Hvala.

Znači, ovde smo čuli neke razne naučno-fantastične scenarije o tome na šta će ličiti Srbija i kako izgleda Srbija, šta će se sve dogoditi, šta će biti. Međutim, ovaj zakon, mi smatramo jeste na primer onoga kako funkcioniše SNS, a to je da fasadno usklađuje zakonodavstvo sa evropskim zakonodavstvom, a sa druge strane ostavlja otvorena vrata za zloupotrebe koje su i do sada se događale tako da ovaj zakon jeste nešto što bi bio zakon o bezbednom čuvanju digitalnih informacija, ali bezbednom čuvanju od javnosti, možda boljoj zaštiti od hakera, ali nikako i o čuvanju digitalnih informacija od onih koji ih najviše ugrožavaju.

Znači, u tom smislu bi recimo prvi haker Srbije, recimo Aleksandar Vučić, koji toliko puta ima neovlašćen pristup informacijama i toliko ih zloupotrebljava da se čovek prosto zapita o njegovim veštinama u ovom pogledu ili urednici nekih tabloidnih medija koji takođe poseduju takve informacije, ostali bi u stvari u neku ruku i izvan domena i načina koji čitav zakon štiti informacionu bezbednost u odnosu na informacije koje ima o građanima jeste način koji će staviti pod potpunu kontrolu Vlade sve informacije i na takav način sakriti od građana ono što im odgovara, a sa druge strane će slobodno upotrebljavati informacije koje im idu u prilog. Ja bih sada stao ovde, pa ću nastaviti na sledećem amandmanu.

Hvala.

Mi ovde stalno čujemo neka podsećanja, obaveštavanja koja nemaju baš puno veze sa ovom tačkom dnevnog reda, pa prosto moramo i o tome govoriti. Data centar je nedavno otvoren, ovaj u Beogradu, makar, mi ne znamo kako radi, ali znamo da je predsednik Vučić pretio apsom, kako kaže, onima koji neće skladištiti, kako kaže, svoje informacije u državnom data centru, a ukoliko dođe do incidenata veliko obima.

U tom pogledu još jedan primer toga kako u stvari SNS funkcioniše, a to je da nam stalno govori o onome što će se dešavati u budućnosti – 2027, 2029, 2035. itd, a da u sadašnjosti se događaju neke stvari koje baš i ne idu u prilog i ne potkrepljuju takve tvrdnje. Imali smo obilje incidenata u prethodnom periodu i u isto tako savršenim sistemima koje ste opisivali, ali sada opet popravljate zato što valjda prethodno nisu bili savršeni. Znači, imali smo nikad razjašnjenu aferu sa krađom podataka iz EPS-a. Neki od naših podataka su se našli na dark netu i neki su mogli kupiti podatke o tome šta građani Srbije rade i kako EPS funkcioniše, a građani su onda morali satima da čekaju da plate račun i da sistem plaćanja računa od tada nije do kraja uspostavljen, tako da ćemo tu svetlu budućnost tek ispitivati i tek ćemo raspravljati o njoj.

Hvala.

Zanimljiva rasprava se ovde povela. Znači, možemo videti i ispitati ono što se zove prošle budućnosti, koju ste vi opisivali, do ove koju imamo u veoma bliskoj najavi, a to je recimo da ćemo imati leteće taksije po Beogradu i da ćemo, šta je sledeće u stvari, što ćemo uraditi.

Ali, ovde se radi o nekim stvarima koje su jako važne za građane, znači oni prosto pohranjuju svoje informacije određenim operaterima. Te informacije onda postaju ilegalno dostupne nekim drugim ljudima. Znamo da je to jedan od najvećih biznisa koji trenutno postoji u svetu. Recimo, ako gledate podatke o prihodima velikih kompanija koje ostvaruju u različitim državama, recimo, „Guglu“ nije problem da problem da plati pet miliona evra EU za zloupotrebe nekih podataka, ovde se o tome govori ili sa tim podacima postupa onako bagatelno u smislu to što se dogodilo EPS-u nikom ništa, to što se dogodilo Katastru nikom ništa.

Prosto, ti podaci cure, izlaze. Imali smo i ovde skandal u Skupštini gde se podaci sa skenera, recimo, skupštinskog objavljuju u tabloidima. Znači, prosto ova vlast ne preza i koristi svaku priliku da zloupotrebljava podatke koji bi trebalo da budu deo informacione, Zakona o informacionoj bezbednosti, a videli smo da to neće biti. Hvala.

Hvala.

Ja bih nastavio damo gde smo stali. Znači mi smo ove amandmane sve zajedno podnosili kako bi sprečili neke zloupotrebe i kako bi u stvari ta informaciona bezbednost se odnosila i na građane Srbije, ali je ministar dao dobar šlagvort za nastavak, a to je njegova konstatacija, da ako nešto tu procuri obratite se Zaštitniku za informacije o ličnosti.

Ono što jeste i tu dolazimo do srži problema, a to je ovde ko čuva informacije, ko vam garantuje informacije i ko čuva bezbednost građana Srbije. Znači, imamo zaštitnika koji je ovde podneo Predlog zakona koji bi trebalo u stvari da ga oslobodi obaveza da odgovara svim građanima.

Tako npr. na zaštitu od nuklearnih zračenja i jonizujućih zračenja čuva Maja Gojković kao predsednica Upravnog odbora Agencije, ljudska prava nam čuva čovek koji je vršio mobing u svojoj firmi, znači koji je kršio prava ljudi koji su zaposleni u Agenciji, tako da je i ovaj zakon predvideo u stvari jednu sličnu poziciju koja bi bila još striktnije kontrolisana. Ne bi je birala Skupština, nego bi je birala sama Vlada, a to je direktor kancelarije koja bi trebalo da se formira i koja bi ustvari na neki način kontrolisala ono što su incidenti i zloupotrebe. Nastavićemo. Hvala.

Mislim da se tu slažemo, a to je u stvari ako se odnosi na taj zakon, onda zaista možete da se žalite Povereniku, a ne nekome drugom.

Ono što jeste važno jeste da preko tog sistema SNS i ova vlast čuvaju informacije koje u stvari njima štete i koje mogu da politički nanesu veliku štetu samoj vlasti. To znači da imate na tim mestima ljude koji vam ili neće dati informacije ili neće sprovesti proceduru onako kako treba, a da javnost nema nikakav način da to proveri ili da dođe do takvih informacija.

Tako i ovde imamo neke stvari koje su u zakonu. Prvo, ne znamo kako će se klasifikacija tajnosti odvijati, pa ne možete čak ni znati ko su registrovani operateri. U tom smislu, nikakvu informaciju o tome ne možete dobiti, a da je od takvih dolazilo do curenja informacija i prema medijima i prema prvom hakeru Srbije, Aleksandru Vučiću i nekim drugima. Svedočili smo mnogo puta do sada. Podsetiću samo na jedan od tih slučajeva. Jedan od tih slučajeva je Katarina Petrović, policajka iz Valjeva. Videćemo kako je i na koji način čitava stvar tu regulisana. Hvala vam.

Da, nastaviću tu gde sam stao, a to znači da ste u takvom slučaju imali jedan informaciono-komunikacioni sistem koji je štitio, pristupom tom sistemu se štitila ličnost i delo kuma najvećeg državnog funkcionera i prvog hakera Srbije, a onda kada smo saznali šta se zaista dogodilo na osnovu toga što je neko izneo u javnosti podatke koji su bili u tom sistemu, u stvari dobili smo veliku odmazdu prema onima koji su to uradili.

Znači, ne radi se o tome da su se štitila nečija prava nego oni koji su u stvari ukazivali na interes javnosti u tom pogledu su bili kažnjeni zbog toga što su štitili građane, a oni koji su kršili ta prava i čije informacije i podaci su bili unutra i koji su bili zaštićeni da bi se utajio prekršaj koji je načinjen, su u stvari ostali zaštićeni. U tom smislu, ako mislite da ćemo mi verovati onom budućem direktoru kancelarije koju Vlada bude postavila, da će zaista raditi u interesu javnosti, jeste veoma naivno i verujte da niko u javnosti nema nikakvu dilemu u tom pogledu.

Naš amandman i ova rasprava pokazuju ustvari o čemu se ovde radi, znači da treba još jedan zaštitnik SNS, tajni zloupotreba i svega što rade ovoj državi i način na koji to rade i sada imamo i napade na tužioce i na sve one koji neće da postupaju onako kako bi neki ljudi ovde želeli da postupaju.

Znači, svako ko ne kaže onu verziju istine koju bi vi želeli, u stvari bi trebalo na neki način da bude sklonjen.

Sada imamo tu ideju da se napravi jedna kancelarija koja bi bila potpuno pod kontrolom Vlade, koja bi u stvari onda brinula o informacionoj digitalnoj bezbednosti i građana i svih podataka koje mi ostavljamo.

Tu imamo nešto što vam je možda ovde u ovoj situaciji izmaklo a o čemu smo ovih dana puno raspravljali a to jeste ovaj slučaj o kome vi tvrdite da svi drugi lažu osim instagram naloga. Znači, da li laže lekarski izveštaj da tu ima povreda, da li saopštenje MUP-a koje kaže da je stigao takav lekarski izveštaj i da se u stvari postupalo po njemu? Vama je jedino stalo do toga da kažete da niste vi to, nije policija, a ne znamo da li je još uvek, prosto nemamo dovoljno podataka da tako nešto zaključimo, ali da se zaista dogodilo nešto toj devojci, nešto što je grozno, to nije sporno uopšte i to vas uopšte ne interesuje.

Ono što mene interesuje jeste - kako vi, ljudi, uopšte možete da zaspite kada to tako i na takav način govorite? Hvala.

Hvala.

Evo, smeju se, ali ja bih ovde skrenuo pažnju na ovaj amandman koji je u stvari na neki način menja odnose unutar javnog servisa, znači da sada imamo promenu koja ukoliko se usvoji u stvari će ići na povećana ovlašćenja generalnog direktora i da u stvari na neki način možda priprema teren za novog generalnog direktora ili za čistku i disciplinovanje RTS-a.

Naša intervencija i mi smatramo da to ne treba tako da bude, imamo jedno jako loše iskustvo sa generalnim direktorima RTS-a, oni su često bili važne političke figure. Podsetimo se Mitevića, recimo protiv koga su bile demonstracije 1991. godine, podsetimo se Vučelića itd, i sada isto imamo takođe vrlo česte sporove između Upravnog odbora i generalnog direktora.

Ono što sada Vlada namerava da učini jeste u stvari da glavne poluge upravljanja premesti u ruke generalnog direktora i da na takav način razreši ovu situaciju.

Smatramo da bi tako u stvari došlo lakše kontrole RTS-a i došlo bi do onoga što bi ovih dana bilo već najavljivano kao jedna vrsta odmazde prema radnicima RTS-a i ponovnih čistki o kojima smo svedočili u prošlosti.

Zbog toga smatramo da treba napraviti bolji balans između Upravnog odbora i generalnog direktora i da zbog toga treba usvojiti ovaj amandman. Hvala.

Vidim da niste pročitali ovaj amandman jer bi vam trebalo vremena. Znači, mi prosto ovim amandmanom hoćemo da uđemo u ono što jeste ovde srce tame, a to jesu javne nabavke i da se na neki način one bolje regulišu, posebno kada se tiče medijskih usluga, ako već ovaj zakon ne ulazi u ono što se zove konkurs za medijske sadržaje.

Vrednost ovih medijskih usluga u Srbiji prema proceni BIRN-a u poslednjem izveštaju je negde oko 2,2 milijarde godišnje, znači kada se saberu svi državni akteri koju naručuju takve usluge, a dobitnici takvih usluga jesu u stvari oni mediji koji najčešće krše profesionalne i etičke standarde koji reklamiraju javne funkcionere i vlasti šalju prikrivene i obmanjujuće poruke u tom pogledu.

Tako da smo bez obzira što smo svesni da tu praksu u ovoj kriminalnoj vlasti ne možemo zaustaviti, ipak je potrebno bolje urediti kako bi naknadno mogli da procenimo ko je i kako trošio novac onda kada nam to sve bude dostupno i kako se u stvari taj novac dodeljuje nekakvim medijskim aždajama ili drekavcima čiji je cilj da legitimišu sve one koji progovore bilo šta protiv ove vlasti.

Podsetio bih, recimo, za neke slučajeve čak i RTS ima takve nabavke, npr. on sklapa bez tendera ugovore sa „Novostima“, „Dnevnim telegrafom“, „Alo“, „Informerom“ dok su šampioni u ovom pogledu recimo, Državna lutrija Srbije i EPS i da onda možemo da shvatimo da razumemo zašto, recimo, Dragan Vučićević ili urednik „Dnevnog telegrafa“ ili urednici „Alo“, vlasnici „Politike“ žive toliko dobro. Hvala.

Hvala.

Evo, građani i građanke, ja ću ime svoje poslaničke grupe reći da je nama zaista žao što predsednica Skupštine prima takve poruke i osuđujemo takvo ponašanje onih koji šalju takve poruke, ali bi hteli da skrenemo pažnju na atmosferu koja je u stvari stvara u vezi sa nasiljem prema ženama, u vezi sa pretnjama prema ženama, čak ovakvim pretnjama kao što je pretnja silovanjem.

Ja bih skrenuo na još jedan slučaj koji se dogodio ispred ove Skupštine u prisustvu policije, skupštinskog obezbeđenja, o tome je pisala štampa, ali o tome niko nikada nije reagovao, mada i po službenoj dužnosti policija je morala da reaguje, a to je da je jedno zaštićeno lice koje se ovde često sa megafonom pojavljuje ispred zgrade Skupštine, a čest je i gost na balkonu ove sale, sa određenim natpisima koji su usmereni ka opoziciji. Inače, osoba osuđena za silovanje. Našoj poslanici više puta glasno u prisustvu policije i obezbeđenja, pretio silovanjem.

To je nešto što je izazvalo opravdan revolt kod svih osim kod obezbeđenja, policije i nadležnih u Skupštini. Zbog toga bi svi zajedno, ali posebno oni koji imaju najveću odgovornost, a to je vlast, morali da se zapitamo kakav se to sistem gradi u kome žene nisu dovoljno zaštićene, u kome žene ne prijavljuju nasilje i da li ćemo biranjem ove Vlade rešiti taj problem.

Mislim da bi o tome trebalo da vodimo računa i smatram da je dosta skandalozno da za prethodnih 13 godina ova Vlada nikada nije povela ozbiljnu raspravu o tome, ali je vodila raspravu o rodno senzitivnom jeziku i ukidanju rodno senzitivnog jezika. To ostaje za neku buduću Vladu, ne ovu koja sedi ispred nas, nego verovatno neku koja će biti izabrana jednom, ako budemo imali slobodne i poštene izbore za koje sam siguran da ih ova vlast nikada neće organizovati kao takve. Svi dobro znamo da donedavni predsednik vaše stranke, a predsednik ove države, nikada nije pobedio na izborima koje on nije organizovao. To je nešto što je deo poznate anegdote još iz pregovora sa Staljinom i Čerčilom.

Da se vratimo na ovo što smo čuli ovde u Skupštini, o čemu pričamo. Ovde imamo dirljivu brigu s druge strane sa one strane stola, ja bih rekao tužne strane ove sale, šta opozicija treba da radi i koliko je opozicija omiljena među građanima ili među studentima. Ja bih vas pitao za jednu drugu stvar, a to je – da li ustvari možete da proverite svoju popularnost tako što prošetate neograđenim ulicama, sednete na neko slučajno mesto, popijete kafu ili popijete piće sa nepoznatim ljudima? Da li vam je draže da vas tapšu, skandiraju, kliču vam ljudi koje ste platili da to rade ili vam je možda punije srce kada to rade vaši sugrađani ili ljudi koji vas iskreno podržavaju? Plašim se da za sada imate samo ovaj prvi slučaj.

Na ovom zasedanju smo čuli i zašto ova strana ne želi da glasa za Vladu. Ono što ne znamo i zašto još uvek nismo dobili odgovore jeste – zašto ova strana hoće? Videli smo nekakav papir, ali videli smo i različita mišljenja o tome zašto je ova Vlada dobra. Da li je to zato što želite da se studenti tretiraju kao teroristi, deo terorističkih ćelija i da ih policija privodi hapsi? Da li je zato što želite da država uhapsi rektora, dekane, profesore ili možda i više od toga, da ih zatvara u psihijatrijske ustanove, jer kandidat za ministra prosvete je u jednom svom obraćanju rekao da 2.200 profesora koji su deo grupe pobunjeni univerzitet nisu obrazovni ni politički problem nego psihijatrijsko policijski problem.

Da li zato i to smo čuli, želite da uništite ove univerzitete i napravite nove, lepše i starije kao da godine 1808, 1838. ili 1905. ne znače ništa, a to su sve datumi koji su veoma značajni za istoriju visokog obrazovanja u Srbiji i niko do sada osim u vreme Drugog svetskog rata nije uspeo da zatvori univerzitet?

Da li zato što se radujete tome da nastavnici u školama dobijaju otkaze ili suspenzije ili se radujete tome što se ne zna koliko časova se drži u školama, za koliko učenika samo da bi se nekako završila školska godina, da li vam je drago što profesori ne primaju plate i što onda, a čuli smo da mogu da doprinesu vašem blagostanju i možete da platite više skupova kao što je bio ovaj pre nekoliko dana ili više kampova kakav je ovaj preko puta Skupštine? Da li zato da bi gospodin Nenad Stefanović dizao one fantastične političke optužnice prema kojima bi polovina građana i građanki Srbije trebalo da završi u zatvorima, da nas „Informer“ ili „Pink“ bezbrižno lažu, manipulišu, targetiraju, a često i dižu optužnice, da objavljuju da je pad nadstrešnice ishod terorističkog napada vibracionim talasima, valjda zvučni top nije opalio u ulici Kralja Milana u Beogradu, nego na Železničkog stanici u Novom Sadu ili je to možda zato što ste taoci partijske oligarhije i što ne možete drugačije, ali da li zaista želite da podnesete odgovornost za ono što će ova Vlada uraditi ili za ono što je rekla da namerava da uradi, makar u izjavama nekih od ministara? Hvala.

Da li mogu da počnem, ako možete da utišate ove sa druge strane, jer oni očigledno i ne žele da slušaju ništa nego da pričaju ovakve pričice kakve smo do sada slušali.

Ono što hoću da kažem jeste da mi ovde raspravljamo o zakonu koji ima realno samo jednu posledicu i nije čudno što vam mi svi ovde govorimo o Projektu „Jadar“, iskopavanju litijuma i što govorimo o Rio Tintu.

Realno ovde su vam rekli da neće biti drugih rudnika, da su dalja istraživanja već obustavljena i zašto onda se mi protivimo u stvari projektu „Jadar“. Zato što ovde nismo dobili odgovore na neka ključna pitanja koja se tiču rizika, koji su povezani sa ovim projektom.

Kad smo kod toga, zamolio bih ministarku i nadam se da će se ona izviniti profesoru Stevanoviću koga je prekjuče onako besramno pokušala da diskredituje, a kasnije i zloupotrebila izvlačeći jedan citat iz onoga što je on rekao, a koji ubedljivo pokazuje u stvari kakvi su rizici po vodu, vodne izvore, vodne resurse u opšte.

Šta nam umesto toga vlast govori ovde. Govori nam da sačekamo da se izradi studija, u međuvremenu nam čitaju delove nacrta studije kao da je to gotova istina. Kažu nam da će eksperti ili da eksperti treba da imaju poslednju reč, a ovde nam pljuju neke ugledne ljude, ugledne eksperte koji su rekli već ono što misle o ovom projektu i sprečavaju, recimo, neke fakultete da se izjasne o tome šta misle o projektu „Jadar“.

Takođe nam govore da su sigurni da ekonomija i ekologija mogu zajedno u 21. veku i da sve što mi treba da uradimo jeste da sačekamo da se sav ovaj posao završi.

Gospodo, mi ne možemo da čekamo, jer očigledno, ono što vi radite ovde jeste plan da u stvari, naredna 22 meseca mi čekamo studiju, a kao što je već više puta najavljeno da se godinu dana posle toga već otvori rudnik. Taj trik vam prosto, neće proći, ne možemo, ili nećete uspeti da ovde prevedete celu Srbiju žednu preko vode. Reč je o nečemu o čemu je predsednica Vlade već govorila, bivša predsednica Vlade, izvinjavam se, i stalno napominje a to je reč, odgovornost.

O kakvoj odgovornosti govorimo kada imamo dva ključna aktera, ili možda jednog ovde, a to je vlast u Srbiji s jedne strane i Rio Tinto, sa druge strane, koji su toliko puta pokušavali da manipulišu ovim problemima koji su jednom prekidali projekat, pa ga ponovo otvarali, ponovo hoće da ga otvore, samo da još malo sačekamo. Ili, ako pogledate ili ako ukucate samo slučajeve koje je Rio Tinto imao u poslednje vreme, sada, ili nedavno su im se u maju mesecu tri lokomotive sa autonomnim vozovima koji prenose rudu sudarila, izašla avan šina. Takođe, smo imali i moj omiljeni slučaj da su u Australiji zagubili kapsulu sa radioaktivnim cezijumom, da zagubili, i njihovo saopštenje u potrazi za kapsulom koja je izgubljena na prugama Australije.

Zato mi ne verujemo da sa ovom vlašću i sa ovim akterima ekonomija i ekologija, ili nauka i ekologija, idu zajedno i ZLF veruje i u zaštitu životne sredine i veruje u zelenu tranziciju, ali veruje da treba zaštiti obične ljude od ovakve vlasti i od Rio Tinta. Hvala.

Ja samo hoću da kažem dve stvari. Jedna je da naša poslanička grupa, Zeleno-levi front, više neće učestovati u ovoj farsi i obrazlagati amandmane, a o tome koliko je ko odugovlačio i trošio vreme, najbolje svedoče podaci sa e-parlamenta, da samo po amandmanima su predlagači govorili mnogo više od predlagača amandmana, predlagači zakona.

Kada se uzme i poslanička grupa SNS, koja je to branila, ispada da skoro duplo više vremena su potrošili zajedno predlagači zakona i poslanička grupa koja je branila zakon, nego što su predlagači amandmana.

Hvala.

Ne, rekao sam da nećemo dalje obrazlagati amandmane.

Predsedavajuća ja ću, ako prođe vreme, koristiti vreme poslaničke grupe.

Drago mi je što smo u ovoj raspravi čuli da će vladajuća većina odbaciti projekat Jadar, tako da ne moramo da brinemo o tome, ali da se vratimo onim tekućim brigama.

Mi ovde često upozoravamo koliko su mala ulaganja u obrazovanje u Srbiji i koliko naša država u odnosu na uporedne države, čak i regionu, izdvaja manje sredstava u odnosu na BDP. To nije jedini problem. Problem je kako se troši ono što se izdvaja. Kako se ovde troši novac i mi smo podneli amandman da se u stvari to kapitalno investiranje u dualno obrazovanje zameni investiranjem koje ide preko Ministarstva prosvete, a ne preko Kancelarije za dualno obrazovanje, jer znamo da se ta ogromna sredstva odlivaju preko Kancelarije za dualno obrazovanje koja je direktno kancelarija Vlade i ne deluje u okviru Ministarstva prosvete.

Osim toga, tu imamo da nam jedan deo učenika obrazuju strane kompanije i drugi neki privredni akteri, tj. utiču na to kako će izgledati program, jer prošle godine smo na poslednjoj sednici bez ikakve rasprave doneli one izmene Zakona o dualnom obrazovanju koje u stvari predviđaju da vi možete i do četiri dana nedeljno provoditi u kompaniji, odnosno u centrima za dualno obrazovanje, a jedan dan u školi.

To kako se troši taj novac ja ću vam ilustrovati jednim primerom. Ako pogledate ovaj budžet Kancelarije za dualno obrazovanje, tamo ćete videti npr. skoro 600.000 evra za promociju dualnog obrazovanja. Kada malo bolje pogledate šta je to, recimo, slavna organizacija za edukaciju i razvoj omladine Beograda – CEROB, recimo, na svom fejsbuk nalogu kaže da je 2022. i 2023. godine učestvovala u promociji dualnog obrazovanja zajedno sa Kancelarijom, a svi znamo, recimo, da je to bio jedan regrutni centar SNS koji je u stvari učestvovao u onome što se zove krađa izbora i učestvovao je u organizaciji kol-centara, kršio je zakone. Videli smo na fotografijama kako se deli keš, novac koji rade u kol-centru i koji skupljaju tzv. sigurne glasove.

Šta se dalje dogodilo? Vi ste tadašnjeg generalnog sekretara tog centra nagradili. Nagradili ste ga tako što je danas član Upravnog odbora tzv. Zavoda za unapređenje vaspitanja i obrazovanja i to je čovek koji će nam u stvari onda, na neki način odobravati programe i planove zavoda.

Zaista vas molim da to ne radite obrazovanju, nemojte da crpite novac iz obrazovanja na ovakav način i nemojte da radite to preko Kancelarije, odnosno preko Generalnog sekretarijata. Nadam se da nećete i sa obrazovanjem uraditi ono što ste uradili Fudbalskom klubu Partizan preko, takođe, tog Generalnog sekretarijata, odnosno kumića koji upravlja klubom. Hvala.

Ja ću koristiti vreme ovlašćenog predstavnika i hteo bih prosto da kažem nekoliko reči o ovome što smo ovde čuli sada. Ne znam gde su recimo, ministarka ili šef poslaničke grupe SNS čuli ove informacije o tome šta se dešava u Šapcu ili Aranđelovcu, pošto sam ja sada gledao i sajt RTS gde nema nikakvih informacija o tome.

Tako da, očigledno ne gledaju baš RTS da bi saznali o onome šta se zaista zbiva. Nema ni informacija o dokumentu o kome ministarka govori, a to je ovo saopštenje rudarskih institucija koje se bave rudarstvom, ali ih ima na nekim drugim mestima i zanimljivo je da se tamo ništa ne kaže o stvarima koje se tiču Rio Tinta, nego se u stvari apeluju da se zaustavi uticaj političkih borbi na struku.

Političke borbe na struku u tom smislu nisi samo političke borbe koje vodi opozicija. Uticaj koji ima na institucije nema opozicija, već u stvari preko ljudi koji tu rade, uglavnom oni koji su predstavnici vlasti.

Tako da bi onda bilo dobro da poslušate preporuku i saopštenje i da zaštite rudarsku struku na način na koji oni savetuju, ali i da zaštitite rudarstvo recimo kao što ovde svesrdno govorite.

Podsetiću vas, naša prva inicijativa u ovom Skupštini kada smo se pojavili bila je komisija koja bi ispitala pogibiju rudara u rudniku Soko. To se nikada nije dogodilo. Dogodilo se to da je tužilaštvo reklo da niko nije kriv za smrt tih rudara. Ti sporovi će sada, verovatno, završiti pred Evropskim sudom za ljudska prava, ali i dalje vam to ne smeta da se busate u prsa da ste vi ti koji štitite rudarstvo, struku, rudarenje, samo zato da bi u stvari doveli jednu kompaniju koja ovde treba da eksploatiše litijum.

Nemojte mešati borbu protiv projekata „Jadar“ sa nečim što je rudarenje uopšte.

Sada kada govorimo o tome, a to bi valjda trebalo da pričamo i na RTS-u, ali vidimo da od svega toga tu nema, zaista bi trebalo da pričamo kvalifikovano, kako nam ova udruženja govore, ali očigledno tamo ne možemo čuti neke stvari, niti možemo saznati uopšte o tome koliki su zaista rizici, da li se sve to isplati, kakve su garancije da se ti rizici neće ostvariti i ono što je još važnije, ko daje garancije.

Znači, u tom pogledu zaista svi akteri koji su upleteni u to i koji se busaju da su oni garanti iza toga nemaju baš nekakav veliki kredibilitet, i kao što je ovde već rečeno, ne mogu ljudi verovati, ne mogu ljudi imati poverenja, ako su već pre tri godine čuli da ovog projekta neće biti i da će on biti zaustavljen, a sada imamo situaciju da se on nastavlja i to da se nastavlja uz nekakve potpise i uz nejasnu dokumentaciju.

Ovde se mnogo govorilo recimo o tome šta je govorio profesor Ristić i govorilo se veoma ružno o tome, ali i mnogo akademika.

Da li je recimo ono što govori akademik Šolaja isto tako nešto u šta ne treba da verujemo ili recimo Aleksandar Popović nešto što govore nestručni ljudi i nešto što ne zahteva kvalifikovan odgovor, a ne ovakav kakav nam daje ovde ministarka recimo za zaštitu životne sredine koja kaže – pa mi sada nemamo činjenice?

Siniša Mali je otvorio…