebni, čak su poželjni u visokom obrazovanju u tom smislu, kao i ova da obrazovanje služi kao stub nacionalne bezbednosti, pa bih možda pitao da li će onda za obrazovanje ili sadržaj ovog dela predmeta, to je osam predmeta u pitanju, biti zadužen vrhovni komandant ili Ministarstvo odbrane, kao što je za 20.000 učenika već zadužen Generalni sekretarijat Vlade, odnosno Kancelarija za dualno obrazovanje, a da Ministarstvo prosvete nema baš puno veze sa tim procesom ili ima mnogo manje, recimo, nego Privredna komora.
Kada govoriti o politizaciji, samo se setimo kako je došlo do ovog zakona, a u jeku rasprave o filmu „Dara iz Jasenovca“ 2020. godine predsednik države, a sada vi hoćete da kažete vrhovni komandant, je izneo ovu ideju. Aleksandar Vulin je razradio, a vi ste u stvari, Vlada i ova većina, požurili da volju vođe pretvorite u zakon. Ako to nije politizacija obrazovanja, ja onda ne znam šta je. Možda ste malo zakasnili, jer je on tada rekao da će to biti gotovo do 2021. i da će početi da se primenjuje 2022. godine. Tada ste u međuvremenu uveli ove nacionalne čitanke. Prosto, ovakve formulacije i ovakve intencije spadaju u neke druge režime i nadamo se da Srbija neće otići tim pravcem, mada je čekirala mnogo karakteristika takvih režima. Hvala.
Hvala na toj časti.
Očigledno ovde ulazimo u neku raspravu koja bi trebalo i da se vodi. Ministar kaže šta su intencije zakona mimo teksta zakona. To je ono što je ovde važno, mi to ne vidimo u tekstu, a mogli ste da pogledate sadržaj amandmana, a sadržaj amandmana uopšte ne izbacuje delove o identitetu i delove o tome da obrazovanje bi trebalo da ima veze sa identitetom.
Što se tiče tog pomalo spolja usađivanja patriotske vrline kroz sistem obrazovanja i sami znate da takva praksa ima dva lica. Jedno može biti veoma pozitivno, a to je ono republikansko, a može eskalirati i u drugom pravcu, a to smo videli recimo u periodima nacizma ili nekih drugih veoma zlih režima koji su se takođe pozivali na patriotizam i bila su im puna usta države i puna usta zaštite identiteta i odbrane države.
Zato se prosto dogovorite šta je sadržaj toga, da li je ono što piše ili ono što vi mislite da piše, kao i toga šta će biti sadržaj i kakve će biti izmene tih predmeta. Vi kažete, vi ne želite da to radite, a malo pre kažete, mi želimo da to bude jedinstven sadržaj. Da li je to jedinstven sadržaj o kome govore predsednik i vrhovni komandant obrazovanja Aleksandar Vučić, ili je to jedinstven sadržaj o kome govori tadašnji ministar Aleksandar Vulin, ili je to jedinstven sadržaj o kome govori Milenko Jovanov, ili je to jedinstveni sadržaj o kome ZUOV nešto govori, a videli smo da je ZUOV imao veoma lošu praksu kada je bilo reč, recimo o izmenama udžbenika iz biologije i u vezi sa rodnom ravnopravnošću.
Mi smo ovde da ukažemo na jednu stvar a to je da u ovom zakonu postoje vidljive intencije koje se vide i u ovom članu, a to je jedna da ova vlast ima nameru da kontroliše sadržaj, ali i da kontroliše resurse, koji se upotrebljavaju ovde.
Znači, ovde imamo osam predmeta, imamo više od 40 udžbenika koji su u pitanju i tu se pominje onda da će to raditi javni izdavač i to je neka dosta čudna reč, ja bih možda Vladi predložio da okrene taj mehanizam zaštite i otpornosti od stranog uticaja.
Znači kada se to prevodi direktno sa stranog jezika, i stavlja u zakon. Mi smo koristili ranije izraz državni, a možda sada ne može on da se koristi zbog novih zakona, ali to je sasvim druga priča u ovom smislu. Onda to dajemo izdavaču koji ima direktora koji je u vd stanju, koji za tri godine nije uspeo da izda više od dve nacionalne čitanke, sa resursima, kojima ne znamo koliko su, jer znamo za 2024. godinu, ne znamo još za 2025. godinu. Videli smo da su planirana oko milion evra za sledeću godinu, ali to ne znači da su to jedini resursi koje će dobiti.
Ta vrsta jasne politizacije, jeste ono što se vidi, i ako kažete ministre da vi nigde ne vidite takve intencije, pa slušate li valjda predsednika, slušate li druge ministre, uključujući i prethodnog ministra obrazovanja koji je govorio o tome.
Hvala.
Imao bih zaista mnogo pitanja, posebno za predsednika Vlade i ministra prosvete, ili kako ga zovu popularno na univerzitetu - osvete, a u vezi sa stanjem u obrazovnom sistemu.
Pre toga bih samo dao nekoliko napomena koje se tiču konteksta u kome postavljam ova pitanja, jer sva pitanja koja se mogu uputiti predstavnicima vlasti u Srbiji odavno prevazilaze okvire neke dnevne ili izborne politike ili pitanja formulisanja i sprovođenja određenih politika. Ona se mogu svesti na dva pitanja koja smo često čuli u ovoj sali. Jedno pitanje je - kako vas nije sramota? Drugo - da li ste vi normalni?
Voleo bih da na ova pitanja odgovori svaki funkcioner vladajuće većine i svi oni koji sede u ovoj sali i dižu ruke za zakone i odluke koje uvek iznova probijaju te granice sramote i normalnosti. Kako vas nije sramota prema Dijani Hrki? Kako vas nije sramota u odnosu na rušenje grada i rušenje Generalštaba? Kako vas nije bilo sramota da donesete onakav Zakon o planiranju i izgradnji itd?
Građani i građanke Srbije svakodnevno otkrivaju. Da citiram jednu pevačicu iz devedesetih godina, na šta je jedan kolega i prijatelj ovi dana ukazao – da dno ima podrum. Kad god čovek pomisli da ne možete dublje da potonete, vi pokažete da dno nema granicu. To se može videti i ovih dana. Još jedan od podruma otkrila nam je rektorka državnog Univerziteta u Novom Pazaru, koja je potpisala rešenje za prestanak statusa studenata, onima koji su šetali do Novog Sada kako bi odali pomen žrtvama režimske korupcije i bahatosti.
Da ova država jeste ono što bi trebalo da bude, predsednik države, da to on zaista jeste, predložio bi studente iz Novog Pazara za odlikovanje, jer još se sećamo prelepih scena od 15. februara iz Kragujevca i njihove šetnje ogrnutih u državne zastave, proslave Dana državnosti i najave jedne nove Srbije bez mržnje i podela koje unosi i širi vlast.
Bez obzira na to i bez obzira na sva ova zbivanja, u prethodnih godinu dana razloga za razrešenje rektorke Dolićanin bilo je na pretek i pre pokretanja velikih protesta i blokada fakulteta. Univerzitet je izgubio akreditaciju za tri programa. Otpuštani su profesori, sprečavana su napredovanja, zapošljavani su penzioneri uglavnom iz Beograda koji su obavljali određene funkcije i obavljaju određene funkcije na Univerzitetu. Tako da, Univerzitet je izgubio resurse da u stvari opstane kao univerzitet. Međutim, Vlada i dalje podržava rektorku Dolićanin i uprkos brojnim zahtevima da se ona razreši i uvede prinudna uprava, ona to odbija da učini.
Moje pitanje je da li će i kada Vlada uvesti prinudnu upravu na ovaj univerzitet ili je na delu scenario koji prizivaju dva doktoranta, tj. jedan doktorant i jedna doktorantkinja Beogradskog univerziteta, recimo, Vladimir Đukanović ili Sandra Božić, ali ponavljaju i Ana Brnabić, Aleksandar Vučić i njihov akademski politički otac Vojislav Šešelj, a to je da se, citiram - do temelja sruši postojeći univerzitet i da se izgradi valjda, u poznatoj rečenici – novi, lepši i stariji nego ovaj? A podsetiću da je Beogradski univerzitet stariji od moderne srpske države.
Na kraju, u kontekstu svega ovoga završiću sa jednim citatom čoveka kojeg smo devedesetih godina zvali Sale nacionale, predlagali da mu se podigne spomenik na Trgu Republike zbog njegovih trojki na utakmicama za reprezentaciju i za Partizan. Reč je, naravno, o Aleksandru Đorđeviću. Oni koji se ne sećaju tog perioda, to je čovek koji nam je vraćao sportsko dostojanstvo u tom periodu, koji je napisao nešto što svi mi osećamo. Citiram: „Nekad sam se bezrezervno dičio svojom zemljom, ponosan i gord u odbrani njenih boja, vrednosti i istorije. Sada me je sramota bezosećajne, poražavajuće neljudskosti koja izbija iz mraka ćacilenda.“ Hvala.
Hvala.
Poštovane građani i poštovane građanke, ja bih tražio obaveštenje u vezi sa nekoliko slučajeva gradskih sekretara u Beogradu, jer se ispostavilo da to jeste veoma lukrativno zanimanje i prati ga velika količina keša, posebno u evrima. Problem je što su bivši ovi gradski sekretari skloni carinskim prekršajima.
Naime, pomenuo bih Nemanju Stajića, bivšeg gradskog sekretara za ozakonjenje, koji je zadržan na granici sa Crnom Gorom sa prijateljima u automobilu u kome je bilo više od 26 hiljada evra, više laptop računara i, što se posebno naglašava, srpska zastava. Valjda je to pokušaj da se pokrije sva ta imovina na isti način na koji je recimo TV „Pink“ pokrivao svoju zgradu, ali nećemo o braći Stajić. To bi zahtevalo posebnu sednicu i mislim da se makar protiv jednog od njih vodi nekakav postupak.
Pitanje imam za jednu zaboravljenu zvezdu i za jednu zvezdu u usponu. Naime, Nikola Kovačević, bivši sekretar za komunalne i stambene poslove, uhvaćen je u carinskom prekršaju kada je u torbi nosio sliku „Stražar“ Paje Jovanovića, koju je uplatio 140 hiljada evra i 115 hiljada evra u gotovini.
Ono što je bilo obrazloženje jeste da je bivši državni sekretar uložio novac koji je na poklon dobio od sestre, a kasnije oplodio tako što je ulagao u trgovinu kripto valutama.
Ono što je tu problem jeste što ne samo to što se pojavljuje još jedan brat, sestra, tetka koji poklanjaju novac, nego način na koji se vadio je bio samo kriminalizujući u tom pogledu. Ja tražim obaveštenje od Agencije za sprečavanje korupcije da li je, u stvari, Nikola Kovačević prijavio bilo kakvu promenu imovinskog stanja od trenutka kada je postao državni sekretar i dve godine u periodu nakon što je prestao da bude državni sekretar, jer to je period kada smo svi mi obavezni u stvari da obaveštavamo Agenciju za sprečavanje korupcije o promeni imovinskog stanja.
Drugo pitanje se tiče Višeg državnog tužilaštva. Da li je pokrenut bilo kakav postupak s obzirom da je oslobođen za ovaj postupak o poreklu imovinu, bilo kakav postupak po tome što je koristio neprijavljen i neoporezovan novac?
Takođe, pitanje za Ministarstvo kulture - u čijem vlasništvu je sada slika Paje Jovanovića, gde se ona nalazi i da li će biti predata Muzeju grada Beograda, kao što je ministar Vesić u to vreme najavljivao i da li je saslušan ministar Vesić u vezi sa ovim slučajem, s obzirom da je javno iznosio saznanja o tome?
Drugo pitanje - da li će biti saslušana Bojana Radaković, gradska sekretarka za urbanizam i bivša gradska sekretarka za urbanizam i građevinske poslove i direktorka Fondacije za srpski narod i državu, koja je, prema pisanju medija, takođe načinila carinski prekršaj jer je na odmor krenula sa 50.000 evra i 12.000 evra vrednim nakitom?
Znači, ova bivša gradska funkcionerka i direktorka fondacije najmoćnije i najprofitabilnije fondacije u Srbiji posvećena je ostvarenju vizije predsednika Srbije Aleksandra Vučića koja, između ostalog, obučava i poslanike vladajuće stranke kako da se bave politikom i kako da pišu sve one tvitove o političkim protivnicima u Akademiji mladih lidera.
Ona je postala poznata i po svojoj kritici zakona o kome danas raspravljamo, Zakona o planiranju i izgradnji jer je na inovativan način, ali opravdano tvrdila da taj zakon uvodi tzv. duplu korupciju.
Problem sa ovim razumevanjem jeste što je valjda prema ovoj direktorki Fondacije mesto korupcije samo na jednom mestu i opravdano je da postoji jedna korupcija, ali ova dupla nije u redu i nije u redu kao zakonsko rešenje.
Hvala.
Hvala.
Poštovane građanke i poštovani građani, naš Zeleno-levi klub dosta brine o velikim sistemima koji ujednačavaju mogućnosti građana i građanki da vode dostojanstven i kvalitetan život, zato će moja pitanja biti usmerena ka Ministarstvu zdravlja, zato što prosto pravo na zdravlje i zdravstvena zaštita jeste nešto što bitno utiče na svačiji život, kako svakodnevni, ali i na životne mogućnosti.
Prvo pitanje će se odnositi na dokumente koji su važni za sprovođenje politike zdravstvene zaštite, jer koliko se može videti na sajtu Ministarstva, ne postoji nikakva obuhvatna strategija razvoja zdravstvene zaštite i razvoja zdravstva u Srbiji, ali zato postoji nešto što je počelo da se primenjuje 2019. godine, sa nejasnim statusom, a to je Strategija optimizacije mreža zdravstvenih ustanova u Srbiji koji su radili bivša firma premijerke „Naled“, jedna hrvatska konsultantska kuća, jedna konsultantska kuća iz Belgije.
Prema tom nesrećnom dokumentu, građani će ostati uskraćeni za dobar deo primarne zdravstvene zaštite i moraće da koriste institucije za sekundarnu zdravstvenu zaštitu daleko od svog mesta stanovanja. Znači, prosto dostupnost zdravstvene zaštite je dovedena u pitanje ovom strategijom, kao i mnoge druge stvari, da ne ulazim u detalje.
Moje pitanje jeste da li u stvari mi i dalje primenjujemo tu strategiju ili ćemo ići putem koji nam je ministarka nagovestila, a to je u stvari da će primarna zdravstvena zaštita biti reformisana i da će paket koji pruža primarna zdravstvena zaštita biti uvećan u tom pogledu? Te dve stvari ne idu zajedno i ja bih voleo da čujem od ministarke zdravlja da li ona podržava Strategiju optimizacije i da li u stvari taj dokument se i dalje primenjuje i dalje važi u tom pogledu? To je nešto što je prvo pitanje.
Druga važna stvar koju bih hteo da pitam jeste delom u resoru Ministarstva zdravlja, delom u resoru Ministarstva odbrane, to ste dobro čuli. Naime, radi se o „Sinofarmovoj“ fabrici vakcina, koja ke počela da se gradi u Zemunu, ali glavni investitor je Ministarstvo odbrane ili glavni investitor sa srpske strane. Ona je pompezno najavljena od predsednika države kao nešto što će promeniti ekonomiju Srbije u narednim godinama, ali ono što se pokazalo jeste u stvari da mi ni do današnjeg dana ne znamo šta se zaista dešava sa tom fabrikom.
Najpre su u tom projektu bili zajedno kineske firme, firme iz Emirata i Republika Srbija. Međutim, u APR ne postoje više kineski partneri tako da moje pitanje jeste - šta se dešava sa tom zgradom? Pod čijom je ona danas nadležnošću? Da li je pod nadležnošću Ministarstva odbrane ili Ministarstva zdravlja?
Koliko je Republika Srbija do sada uložila sredstava za trećinsko vlasništvo te zgrade, uključujući i infrastrukturu i građevinsko zemljište? Da li je u stvari u toj fabrici bilo nekakvih nabavki opreme za tu fabriku i šta će ona proizvoditi ukoliko ikada bude završena, jer prema procenama, Srbija je tu bacila još 50 miliona koje je mogla da upotrebi u druge svrhe?
Konačno, poslednje pitanje, tiče se planova Ministarstva zdravlja, moje pitanje je da li Ministarstvo zdravlja planira da predloži legalizaciju kanabisa u rekreativne ili medicinske svrhe s obzirom da smo sinoć u emisiji slušali veliko, na TV „Hepi“, opravdanje te prakse i da nam je predsednik države ranije iznosio velika uporedna iskustva, kolateralna dobit može biti buduća amnestija Koluvije za ono što je činio? Hvala.
(Beograd, 30.08.2022.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije (paušal) | Republika | Mesečno | 37242.00 | RSD | 01.08.2022 - |
| Univerzitet u Beogradu (Redovni profesor ) | sopstveni prihodi fakulteta | Mesečno | 62888.00 | RSD | 06.03.2017 - | |
| Fakultet političkih nauka u Beogradu (Redovni profesor) | Republika | Mesečno | 118000.00 | RSD | 06.03.2017 - | |
| Fakultet političkih nauka u Beogradu (Istraživač) | Republika | Mesečno | 32464.00 | RSD | 06.03.2017 - |