…preduzela korake da on bude isporučen pravdi u Srbiji. Hvala.

Dobro jutro svima.

Ja bih imao nekoliko pitanja za predsednika Skupštine, ali i za ministra policije i za predsednika države.

Juče smo nakon sednice prisustvovali demonstraciji delovanja moćne SNS mašinerije. Naime, za one koji nisu to ispratili, a verujem da dobar deo ove sale nema SBB mrežu i ne gleda ove omražene televizije.

Bivši poslanik i partijski aktivista juče je ispred ove zgrade, ispred zgrade Skupštine odmah nakon sednice napao narodnog poslanika Radomira Lazovića. Pri tome je iz nekakve bele torbice koju je nosio zasuo ga nekakvim papirima. Na sreću, ispostavilo se da su to neke falsifikovane novčanice. Pri tome ga je vređao, unosio mu se u lice, gurao ga, vikao na njega i štitio, lik, delo i imovinu Aleksandra Vučića i deteta Danila kako on kaže.

Čitav incident je trajao sedam, osam minuta, nije bio ni malo prijatan. Razlog je bio dosta bizaran. Naime, kolega Lazović je tokom sednice pročitao nešto što je ovaj bivši poslanik napisao. Znači, on je sam to napisao. Poslanik Lazović je to pročitao. Nakon toga mu je dodatno uputio pretnje na Tviteru, znači pretnje, da će poslanik Lazović možda biti upucan od strane lovaca, a posle toga okrenut na ražnju.

Tako da je to dovelo do incidenta, što bi jedan od prisutnih poslanika vladajuće većine rekao, iz razloga što je taj mladi čovek bio iziritiran onim što je poslanik Lazović govorio u Skupštini. Ne znam samo da li je bio iritiran sa onim što je on napisao ili sa onim što je Lazović pročitao da je on napisao, to su dve identične stvari.

Zbog toga bih pitao predsednika Skupštine. Kako je moguće da na parkingu, taj gospodin dođe svojim automobilom, presretne poslanika Lazovića, napravi takav incident, ugrozi njegovu bezbednost, a da u stvari svi znamo da na to nema pravo? Ni naši zaposleni ne mogu da dođu na parking automobilom. Par puta kada sam ja dolazio automobilom, uvek je policajac proveravao da li imam nalepnicu ili nemam nalepnicu na automobilu.

Drugo pitanje je. Da li će poslaničkom klubu Zeleno-levom klubu biti ustupljen snimci toga šta je gospodin Langura radio, znači snimci bezbednosnih kamera, koji smo sigurni da postoje ili će ti snimci doživeti sudbinu onih snimaka koji su izgubljeni u ovoj zgradi, npr. kada je ministar Mali psovao poslanicu Draganu Rakić ili kada je poslanik Dalibor Šćekić simulirao oralni seks u pravcu opozicione poslanice?

Mi tražimo i mi ćemo zvanično tražiti te snimke i nadam se da će nam biti ustupljeni u tom smislu.

Konačno poslednje pitanje za samog predsednika Republike, može i predsedniku Vlade. Da li ovaj čini bivšeg poslanika Langure znači početak dijaloga Vlade i opozicije, da li u stvari taj poziv da se vodi razgovor sa opozicijom izgleda tako, izgleda onako kako smo to sinoć videli ili juče predveče videli ispred Narodne skupštine? Hvala.

Hvala.

Ovde bih samo počeo sa nečim što je moja impresija sa jučerašnje Skupštine. Malo je bilo šokantno to iskustvo. Ja sam planirao da ovde govorim o zakonima o obrazovanju, ali neću imati baš puno vremena za to. Mislim da ima puno veze ovo što ću reći.

Ono što je bilo šokantno juče jeste saznanje da, pošto sam ja stariji čovek i nisam baš u tom „Tviter“ svetu jako mnogo, ne pratim ljude na „Tviteru“, prosto saznanje da postoje neki mladi ljudi koji su pristojni ljudi, kojima kažete dobar dan, klimnete glavom, nasmešite se u hodniku i ta komunikacija jako dobro funkcioniše, a onda kada se uloguju na „Tviter“ i počnu da pišu o političkim protivnicima govore o ološu, šljamu, smrdljivoj stoci, lešinarima, hijenama. Ovo su primeri koji su pristojniji, neću ići dalje.

Ono što još više brine, izgleda da pozivaju ljude i sami žele da političke protivnike vuku za uši, zavrću šije i okreću na ražnju, npr. Za mnoge od njih sam siguran, za neke ne znam, ali znam da sam nekima koji to pišu i predavao i znam da niko od njih to nije naučio ni u školi, ni na studijama.

Ono što je pitanje je, kako je moguće da takvi ljudi tako pišu? Prosto, onda odgovor je jednostavan, mora da je sistem negde zakazao. Meni se čini ipak da je taj sistem zakazao. Na ovom slučaju je možda i to dosta lako objasniti. Postoje neki salaši, postoji Fondacija za srpski narod i državu koja organizuje neke kurseve. Tamo postoji čak i spisak ljudi koji tu predaju, to su neki politički funkcioneri, „pi ar“ stručnjaci ili profesori od kojih većinu lično poznajem, koji verovatno uče, ne verovatno, nego sigurno, ljude da je to politika, da politika jeste takav odnos prema političkim protivnicima, da se prema njima treba ponašati kao neprijateljima i da je to verovatno njihova uloga u toj moćnoj partijskoj mašineriji kakva postoji.

Sada nije problem u tome kako funkcioniše jedna partijska mašinerija, da ta partijska mašinerija nije stavila celokupni državni sistem i podredila ga funkcionisanju partijske mašinerije. Izgleda da nam sada i državni sistem zakazuje.

U periodu koji smo imali, koji je bio obeležen tragedijama, vi ste stavili u proceduru nekoliko zakona. Jedan ste povukli. To je sasvim uredu. To je Zakon o privrednim društvima. Ono što bi bilo dobro jeste da se povuče i izmena Zakona o planiranju i izgradnji. Ono što ne bi bilo dobro nikako, jeste da se šest zakona koji bi trebalo da tretiraju obrazovanje na svim nivoima, plus udžbenike, stavljaju u proceduru.

Rasprava o njima je završena neposredno pre tragedije. Ti zakoni u stvari pokazuju na koji način bi trebalo da se razvija obrazovni sistem, a to je onaj način koji je čini mi se i doveo do ove tragedije, doveo je do toga da imamo situaciju kakvu imamo. Žao mi je što sada ne možemo time da se bavimo. Kolega Lazović je probao nešto od toga da pokrene kao temu, ali to očigledno ne interesuje većinu u ovom parlamentu.

Nadam se da će anketni odbor doći do tog zaključka, da u stvari te zakone treba odbaciti onakve kakve jesu, da se treba vratiti korak unazad, da treba povesti ozbiljnu raspravu o tome kakav nam obrazovni sistem treba, da li ćemo proizvoditi radnike za inostrane firme ili će naši mladi učiti kako da budu građani, komšije, prijatelji i kako da ne uče ono što se uči u partijskim školama, što bi bilo najbolje za sve da zaborave.

Draga gospodo, vi koji sedite desno od Orlićevog prestola i sedite u centru ove sale, vi ste najvažniji ljudi u ovoj državi, vi možete da uradite sve to. Vi ste ti koji postavljate ministre, vi ste ti koji zapošljavate, otpuštate, postavljate direktore posredno vrtića, škola, bolnica, klinika, agencija, nezavisnih tela i to radite 11 godina. Jedanaest godina je jako dug period.

Ova hiperaktivna Vlada je za 11 godina promenila Srbija jako mnogo i promenila je na gore. Ne možete a da nemate tu vrstu odgovornosti prema onome što se dešava. Ja bih vas samo podsetio, pre 11 godina su deca iz Ribnikara imala dve godine, a ubica iz Mladenovca je imao 10. Nešto se promenilo u međuvremenu što ih je učinilo takvi kakvi jesu. Hvala vam.

Možda bi cenjeni šef poslaničke grupe mogao malo i pažljivije da sluša ono o čemu se govori ovde. Zaista, ono što je hronologija događaja jeste to da već sutradan smo čuli da sistem nije zakazao u tom smislu i prosto to se pretvorilo u mantru koju mi ovde jako slušamo, a to da li je bilo propusta u sistemu ili ne, jeste vaša odgovornost jer 11 godina uređujete ovu državu na različite načine, u istom sastavu, ista većina, gotovo identična, samo što su neki menjali stranke, prelazili tamo ili ovamo.

Ono što jeste poenta jeste da kada se tako nešto radi, onda morate preuzimati i odgovornost za ono što se događa. Kada volite i ako volite već takve primere, ovde ste vrlo često pominjali Norvešku, mi ne bi tražili ovaj anketni odbor da je Vlada kao što je Vlada Norveške, sadašnjeg, tada je predsednik Vlade bio Stoltenberg, sadašnji šef NATO-a, da je napravila nezavisnu komisiju koja bi trebala da utvrdi ono što se dogodilo, da li je bilo propusta u sistemu ili nije bilo propusta u sistemu.

Godinu dana nakon objavljivanja tog Izveštaja je i Vlada bila na udaru, šef policije ili ministar policije je dao ostavku. Vlada je izgubila izbore nakon toga.

Znači, ne kažem da neko treba da radi protiv sebe, ali vi nemate nameru da ispitujete stvari onako kako hoćete, nego genije od predsednika u 10 časova uveče nam isporuči mere, a sutradan nam predsednica Vlade kaže da sistem nije zakazao.

Hvala vam.

Znači, na ovoj resetovanoj raspravi u stvari čuli smo još i neke nove detalje. Ja bih samo na početku podsetio zašto smo se mi ovde okupili. Znači, okupili smo se da raspravljamo o tome šta se dogodilo u Srbiji, zašto se to dogodilo i da li smo nešto možda pogrešili kada se to dogodilo. Prosto podsećam vas na to zato što vladajuća većina očigledno misli da je sve o njima ili da je sve o njihovom predsedniku i da se sve tiče skupljanja ili gubljenja glasova i rejtinga.

Mi smo tražili raspravu jer su naša Vlada i nadležni ministri, i to je zaista izuzetnost naše Vlade, jedini ikada u ovakvoj situaciji, bez ikakve analize ili pre bilo kakvog ozbiljnog uvida požurili da javnosti saopšte da su bezgrešni, da saopšte da niko nije kriv za tragediju koja se dogodilo, da su za to krive nekakve bezlične sile, poput interneta, dark veba posebno, da su za to krive uvezene zapadne vrednosti, kultura naoružavanja i pucanja koja je karakteristična za Srbiju. Znači, niko od nadležnih, niko od onih ljudi koji su mogli da deluju ili rade nešto drugačije.

Takođe smo tokom sednice čuli od te iste bezgrešne predsednice Vlade da je jedan univerzitetski profesor opasniji od TV „Pinka“ i svih televizija sa nacionalnom frekvencijom i da postoji neki tajkun koji ugrožava Srbiju, pa valjda zbog toga Milomir Marić mora da nosi oružje u studiju i maše njime, da funkcioneri i pripadnici vladajuće većine zbog toga se slikaju naoružani sa pištoljima i automatskim oružjem koje je, inače, zabranjeno, valjda da brane državu od njega. Onda nam je došla kazna, a to je bezgrešni ovlašćeni predlagač za ovu tačku dnevnog reda koji, na primer, tvrdi da su se građani naoružali 5. oktobra i da sada nose to oružje na protestima. Da li su, recimo, Bajatović ili ovi drugi koje smo videli na slikama, takođe, uzeli to oružje 5. oktobra i da li onda to oružje nose okolo na ovaj način?

Čuli smo i razne druge fantastične misaone konstrukcije. Od istog ovlašćenog predlagača imamo ovu konstrukciju – opozicione korisnice „Tvitera“, na primer. Da li postoji vladajuća korisnica „Tvitera“? Recimo, postoji jedna Jelena Karleuša koja se slikala sa ministrima i slikala se na mitingu koji je bio ovde ispred Skupštine i koja je pisala one grozne stvari koje je pisala. Niko od nas ne tvrdi da su svi predstavnici vladajuće većine isti kao Jelena Karleuša ili da svi misle isto kao Jelena Karleuša, ali bih zamolio isto tako da se ne misli za sve opozicione predstavnike da misle kao opoziciona korisnica „Tvitera“. Tu reč prvi put čujem, pa moram da je ponovim.

Dragi predstavnici i predstavnice vladajuće većine, kada govorite takve stvari, kada radite takve stvari, a ono što bih želeo da vas pitam jeste – šta branite i koga štitite kada branite ovaj Izveštaj ili kada besramno napadate druge ljude, one koje smatrate svojim političkim neprijateljima ili bilo koga za koga smatrate da može da vam ošteti rejting, pa bio on u ovoj sali, bio član neke partije ili organizacije ili ne?

Hajde da vidimo o čemu se tu radi. Hajde najpre nekoliko reči da kažem o tom Izveštaju. Kada smo kod toga, imao bih jedno pitanje – da li je neko video Oliveru Zekić, možda? Ona nam je poslala ovaj Izveštaj, ali valjda nam se sada sveti time da slušamo Nebojšu Bakareca koji ne pokušava da govori o onome što je napisano u ovome Izveštaju, nego zloupotrebljava svoje mesto da prebaci ovu raspravu i da mi sada govorimo o N1 ili „Novoj S“ ili nečemu drugom.

Gospodo, zakažite sednicu o tome, pa ćemo razgovarati. Sada razgovaramo o Izveštaju REM-a, a šta piše u izveštaju REM-a? Pa piše, na primer, da su se TV „Pink“ i TV „Hepi“ malo popravili u odnosu na raniji period i da bi im predsednica Saveta REM-a dala možda neku slabu, ali prelaznu dvojčicu i da onda u stvari je sve u redu i sa „Pinkom“ i sa „Hepijem“.

Na primer, za TV „Prvu“ ili TV „B92“ ne kaže da čak zaslužuju i tu prelaznu dvojčicu, ali valjda nema veze, biće nekakav popravni ispit, pa će i oni dobiti prelaznu ocenu, a u međuvremenu će da emituju svoj program i da gledamo ono što oni emituju.

Dragi predstavnici većine, da li možda štitite odsutnu Oliveru Zekić i Savet REM-a i njihov revnosni politički rad i poslušnost i ono što je jako važno njihovo konstantno nepoštovanje zakona i konstantno izvrgavanje čak i one regulacije koju sami su doneli i koja uredno visi tamo, uredno je okačena na sajtu? Recimo, tamo možete naći, na primer, da se 2015. godine vodila rasprava o rijalitijima, ali to je plaćala EU, pa je bio verovatno neki dobar projektić iz koga je moglo da se uzme neki novac i da su oni obećali da će u stvari neke stvari ići samo iza ponoći.

To je bilo pre osam godina, ali se ništa u međuvremenu nije desilo, ali imamo sada obećanje Željka Mitrovića da će se deisti čim se završi finale „Zadruge“, zakazano neposredno pre finala „Lige šampiona“ u fudbalu.

Ono što takođe možda branite, jeste da li branite programe TV „Pinka“ ili TV „Hepija“, na primer? Da li branite ono što piše u Izveštaju da jesu ti programi, pa ako ih ne gledate, ako pročitate Izveštaj mogli ste svašta saznati unutra. Mogli ste saznati da tamo ima naučno-obrazovanog ili kulturno-umetničkog programa u emisijama kolažnog tipa, na primer. To su vam one emisije, na primer jutarnji program ili jutarnji program vikendom, pa kada Jovana Jeremić valjda stavi naočare, onda je to naučno-istraživački program, kada Sarapa stavi prst na čelo onda je to takođe naučno-istraživački program, a najobrazovaniji program je verovatno onaj kada Jovana Jeremić govori sa ove ovde govornice sa koje govore predsednik Vlade ili predsednica Vlade ili predsednik ili predsednica države ili kada sedi na vašem mestu, na primer, tu i obraća se gledaocima „Pinka“.

Da li štitite možda Željka Mitrovića ili Milomira Marića ili Dragana J. Vučićevića i njihovo pravo da nekažnjeno lažu, obmanjuju i sluđuju javnost u Srbiji, dok u stvari, dok kako predsednik države kaže gube novac teško stečen i teško zarađeni novac koji će izgubiti ukidanjem ovih rijaliti emisija koje su obećali da će ukinuti?

E pa dragi predstavnici i predstavnice većine, prosto to nam recite, recite nam kada branite ove izveštaje, da li branite sve ove stvari? Da li onda kada napadate nas ili napadate one koji su ovde odsutni, bili to tajkuni, univerzitetski profesori ili neki novinari, da li u stvari štitite sve ove ljude? Da li štitite sve njihove interese i da li štitite njihove zarade u tom smislu?

Da li onda u stvari ovo što nam radi Olivera Zekić i Savet REM-a jeste nešto što zajedno sa na primer TV „Pinkom“ ili TV „Hepijem“ jeste nešto što vi zdušno pozdravljate i podržavate u odnosu na način na koji se možemo informisati i na način na koji možemo koristiti elektronske medije da bi se ljudi i obrazovali i saznali nešto i dobijali kulturne i druge sadržaje koje bi trebalo da dobijaju zato što ti mediji imaju nacionalnu frekvenciju i imaju obavezu time što koriste neko javno dobro da to rade?

Hvala vam. Ja bih voleo da u budućoj raspravi u stvari mnogo više toga čujemo o ovim stvarima, a manje o ljudima i o ljudima koji su odsutni i o stvarima koje…

(Narodni poslanik dobacuje s mesta: Sve vreme pominješ ljude koji su odsutni.)

Oliveru Zekić, da, koja bi trebala da bude ovde, da, i koji nemaju veze sa tačkom dnevnog reda. Hvala.

Hvala.

Vrlo radu ću vam odgovoriti. Naravno da sam sa kolegom Jovom Bakićem razgovarao, mada nije isti fakultet na kojima radimo. On se bavi inače desničarskim partijama. Napisao je veliku knjigu o desnici u Evropi i raspravljamo o tome. Čak smo raspravljali i o ovome što je rekao, ali ja sam njemu to lično rekao šta mislim o tome, i siguran sam da ni on… Naravno da ne mislim da treba nekoga juriti po ulici, nisam siguran da su sve njegove tvrdnje bile da treba nekoga juriti po ulicama, ali da ne ulazim u raspravu o tome pošto ovo nije rasprava o Jovi Bakići i ne treba da bude rasprava o Jovi Bakiću i nije rasprava ni o vama. Rasprava je o ljudima koji su pretrpeli tragediju i o ljudima kojima treba na neki način pomoći i o tome da li Vlada i institucije čine sve to kako treba.

Što se tiče ovog drugog pitanja, vrlo radu ću vam odgovoriti. Kolega ispred mene zaista nije završio fakultet, ali to meni nikako nije problem. Čak sam i ponosan što nikada recimo niko od nas nije insistirao na sticanju diploma na način na koji mnoge vaše kolege, uključujući i ministre u Vladi, jesu sticale takve diplome i zaista ovde se na prste ruke u nekim situacijama mogu se nabrojati ljudi u Vladi na primer koji su regularno obavili svoje obrazovanje i zaista bih voleo da možda jedno dana o tome i raspravljamo.

Da, hvala gospodine predsedavajući.

Možda je najbolji pokazatelj koliko imaju respekt prema žrtvama i prema karakteru ove sednice upravo izbor prethodnog govornika koje je trebalo da predstavi izveštaj REM-a.

Zaista je neobično da niko od predstavnika REM-a ovde ne sedi, znači, ne sedi da brani ono što je napisano u ovom izveštaju, a čuli smo jednu grubu interpretaciju svega toga i zloupotrebu svega toga što je tamo napisano, jer gotovo ničega od onoga što, o čemu je gospodin Bakarec govorio, nema u tom izveštaju, ne govori se o tome. Pošto REM, nema vremena da dođe u Skupštinu, da prestavi i brani svoj izveštaj, imaju verovatno prečeg posla zato. Kao što smo videli juče na sednici na kojoj su gospodinu Vučićeviću dali dozvolu za emitovanje televizijskog programa.

E, pa, dame i gospodo, ja ću ovde reći jednu jednostavnu i svima očiglednu istinu, a to je da REM nije samostalno, nezavisno, regulatorno telo, nego je to telo koje u stvari Savet REM-a, a posebno predsednica Saveta Olivera Zekić, pretvorila u partijski organ i to jedan od stubova režima i zbog toga bi ceo Savet REM-a trebalo da podnese ostavku.

Ako se izuzme predsednik Republike, teško je pronaći državni organ ili osobu koja predstavlja taj državni organ koji u tolikoj meri i toliko otvoreno zloupotrebljava javna ovlašćenja koja mu je država dodelila. To REM čini na toliko grub i na toliko bahat način da ću ovde ukratko samo pokušati da pobrojim neke od tih stvari. Ako nekome to nije bilo jasno do juče Savet REM-a se potrudio da to svima stavi do znanja. Podsetiću da je juče Savet dao dozvolu za emitovanje televizijskog programa firmi „Insajder tim doo“ ukratko „Informeru“ i to protivzakonito, bez elaborata, što znači da su dobili blanko dozvolu, valjda dozvolu da emituju šta hoće i da puštaju u program ono što žele, a da se radi o firmi koja je vlasnik novina „Informer“ koja je najviše puta do sada kršila kodeks novinara i ne samo to, nego je već pre nekoliko dana na naslovnu stranu stavila lidere opozicije kao silovatelje dece, a učesnike protesta „Srbija protiv nasilja“ proglasila za narkomane…

Sa ove strane dolazi zvižduci, molim vas da izreknete neku opomenu možda za to.

Valjda, Savet REM-a molim vas, da pustite da govorim. Valjda Savet REM-a smatra da svaki dan u medijima treba da…

Prekidate govor i molim vas.

Molim vas, prekinite sa tom praksom.

Vrlo su korisni vaši saveti.

Sada bih ja nastavio da govorim o onome što radi Savet REM-a i nekoliko reči o njegovom izveštaju, o čemu je predlagač valjda trebalo nešto da kaže, ali ništa od tome nismo čuli.

Davanjem ove dozvole „Informeru“, faktički, Savet REM-a valjda smatra da da svaki dan u medijima treba da slušamo, kao što slušamo ovih dana u ovoj Skupštini da opoziciju čine, citiram - lešinari i hijene, ološ nerazumni, neracionalni bolesnici, bestijalni, najbizarniji, nesrećnici, bednici, narkomani i alkoholičari, i kao jagoda na šlagu, citiram – govnari. To je predsednica Vlade ovde izgovorila i tako nešto je valjda u redu da se legalizuje, da prosto postane normalno da sada o opoziciji govorimo na takav način i samo na takav način, ni na jedin mogući drugi način.

Tako onda premijerka može da nas obmanjuje beskonačno, da ubeđuje javnost da nigde u svetu nije bilo zahteva za smenu nakon ovakvih incidenata. Koleginica Đorđević je govorila kako je to bilo u Americi, na koji način su tamo senatore prozivali, da li primaju ili ne primaju novac od Američkog udruženja za oružje.

Takođe, nije odgovorila na pitanje da li je postojao zahtev u Norveškoj da Vlada premijera Stoltenberga tadašnja podnese ostavku, što je bilo tačno, ali je nevezano od toga izgubila izbore već posle naredne godine, ali smo zato slušali ovde kako je najveća bezbednosna pretnja valjda univerzitetski profesor Jovo Bakić, kako Kristijan Golubović nije njemu ravan, kako mnogi drugi koje gledamo po ovim medijima u stvari jesu male bebe i mirotvorci u odnosu na njega.

E, sada, nekoliko napomena i o samom izveštaju i nekoliko napomena o borbi Olivere Zekić protiv opozicije i o njenoj promociji nasilja. Poenta ovog izveštaja je trebalo da bude da u stvari, „Hepi“ i „Pink“ ispunjavaju uslove koje propisuje REM za emitovanje na nacionalnoj frekvenciji. To je toliko očigledno, čak i u samom izveštaju da to nije tačno, da ni REM nije mogao da skrije, bez obzira na konstataciju, da je to tako.

Valjda posle onog samog poricanja Milomira Marića pred REM-om, kada je govorio o tome da ni samog sebe ne može da prepozna, ni „Hepi“ ne može da prepozna i da će biti mnogo bolji u narednom periodu ili samoamnestiranja „Pinka“, gde je Željko Mitrović govorio o tome da su oni dobri zato što ih REM nije kažnjavao, a onda prema tome nisu ništa krivi, ali da to što i u izveštajima iz 2019. i 2020. godine, recimo, stoji da oni ne ispunjavaju elaborate, nema nikakve veze, u buduće će biti mnogo bolji, a predsednica Saveta REM-a onda kaže da mi ne treba da uzimamo u obzir ono što je prethodno bilo, nego samo što će biti. To je nekakva mantra koju je ona vrlo često ponavljala. A to što će biti, videli smo u ovim izveštajima.

Tako da se za kulturno-umetnički ili naučno-obrazovni program pojavljuju nekakve bizarne cifre, u prisustvu i to bez oznaka o tome da to jeste naučno-obrazovani ili kulturno-umetnički program, nego se kaže - u emisijama kolažnog tipa nastavljeno je emitovanje izdvojenih programskih celina naučno-obrazovnog i kulturno-umetničkog programa, i ovo je moj omiljeni deo izveštaja, a zabeležene su i rubrike dečijeg programa. Zabeležene su rubrike, kao otprilike voda na Marsu ili znakovi života u svemiru, tako da, recimo, u „Hepiju“ je jedina emisija koja je bila posvećena dečijem programu je bilo predstavljanje knjige izvesne dečije pesnikinje Madam M. I to je bilo u 5:15 časova ujutru kada su svi ljudi mogli to da gledaju. Ali je zato u svojim javnim nastupima predsednica Saveta REM-a jasno stavila do znanja o čemu se tu radi, da to nije nikakva nezavisna institucija, da u stvari jeste REM jedan partijski organ, što možda i potvrđuje ova današnja sednica, gde ona ne brani ovaj izveštaj, nego brani predstavnik partije kojoj ona služi.

Tako da, ona zna da su za ekološke proteste sa raznih strana ušlo oko 100 miliona evra, divno, da bi trebalo kazniti sve one koji su protestovali protiv ili loše govorili o predsedniku Vučiću, da bi da je ona vlast, kao što nije, svi oni koji blokiraju saobraćaj bili pohapšeni i da oni koji traže reakciju na izveštavanje „Pinka“ ili „Hepija“ u stvari jesu ljudi sužene svesti sa nedostatkom demokratskog kapaciteta i govori o njihovoj komesarskoj suštini.

To nam govori predsednica Saveta REM-a koja u isto vreme otvoreno krši ili ne poštuje zakone ili izvrće smisao nekih zakonskih normi. Setimo se praćenja izbora, dodeljivanja frekvencija, nedodeljivanja pete frekvencije, nezakonitog štrajka, nekažnjavanja nasilja u medijima, za šta postoji zakonska osnova ili nekažnjavanja kršenja prava dece i maloletnih lica u medijima, sve sa gotovo istim opravdanjem za koje smo čuli ovde da nigde ne piše da oni moraju da prate izbore, da nigde ne piše koji je rok za dodeljivanje pete frekvencije i da te njene čudne amaterske pravne i političke analize, u stvari, imaju vrlo veliki uticaj.

Ali, zato za nasilje i divljanje na nacionalnim televizijama reakcije REM-a ne postoje, jer nije bilo potrebne većine. Recimo, za 78 prijava građana dostupnih na sajtu REM-a iz 2020. godine, doneto je isto toliko rešenja kojima su sve prijave bile nepotpune i odbačene su kao neuredne. Meni je nekoliko njih divno, recimo, za pretnju ubistvom od strane Kristijana Golubovića Staniji Dobrojević, REM ne izriče meru, ali zato pokreće ono što nije u njegovoj nadležnosti, a to je da pokreće krivičnu prijavu, koja je, naravno, odbačeno. Bože sačuvaj da se tako nešto, da se Kristijan kazni, jer je on omiljeni gost ne samo ovih medija, nego i škola i drugih institucija u ovoj državi. Ili, na primer, za davljenje jedne učesnice u "Zadruzi", kada je REM odbacio prijavu kao nepotpunu, a onda kada je prijava upotpunjena, odbacio ju je kao neblagovremenu, zato što je u tom periodu istekao rok koji je trebao da bude.

Poštovani građani, ukoliko nećete da Srbija ili medijska slika u Srbiji liči na program TV „Pinka“ u kome nam urednici ovih medija i neki politički analitičari objašnjavaju šta svi vi treba da mislite, smatramo da je potrebno da ovaj Savet REM-a ili podnese ostavku ili po hitnom postupku bude smenjen, da se otvori rasprava o tome šta REM radi da ne bi dobili možda nekakve Gordane Uzelac u novom sastavu REM-a, a da bi se to dogodilo, potrebno je da u subotu u 18.00 časova bude mnogo ljudi i da mnogo ljudi to traži, jer to jeste jedan od važnijih zahteva tog protesta. Hvala.

Ja bih reklamirao član 107. - korišćenje uvredljivih izraza, a ovo već nije prvi put danas da se događa.

Predsednica Vlade je iskoristila onaj izraz koji je iskoristila neki dan, u množini, to da kažem, danas je potvrdila, da je…

Ne, ne, ja vas upozoravam, a i poslanik Jovanov je takođe upotrebio danas u svom govoru uvredljive izraz. Rekao je da ovde nema razumnih ljudi sa ove strane i racionalnih ljudi? Da li to znači da mi svi sada treba da idemo u ne znam, u mentalne institucije, ili šta već?

Hvala, predsedavajuća.

Ja bih najpre tražio jednu informaciju od Ministarstva prosvete u vezi sa manjkom nastavnog kadra u osnovnim i srednjim školama.

Naime, pojavili su se zahtevi direktora škola i da se nastavni kadar popuni tako što će se angažovati nesvršeni studenti ili nastavnici koji su već u penziji.

Na manjak nastavnog kadra i smanjen upis studenata ukazuju i dekani fakulteta koji obrazuju nastavnike. Ako tome dodamo još i manjak interesa studenata za smerove vezane za srpski jezik i književnost na Filološkom fakultetu, koji ne mogu da popune ni budžetske kvote, a u stvari bi trebalo da predaju najvažnije predmete u školama, mi tražimo od ministra prosvete i Ministarstva prosvete da nam dostave informacije o tome koliko nastavnog kadra nedostaje u osnovnim i srednjim školama?

Drugo važno pitanje – za koje predmete nedostaju nastavnici i profesori? Da li oni nedostaju za matematiku, fiziku, informatiku ili za još neke druge predmete?

Ono što je za nas, takođe, jako važno jeste koliko nedostaje nastavnog kadra po regionima? Kakva je distribucija po regionima manjka nastavnog kadra? U tom smislu, da li su, u stvari, svi regioni jednako popunjeni u ovom pogledu?

Očigledno je da je razvojna politika Vlade Srbije dovela državno obrazovanje u katastrofalnu situaciju. Sada u Srbiji, pored lekara, a videli smo, i istaknutih pravnika, nedostaju i nastavnici i profesori. Znači, nedostaju one poluge razvoja Srbije koje su nekada postojale – lekar, učitelj, sudija, zato što je materijalno i statusno unižavanje profesije nastavnika dovelo do toga da malo ko želi da radi u obrazovanju, posebno u oblasti poput matematike, fizike ili informatike, gde u stvari dobija bolje i statusne i materijalne uslove na drugim mestima.

Posebno je važno da znamo da li je ovaj manjak jednako prisutan i u različitim školama i u različitim regionima, odnosno da li je Srbija odustala od politike jednako dostupnog i kvalitetnog obrazovanja za sve?

U isto vreme uvodimo dualno obrazovanje gde će se do 20% srednjoškolaca obrazovati u radionicama i kompanijama i do tri ili četiri dana nedeljno, a ne u klupama, tako da možda u toj razvojnoj politici nam ovi nastavni kadrovi i ne trebaju, pa ne treba ni da ih školujemo.

Drugo obaveštenje bih tražio od Ministarstva rudarstva i energetike i Agencije za zaštitu životne sredine. Znači, prema informacijama koje su se pojavile na suđenje građana Velikih Crljena proti EPS-a, na najmanje četiri lokacije otkrivena su prekoračenja remedijacione vrednosti arsena u zemlji, a na više lokacija prekoračenja maksimalne dozvoljene vrednosti arsena u zemljištu. Tražimo informacije od Ministarstva rudarstva i energetike i Agencije za zaštitu životne sredine. Najpre, na kojim područjima u Republici Srbiji postoji prekoračenje remedijacione vrednosti prisustva arsena, žive i drugih opasnih materija u zemljištu i da li su ona proglašena kontaminiranim lokacijama?

Ja bih molio možda da utišate poslanike koji u stvari remete moje izlaganje.

Ovo je važno jer remedijacione vrednosti u stvari ukazuju na ne popravljivost takvog zemljišta i ono je izgubljeno zauvek za bilo kakvo korišćenje, ali ono što nam je takođe važno i tražimo informaciju od ministarstva jeste koje su vrednosti prekoračenja maksimalnih dopuštenih vrednosti prisustva arsena, žive i drugih opasnih materija u zemljištu, na kontaminiranim lokacijama, jer je to važno za zdravlje stanovništva.

Ono što nas posebno zabrinjava jeste da ove materije u zemljište mogu doći preko vazduha, odnosno mogu kontaminirati zemljište tako što se nalaze u vazduhu koji udišu građani a tužba građana u Velikim Crljanima upravo se tiče slučaja oboljenja od kancera, koji su porasli nakon otvaranja kopova Kolubare.

Hvala vama i hvala dragim kolegama poslanicima što su pažljivo slušali moje izlaganje.