Hvala.

Poštovani građani i poštovane građanke, ja bih hteo da kažem nekoliko stvari i iznesem nekoliko razloga zašto mi nećemo glasati za izbor Ane Brnabić.

To je iz dosadašnje diskusije dosta očigledno, ali pre toga morao bih da se osvrnem na jednu od diskusija koju smo čuli danas popodne, kada nažalost, ja nisam bio u sali. Bio sam na predavanju kada je jedan od poslanika sa 20 i nešto godina staža u ovoj Skupštini i jahanja na plati naroda ovde kritikovao moj i koleginice Biljane Đorđević profesorski rad, da mi poklanjamo nekakve ocene tamo, da dajemo ocene iz političkih razloga ili nekome ne dajemo iz političkih razloa.

Poštovani kolega, možete ovde u sali, ima više studenata kojima sam ja predavao, pa možete se malo bolje raspitati o tome da li je iko dobio poklonjenu ocenu ili da li je neko bio uskraćen za ocenu u tom smislu.

A to što želite da pljunete našu mladu koleginicu onog trenutka kada je ušla u ovu Skupštinu prosto vam nije na čast. Koleginica je završila fakultet 2018. godine, mnogo pre nego što smo i jedno i drugo bili uopšte politički angažovani na ovaj način. Završila ga je na vreme sa veoma visokim prosekom i radi svoj posao onako kako treba i ispravno, tako da smo videli od Srpske napredne stranke još jednom primer onoga što oni ovde demonstriraju sve ovo vreme, ovih dana, ali i u prošlom sazivu. Znači, s jedne strane na pozivanje, da citiram, da umirimo diskurs, da uvedemo dijalog, a onda u sledećoj rečenici kreću različite uvrede, kreće to da smo mi ološ, uličari i posebno bih istakao, recimo, neke analne ili fekalne kategorije koje koriste kandidatkinja za predsednicu Skupštine. Čuli smo od nje ovde u ovoj sali sa govornice da smo svi mi ovde govnari sa ove strane, citiram, i to je više puta ponovljeno, da smo podguzne muve. Znači, to je više puta izgovorila.

Prosto, i stari Grci su imali nešto u šta su verovali, a to je da ne treba verovati Danajcima onda i kada poklone novce, tako da onda kada vi govorite o tome da hoćete dijalog ili da hoćete da mi nešto ovde zajedno i konstruktivno radimo, ja sam siguran da se radi o prevari ili makar o pokušaju prevare u tom pogledu.

Slično važi i za ono što govorimo ovde o izborima. Vi navodite vrlo često ovaj ODIR-ov izveštaj, da ne pričamo i o drugima koji postoje, ali da uzmemo da je i on relevantan i da je to jedan tehnički dokument bez kvalifikacija. Nećete u ODIR-ovom izveštaju naći kvalifikacije da su to pokradeni izbori, nećete naći ni da si neslobodni izbori ili nepošteni izbori zato što nećete naći nikakve kvalifikacije, ali ćete naći puno tehničkih detalja na osnovu kojih možete zaključiti da to jeste tako.

Recimo, ovde stalno slušamo o tome da niko nikada nije dokazao da su izbori pokradeni, pored mnogih dokaza da postoje mnoge neregularnosti. Pomenuću samo da postoje nadzorna tela koja bi trebalo da prate u stvari regularnost izbora i podsetiću šta piše u oba prethodna izveštaja u Srbiji, a to je da su nadzorna tela propustila da obezbede zloupotrebu javnih službi i državnih resursa, propustila da uspostave efektivne mehanizme koji bi sprečili, pazite sad, "zastrašivanje i pritisak na birače, uključujući kupovinu glasova". U dva izveštaja to imate. Sve to ne ukazuje po našim predstavnicima Srpske napredne stranke da se ne radi o najčistijim izborima ikad, nego o tome da su izbori bili potpuno regularni.

Sada ono što je posebno ružno i što posebno iritira jesu ta vaša stalna prebacivanja o tome ko ovde radi za platu, ko je tu zbog novca, ko je tu zbog putnih troškova. Ja bih molio građane Srbije da saberu koliko SNS mesečno dobija od toga što vi sedite tu, a sedite tu zahvaljujući izborima koji su sumnjivi, koji su pokradeni, ukratko. U tom pogledu taj novac u stvari nije onaj koji pripada vama. Niko nikada nije postavio pitanje načina na koji su naši poslanici izabrani.

Na kraju, još samo jednu stvar, a to je da nas ovde uvaženi šef poslaničke grupe SNS vrlo često plaši nekakvim građanskim ratovima, govori o nacifikaciji i neonacistima, a mogao bi malo više da pogleda oko sebe, da u stvari to jeste nešto što je… (Isključen mikrofon.)

Hvala.

Poštovana gospodo, mi smo predložili amandman da se Vladi pomogne u vezi sa borbom protiv korupcije, s obzirom da imamo mnogo slučajeva koji su ostali nerazjašnjeni, a da je Vlada, Savet za borbu protiv korupcije predvidela jedva 26 miliona dinara, nešto malo preko 26 miliona dinara i mislim da bi bilo dobro da to uradi, makar iz sentimentalnosti, zahvalnosti.

Setimo se koliko su 2011. ili 2012. godine koristili njihove izveštaje vezane posebno, one o privatizaciji, a sada da neće da daju novac, nego neće ni da čitaju izveštaje ovog tela. Možda bi recimo mogli da pročitaju onaj izveštaj o privatizaciji Instituta „Jaroslava Černi“ ili banja, o poljoprivrednom zemljištu, o stečajnim postupcima ili o gondoli npr. pa bi onda da budem konstruktivan, pošto nama pomažete, razumemo prirodu naše koalicije, možda bi mogli vi da se zovete, recimo milenijalci po firmama koje se tu pominju. Možete recimo, inkopaši ili nešto slično.

Takođe bi možda to moglo da pomogne recimo i ministru Gašiću da pomene nekada ime Nenada Vučkovića i da odgovori na pitanje koleginice Jerinić – šta on danas radi, kakav mu je status u policiji? Možda, takođe, da odgovori i na pitanje da li je Veselin Milić, u stvari prekršio nekakva pravila koja se tiču privatnosti u postupku, a možda, recimo, može da pomogne i ministru Malom.

Sada ću vam pokazati ovaj grafikon, evo ovaj grafikon koji je pravio profesor Karapandža, pa od stranice do stranice stoji koliko je prepisano u doktoratu Siniše Malog. Hvala.

Hvala, predsedavajući.

Poštovani, ja bih imao mnogo toga da kažem, ali zbog ove torture koju imamo sa dnevnim redom od 60 tačaka prosto je nemoguće govoriti o svim temama, pogotovo što mnoge od tih tema zaslužuju mnogo više čak i od jedne tačke dnevnog reda, zaslužuju ozbiljniju raspravu i zaslužuju da mi o njima promišljamo na način kako bi dugoročno, u stvari, se Srbija razvijala.

Meni je samo žao što su se, u stvari, u ovom kontekstu našli i ovi zakoni ili ovaj set zakona o obrazovanju. Tako da, kažem, ispada da niko ili gotovo niko neće govoriti o njima, pa ću iskoristiti svoje vreme da kažem nekoliko reči o tome.

Žao mi je što ministarka nije više tu, ali ja bih zaista pohvalio neke elemente njenog jutrošnjeg izlaganja, parafrizirajući možda ne od reči do reči, ali skoro da je tako rekla, kada je rekla – tragedije koje su se u maju mesecu dogodile, probudile su svakom od nas potrebu da se svako od nas zapita gde je zakazao.

Zaista to jeste slučaj, ali na žalost mi znamo i neke ljude koji se nisu zapitali gde su zakazali i ono što je još više žalosno jeste da ti ljudi sede u Vladi, na čelu te Vlade, i da ministar prethodni ministar obrazovanja je to shvatio pa je dao ostavku, a vidimo da i sadašnja ministarka obrazovanja to isto radi.

Ono što jeste problem, jeste da smo i na prošloj sednici i na ovoj imali jednu dosta obuhvatnu reformu ovih zakona a to je sedam zakona koji bi u stvari trebalo da odgovore na neke probleme obrazovanja, ali pokazaću vam da ne odgovaraju ni na jedan ozbiljno, a posebno uzimaju u obzir ono što se dogodilo ove godine.

U dokumentu koji je napravio SANU, koji su vodili naši najugledniji stručnjaci, Aleksandar Kostić, Ana Pešikan i Ivan Ivić, oni su markirali neke probleme koje ima naše obrazovanje.

Recimo, ako pogledamo šta su ti problemi, jedan od prvih jesu loši rezultati na skoro svim nivoima, možda od prvog do četvrtog razreda, to je nešto još koliko toliko tolerabilno , ali sve drugo je katastrofa.

Znači, na Pisa testiranja mi imamo 37 ili 38 posto funkcionalno nepismenih ljudi, ljudi koji na testovima čitanja i razumevanja tekstova, nisu mogli da dobiju zadovoljavajuće ocene i kada se tome dodaju oni petnaestogodišnjaci koji nisu testirani, a njih ima između 8 i 10 posto, to znači da je negde oko 45 posto ljudi u Srbiji, u doba od 15 godina, funkcionalno nepismeno.

Naravno, ja pretpostavljam da je SNS srećna sa takvim rezultatom i da je srećna vidi se i po tome i po načinu na koji hoće da dalje nastavi sa ovakvim sistemom obrazovanja, i ne samo da nastavi, nego rekao bih i da je još više zacementira u tom pogledu.

Ono što je tragedija urušavanja ovakvog sistema jeste da ovakvi rezultati odgovaraju i socijalnom klasnom statusu polaznika, učenika, a odgovaraju i stepenu ulaganja koje ima država u odnosu na obrazovanje, ali umesto da rešavaju ove probleme, naša Vlada, pretpostavljam i ova Skupština, a sigurno i Odbor za obrazovanje, su se odlučili za drugačiju strategiju, a ta je strategija ispunjavanja želja predsednika Republike.

Predsednik Republike je rekao - hoćemo dualno obrazovanje i mi uvodimo dualno obrazovanje, iako podaci pokazuju, recimo, da postoji smanjen interes za tako nešto, ali ćemo mi dodatno to da finansiramo kako bi podstakli decu da idu u dualno obrazovanje.

Predsednik je, takođe, u svom nastupu inspiracije na konferenciji za štampu rekao da nam trebaju identitetski predmeti, kasnije se to promenilo u identitetske udžbenike i sada imamo nacionalne čitanke, za koje nije jasno čemu će služiti, s obzirom na programe koje već imamo i koji pokrivaju sadržaje koje pokrivaju i te nacionalne čitanke.

Važno je da se mi ovde bavimo dualnim obrazovanjem i da se bavimo nacionalnim čitankama, a da na one probleme koje imamo ne odgovaramo adekvatno ili odgovaramo na način koji podrazumeva usvajanje samo nekih represivnih mera.

Znači, vaspitanje kod nas jednako represija. To je poprilično zastareo pristup i vraća se u prošlost.

Ono što bih na kraju rekao jeste da …

Evo, da završim rečenicu.

Stepen ulaganja i struktura ulaganja u obrazovanje i dalje reprodukuju takvo stanje što je nacionalna katastrofa.

Hvala.

Hvala.

Poštovane građani i poštovane građanke, ja bih tražio obaveštenje u vezi sa nekoliko slučajeva gradskih sekretara u Beogradu, jer se ispostavilo da to jeste veoma lukrativno zanimanje i prati ga velika količina keša, posebno u evrima. Problem je što su bivši ovi gradski sekretari skloni carinskim prekršajima.

Naime, pomenuo bih Nemanju Stajića, bivšeg gradskog sekretara za ozakonjenje, koji je zadržan na granici sa Crnom Gorom sa prijateljima u automobilu u kome je bilo više od 26 hiljada evra, više laptop računara i, što se posebno naglašava, srpska zastava. Valjda je to pokušaj da se pokrije sva ta imovina na isti način na koji je recimo TV „Pink“ pokrivao svoju zgradu, ali nećemo o braći Stajić. To bi zahtevalo posebnu sednicu i mislim da se makar protiv jednog od njih vodi nekakav postupak.

Pitanje imam za jednu zaboravljenu zvezdu i za jednu zvezdu u usponu. Naime, Nikola Kovačević, bivši sekretar za komunalne i stambene poslove, uhvaćen je u carinskom prekršaju kada je u torbi nosio sliku „Stražar“ Paje Jovanovića, koju je uplatio 140 hiljada evra i 115 hiljada evra u gotovini.

Ono što je bilo obrazloženje jeste da je bivši državni sekretar uložio novac koji je na poklon dobio od sestre, a kasnije oplodio tako što je ulagao u trgovinu kripto valutama.

Ono što je tu problem jeste što ne samo to što se pojavljuje još jedan brat, sestra, tetka koji poklanjaju novac, nego način na koji se vadio je bio samo kriminalizujući u tom pogledu. Ja tražim obaveštenje od Agencije za sprečavanje korupcije da li je, u stvari, Nikola Kovačević prijavio bilo kakvu promenu imovinskog stanja od trenutka kada je postao državni sekretar i dve godine u periodu nakon što je prestao da bude državni sekretar, jer to je period kada smo svi mi obavezni u stvari da obaveštavamo Agenciju za sprečavanje korupcije o promeni imovinskog stanja.

Drugo pitanje se tiče Višeg državnog tužilaštva. Da li je pokrenut bilo kakav postupak s obzirom da je oslobođen za ovaj postupak o poreklu imovinu, bilo kakav postupak po tome što je koristio neprijavljen i neoporezovan novac?

Takođe, pitanje za Ministarstvo kulture - u čijem vlasništvu je sada slika Paje Jovanovića, gde se ona nalazi i da li će biti predata Muzeju grada Beograda, kao što je ministar Vesić u to vreme najavljivao i da li je saslušan ministar Vesić u vezi sa ovim slučajem, s obzirom da je javno iznosio saznanja o tome?

Drugo pitanje - da li će biti saslušana Bojana Radaković, gradska sekretarka za urbanizam i bivša gradska sekretarka za urbanizam i građevinske poslove i direktorka Fondacije za srpski narod i državu, koja je, prema pisanju medija, takođe načinila carinski prekršaj jer je na odmor krenula sa 50.000 evra i 12.000 evra vrednim nakitom?

Znači, ova bivša gradska funkcionerka i direktorka fondacije najmoćnije i najprofitabilnije fondacije u Srbiji posvećena je ostvarenju vizije predsednika Srbije Aleksandra Vučića koja, između ostalog, obučava i poslanike vladajuće stranke kako da se bave politikom i kako da pišu sve one tvitove o političkim protivnicima u Akademiji mladih lidera.

Ona je postala poznata i po svojoj kritici zakona o kome danas raspravljamo, Zakona o planiranju i izgradnji jer je na inovativan način, ali opravdano tvrdila da taj zakon uvodi tzv. duplu korupciju.

Problem sa ovim razumevanjem jeste što je valjda prema ovoj direktorki Fondacije mesto korupcije samo na jednom mestu i opravdano je da postoji jedna korupcija, ali ova dupla nije u redu i nije u redu kao zakonsko rešenje.

Hvala.

Hvala.

Mi imamo sličnu primedbu da se ovim pravim jedno super telo sa super direktorom, a i nadam se da opet neću dobiti neku lekciju od prof. Vesića u vezi sa tim da li smo čitali ili nismo čitali zakon ili ove ispravke iz istorije o Magna karti. Ako već ispravljamo Magna kartu, pomenuo bih, recimo, tu je bila pobuna protiv barona, onih koji su, hajde da kažemo, tiranisali narod. Ta vrsta ograničenja onoga što može da radi vlast, i to jeste jedan od prvih dokumenata tog tipa.

Ovde ovo što imamo jeste nešto, ne bih rekao, slično, ali ima istu logiku tog uređivanja odozgo gde bi ovo telo moglo sve da diktira. Znači, ono priprema, koordinira, prati izradu dokumenata prostornog i urbanističkog planiranja. Znači, u množini, urbanističkog planiranja, tako da svako dalje učešće bilo koga drugog u ovome jeste nešto što je suvišno.

Iskoristiću priliku, ali ne sada, da još nekoliko reči kažem o nekim argumentima koje smo ovde čuli u prilog ovog zakona, a koji u stvari liče na ono što se dešava ponekad na ulici, a to je ono da ukoliko hoćete da dobijete neku dobru stvar, u ovom slučaju, na primer, energetske sertifikate ili da dobijete punjače za električne automobile na pumpama ili obavezu da to pumpe imaju, morate da kupite ciglu, morate da uvažite i konverziju, odnosno ideju da neki privilegovani ljudi će od države dobiti nešto besplatno i postati vlasnici nečega što im prethodno nije pripadalo. Hvala.

Ja bih samo ovde nešto o amandmanu i nešto o ideologiji rekao.

Amandman se opet odnosi na e-prostor i to je neki čudan manir pisanja zakona, da na početku date veliku definiciju nekog termina a da se onda on pojavi samo u jednom članu, i to u zagradi.

Zašto je to važno? Verovatno je važno zato da bi se pre donošenja onog konceptualnog dokumenta o politikama e-prostora, u stvari urbanizma i planiranja, koji treba da se donese zajedno sa NALED-om, sa bivšom firmom premijerke, na neki način prejudicirale neke stvari. Ono što nas posebno brine jeste da se u okviru sistema e-prostor odvijaju i druge aktivnosti u pogledu učešća javnosti i stručne kontrole dokumenata.

Znači, to je nešto što je prosto ovde nejasno definisano. Nejasno je šta će značiti i omogućiće ove interpretacije ministru koje on sada ovde nama nudi u pogledu, recimo, toga šta je naša ideologija. Neke stvari nisu ideologija. Nije ideologija da je u Zakonu iz 2015. godine predmet konverzije državno vlasništvo, vlasništvo autonomne pokrajine, vlasništvo lokalnih samouprava. To što vi hoćete da kažete da to nije državno vlasništvo u punom smislu reči, mogu da vas citiram, nego je to bilo u kapitalu preduzeća koja su privatizovana, da kao pravo na korišćenje a ne kao vlasništvo i da je za vas državno vlasništvo samo zemljište kojim raspolaže republička Direkcija za imovinu. Znači, svo ono koje je dato na korišćenje, nije faktički državno vlasništvo. Da li ćete onda poklanjati i sve drugo?

Što se tiče ideologije, mi zaista mislimo da ono što je javno vlasništvo ili državno vlasništvo u ovom smislu treba da bude više zastupljeno u strukturi vlasništva, ali onda nam recite šta je vaša ideologija? Da li je vaša ideologija u stvari ono što ovde govorite, znači, vaša velika ljubav prema investicijama i prema ljudima koji imaju novac i da li naše zakonodavstvo u tom smislu jeste nešto što pogoduje investitorima i što treba da bude u prilog onih ljudi koji imaju novac? Ne bi bili jedina država koja to radi, ali u nekim drugim državama se to i kritikuje. Hvala.

Hvala.

Ovde bih predložio da se tačka 19. briše, a odnosi se na e-prostor. Ne, mi nismo protiv digitalizacije, ne radi se o tome. Razlog je sasvim drugačiji. Radi se o tome da je ovde u ovaj zakon unet ovaj pojam i on se pominje na još nekoliko mesta, a da nije završena ona javna rasprava o konceptu politike urbanističkog i prostornog planiranja.

U Republici Srbiji to je javna rasprava koja je vođena prošle godine od 28. februara do 21. marta i koja je iznenada prekinuta 17. marta, kako se ovde u obrazloženju kaže, iz tehničkih razloga.

Ono što je ovde neobično jeste u stvari da vi sada uvodite pojmove, a da u stvari niste osmislili koncept politike koje ti pojmovi treba da regulišu i u tom pogledu je ovaj pojam u ovom zakonu, u ovom trenutku suvišan dok se, kako se i u ovom obrazloženju kaže, ponovo ne pokrene javna rasprava o konceptu politike, pa dok se ne završi ta javna rasprava i dok Vlada ne usvoji ovakav koncept politike.

To je prosto naopak način, ali i opasan način da se u zakon uvode neki instituti i neke norme, jer na ovakav način se prejudicira ono što može biti ishod javne rasprave o konceptu politike, a da se odozdo polako, stihijski i postepeno započinje reforma prostornog i urbanističkog planiranja, a da to nije deo nekakve obuhvatnije politike koju bi trebalo usvojiti. Hvala.

Hvala.

Posle ovakve diskusije teško je sada govoriti o nekim stvarima koje su pomalo tehničke, ali verovatno ima puno veze i sa onim što smo prethodno čuli.

Ovde bih rekao da ovaj član 7. koji daje jednu vrstu hijerarhije planova ili akata u stvari na neki način nije ni dosledan, čak može se reći da je logički i protivrečan i može dopustiti različite interpretacije iz nekoliko razloga. Jedno je da je ovde data hijerarhija koja podrazumeva recimo Prostorni plan Republike Srbije, Regionalni prostorni plan, pa onda Prostorni plan područja posebne namene.

Prostorni planovi područja posebne namene ne mogu baš tako lako da se u vrste u bilo kakvu hijerarhiju jer se oni donose na osnovu postojanja javnog interesa i podrazumevaju neke intervencije koje mogu ići preko bilo kog drugog plana.

Ono što je interesantnije jeste da to usklađivanje kreće od vrha, od Prostornog plana Republike Srbije, pa bih ja voleo da znam koji je to važeći dokument trenutno koji je Prostorni plan Republike Srbije, jer onaj koji je važio do 2020. godine je istekao, a onaj koji je trebalo da važi od 2021. godine nije donet. Godine 2021. je opet nakon javne rasprave taj dokument nestao i nikada nije usvojen.

Tako da, iz toga sledi da se prosto onda može uređivati bilo kako, jer iz onoga što je prazan skup može slediti bilo šta.

To je ono gde ima veze i sa ovom prethodnom raspravom, jer ovakvi članovi, kao i neki drugi, biće rasprave i o tome, ostavljaju prostora da se tumači, menjaju planovi na različite načine.

Ovde bih ja podsetio na ruskog pisca Čehova i na njegovo čuveno pravilo, znači da ukoliko u prvom činu ili u zakonu imate pušku ona će verovatno eksplodirati do kraja drame, opaliti do kraja drame, a mislim da ovaj zakon daje puno municije za tako nešto. Hvala.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Aj bih počeo sa tim da obavestim, pre svega poslanike, pošto oni nisu prema proceni javnog interesa RTS imali priliku da znaju kako se završila utakmica Novog Zelanda i Norveške, tako da su Novozelanđanke dobile sa 1:0. Možemo onda sada na miru da raspravljamo na miru o ovim temama koje su ovde na dnevnom redu, a mnogo ih je. Imamo 30 tema, tj. 30 tačaka i tu bih se složio sa ministrom Vesićem da zaista je šteta što nemamo priliku da raspravljamo o mnogima od njih.

Evo na primer o obrazovanju, na primer, meni je žao što predsednica Vlade juče nije nam rekla više o promeni ministra obrazovanja. Mi znamo da je predložena kandidatkinja žena sa bogatom i impresivnom biografijom, ali ne znamo odgovore da li promena ministra znači nekakvu promenu politike, na primer, obrazovanja? Da li će doći do nekih drugih promena ili će se nastaviti ovim putem koji naš sistem obrazovanja vodi u sigurnu propast?

Kriza je toliko duboka i zaista ako neko bude pričao o tome, želeo bih da se ne pominju Nemačka ili Velika Britanija, jer su neuporedivi slučajevi, da naš sistem obrazovanja ne može sam sebe da reprodukuje. Mi više nemamo ko da predaje u školama i nemamo ko da predaje najvažnije predmete u školama – srpski jezik i književnost ili jezik i književnost. Nemamo ko da predaje matematiku ili fiziku. Tužan je bio ovaj upisni rok kada su se gledali nastavni smerovi po fakultetima i zaista i razumemo one učenike koje ne žele da upišu takve smerove, jer položaj nastavnika je takav da niko ne želi da se bavi time.

Onda, da li ćemo, imamo možda ovaj Zakon o zapošljavanju stranaca, možda će to biti jedan od načina da rešimo taj problem kao što smo rešili u građevinarstvu ili kao što imamo u javnom prevozu, recimo, u Beogradu vozače koji ne znaju jezik i ne poznaju grad, tako da možda ćemo kad već nismo mi sposobni da odškolujemo nastavni kadar moći da uvozimo nastavni kadar.

Nećemo raspravljati mnogo ni o mnogim temama koje zaslužuju pažnju, recimo o zajmovima o ozakonjenju ili o Zakonu o strancima, ali mislim da tu postoji jedan dobar razlog, jer velike zasluge za to pripadaju Zakonu o planiranju i gradnji koji je u ovoj konkurenciji zaista pobedio i zasluženo pobrao najviše pažnje.

Teško je ovde ministru Vesiću. Teško je ministru Vesiću zato što mu treba mnogo čarobnjaštva i okultizma da bi nas ubedio da ukidanje konverzije nije poklanjanje zemlje.

Možda je lakše, recimo, pokazati da je zemlja ravna ploča koju nose slonovi ili kitovi na svojim leđima, da Sunce neće ponovo izaći sutra ili da Siniša Mali nije plagirao doktorski rad na FONU, nego što je objasniti da promena titulara prava vlasništva ne znači u stvari besplatno dobijanje novih prava, između ostalog, prava i da otuđite ono što ste dobili ili da ga koristite na način da ne morate da tražite saglasnost titulara.

Ono što mene interesuje tu - zašto recimo takvo rešenje nije primenjeno na one institute koje ministar u ideološkom žaru zove recidivi komunizma, poput recimo stanarskih prava. Tu smo imali i imamo istu situaciju.

Ono što hoće da nam kaže ministar Vesić jesu još dve stvari, moram da požurim. Jedna je da je ovde za sve kriv Boris Tadić i njegova osveta prema nekim tajkunima, ali ono što ja hoću da vam kažem taj zakon je donet 2009. godine zaista, ali samo od 2012. godine kada imamo ovu većinu u vlasti menjan je 11 puta do 2021. godine.

Godine 2015. je izuzeta konverzija iz Zakona o planiranju i gradnji. Da li je potrebno da vas podsetim šta ste 2015. godine govorili o tom zakonu kada ste kao gradski menadžer podnosili amandmane na taj zakon i zahvaljivali se dirljivo ministarki Mihajlović za to ili recimo kada je današnji ministar finansija kao gradonačelnik govorio da će taj zakon da ubrza i završi proces svojinske transformacije zemljišta i pospeši razvoj građevinske industrije i investicija.

To su pohvale koje ste i vi i Siniša Mali tada iznosili o tom zakonu.

Samo bih na kraju još jednu stvar, vi kažete taj zakon u interesu građana. Ja bih vas samo podsetio na jednu činjenicu, a to je disproporcija između broja domaćinstava i gradnje stanova recimo u Beogradu, gde imate dramatičan porast gradnje stanova, a mali porast broja domaćinstava, što je onda pitanje – za koga se grade ti stanovi? Sigurno ne za obične ljude i obične građane. Hvala.

Imamo svedoka, upravo izlazi.

Izvinjavam se, član 104, pravo na repliku, predsedavajući je povredio, koji predviđa da imamo pravo na repliku onda kada smo pomenuti imenom i prezimenom ili kada su pogrešno navođeni i tumačeni naši stavovi.

Ministar Vesić se direktno obraćao meni, direktno se obraćao po imenu i prezimenu meni, tačnije po prezimenu i pogrešno je tumačio moje stavove, na šta predsedavajući nije uopšte uvažio moj zahtev da odgovorim na ono što se govori.

Ako ovde imaju pravo da govore samo ministri, ako imaju pravo da izlažu svoje stavove samo oni koji sede sa one strane ili ovde onda nam to recite unapred. Prosto, onda nećemo učestvovati na ovakav način u ovoj raspravi.

Prosto, ne želim da mislim da to radite namerno i da to radite sa namerom da ućutkate svaku diskusiju u ovoj sali, što ponekad neki potezi, posebno nekih, tj. predsednika Skupštine, izazivaju opravdanu sumnju da to jeste tako.

Prosto, on je odmah dao reč sledećem govorniku, iako je imao u sistemu prijavljen zahtev za repliku i tražena je replika.

Svi u ovoj sali su čuli, ministar je upravo izašao, ali može vam potvrditi to, tako da tražim da se o tome glasa na kraju.

Hvala.

Poštovana predsedavajuća, poštovani građani i građanke Srbije, izneo bih naš stav u pogledu ove inicijative za razrešenje ministra Baste i rekao bih odmah da naša poslanička grupa Zeleno-levi klub, a verujem i ostatak opozicije nije mnogo zainteresovan za političku sudbinu ministra o čijem razrešenju danas raspravljamo.

Mi nećemo glasati ni za, ni protiv. Nadam se da to neće biti zloupotrebljeno na način da nismo glasali kao što često to radi predsednik Skupštine.

Razlog za to je dosta trivijalan. Za nas je ministar Basta jedan tipičan ministar koji se iz nestručnih razloga našao na poziciji koju bi trebao da obavlja neko ko bolje poznaje ekonomiju i više poznaje privredu i te argumente smo iznosili onda kada je ministar imenovan.

Ono što nas interesuje jeste logika postavljanja i razrešenja ministara i ono što nas posebno interesuje jeste politika Vlade, posebno ona zbog koje se ministar smenjuje, a koja nije deo njegovog resora. Radi se, naime, o spoljnoj politici.

Zašto mislimo da je ministar Basta tipičan ministar Vlade? Ne kažemo da u Vladi Republike Srbije nema netipičnih ministara koji ne odgovaraju opisu koji želim da pružim, mada i oni ministri i ministarke koji nisu tipični vrlo brzo počinju u Vladi da se ponašaju kao da jesu.

On je ispunio dosta važnih uslova pre nego što je postao ministar i, ono što je zanimljivo, nijedan od tih uslova nema baš puno veze sa poslom kojim bi trebalo da se bavi kao ministar.

Naime, imao je meteorski uspeh u sticanju diploma i prikupljanju funkcija. Veoma brzo je od policajca postao profesor fizičkog, mada u zvaničnoj biografiji izgleda da je pogrešno navedeno ime fakulteta. Znači, jeste dobro ime diplome, ali ne i ime fakulteta i ima dosta živopisnu biografiju koja nema baš puno veze sa resorom za koji je zadužen.

Takođe, kao i veliki broj funkcionera i ministara, imao je i politička lutanja koja obično počinju u SRS ili ozloglašenoj DS i G17 ili, kao u ovom slučaju, u ogranku tigrova, tzv. Palminim tigrovima. Deklarativno se završavaju na evropskom putu uz prepoznavanje genijalnosti lika i dela predsednika Aleksandra Vučića. Ta ljubav i divljenje prema njemu uvek se javno iskazuje.

On je ispunio još jedan uslov koji posebno ceni naš predsednik. On javno iznosi hrabre i odvažne, a neki bi rekli i besmislene ideje koje zbunjuju javnost i spašavaju rejting predsednika. Najpoznatija od ovih ideja vezana je za ukidanje moratorijuma na izgradnju nuklearnih elektrana i posebno uvođenje modularnih nuklearnih reaktora, čiji je cilj u to vreme valjda bio da se prikrije bruka sa havarijama i javašlukom u EPS-u i sa ogromnim troškovima koje je nesposobnost tadašnjeg rukovodstva EPS-a na čelu sa direktorom Grčićem proizvela.

Recimo, fini detalj na koji treba obratiti ovde pažnju jesu modularni nuklearni reaktori koji su sklopivi i prenosivi, mogu da plutaju. Zbog toga se i koriste za brodove u nekim situacijama. Naši stručnjaci bliski vlasti su odmah požuri da objasne da se modularni reaktori proizvode serijski u fabrikama i takvi dopremaju na lokaciju, da mogu da se izgrade duplo brže. Jeste da je njihova snaga manja, ali mogu se koristiti za nadoknađivanje i proizvodnju električne energije.

Ono što su zaboravili da primete jeste da je broj modularnih nuklearnih reaktora koji su priključeni na električnu mrežu u svetu jedan i to se radi da je to jedna eksperimentalna tehnologija i da je taj nuklearni reaktor postavljen u Rusiji u polarnom krugu i na plutajućoj nuklearnoj elektrani.

Znači, ta hrabra ideja koja je trebalo da spasi našu elektroprivredu, našu energetiku, kvalifikovala ga je da bude ministar privrede. Zašto onda smenjujemo ovakvog čoveka, ovakav kadar, zašto obezglavljujete privredu?

U obrazloženju se navode dva ili tri razloga. Ja ću ih ovde redom navesti. Jedan je da se ispoštuje i sačuva koalicioni sporazum koji je navela Vlada ili kako u svojoj inicijativi predsednik SPS i ministar inostranih poslova kaže - naš dogovor. Valjda je to što je naš dogovor jače i od koalicionog sporazuma, koji doduše ne znamo kako izgleda.

Ono što je u inicijativi Jedinstvene Srbije navedeno jeste da nije sprovodio državnu i nacionalnu politiku Vlade i stavove koje zastupa i programe koje sprovodi Jedinstvena Srbija i SPS.

Ovde ima zaista puno finih detalja na koje treba obratiti pažnju. Jedna je saznanje da postoji državna i nacionalna politika Vlade, znači, ne predsednika, nego Vlade i da se Vlada drznula da tu politiku sprovodi, odnosno da obavlja poslove koji su u delokrugu njene nadležnosti. Ali, ova radost kratko traje sve dok ne pokušate da otkrijete gde je ta politika definisana i kako se sprovodi.

Isto važi i za činjenicu da koalicioni partneri SNS imaju definisane stavove i programe koje sprovode, ali i to je kratkog daha, i vratiću se na to i kratko obrazložiti.

Naime, mi ne znamo šta stoji u koalicionom sporazumu ili našem dogovoru, dogovoru o raspodeli, kako bi jedan autor to nazvao, premija vlasti, danas se češće govori o partijskom plenu. Iza onoga što stoji možemo shvatiti da onaj ko je predložio ministra, može da traži njihovo razrešenje, a Vlada to nama prosledi.

Odnos koalicionih partnera i svađe u porodici nisu naša briga u tom pogledu, ali možda činjenica da je ovo već drugi ministar iz ove koalicije koga ovde razrešavamo jeste važna, a da ministar Mali u svojoj vreći ima još jedan budžet, takođe jeste nešto na šta treba obratiti pažnju.

Međutim, jeste naša briga kako se sprovodi ta spoljna politika koju Vlada kaže da ima i kakve odluke se donose u tom pogledu. Na primer, u pogledu sankcija Rusiji, što smo ovde čuli. Moje pitanje jeste - da li je zaista stav ministra Baste o sankcijama baš u suprotnosti sa politikom Vlade o sankcijama?

Čuli smo ovde predsednika, čuli smo ga mnogo puta, da mi ne volimo sankcije. Tačno je, niko ne voli sankcije i to jeste mera koju niko ne priželjkuje, ali da ćemo možda morati da ih uvedemo i pitanje je trenutka kada ćemo mi to uraditi, odnosno procene nacionalnog interesa da se to uradi.

Ministar inostranih poslova i predsednik SPS je bio još konkretniji. On je rekao, u stvari, da će to biti onog trenutka kada to bude pogađalo našu privredu i kada to bude pogađalo ekonomiju i građane.

Znači, ovde se ne radi ni o kakvom principijelnom neslaganju, nego se radi samo o neslaganju sa ostatkom Vlade o proceni da li je nastao trenutak kada se uvode sankcije. To je i, takođe, ministar Dačić rekao ministru, odnosno ruskom ambasadoru u Republici Srbiji kada je rekao, prosto, da njegova izjava znači da taj trenutak nije došao. Mi sad treba da gatamo kada će doći, kada će Vlada proceniti i definisati da su nacionalni interesi ugroženi i kada će se uvesti sankcije.

Znači, slično, ministar Basta u ovom pogledu nije u potpunom neslaganju sa Vladom, samo što je njegova procena nešto drugačija, ali šta onda reći o stavu koji zaista jeste u suprotnosti sa ovom politikom koju smo čuli, da Vlada sprovodi, recimo, direktora BIA koji radi razne stvari, znači, od praćenja ruskih opozicionara, prisustva bezbednosnim skupovima u Rusiji, te svečano obećava da Srbija nikada, nikada neće uvesti sankcije Rusiji. Da li je taj nestašni dečko koga je Vlada imenovala na jednu veoma važnu funkciju i u instituciju koja sebe reklamira kao najmoćniju i nepromenljivu, setimo se toga, njihove reklame za školu, za akademiju, binu, sve prolazi samo BIA ostaje.

Tako da, u stvari, on možda bolje zna od Vlade ili pretpostavlja da u BIA možda neko procenjuje da će i ova Vlada proći, a da će oni ostati.

Još jedan dodatni razlog koji se navodi u ovom obrazloženju i taj je zaista odličan, jeste da je ministar Basta javno pozivao ministre na ulicu, da protestuju protiv politike Vlade. To je zaista pohvalno za ministra Bastu, što naravno nije razlog da mi glasamo za njegov ostanak u Vladi, jer mi smo ponudili dosta jednostavnije rešenje. To rešenje je da Vlada traži razrešenje ministra Gašića, da Vlada smeni direktora BIA Vulina, da ova Skupština smeni članove REM, da članovi REM-a uvedu red u medijski prostor, tako što će najpre oduzeti frekvencije „Pinku“ i „Hepiju“, a onda možemo da razgovaramo o novim izborima.

Ovako je mnogo lakše i brže i, što je najvažnije, korisnije je za građane. Hvala.

Hvala.

Poštovane građanke i poštovani građani, naš Zeleno-levi klub dosta brine o velikim sistemima koji ujednačavaju mogućnosti građana i građanki da vode dostojanstven i kvalitetan život, zato će moja pitanja biti usmerena ka Ministarstvu zdravlja, zato što prosto pravo na zdravlje i zdravstvena zaštita jeste nešto što bitno utiče na svačiji život, kako svakodnevni, ali i na životne mogućnosti.

Prvo pitanje će se odnositi na dokumente koji su važni za sprovođenje politike zdravstvene zaštite, jer koliko se može videti na sajtu Ministarstva, ne postoji nikakva obuhvatna strategija razvoja zdravstvene zaštite i razvoja zdravstva u Srbiji, ali zato postoji nešto što je počelo da se primenjuje 2019. godine, sa nejasnim statusom, a to je Strategija optimizacije mreža zdravstvenih ustanova u Srbiji koji su radili bivša firma premijerke „Naled“, jedna hrvatska konsultantska kuća, jedna konsultantska kuća iz Belgije.

Prema tom nesrećnom dokumentu, građani će ostati uskraćeni za dobar deo primarne zdravstvene zaštite i moraće da koriste institucije za sekundarnu zdravstvenu zaštitu daleko od svog mesta stanovanja. Znači, prosto dostupnost zdravstvene zaštite je dovedena u pitanje ovom strategijom, kao i mnoge druge stvari, da ne ulazim u detalje.

Moje pitanje jeste da li u stvari mi i dalje primenjujemo tu strategiju ili ćemo ići putem koji nam je ministarka nagovestila, a to je u stvari da će primarna zdravstvena zaštita biti reformisana i da će paket koji pruža primarna zdravstvena zaštita biti uvećan u tom pogledu? Te dve stvari ne idu zajedno i ja bih voleo da čujem od ministarke zdravlja da li ona podržava Strategiju optimizacije i da li u stvari taj dokument se i dalje primenjuje i dalje važi u tom pogledu? To je nešto što je prvo pitanje.

Druga važna stvar koju bih hteo da pitam jeste delom u resoru Ministarstva zdravlja, delom u resoru Ministarstva odbrane, to ste dobro čuli. Naime, radi se o „Sinofarmovoj“ fabrici vakcina, koja ke počela da se gradi u Zemunu, ali glavni investitor je Ministarstvo odbrane ili glavni investitor sa srpske strane. Ona je pompezno najavljena od predsednika države kao nešto što će promeniti ekonomiju Srbije u narednim godinama, ali ono što se pokazalo jeste u stvari da mi ni do današnjeg dana ne znamo šta se zaista dešava sa tom fabrikom.

Najpre su u tom projektu bili zajedno kineske firme, firme iz Emirata i Republika Srbija. Međutim, u APR ne postoje više kineski partneri tako da moje pitanje jeste - šta se dešava sa tom zgradom? Pod čijom je ona danas nadležnošću? Da li je pod nadležnošću Ministarstva odbrane ili Ministarstva zdravlja?

Koliko je Republika Srbija do sada uložila sredstava za trećinsko vlasništvo te zgrade, uključujući i infrastrukturu i građevinsko zemljište? Da li je u stvari u toj fabrici bilo nekakvih nabavki opreme za tu fabriku i šta će ona proizvoditi ukoliko ikada bude završena, jer prema procenama, Srbija je tu bacila još 50 miliona koje je mogla da upotrebi u druge svrhe?

Konačno, poslednje pitanje, tiče se planova Ministarstva zdravlja, moje pitanje je da li Ministarstvo zdravlja planira da predloži legalizaciju kanabisa u rekreativne ili medicinske svrhe s obzirom da smo sinoć u emisiji slušali veliko, na TV „Hepi“, opravdanje te prakse i da nam je predsednik države ranije iznosio velika uporedna iskustva, kolateralna dobit može biti buduća amnestija Koluvije za ono što je činio? Hvala.

Hvala.

Predsedavajući ja bih iskoristio priliku i da vam se zahvalim što ste pustili ovaj beli dim, habemas quorum, tako da možemo da počnemo da radimo.

Takođe, bih pozdravio kolege iz vladajuće većine i nadam se da su se juče odmorili nakon odlaganja ove sednice.

Postavio bih neka pitanja, tj. tražio bih obaveštenja od nekoliko nadležnih institucija, najpre od Ministarstva finansija, i Poreske uprave, i REM-a u vezi sa dugovima firmi koje su povezane sa Željkom Mitrovićem, znači „Pink medija grup“, „Pink inernešnal“ i druge firme, a u vezi sa njihovim dugovanjima državi.

Ispostavilo se da je 2012, 2013, 2014, 2015, 2016, 2019, 2021. i 2022 . godine, koliko su dostupni podaci, poslednji put 2021. godine, reprogramiran dug od 1,57 milijardi dinara, tako da ti uslovi pod kojima se odlažu ili reprogramiraju dugovi firmama Željka Mitrovića nisu poznati. Prosto, Poreska uprava je odbila da da informacije o tome, tako da bih molio Ministarstvo finansija i Poresku upravu, ako je moguće, u stvari da nam odgovore na pitanje, ne samo pod kojim uslovima, nego i koliko još novca od 2012. godine do danas duguje Željko Mitrović? Da li svi mi finansiramo ovu bahatost koju gledamo sa televizije „Pink“?

Takođe bih postavio slično pitanje predsednici Saveta REM-a. Naime, u martu prošle godine je REM, tj. Savet REM-a odložio i reprogramirao dugove „Pink medija grupe“ prema REM-u. Znači, ne prema državi, nego prema REM-u. To znači da „Pink“, pored toga što nije ispunjavao uslove iz elaborata, što je kršio procedure i zakone, nije ni plaćao finansijske obaveze prema REM-u.

To je bilo u martu prošle godine, a krajem jula, podsetiću vas, kraj jula inače to vreme zovu „pasije vrućine“, znači, to je kada se vidi Orion, kao najveća zvezda, i to je ono kako pesme kažu – kada se prže pluća, topi duša, a izgleda i Olivera Zekić radi, u stvari dodelio frekvenciju „Pinku“, a uz obrazloženje koje to ne uključuje. Da li znači da onda „Pink“ možda besplatno koristi tu frekvenciju ili plaća onda kada i koliko može?

Drugo pitanje odnosi se na ministarku pravde, na ministra policije i na onu koju niko nije video, a i ime joj se retko pominje, znači državnu javnu tužiteljku, a to je – ko ometa pravdu u slučaju istrage o ubistvu Milana Panića? Opet imamo tu situaciju da je Vlada 2013. godine oformila Komisiju za istragu o ubistvu novinara, da je ta Komisija dala Izveštaj i da predsednik te Komisije stalno ponavlja da se iz Izveštaja može videti ili doći do toga ko je naručio ubistvo Milana Panića. To je i nedavno ponovio, ali da se radi o veoma moćnim ljudima. Prosto, javnost bi trebalo da interesuje koji to veoma moćni ljudi opstruiraju ovu istragu. Kao što smo ovih dana mogli da vidimo, to je isto pitanje za njih, jednog koji je na Interpolovoj poternici, koju je Srbija raspisala, a koji u Moskvi otvara spomenik, prisustvuje otvaranju spomenika svoga oca, Marko Milošević, a koji je od 2020. godine u bekstvu, pa da li je u stvari naša policija…

…preduzela korake da on bude isporučen pravdi u Srbiji. Hvala.