Hvala.

Evo, smeju se, ali ja bih ovde skrenuo pažnju na ovaj amandman koji je u stvari na neki način menja odnose unutar javnog servisa, znači da sada imamo promenu koja ukoliko se usvoji u stvari će ići na povećana ovlašćenja generalnog direktora i da u stvari na neki način možda priprema teren za novog generalnog direktora ili za čistku i disciplinovanje RTS-a.

Naša intervencija i mi smatramo da to ne treba tako da bude, imamo jedno jako loše iskustvo sa generalnim direktorima RTS-a, oni su često bili važne političke figure. Podsetimo se Mitevića, recimo protiv koga su bile demonstracije 1991. godine, podsetimo se Vučelića itd, i sada isto imamo takođe vrlo česte sporove između Upravnog odbora i generalnog direktora.

Ono što sada Vlada namerava da učini jeste u stvari da glavne poluge upravljanja premesti u ruke generalnog direktora i da na takav način razreši ovu situaciju.

Smatramo da bi tako u stvari došlo lakše kontrole RTS-a i došlo bi do onoga što bi ovih dana bilo već najavljivano kao jedna vrsta odmazde prema radnicima RTS-a i ponovnih čistki o kojima smo svedočili u prošlosti.

Zbog toga smatramo da treba napraviti bolji balans između Upravnog odbora i generalnog direktora i da zbog toga treba usvojiti ovaj amandman. Hvala.

Vidim da niste pročitali ovaj amandman jer bi vam trebalo vremena. Znači, mi prosto ovim amandmanom hoćemo da uđemo u ono što jeste ovde srce tame, a to jesu javne nabavke i da se na neki način one bolje regulišu, posebno kada se tiče medijskih usluga, ako već ovaj zakon ne ulazi u ono što se zove konkurs za medijske sadržaje.

Vrednost ovih medijskih usluga u Srbiji prema proceni BIRN-a u poslednjem izveštaju je negde oko 2,2 milijarde godišnje, znači kada se saberu svi državni akteri koju naručuju takve usluge, a dobitnici takvih usluga jesu u stvari oni mediji koji najčešće krše profesionalne i etičke standarde koji reklamiraju javne funkcionere i vlasti šalju prikrivene i obmanjujuće poruke u tom pogledu.

Tako da smo bez obzira što smo svesni da tu praksu u ovoj kriminalnoj vlasti ne možemo zaustaviti, ipak je potrebno bolje urediti kako bi naknadno mogli da procenimo ko je i kako trošio novac onda kada nam to sve bude dostupno i kako se u stvari taj novac dodeljuje nekakvim medijskim aždajama ili drekavcima čiji je cilj da legitimišu sve one koji progovore bilo šta protiv ove vlasti.

Podsetio bih, recimo, za neke slučajeve čak i RTS ima takve nabavke, npr. on sklapa bez tendera ugovore sa „Novostima“, „Dnevnim telegrafom“, „Alo“, „Informerom“ dok su šampioni u ovom pogledu recimo, Državna lutrija Srbije i EPS i da onda možemo da shvatimo da razumemo zašto, recimo, Dragan Vučićević ili urednik „Dnevnog telegrafa“ ili urednici „Alo“, vlasnici „Politike“ žive toliko dobro. Hvala.

Hvala.

Evo, građani i građanke, ja ću ime svoje poslaničke grupe reći da je nama zaista žao što predsednica Skupštine prima takve poruke i osuđujemo takvo ponašanje onih koji šalju takve poruke, ali bi hteli da skrenemo pažnju na atmosferu koja je u stvari stvara u vezi sa nasiljem prema ženama, u vezi sa pretnjama prema ženama, čak ovakvim pretnjama kao što je pretnja silovanjem.

Ja bih skrenuo na još jedan slučaj koji se dogodio ispred ove Skupštine u prisustvu policije, skupštinskog obezbeđenja, o tome je pisala štampa, ali o tome niko nikada nije reagovao, mada i po službenoj dužnosti policija je morala da reaguje, a to je da je jedno zaštićeno lice koje se ovde često sa megafonom pojavljuje ispred zgrade Skupštine, a čest je i gost na balkonu ove sale, sa određenim natpisima koji su usmereni ka opoziciji. Inače, osoba osuđena za silovanje. Našoj poslanici više puta glasno u prisustvu policije i obezbeđenja, pretio silovanjem.

To je nešto što je izazvalo opravdan revolt kod svih osim kod obezbeđenja, policije i nadležnih u Skupštini. Zbog toga bi svi zajedno, ali posebno oni koji imaju najveću odgovornost, a to je vlast, morali da se zapitamo kakav se to sistem gradi u kome žene nisu dovoljno zaštićene, u kome žene ne prijavljuju nasilje i da li ćemo biranjem ove Vlade rešiti taj problem.

Mislim da bi o tome trebalo da vodimo računa i smatram da je dosta skandalozno da za prethodnih 13 godina ova Vlada nikada nije povela ozbiljnu raspravu o tome, ali je vodila raspravu o rodno senzitivnom jeziku i ukidanju rodno senzitivnog jezika. To ostaje za neku buduću Vladu, ne ovu koja sedi ispred nas, nego verovatno neku koja će biti izabrana jednom, ako budemo imali slobodne i poštene izbore za koje sam siguran da ih ova vlast nikada neće organizovati kao takve. Svi dobro znamo da donedavni predsednik vaše stranke, a predsednik ove države, nikada nije pobedio na izborima koje on nije organizovao. To je nešto što je deo poznate anegdote još iz pregovora sa Staljinom i Čerčilom.

Da se vratimo na ovo što smo čuli ovde u Skupštini, o čemu pričamo. Ovde imamo dirljivu brigu s druge strane sa one strane stola, ja bih rekao tužne strane ove sale, šta opozicija treba da radi i koliko je opozicija omiljena među građanima ili među studentima. Ja bih vas pitao za jednu drugu stvar, a to je – da li ustvari možete da proverite svoju popularnost tako što prošetate neograđenim ulicama, sednete na neko slučajno mesto, popijete kafu ili popijete piće sa nepoznatim ljudima? Da li vam je draže da vas tapšu, skandiraju, kliču vam ljudi koje ste platili da to rade ili vam je možda punije srce kada to rade vaši sugrađani ili ljudi koji vas iskreno podržavaju? Plašim se da za sada imate samo ovaj prvi slučaj.

Na ovom zasedanju smo čuli i zašto ova strana ne želi da glasa za Vladu. Ono što ne znamo i zašto još uvek nismo dobili odgovore jeste – zašto ova strana hoće? Videli smo nekakav papir, ali videli smo i različita mišljenja o tome zašto je ova Vlada dobra. Da li je to zato što želite da se studenti tretiraju kao teroristi, deo terorističkih ćelija i da ih policija privodi hapsi? Da li je zato što želite da država uhapsi rektora, dekane, profesore ili možda i više od toga, da ih zatvara u psihijatrijske ustanove, jer kandidat za ministra prosvete je u jednom svom obraćanju rekao da 2.200 profesora koji su deo grupe pobunjeni univerzitet nisu obrazovni ni politički problem nego psihijatrijsko policijski problem.

Da li zato i to smo čuli, želite da uništite ove univerzitete i napravite nove, lepše i starije kao da godine 1808, 1838. ili 1905. ne znače ništa, a to su sve datumi koji su veoma značajni za istoriju visokog obrazovanja u Srbiji i niko do sada osim u vreme Drugog svetskog rata nije uspeo da zatvori univerzitet?

Da li zato što se radujete tome da nastavnici u školama dobijaju otkaze ili suspenzije ili se radujete tome što se ne zna koliko časova se drži u školama, za koliko učenika samo da bi se nekako završila školska godina, da li vam je drago što profesori ne primaju plate i što onda, a čuli smo da mogu da doprinesu vašem blagostanju i možete da platite više skupova kao što je bio ovaj pre nekoliko dana ili više kampova kakav je ovaj preko puta Skupštine? Da li zato da bi gospodin Nenad Stefanović dizao one fantastične političke optužnice prema kojima bi polovina građana i građanki Srbije trebalo da završi u zatvorima, da nas „Informer“ ili „Pink“ bezbrižno lažu, manipulišu, targetiraju, a često i dižu optužnice, da objavljuju da je pad nadstrešnice ishod terorističkog napada vibracionim talasima, valjda zvučni top nije opalio u ulici Kralja Milana u Beogradu, nego na Železničkog stanici u Novom Sadu ili je to možda zato što ste taoci partijske oligarhije i što ne možete drugačije, ali da li zaista želite da podnesete odgovornost za ono što će ova Vlada uraditi ili za ono što je rekla da namerava da uradi, makar u izjavama nekih od ministara? Hvala.

Da li mogu da počnem, ako možete da utišate ove sa druge strane, jer oni očigledno i ne žele da slušaju ništa nego da pričaju ovakve pričice kakve smo do sada slušali.

Ono što hoću da kažem jeste da mi ovde raspravljamo o zakonu koji ima realno samo jednu posledicu i nije čudno što vam mi svi ovde govorimo o Projektu „Jadar“, iskopavanju litijuma i što govorimo o Rio Tintu.

Realno ovde su vam rekli da neće biti drugih rudnika, da su dalja istraživanja već obustavljena i zašto onda se mi protivimo u stvari projektu „Jadar“. Zato što ovde nismo dobili odgovore na neka ključna pitanja koja se tiču rizika, koji su povezani sa ovim projektom.

Kad smo kod toga, zamolio bih ministarku i nadam se da će se ona izviniti profesoru Stevanoviću koga je prekjuče onako besramno pokušala da diskredituje, a kasnije i zloupotrebila izvlačeći jedan citat iz onoga što je on rekao, a koji ubedljivo pokazuje u stvari kakvi su rizici po vodu, vodne izvore, vodne resurse u opšte.

Šta nam umesto toga vlast govori ovde. Govori nam da sačekamo da se izradi studija, u međuvremenu nam čitaju delove nacrta studije kao da je to gotova istina. Kažu nam da će eksperti ili da eksperti treba da imaju poslednju reč, a ovde nam pljuju neke ugledne ljude, ugledne eksperte koji su rekli već ono što misle o ovom projektu i sprečavaju, recimo, neke fakultete da se izjasne o tome šta misle o projektu „Jadar“.

Takođe nam govore da su sigurni da ekonomija i ekologija mogu zajedno u 21. veku i da sve što mi treba da uradimo jeste da sačekamo da se sav ovaj posao završi.

Gospodo, mi ne možemo da čekamo, jer očigledno, ono što vi radite ovde jeste plan da u stvari, naredna 22 meseca mi čekamo studiju, a kao što je već više puta najavljeno da se godinu dana posle toga već otvori rudnik. Taj trik vam prosto, neće proći, ne možemo, ili nećete uspeti da ovde prevedete celu Srbiju žednu preko vode. Reč je o nečemu o čemu je predsednica Vlade već govorila, bivša predsednica Vlade, izvinjavam se, i stalno napominje a to je reč, odgovornost.

O kakvoj odgovornosti govorimo kada imamo dva ključna aktera, ili možda jednog ovde, a to je vlast u Srbiji s jedne strane i Rio Tinto, sa druge strane, koji su toliko puta pokušavali da manipulišu ovim problemima koji su jednom prekidali projekat, pa ga ponovo otvarali, ponovo hoće da ga otvore, samo da još malo sačekamo. Ili, ako pogledate ili ako ukucate samo slučajeve koje je Rio Tinto imao u poslednje vreme, sada, ili nedavno su im se u maju mesecu tri lokomotive sa autonomnim vozovima koji prenose rudu sudarila, izašla avan šina. Takođe, smo imali i moj omiljeni slučaj da su u Australiji zagubili kapsulu sa radioaktivnim cezijumom, da zagubili, i njihovo saopštenje u potrazi za kapsulom koja je izgubljena na prugama Australije.

Zato mi ne verujemo da sa ovom vlašću i sa ovim akterima ekonomija i ekologija, ili nauka i ekologija, idu zajedno i ZLF veruje i u zaštitu životne sredine i veruje u zelenu tranziciju, ali veruje da treba zaštiti obične ljude od ovakve vlasti i od Rio Tinta. Hvala.

Ja samo hoću da kažem dve stvari. Jedna je da naša poslanička grupa, Zeleno-levi front, više neće učestovati u ovoj farsi i obrazlagati amandmane, a o tome koliko je ko odugovlačio i trošio vreme, najbolje svedoče podaci sa e-parlamenta, da samo po amandmanima su predlagači govorili mnogo više od predlagača amandmana, predlagači zakona.

Kada se uzme i poslanička grupa SNS, koja je to branila, ispada da skoro duplo više vremena su potrošili zajedno predlagači zakona i poslanička grupa koja je branila zakon, nego što su predlagači amandmana.

Hvala.

Ne, rekao sam da nećemo dalje obrazlagati amandmane.

Predsedavajuća ja ću, ako prođe vreme, koristiti vreme poslaničke grupe.

Drago mi je što smo u ovoj raspravi čuli da će vladajuća većina odbaciti projekat Jadar, tako da ne moramo da brinemo o tome, ali da se vratimo onim tekućim brigama.

Mi ovde često upozoravamo koliko su mala ulaganja u obrazovanje u Srbiji i koliko naša država u odnosu na uporedne države, čak i regionu, izdvaja manje sredstava u odnosu na BDP. To nije jedini problem. Problem je kako se troši ono što se izdvaja. Kako se ovde troši novac i mi smo podneli amandman da se u stvari to kapitalno investiranje u dualno obrazovanje zameni investiranjem koje ide preko Ministarstva prosvete, a ne preko Kancelarije za dualno obrazovanje, jer znamo da se ta ogromna sredstva odlivaju preko Kancelarije za dualno obrazovanje koja je direktno kancelarija Vlade i ne deluje u okviru Ministarstva prosvete.

Osim toga, tu imamo da nam jedan deo učenika obrazuju strane kompanije i drugi neki privredni akteri, tj. utiču na to kako će izgledati program, jer prošle godine smo na poslednjoj sednici bez ikakve rasprave doneli one izmene Zakona o dualnom obrazovanju koje u stvari predviđaju da vi možete i do četiri dana nedeljno provoditi u kompaniji, odnosno u centrima za dualno obrazovanje, a jedan dan u školi.

To kako se troši taj novac ja ću vam ilustrovati jednim primerom. Ako pogledate ovaj budžet Kancelarije za dualno obrazovanje, tamo ćete videti npr. skoro 600.000 evra za promociju dualnog obrazovanja. Kada malo bolje pogledate šta je to, recimo, slavna organizacija za edukaciju i razvoj omladine Beograda – CEROB, recimo, na svom fejsbuk nalogu kaže da je 2022. i 2023. godine učestvovala u promociji dualnog obrazovanja zajedno sa Kancelarijom, a svi znamo, recimo, da je to bio jedan regrutni centar SNS koji je u stvari učestvovao u onome što se zove krađa izbora i učestvovao je u organizaciji kol-centara, kršio je zakone. Videli smo na fotografijama kako se deli keš, novac koji rade u kol-centru i koji skupljaju tzv. sigurne glasove.

Šta se dalje dogodilo? Vi ste tadašnjeg generalnog sekretara tog centra nagradili. Nagradili ste ga tako što je danas član Upravnog odbora tzv. Zavoda za unapređenje vaspitanja i obrazovanja i to je čovek koji će nam u stvari onda, na neki način odobravati programe i planove zavoda.

Zaista vas molim da to ne radite obrazovanju, nemojte da crpite novac iz obrazovanja na ovakav način i nemojte da radite to preko Kancelarije, odnosno preko Generalnog sekretarijata. Nadam se da nećete i sa obrazovanjem uraditi ono što ste uradili Fudbalskom klubu Partizan preko, takođe, tog Generalnog sekretarijata, odnosno kumića koji upravlja klubom. Hvala.

Ja ću koristiti vreme ovlašćenog predstavnika i hteo bih prosto da kažem nekoliko reči o ovome što smo ovde čuli sada. Ne znam gde su recimo, ministarka ili šef poslaničke grupe SNS čuli ove informacije o tome šta se dešava u Šapcu ili Aranđelovcu, pošto sam ja sada gledao i sajt RTS gde nema nikakvih informacija o tome.

Tako da, očigledno ne gledaju baš RTS da bi saznali o onome šta se zaista zbiva. Nema ni informacija o dokumentu o kome ministarka govori, a to je ovo saopštenje rudarskih institucija koje se bave rudarstvom, ali ih ima na nekim drugim mestima i zanimljivo je da se tamo ništa ne kaže o stvarima koje se tiču Rio Tinta, nego se u stvari apeluju da se zaustavi uticaj političkih borbi na struku.

Političke borbe na struku u tom smislu nisi samo političke borbe koje vodi opozicija. Uticaj koji ima na institucije nema opozicija, već u stvari preko ljudi koji tu rade, uglavnom oni koji su predstavnici vlasti.

Tako da bi onda bilo dobro da poslušate preporuku i saopštenje i da zaštite rudarsku struku na način na koji oni savetuju, ali i da zaštitite rudarstvo recimo kao što ovde svesrdno govorite.

Podsetiću vas, naša prva inicijativa u ovom Skupštini kada smo se pojavili bila je komisija koja bi ispitala pogibiju rudara u rudniku Soko. To se nikada nije dogodilo. Dogodilo se to da je tužilaštvo reklo da niko nije kriv za smrt tih rudara. Ti sporovi će sada, verovatno, završiti pred Evropskim sudom za ljudska prava, ali i dalje vam to ne smeta da se busate u prsa da ste vi ti koji štitite rudarstvo, struku, rudarenje, samo zato da bi u stvari doveli jednu kompaniju koja ovde treba da eksploatiše litijum.

Nemojte mešati borbu protiv projekata „Jadar“ sa nečim što je rudarenje uopšte.

Sada kada govorimo o tome, a to bi valjda trebalo da pričamo i na RTS-u, ali vidimo da od svega toga tu nema, zaista bi trebalo da pričamo kvalifikovano, kako nam ova udruženja govore, ali očigledno tamo ne možemo čuti neke stvari, niti možemo saznati uopšte o tome koliki su zaista rizici, da li se sve to isplati, kakve su garancije da se ti rizici neće ostvariti i ono što je još važnije, ko daje garancije.

Znači, u tom pogledu zaista svi akteri koji su upleteni u to i koji se busaju da su oni garanti iza toga nemaju baš nekakav veliki kredibilitet, i kao što je ovde već rečeno, ne mogu ljudi verovati, ne mogu ljudi imati poverenja, ako su već pre tri godine čuli da ovog projekta neće biti i da će on biti zaustavljen, a sada imamo situaciju da se on nastavlja i to da se nastavlja uz nekakve potpise i uz nejasnu dokumentaciju.

Ovde se mnogo govorilo recimo o tome šta je govorio profesor Ristić i govorilo se veoma ružno o tome, ali i mnogo akademika.

Da li je recimo ono što govori akademik Šolaja isto tako nešto u šta ne treba da verujemo ili recimo Aleksandar Popović nešto što govore nestručni ljudi i nešto što ne zahteva kvalifikovan odgovor, a ne ovakav kakav nam daje ovde ministarka recimo za zaštitu životne sredine koja kaže – pa mi sada nemamo činjenice?

Siniša Mali je otvorio…

Ne.

Hvala predsedavajuća. Poštovani građani i građanke, ja ću govoriti o deklaraciji jer smo ovde puno puta čuli da ustvari malo se govorilo o samoj deklaraciji, čuli smo to i u medijima od strane predstavnika vlasti, pa čak i predsednica Skupštine je govorila o tome da ovde niko nije pročitao deklaraciju, da ne zna o čemu se tu radi i šta tu piše. Ja ću vam objasniti zašto naša poslanička grupa Zeleno levi front neće glasati za ovu deklaraciju i za to imam mnogo razloga. Najpre da je ovaj tekst ovog dokumenta loš za republiku Srbiju, a čuli smo da se za njega glasalo na Vladi i da se jednoglasno glasalo, da su svi predstavnici Vlade glasali za to, ali ću pokazati da taj tekst ustvari ne dotiče one najvažnije probleme koje opterećuju našu državu.

Drugo, smatramo da je ovaj tekst donet u lošoj nameri, donet je da se učvrsti vladavina Aleksandara Vučića i posredno Milorada Dodika, kao što smo već pomenuli ovo jeste jedna prorežimska deklaracija u tom pogledu.

Ono što je, ne najmanje važno možete vikati koliko hoćete, nastavite, možete da građani čuju, šta se dešava sa te druge strane, ono što nije najmanje važno za mene, ili za nas, da je ovo jako loš napisan dokument, to je dokument koji vrvi od prideva atruizama, nekih praznih fraza. Recimo pridev – srpski, sa varijacijom svesrpski, ponavlja se više od 200 puta u tekstu. Reč nacionalni se pojavljuje u oko 40 slučajeva, recimo pojam pravo se pojavljuje u skoro 50 slučajeva, ali se osim u imenima raznih dokumenata, uvek se i gotovo isključivo odnosi na kolektivna prava.

I moj najlepši deo ovde jeste ustvari to pozivanje na negovanje srpskog jezika i ćirilice, a to znači da u istom delu teksta i sličnom delu deklaracije gde se poziva na zaštitu srpskog jezika, na čistom srpskom jeziku i ćirilici piše da ćemo, da ćete formirati set mera. To formiranje seta mera jeste jedna divna srpska fraza koja je preuzeta verovatno iz onih međunarodnih dokumenata i direktno prevedena, tj. neprevedena sa engleskog jezika.

Šta je ova deklaracija i šta ona predstavlja u ovom pogledu? Ona je dokument u kome je, kako nam je predsednica parlamenta rekla, na RTS nešto slično i danas, šta mi treba da radimo za nas. I da vidimo šta mi u stvari treba da radimo za nas po tekstu ove deklaracije, ona je doduše dodala da shvata zašto neke leve partije neće glasati za njega, ali i da poziva da pokažemo jedinstvo i da glasamo za ovaj dokument, a možda bi i glasali kada bi znali u stvari šta on jeste.

Predsednica Skupštine je takođe pomenula da su opozicione partije pozvane na koktele, jedan u zgradi Skupštine, drugi na krovu TC „Galerija“, i kao na sam događaj na Trgu Republike. Ipak, predsednica Skupštine izgleda nije palo na pamet da pozove opoziciju na zajedničku sednicu Vlade Republike Srbije i Republike Srpske, na kojoj je usvojen tekst ove Deklaracije, niti ustvari da učestvuje u sastavljanju, glasanju ovog dokumenta, i tako se valjda u vladajućoj koalicije, vladajućoj stranci zamišlja sabornost, jedinstvo srpskog naroda na krovu tržnog centra u Beogradu na vodi, koji je simbol kraja vladavine prava u Srbiji, ali je isto tako i simbol nasilja i korupcije.

Valjda u opoziciji ne sede dovoljno dobri Srbi da bi, ma kako to bilo teško saznati ko je to bio organizator, pozvao na sve ove događaje, nego samo na neke izdvojene.

Deklaracija o zaštiti nacionalnih i političkih prava, naglašavam ovo -političkih prava, je dokument u kome se piše o tome šta mi treba da znamo, šta smo, ko smo, u šta treba da verujemo, čega treba da se sećamo ili, što je još važnije, šta treba da zaboravimo, kako treba da vaspitavamo decu, šta ona treba da uče u školi, kampovima, u crkvi ili, što bi u kratkoj opasci, a u podužem izlaganju, valjda ovlašćeni politički istoričar SNS ministar Martinović objasnio, da je reč o tome da mi Srbi mislimo svojom glavom.

Ova fraza je dostojna Monti Pajtonovaca, jer kako neki kolektivni subjekt misli svojom glavom to je teško shvatiti, osim ako se ne uzme u obzir ono što smo ovde danas čuli i to, pre svega, od osobe koja najviše više sa one tamo strane, a to je da valjda imao nekakvog pastira koji će nas, u biblijskom smislu pastira, voditi kroz ove nedaće kroz koje se nalazimo.

Nabrajao nam je ministar, na primer, Martinović čega sve treba da se sećamo i šta sve treba da zaboravimo, kao i ministar policije koji je govorio iz slične perspektive, ali mnogo toga nisu pomenuli. Mnogo toga su sami zaboravili. Recimo, ja ću pomenuti da je srpska deklaracija potpisana 8. juna, dan pre 25. godišnjice potpisivanja Kumanovskog sporazuma koji je prihvatila jedna slična Vlada i pominjanjem je zato što je i tada bilo govora o nacionalnom jedinstvu, a Vlada se i zvala nacionalnom jedinstvu. Pominjem je i zato što i danas u ime tog jedinstva isti akter i slične koalicije čerupaju Srbiju.

Ono što smo ovde čuli od predstavnika Vlade najviše, ali i od drugih jeste galimatijas o tome šta jeste ova deklaracija. Ona je nacionalni program, stub politike, platforma, kišobran, nacionalna podloga, vraćanje sebi i suštini zaštita kolektivnih prava, zaštita nacionalnih i državnih interesa i ima nekoliko opasnih formulacija koje podsećaju na neka loša vremena, a to je osnov borbe za opstanak ili odgovor na ugroženost u regionu.

Čini mi se da ova rasprava o deklaraciji pokazuje jednu stvar, a to je da ni vi sami nemate saglasnost o tome šta deklaracija jeste, a jedino u čemu ste saglasni jeste šta sa njom može da se čini. Znači, može se tako saborno i složno udarati po izdajničkoj opoziciji levo ili desno, može se guslati o patriotizmu dok se rasprodaju državni resursi ili, recimo, dok sklapate različite sporazume vezane za eksploataciju rude Jadra. Znači, pre svega memorandum o projektu Jadar. Može se istovremeno govoriti o ugroženosti i opstanku Srba i o tome da Srbi žive bolje ikad i da će živeti još bolje. Možete govoriti o tome da sprečavate, kao što je predsednica parlamenta…

Da, samo poslednja rečenica.

Da sprečavate da se srpski narod naziva genocidni, ali vam je valjda u redu da bude ratno-zločinački ili strašno-zločinački, kako u stvari predsednik države kvalifikuje masovne zločine u Srebrenici.

Hvala.

Mogu samo kratko, pošto kratko i moram, s obzirom da je 20 i nešto minuta govorio o onome što sam ja rekao. Samo nekoliko stvari, niti sam pominjao memorandum, niti veliku Srbiju i ne znam zašto niste opomenuli govornika da prosto ne interpretira moje stavove na takav način. Ali ono što jesam pomenuo jeste da vi sami interpretirate ovaj tekst onako kako vam odgovara, a najčešće da bi udarali po opoziciji i da bi govorili ovo što smo sada čuli, da smo mi ovde nekakvi loši Srbi. Mada, hvala ministru što mi je priznao moju nacionalnost, valjda se to tako radi ili tako se broje krvna zrnca u SNS. Ali, isto tako, nije priznao punokrvni politički status u tom smislu. Kada se govori o svesrpskim, onda se kaže – sa vama ili bez vas, mi ćemo usvojiti to. To se zove svesrpska deklaracija, pa onda bez nekih valjda i ne može da se usvoji. Ima toga još, ali nemam vremena.

Da kažem samo još jednu stvar, niti sam ja uveo ovde, Srebrenica se pominje dva puta u tekstu deklaracije. Predsednica Skupštine je govorila o genocidnosti. Jedina moja poenta jeste u tome da ne možete zločine nacionalizovati, ne možete zločine podruštviti na takav način da nazivate ceo narod prema nekakvim zločinima, pa bilo to genocid, ali bio i ratni zločin ili strašan zločin, kako se često tu govori. Tako da, prosto, poenta je da nemate pravo da na takav način delite odgovornost za zločine koje su počinili neki ljudi sa imenima i prezimenima. Hvala vam.

Ja se izvinjavam, jer ja već10/15 minuta pokušavam ovde da reklamiram Poslovnik, a ono što jeste problem, evo članove 27, ali u vezi sa 104. i 107. Znači, prosto očekujem da se mi i ovde ponašamo prema ovoj knjizi, prema pravilima kako ovde pišu, a konstantno se interpretiraju neki članovi na način koji je prilično samovoljan u tom smislu. Malopre koleginici niste dali repliku, recimo mada lepo član 104. kaže i stalno se interpretira da mora da se pomene ime, mora da se pomene ime samo u vezi sa uvredom, ukoliko je došlo do pogrešne interpretacije stavova takođe morate da date repliku.

Ministar Vesić je u prvoj rečenici rekao nešto što je bilo izvrtanje njenih stavova. Čuli smo nešto, znači čuli smo sada govor protiv gradnje puteve, što je koleginica eksplicitno rekla da nije bio slučaj.

Takođe, ovde imamo i direktna obraćanja koja su po članu 107. direktno zabranjena, a vrlo selektivno primenjujete tu odredbu i recimo, imamo slučaj poslanika koji bi trebalo da bude sankcionisan po zakonu o buci, a ne samo po sprečavanju buke, ne samo po ovom Poslovniku, koji non-stop govori – ti ovo, ti ono, ti radiš ovo. Prosto mislim da bi predsednica parlamenta trebalo da reaguje na takve stvari iako smo se na početku ovog mandata nekako bili složili da je ona Orlićeva era bila verovatno jedna od najcrnjih u istoriji parlamentarizma i da ćemo sada raditi drugačije, ja bih molio prosto da to primenjujemo.

Hvala.

Samo bih nekoliko stvari ovde rekao. Prosto, mi ćemo glasali za ovaj Predlog zakona, ali on nije dovoljan da bi obezbedili ono što se zovu pošteni izbori.

Motivisalo me je ovo što je govorio prethodni govornik, a to je da mi nigde, ni u onim odgovorima na preporuke ODIHR-a, niti na drugim mestima, nismo adresirali pitanje pritiska na birače.

Pritisak na birače jeste nešto što u stvari održava dobar deo ove naprednjačke hobotnice o kojoj ovde često govorimo. Ne znam zašto ovde neke vređa kada naši poslanici porede vlast SNS sa okupacijom i borbu za izborne uslove sa borbom protiv okupacije. Razlog za to jeste zato što vi zaista i jeste okupirali institucije i sve druge organizacije koje ne bi trebalo da budu pod kontrolom političke stranke. Tako da, onda i na radnim mestima i u udruženjima i u kajakaškim klubovima, studentskim parlamentima vi u stvari kontrolišete ono što se zbiva, birate ljude na mesta i tako utičete na njihova izborna opredeljenja.

Prosto, danas ni jedna institucija nije oslobođena toga, ni jedna institucija ne može na miru da radi svoj posao. Recimo, u instituciji na kojoj ja radim postoji Savet fakulteta u kome sede predstavnici Vlade koji nikako nisu kvalifikovani da sede tu i mimo zakona su imenovani tu. Postoje studentske organizacije koje, onda, ne deluju zajedno sa članovima fakulteta, članovima kolektiva, nego zajedno sa predstavnicima Vlade glasaju. Tako da, recimo, imamo situaciju da je čak i rektor Beogradskog univerziteta, što se prvi put dogodilo u istoriji Beogradskog univerziteta, izglasan na Savetu mimo volje Senata univerziteta.

To su oni pipci o kojima mi govorimo i to su oni pipci koje u stvari treba odseći i treba razvlastiti partiju da upravlja na mestima na kojima ne bi trebalo da upravlja i da tako obezbeđuje svoju izbornu podršku, a da onda one nepoželjne ljude diskvalifikuje na različite načine.

Ja ne bih uzimao svoj primer, ali mogao bih da uzmem nedavni primer u Novom Sadu, recimo, gde možete da upotrebite predsednika studentskog parlamenta kako bi napali jednog nastavnika i to mimo svakog zakonskog osnova i to na osnovu snimka koji je montiran. Čak nikoga to nije dalje interesovalo, niti se o tome govorilo.

To je ono zašto je ovde borba potrebna, zašto se treba boriti na svim mestima, na svim frontovima i pokušati da se razvlasti partija tamo gde partiji nije mesto. Nije joj mesto ni u obrazovnom sistemu, a nije joj mesto ni u sportskim klubovima. Nije joj mesto ni u udruženjima ili organizacijama koje se bave ili trebalo bi da se bave nekim profesionalnim aktivnostima i to je razlog zašto ćemo se boriti svuda i na svakom mestu, uključujući i sve vrste izbora koji se organizuju u Srbiji.

Hvala.

Hvala.

Poštovani građani i poštovane građanke, ja bih hteo da kažem nekoliko stvari i iznesem nekoliko razloga zašto mi nećemo glasati za izbor Ane Brnabić.

To je iz dosadašnje diskusije dosta očigledno, ali pre toga morao bih da se osvrnem na jednu od diskusija koju smo čuli danas popodne, kada nažalost, ja nisam bio u sali. Bio sam na predavanju kada je jedan od poslanika sa 20 i nešto godina staža u ovoj Skupštini i jahanja na plati naroda ovde kritikovao moj i koleginice Biljane Đorđević profesorski rad, da mi poklanjamo nekakve ocene tamo, da dajemo ocene iz političkih razloga ili nekome ne dajemo iz političkih razloa.

Poštovani kolega, možete ovde u sali, ima više studenata kojima sam ja predavao, pa možete se malo bolje raspitati o tome da li je iko dobio poklonjenu ocenu ili da li je neko bio uskraćen za ocenu u tom smislu.

A to što želite da pljunete našu mladu koleginicu onog trenutka kada je ušla u ovu Skupštinu prosto vam nije na čast. Koleginica je završila fakultet 2018. godine, mnogo pre nego što smo i jedno i drugo bili uopšte politički angažovani na ovaj način. Završila ga je na vreme sa veoma visokim prosekom i radi svoj posao onako kako treba i ispravno, tako da smo videli od Srpske napredne stranke još jednom primer onoga što oni ovde demonstriraju sve ovo vreme, ovih dana, ali i u prošlom sazivu. Znači, s jedne strane na pozivanje, da citiram, da umirimo diskurs, da uvedemo dijalog, a onda u sledećoj rečenici kreću različite uvrede, kreće to da smo mi ološ, uličari i posebno bih istakao, recimo, neke analne ili fekalne kategorije koje koriste kandidatkinja za predsednicu Skupštine. Čuli smo od nje ovde u ovoj sali sa govornice da smo svi mi ovde govnari sa ove strane, citiram, i to je više puta ponovljeno, da smo podguzne muve. Znači, to je više puta izgovorila.

Prosto, i stari Grci su imali nešto u šta su verovali, a to je da ne treba verovati Danajcima onda i kada poklone novce, tako da onda kada vi govorite o tome da hoćete dijalog ili da hoćete da mi nešto ovde zajedno i konstruktivno radimo, ja sam siguran da se radi o prevari ili makar o pokušaju prevare u tom pogledu.

Slično važi i za ono što govorimo ovde o izborima. Vi navodite vrlo često ovaj ODIR-ov izveštaj, da ne pričamo i o drugima koji postoje, ali da uzmemo da je i on relevantan i da je to jedan tehnički dokument bez kvalifikacija. Nećete u ODIR-ovom izveštaju naći kvalifikacije da su to pokradeni izbori, nećete naći ni da si neslobodni izbori ili nepošteni izbori zato što nećete naći nikakve kvalifikacije, ali ćete naći puno tehničkih detalja na osnovu kojih možete zaključiti da to jeste tako.

Recimo, ovde stalno slušamo o tome da niko nikada nije dokazao da su izbori pokradeni, pored mnogih dokaza da postoje mnoge neregularnosti. Pomenuću samo da postoje nadzorna tela koja bi trebalo da prate u stvari regularnost izbora i podsetiću šta piše u oba prethodna izveštaja u Srbiji, a to je da su nadzorna tela propustila da obezbede zloupotrebu javnih službi i državnih resursa, propustila da uspostave efektivne mehanizme koji bi sprečili, pazite sad, "zastrašivanje i pritisak na birače, uključujući kupovinu glasova". U dva izveštaja to imate. Sve to ne ukazuje po našim predstavnicima Srpske napredne stranke da se ne radi o najčistijim izborima ikad, nego o tome da su izbori bili potpuno regularni.

Sada ono što je posebno ružno i što posebno iritira jesu ta vaša stalna prebacivanja o tome ko ovde radi za platu, ko je tu zbog novca, ko je tu zbog putnih troškova. Ja bih molio građane Srbije da saberu koliko SNS mesečno dobija od toga što vi sedite tu, a sedite tu zahvaljujući izborima koji su sumnjivi, koji su pokradeni, ukratko. U tom pogledu taj novac u stvari nije onaj koji pripada vama. Niko nikada nije postavio pitanje načina na koji su naši poslanici izabrani.

Na kraju, još samo jednu stvar, a to je da nas ovde uvaženi šef poslaničke grupe SNS vrlo često plaši nekakvim građanskim ratovima, govori o nacifikaciji i neonacistima, a mogao bi malo više da pogleda oko sebe, da u stvari to jeste nešto što je… (Isključen mikrofon.)