Hvala.

Ovde smo čuli razne stvari u sali, ali meni se čini da rasprava o ovom izveštaju pokazuje da u stvari ono što smo do sada dostigli za sada nazadujemo u ovom smislu i čitava ova priča o Tužilaštvu koju sve vreme ovde slušamo u stvari može da referiše na jedan deo izveštaja, recimo, koji kaže da treba ojačati ovlašćenja Tužilaštva za organizovani kriminal. Ukoliko sada hoćete da nam kažete da ćete ubrzati put u Evropsku uniju, a govorite ovde sve suprotno tome što piše, to je nešto što nije baš preterano kredibilna opcija.

Ovde su nas, takođe, pozvali da čitamo taj izveštaj. Ja bih, naravno, da imamo vremena, vrlo rado podelio neke delove izveštaja sa javnošću. Ali, recimo, meni se čini da prosto delovi ovog izveštaja pokazuju da i na onim mestima gde smo bili dobri, ona poglavlja koja su odmah zatvorena, nauka i obrazovanje, da smo na najboljem putu da se ponovo otvore. Jer, imate u izveštaju više mesta gde se pominju profesori i direktori škola koji su smenjivani, kojima nisu produžavani ugovori i da to izaziva zabrinutost i u pogledu kvaliteta nastave i u pogledu kvaliteta obrazovanja uopšte.

Pominje se, takođe, i to da država Srbija jeste jedna od država koja u Evropi izdvaja najmanje za obrazovanje, a to je sramnih 3,2% bruto nacionalnog dohotka. Evropski prosek je 4,6%, ali to je prosek. U tom smislu, čak države koje bi išle u reformu u ovom smislu morale bi da imaju 5,5% npr. najmanje, a mi u stvari smanjujemo ono što jeste udeo u obrazovanju u odnosu na bruto nacionalni dohodak.

Imamo još tu nekoliko stvari. Pominje se i Zakon o udžbenicima, koga ste tako svesrdno hvalili prošli put, a da u izveštaju stoji da to izaziva rizike kako u pogledu kvaliteta udžbenika, znači u pogledu toga da li je Zavod za udžbenike sposoban da proizvede kvalitetne udžbenike, i posebno rizik od politizacije koji se naglašava. Znači, rizik od uticaja koji može da se ostvari na to kako će udžbenici izgledati.

Takođe, recimo, Nacionalno akreditaciono telo koje smo ovde imali kao temu zbog ostavke ili smene članova upravnog odbora, koji u ovom trenutku i ne funkcioniše i koji vodi čovek koji je optužen u nikad završenom meritumu procesa da je plagirao, odnosno preveo jedan udžbenik, je uspelo da ispadne iz Evropske agencije za kontrolu kvaliteta.

Tako da, i ono što je 2014. godine bilo dobro, kada smo privremeno zatvorili ova poglavlja, sada je na putu da postane loše i da nestane iz onih poglavlja koja smatramo završenim. Znači, i obrazovanje i nauka su ispunjavale evropske standarde 2014. godine, ali danas imamo sve više zamerki i pretpostavljam da ćemo u budućnosti imati još više. Tako da, i u tim i u svim oblastima nazadujemo. Hvala vam.

28/1 MZ/CG 15.35-15.45

Hvala. Jel vreme?

Završio sam, dovoljno je.

Ja bih isto rekao da je ovaj zakon nepopravljiv, ali da neke sramotne formulacije ovde bi trebalo ukloniti, poput ove da predmeti od nacionalnog značaj službe da uvećaju stabilnost i otpornost na strane uticaje koji su potrebni u osnovnom obrazovanju, ali čuli smo ministra neki dan da nisu potrebni, čak su poželjni u visokom obrazovanju u tom smislu, kao i ova da obrazovanje služi kao stub nacionalne bezbednosti, pa bih možda pitao da li će onda za obrazovanje ili sadržaj ovog dela predmeta, to je osam predmeta u pitanju, biti zadužen vrhovni komandant ili Ministarstvo odbrane, kao što je za 20.000 učenika već zadužen Generalni sekretarijat Vlade, odnosno Kancelarija za dualno obrazovanje, a da Ministarstvo prosvete nema baš puno veze sa tim procesom ili ima mnogo manje, recimo, nego Privredna komora.

Kada govoriti o politizaciji, samo se setimo kako je došlo do ovog zakona, a u jeku rasprave o filmu „Dara iz Jasenovca“ 2020. godine predsednik države, a sada vi hoćete da kažete vrhovni komandant, je izneo ovu ideju. Aleksandar Vulin je razradio, a vi ste u stvari, Vlada i ova većina, požurili da volju vođe pretvorite u zakon. Ako to nije politizacija obrazovanja, ja onda ne znam šta je. Možda ste malo zakasnili, jer je on tada rekao da će to biti gotovo do 2021. i da će početi da se primenjuje 2022. godine. Tada ste u međuvremenu uveli ove nacionalne čitanke. Prosto, ovakve formulacije i ovakve intencije spadaju u neke druge režime i nadamo se da Srbija neće otići tim pravcem, mada je čekirala mnogo karakteristika takvih režima. Hvala.

Hvala na toj časti.

Očigledno ovde ulazimo u neku raspravu koja bi trebalo i da se vodi. Ministar kaže šta su intencije zakona mimo teksta zakona. To je ono što je ovde važno, mi to ne vidimo u tekstu, a mogli ste da pogledate sadržaj amandmana, a sadržaj amandmana uopšte ne izbacuje delove o identitetu i delove o tome da obrazovanje bi trebalo da ima veze sa identitetom.

Što se tiče tog pomalo spolja usađivanja patriotske vrline kroz sistem obrazovanja i sami znate da takva praksa ima dva lica. Jedno može biti veoma pozitivno, a to je ono republikansko, a može eskalirati i u drugom pravcu, a to smo videli recimo u periodima nacizma ili nekih drugih veoma zlih režima koji su se takođe pozivali na patriotizam i bila su im puna usta države i puna usta zaštite identiteta i odbrane države.

Zato se prosto dogovorite šta je sadržaj toga, da li je ono što piše ili ono što vi mislite da piše, kao i toga šta će biti sadržaj i kakve će biti izmene tih predmeta. Vi kažete, vi ne želite da to radite, a malo pre kažete, mi želimo da to bude jedinstven sadržaj. Da li je to jedinstven sadržaj o kome govore predsednik i vrhovni komandant obrazovanja Aleksandar Vučić, ili je to jedinstven sadržaj o kome govori tadašnji ministar Aleksandar Vulin, ili je to jedinstven sadržaj o kome govori Milenko Jovanov, ili je to jedinstveni sadržaj o kome ZUOV nešto govori, a videli smo da je ZUOV imao veoma lošu praksu kada je bilo reč, recimo o izmenama udžbenika iz biologije i u vezi sa rodnom ravnopravnošću.

Mi smo ovde da ukažemo na jednu stvar a to je da u ovom zakonu postoje vidljive intencije koje se vide i u ovom članu, a to je jedna da ova vlast ima nameru da kontroliše sadržaj, ali i da kontroliše resurse, koji se upotrebljavaju ovde.

Znači, ovde imamo osam predmeta, imamo više od 40 udžbenika koji su u pitanju i tu se pominje onda da će to raditi javni izdavač i to je neka dosta čudna reč, ja bih možda Vladi predložio da okrene taj mehanizam zaštite i otpornosti od stranog uticaja.

Znači kada se to prevodi direktno sa stranog jezika, i stavlja u zakon. Mi smo koristili ranije izraz državni, a možda sada ne može on da se koristi zbog novih zakona, ali to je sasvim druga priča u ovom smislu. Onda to dajemo izdavaču koji ima direktora koji je u vd stanju, koji za tri godine nije uspeo da izda više od dve nacionalne čitanke, sa resursima, kojima ne znamo koliko su, jer znamo za 2024. godinu, ne znamo još za 2025. godinu. Videli smo da su planirana oko milion evra za sledeću godinu, ali to ne znači da su to jedini resursi koje će dobiti.

Ta vrsta jasne politizacije, jeste ono što se vidi, i ako kažete ministre da vi nigde ne vidite takve intencije, pa slušate li valjda predsednika, slušate li druge ministre, uključujući i prethodnog ministra obrazovanja koji je govorio o tome.

Hvala.

Mi smo ovde podneli amandman koji kaže da u stvari treba više uložiti u obrazovanje, posebno u ove naučno-obrazovne centre, koji bi trebalo da budu neka vrsta generatora razvoja obrazovanja, gde i nastavnici i učenici mogu kroz dodatne obuke da se usavršavaju, a ne da ulažemo u nešto što je povećanje represije u državi.

Mi vidimo u budžetu da imamo rashode koji se tiču, recimo, EKSPA ili nacionalnog stadiona koji su po petnaestak puta veći nego ovi rashodi koje mi predlažemo. Oni pokazuju šta je prioritet Vlade, gde i na kom mestu stoji obrazovanje u odnosu na korupciju i mogućnost da se zaradi nekakav dodatni novac.

Takođe, vidimo jednu drugu stvar, a to je da za naredne tri godine se planira oko 120 miliona za izgradnju komandnog centra žandarmerije, pa onda nam može postati jasno zašto policija stoji mirno dok, recimo, Bogdanu Radovanoviću razbijaju glavu u Mionici. Taj žal za nasiljem nad ugostiteljskim objektom „Lovac“, koji se ovde iskazuje, je nešto što je licemerno u odnosu na, hajde kažemo, demoliranje glave, a ne demoliranje stakla na ugostiteljskom objektu i prosto prestanite da brinete o našim političkim sudbinama, brinite o vašim. Vi ste ti koji će platiti cenu onoga što radite i onoga što će uskoro biti politička promena u Srbiji.

Tako da manite se toga šta mi radimo, gledajte šta vi radite i prosto vidljiva je ta vaša briga da ostanete i očuvate vlast, ona govori nešto o tome u kom pravcu će se politička dinamika razvijati. Hvala.

Hvala.

Mi smo takođe našim amandmanima hteli da pokažemo koliko je vama stalo do obrazovanja i koliko vam ono nije prioritet. Međutim, izgleda da je vaše obrazovanje ili vaša politika obrazovanja promenila fokus, pa sada umesto onih studenata koji hoće da uče, vi skupljate studente koji hoće da kolju ispred Narodne skupštine.

Juče smo imali slučaj, evo ga, to je taj kvazi student Vladimir Balać, koji se…

Molim vas, pustite me da govorim…

Dobro.

Znači, student koji hoće da kolje poslanice Narodne skupštine. I ne samo to, nego nakon sinoćnih pretnji, on je jutros došao ovde ispred zgrade da sačeka Biljanu Đorđević i da joj onako namigne. Znači, šta, ne treba da se oseća bezbedno i može svakog trenutka da joj uradi ono što on hoće i da je povredi na način na koji hoće?

Vi ste to omogućili, vi ste ovde rekli, rekli ste na konferenciji za štampu da ćete za 48 sati srediti tu situaciju, a imamo situaciju da nam dolaze ljudi koji, i to ponovljeno dolaze. Ne znam da li vam je jasno koliko je to strašno koliko je koleginica Đorđević izložena tom nasilju koje dolazi od nekoga za koga vi kažete da je regularan student u tom smislu. Molim vas da obezbedite i da uklonite ovo naselje koje ovde proizvodi ovoliko nasilja.

Ja ću samo skrenuti pažnju gospođi Brnabić da sam se ja odmah ispravio kada sam upotrebio reč – kvazi student. Rekao sam da je to student koji hoće kolje i da tu prosto nema pravo da to radi.

Zamolio bih vas i mislim da bi bilo dobro da ne pokušavate više da relativizujete svako nasilje koje se događa ovde i da pokušavate da ga izjednačite sa nekim drugim nasiljem.

O tome ko je kada i koliko osuđivao nasilje mogli bi bolje da se informišete. Imate dobru službu. Recimo, vrlo dobro znate da je dekana Patriha Drida iz gužve izvukao pokrajinski poslanik Zeleno-levog fronta. U tom smislu nemojte govoriti da u stvari neko promoviše nasilje.

Ja bih vas molio…

Ja bih vas molio, vi ste ovde kao neko ko je bio direktan svedok u stvari dopustili da neko govori u vaše ime i da laže o tome ko je tražio asistenciju od koga u ovoj sali, a ima tu i pored prethodnog govornika onaj ko je takođe tražio mene da vidi da bi saznao šta se događa, kao što ste me i vi pozvali da priđem da vidite šta se događa.

Ubuduće vas molim da kada neko ovako bezočno i otvoreno laže i kada na neki način pokušava da skuplja jeftine političke poene na ono o čemu ste vi mogli da svedočite, u stvari, intervenišete i da ga opomenete. Hvala.

Hvala.

Poštovani građani, poštovane građanke, verovatno se pitate kakve veze ima budžet sa 56 drugih tačaka dnevnog reda, zakonima, ugovorima i drugim aktima koji se ovde predlažu, pa pretpostavljam da imamo odgovor i za to. Jedan deo tog odgovora smo videli jutros, a to je u stvari da na neki način, ako gledamo širu sliku koja nam je ovde preporučena da je gledamo, predstavljaju u stvari dokaz nečega što bi mogli nazvati slomom ustavnog poretka, nastavkom pljačke javnih dobara. Ono što je dosta važno jeste u stvari to urušavanje i „ćaćizacija“ institucija koja se događa.

To smo mogli videti i u ovoj sali i ispred i možemo videti u predlozima zakona koje ovde imamo na dnevnom redu. Pre toga bih samo rekao nekoliko stvari o onome šta smo videli, u stvari, jutros jer nekoliko poslanike je o tome govorilo.

Videli smo da se jedno šatorsko naselje koje se od marta ove godine do danas dosta proširilo i koje nastanjuju različiti profili ljudi, od kriminalaca do funkcionera SNS, i na neki način pokušavaju da zauzmu što više prostora, pa čak i da uđu u Narodnu skupštinu, da kontrolišu kretanje poslanika, da blokiraju ulaze, da napadaju novinare, da napadaju građane i građanke koji tuda prolaze. Videli smo i da je imalo slučajeva kada su žene uvlačene i maltretirane u to šatorsko naselje.

Ono što je meni pitanje jeste šta to sprečava predsednicu Narodne skupštine, šefa obezbeđenja, generalnog sekretara ove Skupštine da ukloni te ograde, da ukloni te prepreke, iako smo čuli od njih da imaju dobru nameru da to urade.

Ko je taj i koga se oni zaista plaše da bi uklonili ograde, uklonili naselje, uklonili te ljude koji borave tamo, a videli smo jutros da, recimo, šabački kriminalac ćaska sa načelnikom Uprave za javni red i mir. Videli smo predsednika Skupštine opštine Savski venac kako tamo na stepenicama viče na poslanike. Videli smo odbornike sa Zvezdare i videli smo odbornike sa Palilule kako, u stvari, takođe viču i vređaju i napadaju poslanike.

Da li, gospodo, imate veze sa tim ljudima? Da li ti ljudi i njihove veze sa onim kriminalcima koji tamo maskirani borave u stvari imaju veze sa vama i da li vi to možete i dalje da kontrolišete ili je u stvari izmaklo svakoj kontroli?

Onda se to, u stvari, seli u ovu zgradu i seli se i ovu salu i seli se u ove zakone i videli smo i čuli nekoliko pohvala ovde, recimo, o Zakonu o udžbenicima. Ja bih rekao da to jeste klasičan primer „ćacizacije“ obrazovanja u tom smislu da se, u stvari, udžbenici pokušavaju da podele na udžbenike od nacionalnog značaja i na udžbenike koji nisu od nacionalnog značaja. Na primer, matematika, fizika, hemija, biologija, to nije toliko važno za učenike, važni su samo oni sadržaji koji treba da obezbede da vi učenicima na neki način prenosite ono što želite da prenose i da napravite ono što želite da napravite, da budu mali „ćaci“ i mali naprednjaci. E, pa oni to ne žele. Ne žele to ni nastavnici. Ne žele to ni profesori. To je nešto što odmah mogu vam reći da jeste i biće uzaludan pokušaj u tom smislu i da pretpostavljam da vi nećete na vlasti dočekati štampanje takvih udžbenika, a kamoli to da neko predaje po njima.

Ono što bih ja mogao da vam preporučim jeste, u stvari, da na taj spisak dodate, recimo, fizičko vaspitanje ili šah, na primer, koji su takođe predmeti u osnovnim školama, pa da onda, na primer, đaci izučavaju epohalne partije predsednika Vučića sa Vulinom u autobusu ili sa Nebojšom Stefanovićem u zgradi predsedništva i da uče strategije, kao i recimo u fizičkoj kulturi, na primer, da izučavaju košarkaške napade i odbrane koje nam na „Tiktoku“ predsednik savetuje, ili da organizujete kvizove, kakve, recimo, organizuju predsednik stranke i predsednik države, o tome ko je predsednik i ko je trener koga. Hvala.

Hvala.

O tome šta ja predajem i kako se ponašam prema studentima mogu mnoge vaše kolege koje sede po vašim telima u stranci ili po ministarstvima da posvedoče, tako da mi je drago što vi niste bili taj, jer prosto, to što govorite baš nema puno smisla.

Drago mi je što se vratila predsednica Skupštine, jer sam postavio to pitanje, znači, ko je to koga se vi plašite pa ne smete da sklonite ograde koje sprečavaju poslanike da dolaze na posao? Ko je taj zbog koga ne možete da skinete 10 dana šator koji stoji tu na ulazu?

Nisam ja kriv što ovde pored budžeta ima i 57 tačaka dnevnog reda, drugih, i značajan deo svog vremena sam potrošio na Zakon o udžbenicima koji vi hoćete da donesete sada. Mogu govoriti i o budžetu u obrazovanju. Na primer, zašto ste smanjili u odnosu na prošlogodišnji budžet ulaganje u kapitalne investicije i ulaganje u školsku infrastrukturu, kada znamo, recimo, da imamo škole gde padaju plafoni, gde ne mogu da se zatvore prozori, škole koje su bezbednosni rizik po učenike koji idu u škole, a već godinama ne možete da ih završite?

Zašto ne izdvojite pare za naučno-obrazovne centre, nego već pet, šest godina ih prebacujete iz budžet u budžet? Do sada je završen samo jedan od planiranih pet za više od pet godina, ali zato ono što se tiče EKSPO-a ili nacionalnog stadiona ste za godinu i po dana uradili mnogo više. To govori samo o prioritetu vaše Vlade. Vama obrazovanje prosto nije važno.