Hvala.

Moram da se složim sa kolegom Cakićem. Ovo je zaista veliki problem i to nije samo kod nas. Znači, puno se i u svetu raspravlja o tome, mada je obično vezano za ustavne sudove, ne za Vrhovni sud, jer čini mi se da sa ovom odredbom da Vrhovni sud usvaja apstraktne pravne stavove, znači izvan odlučivanja u konkretnom predmetu, u stvari pomalo zalazi i u zakonodavnu vlast u ovom smislu i prosto iskovan termin za to zove se „sudokratija“. Na neobičnom mestu u našem zakonu se pojavljuje ovaj problem.

Zato smo i mi predložili da se ograniči Vrhovni sud samo na konkretnu svoju praksu, ne da daje apstraktna mišljenja. Videli smo, i to je kolega Cakić dosta uverljivo pokazao, kakve to probleme može da izazove u praksi, posebno ako se takva mišljenja menjaju tokom vremena, pa onda u stvari jedno mišljenje prouzrokuje određenu praksu, a onda drugo je poništi u tom pogledu.

Da bi se izbegle ove opasnosti, da bi izbegli konfuziju u pogledu toga na koji način se tumače određene norme i kada one u stvari važe, prosto mislim da bi trebalo ograničiti Vrhovni sud da odlučuje samo kroz konkretne predloge i da daje mišljenje na osnovu svojih presuda. Ovako ćemo doći u situaciju da možemo u svakom trenutku imati intervenciju Vrhovnog suda kada to od njega zahteva, a videli smo da nije bio imun na pritiske… (Isključen mikrofon.)

Ja bih ovde samo kratko naglasio jednu potrebu, bez obzira što mi danas, recimo, imamo zaista na sajtu neku selekciju presuda Evropskog suda za ljudska prava u slučajevima koji su vezani za Srbiju da je vrlo važno, jer ovde se to u samom zakonu ne pominje, da se prosto Vrhovni sud obaveže da objavljuje presude, i to sve presude Evropskog suda za ljudska prava, jer on je obavezan da postupa po tim presudama i bilo bi dobro da i oni koji učestvuju u sudskom procesu znaju u stvari šta mogu da ostvare ne samo po zakonu naše države, nego i po Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima, a koja jeste deo našeg zakonodavstva, ali je u stvari tumači Evropski sud za ljudska prava.

Vrlo je važno da to bude zakonska obaveza suda kako ne bi imali selekciju slučajeva i kako ne bi imali nepotpunu bazu podataka u tom pogledu. Hvala.

Nisam ja odustao, ja moram još jednom da pomenem da, u stvari, mi ovde činimo jednu nepravdu prema ženama, jer jezik prosto može da zaboli. Svi smo mi osetljivi kada ovde se izgovaraju ružne reči.

Ali, možemo samo, i kratko ću, zamisliti, recimo, kako bi bilo da predsednika oslovljavamo kao predsednica, pa kažemo – gospodin predsednica, na primer, ili gospodin poslanica. Kada bi uzeli, u stvari, ženski rod kao osnovni da se odnosi na oba roda.

Tako da, prosto onda razmislite malo o tome kako bi se osećali vi u tom slučaju. Tako se, verovatno, i neke žene osećaju kada govorimo „gospođa ministar“.

Hvala.

Hvala, predsedavajući.

Pa, mi se zalažemo za brisanje ovog amandmana iz drugačijih razloga, jer smatramo da on jeste diskriminativan na mnogo načina. Ono što je veliki problem za nas, jeste da profesori Pravnog fakulteta, u stvari pravnici ili profesori prava ne predaju samo na Pravnom fakultetu. Recimo, mi na Fakultetu političkih nauka imamo makar tri-četiri odlična pravnika, na Ekonomskom fakultetu, na mnogim drugim fakultetima takođe predaju pravnici, a u obrazloženju tamo stoji da je motiv finansijski, da su veće plate na Pravnom fakultetu. Možda na Pravnom fakultetu u Beogradu, na nekim drugim verovatno nisu, ali kao da drugi koji bi bili tu izabrani, za njih ne važi da takav motiv mogu da imaju.

Inače, to se može regulisati drugim zakonima tako da tu vrstu diskriminacije koju uvodi ova odredba u stvari jeste duboko nepravedna prema onim pravnicima koji ne rade na matičnim fakultetima ili obavljaju neki drugi posao. A da li su ili ne u sukobu interesa, to je već stvar koju može da odredi Agencija za sprečavanje korupcije.

Zbog toga bi bilo u stvari važno izbrisati ovo, ali da se recimo ukoliko želimo da zadržimo vrsne pravnike u Visokom savetu u ovom slučaju možemo menjati neke druge odredbe, a to je ta odredba koja zabranjuje da u trenutku konkurisanja neko nema navršenih 65 godina, već i profesori na fakultetu i sada mogu da rade, recimo do 70 godina, ukoliko to odobre naučno-nastavna veća i ukoliko to posao zahteva, tako da se ne radi o nečemu što bi bilo izuzetak u tom smislu reči. Hvala.

Hvala.

Uvaženi predsedavajući, uvaženi članovi izvršne vlasti, meni je žao što ovde danas recimo ne raspravljamo o dva zakona koja ćemo verovatno svi podržati, niko ih neće ni pomenuti, a zbog kojih ministarka Begović ovde sedi ceo dan, ali čini mi se da je to još jedan primer na koji način vladajuća stranka obesmišljava i zloupotrebljava pravila i procedure. Objedinjena je rasprava o 32 veoma različite tačke dnevnog reda, tako da nauka i obrazovanje verovatno opet neće stići na dnevni red.

To pokazuje još nešto, da možemo videti da ne postoji pravilo i procedura i ovo je citat koji je rešen i uporna većina ne može to da zloupotrebi ako ima prave kadrove na pravom mestu.

U Srbiji postoji sistem podele vlasti koji to u stvari podstiče, koji podstiče da predsednik stranke koji je na funkciji u stvari jeste ona najmoćnija figura koja upravlja većim delom institucionalnog aparata, ali o tome neću pričati sada.

Ono što jeste važno jeste da ako je SNS i u čemu dosledna jeste u primeni tog eslada kadrova da kadrovi rešavaju sve.

Neću ovde spominjati mnoge, ali možemo, ali možemo recimo imati neka kreativna rešenja, poput ne znam Relje Ognjanovića, direktora PIO fonda istaknutog fizioterapeuta, ili Milorada Grčića istaknutog ekonomiste, istaknutog vojnika Aleksandra Vulina, i tako dalje. Tako da kada se na pravom mestu nađu lojalni kadrovi, onda možete donete kakve god hoćete zakone, a to jeste u stvari priroda tog gesla koje se najčešće pripisuje Staljinu, ali nije on jedini koji ga je sprovodio.

Zbog toga je i u ovim zakonima važna procedura izbora kadrova i način na koji mogu biti pod kontrolom. O proceduri izbora kadrova smo govorili, načinu na koji će se vršiti reizbori sudija u narednom periodu biće još reči reči od kolege Kozme. Ja bih samo nekoliko reči o tome da u stvari imamo i sada pojačano ono što jeste kontrola rada ili mehanizam kontrole kojim smo ozakonili ono što smo imali u prošlom i pretprošlom sazivu parlamenta.

Ako se setimo recimo, napada na sudiju Majića, za njegovo političko delovanje, sada će to biti i disciplinski prekršaj zbog koga on može biti kažnjen. Hvala. Stao bih ovde i dao bih reč drugome.

Hvala.

Samo da vas upoznam da Ne davimo Beograd nije liderska stranka, a da ovde imate vrlo kvalifikovanu ekipu koja sedi, koja može da govori o svačemu, ali ono kako se vrlo često tumači taj Staljinov moto jeste onako kako ste ga vi tumačili, a to je da kadrovi koji rešavaju sve su nesposobni kadrovi. Oni vrlo često jesu kvalifikovani, ali to nije najbitnija osobina koju imaju. Najbitnija osobina je da budu lojalni, da klimaju glavom, da tapšu, da rade ono što im se kaže i da sprovode politiku koja se formuliše na drugo mesto, a ne da sami sprovode takvu politiku.

Ono što je u tom smislu važno naglasiti je da mi ne sumnjamo da mnogi kadrovi koji su postavljeni na neka mesta jesu sposobni ljudi koji umeju razne stvari da rade, ali da ne rade to, da rade nešto što im se postavlja kao zahtev sa drugog mesta. Tako da nijedna od ovih procedura neće to sprečiti. Zbog toga je veoma važno i crvena linija, ono što je bilo postavljeno u raspravama ovim zakonima, da se u stvari obezbedi da u Visokom savetu pravosuđa ili tužilaca ne bude nekakvih iznenađenja.

Ne sumnjam da ćete vi izabrati. Kažem vi, prosto ministarki bih tu skrenuo pažnju da ne zloupotrebljava, neće dirati istaknute pravnike dvotrećinska većina, nego će specijalno telo to birati, postaviti ljude koji imaju kvalifikacije, ali ne zato da bi radili ono za šta imaju kvalifikacije, nego ono što se od njih traži. Hvala.

Može zvonce ovde. Malo je problematično govoriti dok se čuju ovi glasovi. Prosto, to je atmosfera u ovoj Skupštini, na koju smo navikli. Ja bih sada malo da se osvrnem i na to, pre nego što kažem nešto o nečemu što i nije bila tema dnevnog reda ove Skupštine, a o čemu se puno pričalo.

Imali smo situaciju takvu da smo juče ceo dan slušali razne priče i odgovornost koja se svaljuje na deo opozicije, koja je ustvari ovde protestvovala zato što nije dobila reč. Upravo bih vam skrenuo pažnju na to da upravo takav mehanizam vlast sve vreme koristi kako bi se oslobodila od odgovornosti. To znači da ste vi ovde imali, ja nisam bio lenj da saberem koliko je ko govorio u ovoj Skupštini juče. Predsednik skoro pet sati, minut fali, predsednik Skupštine sat i 45 minuta, bez onih upadica koje stalno čujemo kada se neko javi. Iz opozicije neki drugi koji su uglavnom hvalili predsednika i psovali opoziciju govorili su 108 minuta. Tako da prosto nemojte vi prebacivati odgovornost nekome za ono što sami radite, kao što ne možete prebacivati odgovornost ni za ovaj fantomski sporazum o kome govorimo.

Ne spadam u one koji će se zahvaliti predsedniku zato što nas je poštedo čitanja ili zato što nas je poštedeo toga da razmišljamo svojom glavom o tome šta piše u tom sporazumu.

Prosto, niti smo ga videli, niti smo mogli da pročitamo šta piše, a i sami znamo da i svi kažu da svaka reč tamo jeste mnogo važna., umesto toga čuli smo pet sati različitih interpretacija i nekakvih deset principa koji se baš i ne odnose puno na ono što tamo piše.

Čuli smo čak i tukidi, a to je isto jedan manir koji imate, mogli ste možda naći i bolja mesta iz tukidiljovog teksta, to je tamo gde on govori o tome šta uništava političke zajednice, pa kad kaže :" To je pohlepa" ili ona pleoneksija, požuda za vlašću, za slavom lidera političke zajednice.

I pošto mi je ostalo još malo vremena samo bih možda da podsetim parlamentarnu većinu kada već sami nisu, a to je da možda možemo da čestitamo predsedniku 30 godina institucionalnog bavljenja politikom, znači sa prekidom od 1993. godine sa nekim kratkim prekidom nakon 2008. godine. Od 1993. godine on se bavi politikom, tako da ne mora da nam govori o tome, ko je i šta radio u životu i čime se bavio.

Ja bih da reklamiram član 27. da se predsednik Narodne skupštine stara o primeni Poslovnika.

Ovde nije samo reč o jednoj jednokratnoj uvredi koju je ministar izrekao. On je izrekao nekoliko uzastopnih uvreda ovde, najpre poredeći sa Jevrejima i nacistima tokom Drugog svetskog rata…

Ne, hoću da završim.

Neću po amandmanu, replika, pomenuo me je.

(Milenko Jovanov: Nisam uvredljivo.)

Imenom me je pomenuo.

Hvala.

Ja bih samo da kažem da mi suprotno većini ovih amandmana imamo mišljenje da javni servis treba da ima stabilno finansiranje i da to finansiranje ne treba da zavisi od volje Vlade i da se produžava svake godine i da to finansiranje i treba da ide iz budžeta u ovom smislu reči. Predložili smo da se ukine ona vremenska odrednica – dok se ne pronađe način stabilnog finansiranja.

Koliko je javni servis važan i koliko bi bilo važno da postoji kao nezavisan najbolje govore prethodne reči koje smo ovde čuli, a to je da u Srbiji postoji sloboda informisanja, ali ne postoje slobodni mediji, jer je to iluzija. Svi vezuju konja gde gazda kaže, pa zbog toga je upravo gospodo izmišljen javni servis, znači da nema jednog gazdu, da svi građani budu gazde, ali da ne funkcioniše onako kako funkcioniše naš javni servis koji je u velikoj meri zavisan od toga šta će mu Vlada reći.

Ukoliko vas to interesuje, nisu važni toliko vaši utisci koliko je ko prisutan u medijima, da li ste ujutru kada ste uključili videli Lutovca ili Jovanovića ili nekog drugog. Pogledajte recimo novo CRTINO istraživanje od maja do novembra. Recimo u centralnom nacionalnom dnevniku prisutnost vlasti u odnosu na opoziciju je bila 97% prema 3%. Zastupljenost, to je drugačije od prisutnosti je takođe u sličnim odnosima, da ne pričamo o „Pinku“, „Hepiju“ ili B-92, da je to još više.

Ako ne verujete CRTI, možete verovati jednoj od članica Saveta REM-a koju ste vi ovde izabrali i koja je gostujući na toj neprijateljskoj televiziji u emisiji koja je u prošlom sazivu jako često pominjana „Utisak nedelje“ izjavila, citiram „Pa dobro ja ne znam zaista o Pećincima, verovatno je nešto što sam pročitala pa sam zaboravila. Pretpostavljam da je reč o nekoj deci“.

Ja imam kod kuće MTS i to je po mom mišljenju jedan od najvećih problema, što naši građani moraju da imaju dva televizora ili bar dva kablovska operatera da bi mogli sve da vide. Znači, to je neko ko je zadužen za regulisanje medija, neko ko bi trebalo da bude informisan, ali onda konstatuje da i ona ima problem zato što je prikačena samo MTS, pa da onda ne zna šta se dešava deci u Pećincima i morama da se informiše na neki drugi način.

Radi se o tome da mi moramo imati stabilno finansiranje javnih servisa, kako bi oni mogli nezavisno da funkcionišu, da ne zavise svaki put i svake godine od toga da li će ministar finansija odrediti neka sredstva i kolika sredstva za njihovo funkcionisanje. Hvala.

Hvala.

Dobar uvod nam je dao šef vaše poslaničke grupe o tome kada neki zakon stupa na snagu i kada se u stvari može skratiti to vreme od osam dana. Znači, kada postoje neki dobri razlozi, ali ako je dobar razlog to što sednica nije zakazana na vreme ili što mi nismo u mogućnosti da raspravljamo to na vreme da bi mogao onda zakon da stupi na snagu, to nije dobar razlog da se krše ustavne norme koje onda definišu kada zakoni mogu da budu takvi.

Osim toga, ta žurba koju ovde stalno imamo i stalno stavljanje pred svršen čin, pa će onda neko izgubiti posao, neko neće biti finansiran zbog toga što mi nećemo da glasamo onako kako se traži od nas, ima neke vrste ucenjivačkog potencijala, ali u ovom slučaju teško se može zamisliti da baš te uplate javni servisima išle između prvog i četvrtog januara, pa bi onda bili oštećeni za neka sredstva ili ne bi mogli da rade.

Osim toga, ja bih možda preporučio šefu vaše poslaničke grupe neki kurs iz logike, zaista, kad ovoliko često pominje logiku. Možete uzeti, ne znam, Mihajla Markovića, Gaja Petrovića, Slavišu Prešića ili nekog trećeg. Prosto, da nam ne držite predavanja o tome šta jeste logično, šta nije logično na način na koji to radite i optužujući nas za nešto što baš i nema veze sa nekakvim logičnim prekršajima.

Hvala.

Dobro veče svima.

Ja bih samo nekoliko stvari da vam kažem da prestanete da pokušavate stalno da kontrolišete ove javne servise. Ja ceo dan pratim šta RTV i RTS izveštavaju o onome što se dešavala u Pančevu i to je isto ono što možemo da čujemo sa ove svetlo plave strane ove Skupštine. Da li je to podudarnost, da li je slučajno ili potpuno identične rečenice, identične konstrukcije u tom smislu, nema amonijaka u vazduhu, nije se izlilo u reke, sve je sanirano, nema problema u Nišu i Pirotu, tako da prosto ta stvar je jako loša. Ne nanosi ona samo političku štetu ona ponekad može ljude da košta i života, može na neki način da dovede do tragedije.

Ja bih vas podsetio da je to onaj isti RTS koji je, ja mislim 13. marta 2015. godine objavio da je beba sletela na Surčinski aerodrom, i da je tu dočekao ministar Lončar, a da je taj helikopter završio na njivi pored i sa više poginulih.

Ono što je takođe opasno jeste da mi tu nemamo one rasprave koje bi morali da vodimo. Kao što se sada kaže da vazduh u Pirotu nije kontaminiran, to se ne odnosi samo na Pirot, mi u Srbiji imamo tu istu situaciju.

Vi ste 2016. godine doneli Uredbu o najvećoj visini emisija. Godine 2018. ste doneli Nacionalnu strategiju emisija karbondioksida, 2020. godine ste menjali, ništa od toga nije primenjeno. Zbog toga smo i bili dobili packe od Evropske komisije, ali zato je tih osam postrojenja ili 12, 13 dimnjaka koje je trebalo ustvari sanirati, uvesti filtere, dovelo do toga da je 2.500 hiljade ljudi godišnje više umiralo nego što bi moralo da umre od respiratornih bolesti, a i u poslednjoj strategiji za vazduh se koristi cifra od 11.000 ljudi koji umiru godišnje od respiratornih oboljenja izazvanih lošim vazduhom, a rađena je na godini koja je sasvim slučajno bila najmanje reprezentativna u pogledu zagađenja.

Zato vas molimo da ostavite na miru i RTS i RTV da preko finansiranja ne kontrolišete ono što rade, da ostvarivanje vaše političke dobiti ne mora uvek biti važnija od onoga što je javno dobro, a to ponekad ljude košta i života. Hvala.

Hvala.

Ja ću preskočiti obraćanje jer nam je gospođa Božić juče uzela bez upozorenja vreme koje bi inače mogao da utrošim na drugi način, ali to ima veze i sa onim što ću pričati, ima veze i sa načinom na koji se ovde vodi Skupština i sa načinom na koji se vodi država. Prosto, na neki način se ne dozvoljava da se čuje drugačiji glas i samo ono što odgovara vladajućoj strukturi jeste ono što može da ima svoj prostor ili svoje mesto.

To, prosto, vidimo i u ovoj raspravi i na način na koji je ona vođena o zakonima o kojima je reč, jer je reč o dva vrlo važna stuba ove vlasti, jedan su mediji a drugi je stranačko zapošljavanje. Znači, kada je reč o medijima i kada je reč o finansiranju javnih servisa, konkretno u ovom slučaju, kao i Zakonu o državnim službenicima imamo potpuno identičan mehanizam na snazi. Znači, imamo mehanizam gde se svaki put produžava nekakvo v.d. stanje, produžava se stanje u kome mi u stvari ne poštujemo postojeći zakon, odnosno ozakonjujemo nepoštovanje postojećeg zakona. Ako pogledate koliko puta se od 2014. godine menjao zakon videćete u stvari da je to bilo 2014. 2017. 2018. 2020. godine, pa sada opet 2022. godine, a za javni servis svake godine imamo to produžavanje za godinu dana, načina finansiranja.

U čemu je problem? Problem je prosto u tome da se raspišu javni konkursi ili da se uredi stabilno finansiranje i predvidivost finansiranja javnog servisa, tako da ne zavisi od nečije odluke svake godine na kraju godine.

Znači, već dve, ali tačnije pet godina mi ne možemo da implementiramo zakon o državnim službenicima. Zašto? Zato što nemamo vremena da se raspišu javni konkursi za one koji su zaposleni na određeno vreme.

Juče smo na odboru recimo čuli opravdanje da je to zato što se uvodi novi sistem informisanja i novi sistem evidentiranja službenika, da je bila korona pa onda dve godine nije bilo normalno da se raspišu takvi konkursi.

Pretpostavljam da ćemo za dve godine slušati o tome da su bile velike suše, velika vrućina, klimatske promene i da onda nismo mogli da raspišemo te konkurse i da na neki način zaposlimo ili obezbedimo bolji položaj onim ljudima koji se zapošljavaju na takav način.

U plenumu je to opravdanje potpuno izostalo. Čuli smo opravdanje da je to zato da ljudi ne bi izgubili posao. Prosto je stvar odluke Vlade kakav će bit tajming, da li će sada u decembru na kraju godine poslati Predlog ovog zakona ili je mogla u septembru na primer da raspiše te javne konkurse pa ti ljudi ne bi izgubili posao.

Osim toga, kada se sprovedena reforma pravosuđa, kada je sprovedene optimizacija sudova 2.200 ljudi je izgubilo posao, a onda odjednom u novoj sistematizaciji je 1.900 dobilo radno mesto.

Znači, za tih 2.200 ljudi se nije postavio taj problem, ali ovde jeste. Prosto, ova Vlada neće da raspiše javne konkurse i to može da se vidi i po ostalim oblastima koliko imamo postavljenja koja su u v.d. stanju, a neka čak i do osam puta u istom v.d. stanju. Znači, protivzakonito.

Toliko od mene. Mislim da mi je isteklo vreme. Hvala vam.