Hvala.

Ja ću preskočiti obraćanje jer nam je gospođa Božić juče uzela bez upozorenja vreme koje bi inače mogao da utrošim na drugi način, ali to ima veze i sa onim što ću pričati, ima veze i sa načinom na koji se ovde vodi Skupština i sa načinom na koji se vodi država. Prosto, na neki način se ne dozvoljava da se čuje drugačiji glas i samo ono što odgovara vladajućoj strukturi jeste ono što može da ima svoj prostor ili svoje mesto.

To, prosto, vidimo i u ovoj raspravi i na način na koji je ona vođena o zakonima o kojima je reč, jer je reč o dva vrlo važna stuba ove vlasti, jedan su mediji a drugi je stranačko zapošljavanje. Znači, kada je reč o medijima i kada je reč o finansiranju javnih servisa, konkretno u ovom slučaju, kao i Zakonu o državnim službenicima imamo potpuno identičan mehanizam na snazi. Znači, imamo mehanizam gde se svaki put produžava nekakvo v.d. stanje, produžava se stanje u kome mi u stvari ne poštujemo postojeći zakon, odnosno ozakonjujemo nepoštovanje postojećeg zakona. Ako pogledate koliko puta se od 2014. godine menjao zakon videćete u stvari da je to bilo 2014. 2017. 2018. 2020. godine, pa sada opet 2022. godine, a za javni servis svake godine imamo to produžavanje za godinu dana, načina finansiranja.

U čemu je problem? Problem je prosto u tome da se raspišu javni konkursi ili da se uredi stabilno finansiranje i predvidivost finansiranja javnog servisa, tako da ne zavisi od nečije odluke svake godine na kraju godine.

Znači, već dve, ali tačnije pet godina mi ne možemo da implementiramo zakon o državnim službenicima. Zašto? Zato što nemamo vremena da se raspišu javni konkursi za one koji su zaposleni na određeno vreme.

Juče smo na odboru recimo čuli opravdanje da je to zato što se uvodi novi sistem informisanja i novi sistem evidentiranja službenika, da je bila korona pa onda dve godine nije bilo normalno da se raspišu takvi konkursi.

Pretpostavljam da ćemo za dve godine slušati o tome da su bile velike suše, velika vrućina, klimatske promene i da onda nismo mogli da raspišemo te konkurse i da na neki način zaposlimo ili obezbedimo bolji položaj onim ljudima koji se zapošljavaju na takav način.

U plenumu je to opravdanje potpuno izostalo. Čuli smo opravdanje da je to zato da ljudi ne bi izgubili posao. Prosto je stvar odluke Vlade kakav će bit tajming, da li će sada u decembru na kraju godine poslati Predlog ovog zakona ili je mogla u septembru na primer da raspiše te javne konkurse pa ti ljudi ne bi izgubili posao.

Osim toga, kada se sprovedena reforma pravosuđa, kada je sprovedene optimizacija sudova 2.200 ljudi je izgubilo posao, a onda odjednom u novoj sistematizaciji je 1.900 dobilo radno mesto.

Znači, za tih 2.200 ljudi se nije postavio taj problem, ali ovde jeste. Prosto, ova Vlada neće da raspiše javne konkurse i to može da se vidi i po ostalim oblastima koliko imamo postavljenja koja su u v.d. stanju, a neka čak i do osam puta u istom v.d. stanju. Znači, protivzakonito.

Toliko od mene. Mislim da mi je isteklo vreme. Hvala vam.

Ne. Tamo je bilo da imam četiri minuta i 40 i nešto sekundi, ali ukoliko želite da mi vratite vreme koje je oduzela Sandra Božić koja je protiv Poslovnika to uradili, ja mogu da nastavim, jer ono što mi se čini da jeste problem…

Hvala. Imam da kažem da dokaz da Vlada neće to da uradi jesu upravo ova v.d. stanja. Ukoliko pogledate istraživanje „Transparentnosti“ recimo koje je urađeno o tim stvarima više od 70% postavljenja bilo je protivzakonito, a samo 41% postavljenja je urađeno po konkursu. Znači, ostalo su ili v.d. stanja ili su upražnjena radna mesta.

Ono što bih ja apelovao jeste da mi to više ne radimo, da ova Skupština produžava to v.d. stanje, predložite nam i stabilan način finansiranja javnih servisa i raspišite javne konkurse da ne držimo ovo stanje u kome u stvari se reprodukuje stranačko zapošljavanje, a onda ćete nam govoriti o tome kako dobijate izbore na fer i slobodnim izborima. Hvala.

Ja bih hteo da govorim o tome koliko ova Vlada izbegava ozbiljnu raspravu i to o onim pitanjima koja se najneposrednije dotiču građana, poput energetike, klime, zdravstva, obrazovanja, stanovanja.

Juče mi nije bilo dopušteno da govorim o tome zašto Vlada nije donela integrisani nacionalni energetski i klimatski plan koji je ministarka, kojoj se ime ne pominje, Mihajlović, predstavila kao pauer-point prezentaciju, ne kao dokument koji nikada nije objavljen. Ono što se dogodilo upseto na Norvežanima u energetici, i to putem tajnih ugovora, a naslednica kaže da se o tome pregovaralo šest meseci, pa se prosto pitamo – čemu nama služi Vlada, ako će nam agencije uređivati tako važne sektore?

Slično važi i za obrazovanje. U obrazovanju imamo taj problem da je preko noći uveden sistem dualnog obrazovanja, da se više, u stvari, o tome pitaju Nemačka i austrijska Vlada, nego što se pita naša Vlada, da pravimo nekakav okvir kvalifikacija koji je spisak lepih želja, a da nam, u stvari, kada pogledamo upis učenika u škole sa dualnim obrazovanjem, recimo, oko 26% njih je bravar, zavarivač.

Ono što hoćemo da radimo jeste da četrnaestogodišnju decu venčavamo za velike kompanije da rade nekakve poslove i da ne mogu po zakonu da nastave dalje školovanje osim ukoliko se ne preusmere. E, to je ono što, u stvari, hoće da se i ovim budžetom uradi, da se na neki način nad ovim dualnim centrima, kako se zovu, koji nisu predviđeni zakonom, u stvari, kompanije uvuku u sistem obrazovanja, tako da deca dobiju kvalifikacije da ne mogu menjati svoj posao kasnije. Hvala. Toliko za sada.

Hvala.

Ja bih samo počeo sa tim da je Robert Kozma rekao da je važno da govorimo po nekakvom redosledu, kako naš predsedavajući ovde ne bi jurio po sali ko je odsutan da ga prozove da obrazlaže amandmane.

Ali, kada se već ministar vratio u 2011. godinu, ja bih isto tako podsetio na nešto što se tada dešavalo i što je u vezi sa našim amandmanom, a to je da mi predlažemo da se povećaju sredstva vladinom Savetu za borbu protiv korupcije, kome budžet nije povećavan već treću godinu zaredom, čak nije usklađivan ni sa inflacijom. Neobično je da je ova vladajuća većina zaboravila na ovaj Savet, s obzirom da je od te 2011. ili 2012. godine to bilo veoma popularno štivo među tadašnjim članovima SNS.

Ovaj Savet i dalje proizvodi kvalitetne izveštaje i mi predlažemo da mu se povećaju sredstva, kako bi materijalno i kadrovski ojačao i kako bi proizvodio što više ovih izveštaja i tako pomogao Vladi da ispuni one obaveze prema međunarodnim telima za borbu protiv korupcije da napravi antikoruptivnu strategiju u vrhovima vlasti koju od nje traži GREKO.

Evo nekoliko primera izveštaja koji su objavljeni u poslednje vreme, a to je Izveštaj o zakupu poljoprivrednog zemljišta, o gondoli na Kalemegdanu, privatizaciji Instituta „Jaroslav Černi“, banjama nakon prodaje itd. Pročitaću nekoliko delova iz tih izveštaja koji mogu da pokažu koliko ovi izveštaji mogu pomoći Vladi da se suoči sa zlom korupcije u vlastitim redovima, a nadamo se da to i želi da uradi.

Izveštaj u zaključku kaže – prikrivanje dokumentacije o vlasničkoj strukturi u ukupnom fondu poljoprivrednog zemljišta upravo može biti iz razloga da se zaštite nečiji privatni interesi. Nedomaćinsko poslovanje države odnosno nadležnih institucija ne ogleda se samo kroz nenaplaćene zakupnine, već i kroz davanje državnih subvencija, uz minimalnu kontrolu njihovog namenskog trošenja.

O gondoli se kaže da projekat opravdano dovodi do sumnje o postojanju elemenata sistemski organizovanih koruptivnih radnji u kojima su učestvovali pojedini državni organi, organi lokalne samouprave javnih preduzeća.

O privatizaciji Instituta „Jaroslav Černi“, na primer, očigledno je da se prodaja Instituta za vodoprivredu „Jaroslav Černi“ obavljala u jednom zatvorenom krugu sa već viđenim kupcima i sa ciljem da se državni kapital prelije u privatne ruke. Kada se ima u vidu da su društvu „Milenijum tim“ u toku 2021. godine isplaćena sredstva podsticaja, postavlja se pitanje da li je 71% kapitala Instituta za vodoprivredu „Jaroslav Černi“, kupljenog od strane konzorcijuma budžetskim sredstvima?

Ja se nadam da Vlada uviđa značaj rada Saveta i da će prihvatiti ovaj amandman i da će omogućiti da nastavlja da proizvodi dokumente koji u stvari pomažu samom radu Vlade.

Hvala.

Ja bih rekao nekoliko reči o obraćanju predsednice Vlade, koja vidim nije tu, ali pretpostavljam da ostali članovi Vlade uvažavaju i dele njeno mišljenje o tome.

Predsednica Vlade juče je reagujući na govor naše predstavnice Zeleno levog kluba – Ne davimo Beograd, umesto odgovora na pitanje mnogo puta koristila reči, licemeri, licemerje, lažni ekolozi i rekla je da nije znala šta znači reč „grinvošing“ ili kako je ko prevodi, ekomanipulacija, zeleno farbanje, ja bih rekao zeleno krečenje. Možda je najbolji izraz i objasniću zašto je to tako i objasniću zašto je ovo ozelenjavanje budžeta deo je u stvari tog procesa i zašto mi nećemo zbog toga glasati za ovaj budžet, ali najpre o onome što je rekla da mi jesmo nekakvi lažni ekolozi, pri tom je mahala sa nekim malim zelenim papirom, flajerom koji su delile naše kolege i prolivala suze nad drvećem koje je zbog toga odsečeno.

Ja bih joj dao još razloga za plakanje, recimo, evo ovo je deo papira koji mi dobijamo za pripreme ovih sednica, pomnožite to sa 250 puta pa onda ćemo svi zajedno da proplačemo za ovo drveće, a ako dodamo i ono drveće koje se seče za popločavanje, za asfaltiranje, za građenje stambeno poslovnih objekata onda nam ne gine da pola života to radimo.

Ono što je važno, ono što jeste „grinvošing“ jeste nastao izraz koji kao i „vajtvošing“, to znači krečenje, samo što je ovo zeleno. Šta znači da je zeleno? Znači, kada imate nekakvu prljavštinu onda prefarbate umesto u belo, u zeleno, a licemerje povezano sa tim zelenim pranjem ili zelenim mazanjem, jeste ono što stalno slušamo od ove vlasti u pokušaju da nam sluđuje mozak. Pokazaću samo na nekoliko primera. To je kada vlast nas poziva da glasamo za ovaj budžet, a 2015. potpisuje Pariski sporazum o klimatskim promenama, a do danas ne donese nacionalni integrisani plan o energetici i klimi. To je kada predsednik na Kopu 26 recituje Šekspira, vreme je da poslušamo i čujemo plač majke zemlje, a odmah posle toga kaže da mi nećemo ispuniti naš deo obaveza i ostaviti majku zemlju da plače. To je isto kada nam predsednica Vlade na sednici Vlade kaže da su vetro pakovi i solarni paneli intermitentni izvor energije kome je potrebno balansiranje, kako sistem ne bi kolabirao, a danas nas poziva da glasamo za taj zajam. Hvala.

Hvala vam.

Rekao bih da su ovde dva člana povređena. Najpre član 1. da ovim Poslovnikom se uređuje organizacija i rad Narodne skupštine. Znači, ne voljom predsedavajuće ili predsedavajućeg. Mi ceo dan imamo arbitrarna tumačenja u ovom pogledu. Drugi je član 104. koji uređuje pravo na repliku. Ceo dan smo imali to tumačenje da mora da bude pomenuto ime i da u stvari tek onda dobijamo pravo na repliku. Ceo dan to nije poštovano, samo izuzeci jesu članovi SNS i mislim da to nije u redu.

Hvala.

Hteo bih samo da kažem da smo mi ovde čuli razne stvari, neka amaterska tumačenja svega i svačega, od neoliberalne ekonomije, velikog Fridmana, itd. Ono što boli ovde jeste nepoznavanje Ustava i konstatacije šta je diskriminacija, a šta ne.

Pročitaću samo član 21. Ustava koji kaže – ne smatra se diskriminacijom posebne mere koje Republika Srbija može uvesti radi postizanja pune ravnopravnosti lica ili grupe lica koje su suštinski u nejednakom položaju sa ostalim građanima.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Poštovani poslanici i poslanice, poštovani kandidati za članove Vlade, ja sam čitao ovaj vaš Ekspoze i svašta smo čuli o uspesima Vlade juče, i o procvatu i napretku Srbije.

Pre neki dan smo u ovoj Skupštini čuli od jednog poslanika da i krave žive bolje u Srbiji, od dolaska naprednjaka.

Kod ovakvih izlaganja, suprotno od predstavnika većine, meni pada na um jedan devetnaestovekovni ruski knez i vojskovođa koji se zove Grigorije Aleksandrović Potemkin, koji je pored puta kada je prolazila kraljica Katarina II, gradio kulise sa slikama nepostojećih sela i sa seoskom idilom, koja onda treba da predstavlja to kako Rusija cveta i kako se u Rusiji dobro živi, a zanimljivo jeste bilo i da je bio namesnik onih krajeva u kojima se i danas vodi rat.

Na to gospodo, meni liči ovaj ekspoze vlade i na to mi liči ono što vlada ovde u parlamentu radi, na način na koji se ophodi prema javnosti i prema poslanicima koji se ne slažu. Ali, dosta smo slušali o tome.

Nas interesuje ono što ustvari stoji iza tih kulisa, ali vlada o tome ne želi da raspravlja.

Neću govoriti o tome što je Vlada prećutkivala ili za šta svaljuje krivicu na druge o korupciji, političkim ubistvima, vezama za ogranizovanim kriminalom, ali ajde da govorimo o onome o čemu se hvali.

Znači ovde se vlada hvali time da prioritet daje nauci, obrazovanju, da je otvorila tri ministarstva, da je formirala tri instituta, da je formirala Fond za nauku, a onda bih ja pitao, za ovo kratko vreme koje imam, nekoliko pitanja, šta je recimo sa onih pet godina, kada nijedan projekat za nauku nije bio raspisan, od 15. do 20. godine.

Šta je sa 11 instituta kojima ste nametnuli direktore mimo volje naučnog dela kolektiva? Šta je sa privatizacijom Instituta „Jaroslav Černi“, koji treba da služi sada interesima jedne kompanije, a ne države?

Što se tiče samog Fonda na koji ste toliko ponosni, pitao bih vas zašto taj Fond 2021. godine, na primer, jedine godine kada ste vi bili u punom mandatu nije imao nijedan projekat raspisan? Zašto finansiranje tog Fonda ide od strane Vlade, ali finansiranje projekata ne ide? Projekti se finansiraju ne iz budžeta, nego od Svetske banke i od evropskih fondova, a da niste uspeli ni da povučete sva sredstva koja su bila rezervisana za to.

Pošto u ovoj Skupštini i na drugim mestima samo predstavnici Vlade mogu da govore onoliko koliko hoće, pa i o čemu hoće, imalo to smisla ili ne, ovde ću da stanem, da ostavim malo vremena svojim kolegama.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Samo bih u nekoliko reči, pošto imam malo vremena da vam pokažem zašto je u stvari razdvajanje prosvete i nauke štetno. Ja bih rekao da je i suvišno i štetno.

Najpre o suvišnosti samog razdvajanja. Već smo pomenuli da u celom predlogu izmena zakona postoji u stvari ta neka vrsta mehaničkog razdvajanja samih nadležnosti ministarstava, tako je i ovde. Znači, prosto je prekopiran jedan deo iz starog zakona i prebačen u novo ministarstvo, tako da ne znamo šta to razdvajanje može da donese, pogotovo ako imamo u vidu koliko veliko je ulaganje u nauku, na primer, 0,42% ili koliko veliko je ulaganje u prosvetu ili obrazovanje. Da vas podsetim u stvari da smo mi država koja je jedna od država na začelju po ulaganju i u prosvetu i u nauku u tom pogledu.

Da vas podsetim da smo mi država koja je jedna od država na začelju u po ulaganju i u prosvetu i u nauku u tom pogledu. Čitava ideja razdvajanja ustvari ne donosi ništa novo osim možda, uzimajući u vidu istoriju takvih pokušaja da je prvi put to učinjeno 1998. godine, a da je to trajalo do 2011. godine. Jednom je bio napadnut univerzitet 1998, 2010. godine izmenama zakona instituti, a danas nam je šef većinskog poslaničkog kluba rekao da će sada ministar da obrati pažnju na naše kvalifikacije i na naše znanje.

Ja bih rekao da ministar nema takve nadležnosti, ali svakako ima nadležnost da proveri neke doktorate, a na ovoj strani ima puno dokumenata koji zavređuju takvu proveru. Hvala.

Hvala.

Na član 6. mi smo podneli ovaj amandman da bi se u stvari ukinula ili izbrisala ova ministarstva koja smatramo da su bila nepotrebna.

Znači, nepotrebno, mi smatramo da je nepotrebno odvajanje nauke i obrazovanja, odnosno kao što je 1998. godine to obrazlagano, neprirodni savez znanja i obrazovanja. Prosto, smatramo da prve rezultate tog razdvajanja mi već danas vidimo.

Ja bih molio predsedavajućeg da umiri ljude sa druge strane, postoji zvono koje radi očigledno.

Takve rezultate već vidimo donekle. Vidimo i po tome što nama već sistem obrazovanja više uređuju crkva i Privredna komora nego Ministarstvo obrazovanja. Vidimo i po tome što diplome koje se izdaju u stvari jesu diplome koje ne nose onaj stepen naučnog znanja koji je potreban za takve diplome.

Takođe, smatramo da ovaj neprirodni savez između turizma i omladine, u stvari treba raskinuti, ali raskinuti tako da se ove nadležnosti vrate u stara ministarstva. Znači, ne da se stvara nekakvi novi „Frankenštajni“ od ministarstva i da u stvari imamo nešto što ne funkcioniše kao koherentno ministarstvo.

Konačno, na kraju nešto što liči na ministarstvo, koje liči na pleonazam, Ministarstvo za javna ulaganja, kao da su druga ministarstva, ministarstva za nejavna ulaganja, za nešto što u stvari, nema veze sa javnošću, nema veze sa interesima svih ljudi.

Hvala, predsedavajući.

Teško je govoriti posle ovakvog vizionarskog govora u kome smo saznali da je kravama bolje u Srbiji od kako je Srpska napredna stranka na vlasti, ali prosto, ja ću reći nekoliko stvari o Vladi.

Na početku je rečeno da ćemo dobiti jednu ratnu Vladu, znači u situaciji u kojoj smo, trećeg svetskog rata, ali smo dobili jednu bezidejnu Vladu i jednu glomaznu Vladu.

Poslušao sam poslanike vladajuće većine da proverim kako je to u drugim državama ukoliko imate manju Vladu da li morate da imate baš onoliko državnih sekretara koliko oni pominju. U Nemačkoj, na primer, Ministarstvo unutrašnjih poslova ima tri državna sekretara, za privredu i klimu ima četiri državna sekretara, imaju po tri parlamentarna sekretara, ali to je nešto drugo, to služi za kontrolu Vlade, a ne za postavljanje na različita mesta.

Tako da to ubeđivanje, prosto nije nešto što je uspelo, ali to da je velika Vlada, jeste i najveća je.

(Predsednik: Samo da vas podsetim, vreme poslaničke grupe je isteklo. Završite misao.)

Samo da završim rečenicu.

I to smo proverili. Najveće Vlade u Srbiji do sada su bile druga Vlada Mirka Marjanovića, vlada Mirka Cvetkovića i ova, pa vi izvedite zaključak sami.

Hvala.

Znači, ja bih samo da reklamiram član 106. tačka 3.

Ne, nije.

Stav 3.