Hvala.

Možda ima još neki Đorđe Pavićević, pa možete da proverite da li sam se adekvatno javio.

S obzirom da je identifikacija jako teška, moraću malo vremena da potrošim da odgovorim na već nekoliko puta upućene masne laži višedecenijskog poslanika u ovoj sali, koji već više od 20 godina sedi tu i na neki način troši novac ovih građana, a to je da…

Opomenite me. Recimo, dopuštate da govori neistine, ne date mi da odgovorim a onda sada mene prozivate i to je praksa koju vi ovde koristite. Čuli smo ovde da opozicija ne da da se raspišu izbori i to je nešto što je paradoks koji možemo da čujemo od vas, kao što je bio i paradoks da sam ja kao prodekan zabranio nekakvu tribinu. Jednom u životu sam bio prodekan i to za postdiplomske studije i nisam imao nikakve veze sa tribinama na fakultetu u tom smislu, čak nisam ni znao koje se kada održavaju, ponekad jesam, ponekad nisam.

Kao što ste prethodno ovde optužili koleginicu Biljanu Đorđević i mene da imamo različite kriterijume ocenjivanja u odnosu na političku pripadnost, a sami kući znate da to nije tačno i to ste se i sami pohvalili tom činjenicom. Znači, jedno možete da pričate u sali, drugo možete da pričate van sale.

Ali, ono što je važno, jeste u stvari da mi ovde vidimo koliko možemo shvatiti ozbiljno taj evropski put i koliko je ovo samo jedno umivanje i šminkanje SNS prema Evropi, jer kako možete da shvatite ozbiljno nešto ili donošenje zakona za koji predsednik kaže da se zove zakon o trgovini robljem. Ako pogledate, trgovina robljem je u Srbiji ukinuta pre skoro 200 godina, nema punih 200 godina, ali predsednik i dalje to tako naziva.

Imamo različite priče, različite propise, ali zato nećemo da razgovaramo o tome šta radi Vlada, nećemo da razgovaramo o odgovornosti ministara što su radili, a rade svašta, na primer. Jedni se bave falsifikovanjem i činjenjem krivičnih dela, drugi aminuju pravo na nasilje, čak i pravo na ubistvo onih koji protestuju, poput ministra informisanja a imamo i one koji rasparčavaju univerzitete po Srbiji, isto tako na nezakonit način. Recimo, imamo ministra, to je nešto što je takođe paradoks i čega treba da se prisetite, koji je jedini ministar koji poziva na bojkot jedne od najstarijih državnih institucija u Srbiji, a institucija koja je starija od moderne države Srbije a to je Beogradski univerzitet, a da onda, u stvari, imate priču o evropskom putu i o izborima.

Videli smo juče na Medicinskom fakultetu da onda kada vam se ne sviđaju rezultati, vi ćete dodati listiće. Ne želite nikakvu kontrolu. Ja sam juče govorio o tome, govorio sam da je taj zakon potrebno promeniti, jer čitav izborni proces na fakultetima od početka do kraja jeste u rukama onih koji vode studentski parlament, pa onda nije čudno što se pojave tri vrste listića u biračkim kutijama.

Toliko od mene. Mislim da bi građani trebalo da znaju da sve ovo što slušaju od predstavnika SNS jeste u stvari jedno umivanje, jedan pokušaj šminkanja.

Hvala.

Ja bih samo napomenuo da smo mi ovaj predlog predali pre više od dve godine, znači pre ovoga što se događalo na univerzitetu u prethodnih godinu i nešto dana. On pokazuje na koji način i šta se događa na univerzitetu i na koji način vlast želi da uspostavi kontrolu univerziteta.

Zakon o studentskom organizovanju donet je 2021. godine u onoj slavnoj jednostranačkoj skupštini koja je ovde, nisam siguran da li su u to vreme još uvek bila ona zaštitna stakla koja su štitila od širenja korona virusa, ali je donet sa veoma lošim namerama i donet je kao veoma loš tekst, delovi teksta su čak veoma nepismeni u tom smislu. Pisan je sa namerom da se spreči slobodno studentsko organizovanje. Pisan je sa namerom da se uvedu takvi uslovi za registrovanje studentskih organizacija koje malo organizacija može zadovoljiti, a i one koje zadovolje moraju da prođu kroz rešeto famozne komisije koja je odbijala da registruje bilo koje druge organizacije osim onih koje su povezane sa SNS. Pisan je i sa namerom da vlast kontroliše studentsko telo preko tzv. legitimnih predstavnika koji baš i nemaju puno uporišta ni u studentskom telu, ni među studentima. Recimo, nedavno smo na odboru videli predsednicu SKONUS-a koja studira već 11 godina, koja fakultet, verovatno, duže vreme nije videla, ali je govorila u ime studenata. Pisan je da se utiče na izbore na fakultetima tj. da se preko predstavnika studenata u nastavno-naučnom veću i u savetima utuče na to kako će se i ko će upravljati fakultetima na veoma neprincipijelan način.

Zbog toga je vreme da se ovaj zakon prosto zameni zakonom koji će eliminisati sve ove slabosti i konačno otkloniti ono što jeste bio veliki problem na univerzitetu, a to je deo studentskih organizacija koje su bile produžena ruka vlasti, a koje su zbog beneficija koje su imale na drugim mestima sprovodile politiku SNS. Podsetimo se slučaja CEROB, znači slučaja kupovine glasova u kome su ti studenti, koji su sedeli u predstavničkim telima, učestvovali u kupovini glasova za SNS. Hvala.

Zeleno-levi front već duže vreme kritikuje ovaj zakon i uopšte koncept dualnog obrazovanja koji za nas predstavlja jedno, ajde da kažemo, grborođeno mezimče predsednika Republike Srbije, Aleksandra Vučića, koji je kao predsednik Vlade iz vedra neba 2015. godina na kopaoničkom Biznis forumu najavio da uskoro dolazi potpredsednik švajcarske Vlade kako bi nas naučio o sistemu obrazovanja – Znam da se to mnogima neće svideti.

11/2 MV/MT

Ta iznenadna najava uvođenja koncepta dualnog obrazovanja bila je praćenja i ostavkom ministra Verbića, kasnije donošenjem zakona 2017. godine i 2020. godine kada je uvedeno u sistem visokog obrazovanja i nedavnim izmenama i dopunama, kada se dodatno, u stvari, izašlo u susret interesima kompanija. Sve to u skladu sa savetima i sa teorijom. Na kraju postoje tekstovi u kojima to piše Ursule Renold, koja je švajcarska profesorka i savetnica za stručno i dualno obrazovanje Vlade Republike Srbije, koja to stavlja u takozvanu zatvorenikovu dilemu, jer kaže – kompanije moraju da brinu o krivolovu, odnosno o tome da druge kompanije mogu preuzeti jednom iškolovane učenike, čime se smanjuje isplativost ulaganja i zbog čega su manje zainteresovane za dualno obrazovanje. Zbog toga država mora da obezbedi kompanijama da zaradu na konceptu dualnog obrazovanja…

Neću čitati ovo dalje, nemam vremena prosto za to, ali ono što država ne bi trebalo da radi sa obrazovanjem – ne bi trebalo da organizuje lov i sprečava krivolov na petnaestogodišnjake od strane velikih i manjih kompanija koje angažuje za takvo obrazovanje, uz nadoknade i rad koji ide i do četiri radna dana u nedelji. Znači, može u nekim slučajevima četiri dana u fabrici, jedan dan u školi. I sve to sa učenicima od 15 godina koji ne mogu dalje nastaviti svoje obrazovanje, osim pod uslovima koji su potpuno nerealni u Srbiji, ali i bilo gde.

Znači, ono što jeste važno naglasiti jeste da ovo nije ukidanje stručnog obrazovanja. Stručno obrazovanje je važno. Mislim da je u stvari dualno obrazovanje prepreka za unapređivanje stručnog obrazovanja koje se sve više u stvari traži u celom svetu, a to su one najave da će nam nedostajati vodoinstalateri, električari i razni drugi zanati koji neće raditi na nebezbednim gradilištima ili samo na određenim tipovima mašina koje će sutra zameniti veštačka inteligencija, nego će moći u stvari da rade posao za sve građane. Hvala.

Hvala.

Ovde smo čuli razne stvari u sali, ali meni se čini da rasprava o ovom izveštaju pokazuje da u stvari ono što smo do sada dostigli za sada nazadujemo u ovom smislu i čitava ova priča o Tužilaštvu koju sve vreme ovde slušamo u stvari može da referiše na jedan deo izveštaja, recimo, koji kaže da treba ojačati ovlašćenja Tužilaštva za organizovani kriminal. Ukoliko sada hoćete da nam kažete da ćete ubrzati put u Evropsku uniju, a govorite ovde sve suprotno tome što piše, to je nešto što nije baš preterano kredibilna opcija.

Ovde su nas, takođe, pozvali da čitamo taj izveštaj. Ja bih, naravno, da imamo vremena, vrlo rado podelio neke delove izveštaja sa javnošću. Ali, recimo, meni se čini da prosto delovi ovog izveštaja pokazuju da i na onim mestima gde smo bili dobri, ona poglavlja koja su odmah zatvorena, nauka i obrazovanje, da smo na najboljem putu da se ponovo otvore. Jer, imate u izveštaju više mesta gde se pominju profesori i direktori škola koji su smenjivani, kojima nisu produžavani ugovori i da to izaziva zabrinutost i u pogledu kvaliteta nastave i u pogledu kvaliteta obrazovanja uopšte.

Pominje se, takođe, i to da država Srbija jeste jedna od država koja u Evropi izdvaja najmanje za obrazovanje, a to je sramnih 3,2% bruto nacionalnog dohotka. Evropski prosek je 4,6%, ali to je prosek. U tom smislu, čak države koje bi išle u reformu u ovom smislu morale bi da imaju 5,5% npr. najmanje, a mi u stvari smanjujemo ono što jeste udeo u obrazovanju u odnosu na bruto nacionalni dohodak.

Imamo još tu nekoliko stvari. Pominje se i Zakon o udžbenicima, koga ste tako svesrdno hvalili prošli put, a da u izveštaju stoji da to izaziva rizike kako u pogledu kvaliteta udžbenika, znači u pogledu toga da li je Zavod za udžbenike sposoban da proizvede kvalitetne udžbenike, i posebno rizik od politizacije koji se naglašava. Znači, rizik od uticaja koji može da se ostvari na to kako će udžbenici izgledati.

Takođe, recimo, Nacionalno akreditaciono telo koje smo ovde imali kao temu zbog ostavke ili smene članova upravnog odbora, koji u ovom trenutku i ne funkcioniše i koji vodi čovek koji je optužen u nikad završenom meritumu procesa da je plagirao, odnosno preveo jedan udžbenik, je uspelo da ispadne iz Evropske agencije za kontrolu kvaliteta.

Tako da, i ono što je 2014. godine bilo dobro, kada smo privremeno zatvorili ova poglavlja, sada je na putu da postane loše i da nestane iz onih poglavlja koja smatramo završenim. Znači, i obrazovanje i nauka su ispunjavale evropske standarde 2014. godine, ali danas imamo sve više zamerki i pretpostavljam da ćemo u budućnosti imati još više. Tako da, i u tim i u svim oblastima nazadujemo. Hvala vam.

28/1 MZ/CG 15.35-15.45

Hvala. Jel vreme?

Završio sam, dovoljno je.

Ja bih isto rekao da je ovaj zakon nepopravljiv, ali da neke sramotne formulacije ovde bi trebalo ukloniti, poput ove da predmeti od nacionalnog značaj službe da uvećaju stabilnost i otpornost na strane uticaje koji su potrebni u osnovnom obrazovanju, ali čuli smo ministra neki dan da nisu potrebni, čak su poželjni u visokom obrazovanju u tom smislu, kao i ova da obrazovanje služi kao stub nacionalne bezbednosti, pa bih možda pitao da li će onda za obrazovanje ili sadržaj ovog dela predmeta, to je osam predmeta u pitanju, biti zadužen vrhovni komandant ili Ministarstvo odbrane, kao što je za 20.000 učenika već zadužen Generalni sekretarijat Vlade, odnosno Kancelarija za dualno obrazovanje, a da Ministarstvo prosvete nema baš puno veze sa tim procesom ili ima mnogo manje, recimo, nego Privredna komora.

Kada govoriti o politizaciji, samo se setimo kako je došlo do ovog zakona, a u jeku rasprave o filmu „Dara iz Jasenovca“ 2020. godine predsednik države, a sada vi hoćete da kažete vrhovni komandant, je izneo ovu ideju. Aleksandar Vulin je razradio, a vi ste u stvari, Vlada i ova većina, požurili da volju vođe pretvorite u zakon. Ako to nije politizacija obrazovanja, ja onda ne znam šta je. Možda ste malo zakasnili, jer je on tada rekao da će to biti gotovo do 2021. i da će početi da se primenjuje 2022. godine. Tada ste u međuvremenu uveli ove nacionalne čitanke. Prosto, ovakve formulacije i ovakve intencije spadaju u neke druge režime i nadamo se da Srbija neće otići tim pravcem, mada je čekirala mnogo karakteristika takvih režima. Hvala.

Hvala na toj časti.

Očigledno ovde ulazimo u neku raspravu koja bi trebalo i da se vodi. Ministar kaže šta su intencije zakona mimo teksta zakona. To je ono što je ovde važno, mi to ne vidimo u tekstu, a mogli ste da pogledate sadržaj amandmana, a sadržaj amandmana uopšte ne izbacuje delove o identitetu i delove o tome da obrazovanje bi trebalo da ima veze sa identitetom.

Što se tiče tog pomalo spolja usađivanja patriotske vrline kroz sistem obrazovanja i sami znate da takva praksa ima dva lica. Jedno može biti veoma pozitivno, a to je ono republikansko, a može eskalirati i u drugom pravcu, a to smo videli recimo u periodima nacizma ili nekih drugih veoma zlih režima koji su se takođe pozivali na patriotizam i bila su im puna usta države i puna usta zaštite identiteta i odbrane države.

Zato se prosto dogovorite šta je sadržaj toga, da li je ono što piše ili ono što vi mislite da piše, kao i toga šta će biti sadržaj i kakve će biti izmene tih predmeta. Vi kažete, vi ne želite da to radite, a malo pre kažete, mi želimo da to bude jedinstven sadržaj. Da li je to jedinstven sadržaj o kome govore predsednik i vrhovni komandant obrazovanja Aleksandar Vučić, ili je to jedinstven sadržaj o kome govori tadašnji ministar Aleksandar Vulin, ili je to jedinstven sadržaj o kome govori Milenko Jovanov, ili je to jedinstveni sadržaj o kome ZUOV nešto govori, a videli smo da je ZUOV imao veoma lošu praksu kada je bilo reč, recimo o izmenama udžbenika iz biologije i u vezi sa rodnom ravnopravnošću.

Mi smo ovde da ukažemo na jednu stvar a to je da u ovom zakonu postoje vidljive intencije koje se vide i u ovom članu, a to je jedna da ova vlast ima nameru da kontroliše sadržaj, ali i da kontroliše resurse, koji se upotrebljavaju ovde.

Znači, ovde imamo osam predmeta, imamo više od 40 udžbenika koji su u pitanju i tu se pominje onda da će to raditi javni izdavač i to je neka dosta čudna reč, ja bih možda Vladi predložio da okrene taj mehanizam zaštite i otpornosti od stranog uticaja.

Znači kada se to prevodi direktno sa stranog jezika, i stavlja u zakon. Mi smo koristili ranije izraz državni, a možda sada ne može on da se koristi zbog novih zakona, ali to je sasvim druga priča u ovom smislu. Onda to dajemo izdavaču koji ima direktora koji je u vd stanju, koji za tri godine nije uspeo da izda više od dve nacionalne čitanke, sa resursima, kojima ne znamo koliko su, jer znamo za 2024. godinu, ne znamo još za 2025. godinu. Videli smo da su planirana oko milion evra za sledeću godinu, ali to ne znači da su to jedini resursi koje će dobiti.

Ta vrsta jasne politizacije, jeste ono što se vidi, i ako kažete ministre da vi nigde ne vidite takve intencije, pa slušate li valjda predsednika, slušate li druge ministre, uključujući i prethodnog ministra obrazovanja koji je govorio o tome.

Hvala.

Mi smo ovde podneli amandman koji kaže da u stvari treba više uložiti u obrazovanje, posebno u ove naučno-obrazovne centre, koji bi trebalo da budu neka vrsta generatora razvoja obrazovanja, gde i nastavnici i učenici mogu kroz dodatne obuke da se usavršavaju, a ne da ulažemo u nešto što je povećanje represije u državi.

Mi vidimo u budžetu da imamo rashode koji se tiču, recimo, EKSPA ili nacionalnog stadiona koji su po petnaestak puta veći nego ovi rashodi koje mi predlažemo. Oni pokazuju šta je prioritet Vlade, gde i na kom mestu stoji obrazovanje u odnosu na korupciju i mogućnost da se zaradi nekakav dodatni novac.

Takođe, vidimo jednu drugu stvar, a to je da za naredne tri godine se planira oko 120 miliona za izgradnju komandnog centra žandarmerije, pa onda nam može postati jasno zašto policija stoji mirno dok, recimo, Bogdanu Radovanoviću razbijaju glavu u Mionici. Taj žal za nasiljem nad ugostiteljskim objektom „Lovac“, koji se ovde iskazuje, je nešto što je licemerno u odnosu na, hajde kažemo, demoliranje glave, a ne demoliranje stakla na ugostiteljskom objektu i prosto prestanite da brinete o našim političkim sudbinama, brinite o vašim. Vi ste ti koji će platiti cenu onoga što radite i onoga što će uskoro biti politička promena u Srbiji.

Tako da manite se toga šta mi radimo, gledajte šta vi radite i prosto vidljiva je ta vaša briga da ostanete i očuvate vlast, ona govori nešto o tome u kom pravcu će se politička dinamika razvijati. Hvala.

Hvala.

Mi smo takođe našim amandmanima hteli da pokažemo koliko je vama stalo do obrazovanja i koliko vam ono nije prioritet. Međutim, izgleda da je vaše obrazovanje ili vaša politika obrazovanja promenila fokus, pa sada umesto onih studenata koji hoće da uče, vi skupljate studente koji hoće da kolju ispred Narodne skupštine.

Juče smo imali slučaj, evo ga, to je taj kvazi student Vladimir Balać, koji se…

Molim vas, pustite me da govorim…

Dobro.

Znači, student koji hoće da kolje poslanice Narodne skupštine. I ne samo to, nego nakon sinoćnih pretnji, on je jutros došao ovde ispred zgrade da sačeka Biljanu Đorđević i da joj onako namigne. Znači, šta, ne treba da se oseća bezbedno i može svakog trenutka da joj uradi ono što on hoće i da je povredi na način na koji hoće?

Vi ste to omogućili, vi ste ovde rekli, rekli ste na konferenciji za štampu da ćete za 48 sati srediti tu situaciju, a imamo situaciju da nam dolaze ljudi koji, i to ponovljeno dolaze. Ne znam da li vam je jasno koliko je to strašno koliko je koleginica Đorđević izložena tom nasilju koje dolazi od nekoga za koga vi kažete da je regularan student u tom smislu. Molim vas da obezbedite i da uklonite ovo naselje koje ovde proizvodi ovoliko nasilja.