Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani članovi Vlade, zaista želim iskazati svoje zadovoljstvo da mi ovde u parlamentu iz redova manje brojnih naroda, iz redova Stranke pravde i pomirenja imamo pojačane snage podmlatka koji sledeći put rahmeti akademika muftije Muamera Zukorlića promovišu politiku pravde i pomirenja ovde u parlamentu, među kojima je i dr Edin Numanović koji nam se pridružio.
Javio sam se za reč možda malo sa zakašnjenjem jer sam se sve vreme razmišljao, nejasno mi je šta su hteli poslanici Stranke slobode i pravde da kažu kritikujući to što je jednom ministru, koji je ujedno i bošnjački lider, predstavlja Bošnjake u ovom državnom sistemu, dobio ovim rebalansom budžeta 160 miliona dinara, odnosno oko milion evra za projekte pomirenja, regionalne saradnje i društvene stabilnosti.
Da li su juče i danas u stvari hteli to da kažu da je malo, da je trebalo da bude više, jer je njihov lider Dragan Đilas, kada je on bio ministar bez portfelja, imao budžet 550 miliona evra? To je 550 puta veće od budžeta Kabineta za pomirenje, regionalnu saradnju i društvenu stabilnost. Ili, možda, je politika opozicije, a meni je zaista onda u tom slučaju jako čudno da jedna levičarsko-liberalna politika se zalaže za ukidanje projekata koje bi vodili predstavnici manje brojnih naroda u ovoj državi.
Nejasno mi je da li je to politika koju oni predlažu, da se ukine 550 puta manji…
(Marinika Tepić: Da li možete malo tiše da govorite?)
Izvinjavam se, gospođo, ako sam vas nešto ometao svojim obraćanjem. Nije mi cilj.
Znam da vam ne prija priča zato što ste tražili u drugom slučaju, jer meni je i dalje nejasno šta ste hteli da postignete sa svojim… To ste samo vi iz vaše stranke potencirali taj problem, po vama. Da li ste hteli da kažete da Kabinetu za pomirenje, regionalnu saradnju i društvenu stabilnost treba ukinuti budžet i da predstavnici Bošnjaka ne treba da imaju mogućnost da realizuju projekte, naročito u ove tri oblasti koje su i te kako važne za manje brojne narode u Republici Srbiji.
Iskoristiću priliku da pozovem nevladine organizacije i lokalne samouprave da na konkursu koji će uskoro biti raspisan uzmu učešće i doprinesu politici pomirenja, regionalne saradnje i društvene stabilnosti.
Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, cenjeni ministri, predsednice Skupštine, predsedniče Vlade, po prvi put da imam priliku sada da se obratim u svojstvu ministra zaduženog za pomirenje, regionalnu saradnju i društvenu stabilnost u Republici Srbiji.
Iako me kolega nije prozvao imenom, ne bih dozvolio da pričamo o Bošnjacima, a da ne iskoristim priliku da i ja nešto kao Bošnjak u Vladi Republike Srbije ne kažem.
Pitanja koja je postavio su legitimna i deo su problema na kojima treba da radimo u narednom mandatu, naročito pitanja proporcijalne zastupljenosti nacionalnih manjina, manje brojnih etničkih zajednica, a to je posebno izraženo u Novom Pazaru, Tutinu, Sjenici i ostalim gradovima Sandžaka ili Raško-polimske oblasti.
Kao ministar zadužen za društvenu stabilnost u okviru sistema i Vlade daćemo značajan doprinos na kreiranju strategije za rešavanje problema proporcionalne zastupljenosti manje brojnih etničkih zajednica u javnim ustanovama.
Kao i kada je pitanje raseljenih lica i status porodica žrtava rata, to su sve osetljiva pitanja koja trebamo tretirati kroz proces pomirenja i zbližavanja između srpskog i bošnjačkog naroda u državi i na Zapadnom Balkanu.
Nadležnost koja mi je data za naredni period veoma težak i ozbiljan zadatak i mene raduje da je premijer kazao da nam je strateški cilj istorijsko pomirenje između dva naroda.
Ja duboko verujem da je to moguće, bez obzira na brojne rane koje imamo iz prošlosti i otežavajućih okolnosti u datom trenutku.
Kada je u pitanju regionalna saradnja, takođe nadležnost koju imamo u narednom periodu, radićemo na zbližavanju svih centara na Balkanu i moj doprinos će da bude u pravcu što bolje regionalne saradnje svih država na Zapadnom Balkanu, bez obzira na poteškoće koje u određenom trenutku se pojave, jer je to interes i manje brojnih nacionalnih zajednica u ovoj državi.
Dotaći ću se i teme ekstremizma. Želim da istaknem da smo na Vladi jako opsežno govorili o pitanju ekstremizma, naročito onog najosetljivijeg koji dolazi iz redova Muslimana, o terminologijama koje se koriste tretirajući taj problem, o tome šta bi sve javni sektor trebao da prođe od upoznavanje i obuke da bi imao mehanizme i znanje da razlikuje potencijalne ekstremiste od tradicionalnih konzervativaca.
To su sve novine u ovom periodu pozitivne, gde mi tretiramo probleme stručno, studiozno, postepeno, da bi na kraju bilo efikasno.
Da bi se opasnost od ekstremizma svela na minimum potrebno je rešiti neke krucijalne probleme koje mi imamo u ovoj državi, koji su nastali 2007. godine, kao što je pitanje podeljenosti islamski zajednice, jer u pukotinama podeljenosti islamske zajednice stvara se prostor za cvetanje ekstremizma koji, nažalost, često buja u terorizam.
Vi ste, kolega, verovatno meni izostavili da mi postavite pitanje, znajući da smo mi inicirali kroz Bošnjačko nacionalno veće, odnosno partija koju vodim, da se u Skupštini Srbije Bošnjaci međusobno ne prozivaju i ne targetiraju negativno, tako da razumem, ali važno je da istaknem takođe da i vi imate iskustva kada je u pitanju državni sistem, jer ste bili deo vladajuće većine od 2006. do 2014. godine i radili ste i na pitanju proporcionalne zastupljenosti Bošnjaka, kao i na pitanju raseljenih i žrtava rata.
Znate da kroz tih osam godina nije bilo baš jednostavno moguće brzo i efikasno rešavati ta pitanja.
Zato iz tog razloga molim da se ima strpljenja. Kabinet naš, a već ste čuli i drugih ministara i premijera je otvoren za saradnju, za dogovore, za ideje, za zajedničko konstruktivno rešavanje problema. Ja se nadam da populizam će da zaobiđe bar nas manjine, manje brojne narode u ovoj državi i da nam se većinske stranke ne obraćaju populistički u svojim borbama za vlast i za političku nadmoć.
Radićemo na korisnim, konstruktivnim, konkretnim stvarima, na zbližavanju naroda. Moja uloga je, pre svega, da politiku pomirenja primenimo u bošnjačkom narodu i između bošnjačkog i srpskog naroda. Ne mogu ja miriti druge narode dok ne rešimo probleme u našoj avliji i našem dvorištu. Ja u pomirenje čvrsto verujem i ne samo u pomirenje između bošnjačkog i srpskog ili srpskog i bošnjačkog naroda. Ja duboko verujem, nek mi se zameri ko god, zameraju mi iz mog naroda, ja duboko verujem u blisko prijateljstvo između bošnjačkog i srpskog naroda i željno iščekujem da to ostvarimo. Hvala.

Zamolio bih gospodina Škrijelja da ne koristi ružne reči kada nam se obraća. Mi nemamo čega da se sramimo, već se ponosimo na prilici da radimo na konkretnim, korisnim pitanjima za narod pomoću mehanizama vlasti ove države. Ne znam čime bi trebalo da se sramim od svega o čemu sam pričao?
Ne znam čime bi trebao da se sramim od svega o čemu sam pričao. Pričao sam sve važne, korisne i konkretne stvari, kako za naš bošnjački narod, tako i za državu Srbiju. Zato vas molim, da se dostojanstveno, i onako kako priliči bošnjačkoj kulturi, običajima i vaspitanju našeg naroda se ponašate u ovoj Skupštini i da nam ne brukate narod.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predstavnici naroda, pre svega, muslimanima u Srbiji želim da iskažem Ramazan Šerif Mubarek Olsun, naročito onima koji poste 30 dana meseca Ramazana i da radost iftara podele sa svojim porodicama, prijateljima, komšijama, naročito komšijama drugih vera.

Danas u ovom domu smo se okupili dok nas okružuju globalni izazovi. Zato je više nego ikad potrebna obzirnost i mudrost. Geopolitički pejzaž je izrazito turbulentan i preti da razdire Međunarodnu zajednicu. Dok na kapijama Evrope u Ukrajini se vodi rat koji izaziva nestabilnost kako ekonomsku tako političku u državama u Evropi i širom sveta, s druge strane, u Palestini se događa katastrofa neviđenih razmera, gde decenije aparthejda su kulminirale u masovno ubijanje desetine hiljada dece, žena i civila, kulminirajući do te mere da je Južnoafrička Republika slavnog Nelsona Mendele podnela tužbu za genocid protiv Izraela.

Kruna kukavičluka će pripasti onima koji budu ubijali masovno decu zbog jeftinih političkih odvratnih razloga. Nepravda bilo gde je pretnja pravdi svugde. Rat neće odrediti ko je u pravu, odrediće ko je ostao.

Zato mi ovde danas, 80 godina od poraza nacizma, važno je da shvatimo da tuđe tragedije su ogledalo naše ljudskosti i humanosti.

Istorija nas uči da su velike promene često kretale s periferije od malih, hrabrih, koji su odlučno verovali u svoje snove i ideje. Mi ne možemo odlučiti danas da li ćemo živeti u pravednom svetu, ali možemo graditi pravednu Srbiju u kojoj će se čuti glas manjine i u kojoj će svako imati mogućnost da doprinese opštem dobru.

Izbor novog rukovodstva zakonodavne vlasti Narodne skupštine Republike Srbije dolazi u ovom turbulentnom, izuzetno zapaljivom i osetljivom momentu. Zato će biti velika odgovornost na novom rukovodstvu.

Stranka pravde i pomirenja će uzeti učešće u novom rukovodstvu saziva Skupštine, sa namerom da ima priliku da učestvuje i doprinosi i utiče na promene, naročito iz razloga što 30.000 glasova građana Republike Srbije su imali poverenje u listu Ujedinjeni za pravdu i nosimo odgovornost prema ljudima koji su nam dali glas.

Ja pozivam narodne poslanike i sve one koji slušaju da se nekada izdignemo iz dnevnopolitičkih borbi i da učinimo korake koji će doprineti pravdi na našem prostoru, a ta pravda da bude temelj za pomirenje među narodima Zapadnog Balkana, jer mi ne želimo da ovo zlo koje vidimo u okruženju i oko nas da se ikada više vrati na naš prostor. Gradimo mostove, a ne zidove.

Budimo od onih koji će doprinositi dobru i koji će se boriti protiv zla. Zato je važno da većina sarađuje sa manjinom i važno je da vlast radi sve od sebe da doprinese dobru, a opozicija da bude konstruktivna. Ostavimo temelj budućim generacijama.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani članovi Vlade, pred nama je veliki spisak zakonskih akata.

Listajući predloge novih zakonskih rešenja, pročitao sam da je u planu i da se donese izmena i dopuna zakona koji bi tretirao pitanje pranja novca i finansiranje terorističkih organizacija. Razmišljajući o tome šta je granica između prava na otpor i terorizma i s druge strane prava na odbranu i ratnih zločina, ne mogu a da ne iskoristim priliku ovde da izrazim hatarnamu ili saučešće za ubijenih 5.000 civila u Palestini, od kojih 1.000 dece, a i ubijenih 1.000 jevrejskih civila.

Palestina je država koju priznaje većina država u svetu, a među njima i Srbija. Na delu njene teritorije se vrši agresija od strane izraelskog okupatora. U protekle dve nedelje izvršena su dela koje međunarodne organizacije karakterišu kao ratne zločine. Gaza je blokirana vodom, uvoz hrane, struje, bacaju se bombe na bolnice, na škole, granatirano je preko 50 bolnica i škola, srušeno je 26 džamija, srušena je treća najstarija pravoslavna bogomolja, manastir Svetog Porfirija.

Civilima je rečeno da iz severnog dela pređu u južni deo da bi bili zaštićeni, a istovremeno se bombarduje i severni i južni deo. U Palestini se događaju strašne stvari. Zar je to svet u kojem mi treba da živimo? Palestina je kolevka i sveto mesto i muslimana i hrišćana i Jevreja i svi, i muslimani i hrišćani i Jevreji u svetu, dužni su da doprinesu da se tom svetom mestu vrati mir. Zato bez obzira na naše političke stavove, svi trebamo učiniti šta je do nas da se vrati mir svetoj zemlji. Svi narodi sveta su dužni da se udruže da Jerusalim kao glavni grad svete zemlje bude ono što mu ime nosi, grad mira i zemlja mira.

Nije davno bilo kada je i na Balkanu besneo rat i kada je svet bio hladnokrvan na dešavanja na našem prostoru. Juče je obeležena 31. godišnjica od zločina u Sjeverinu kod Priboja gde je ubijeno 16 Bošnjaka i za šta je Viši sud u Beogradu utvrdio da su se desili ratni zločini.

Da li je sistem uradio sve što je bilo do njega da se porodicama omogući da dobiju status žrtava civila rata? Da li ima još neki način u kojem bi sistem mogao da doprinese da umanjimo bol koju su pretrpele porodice zbog zločina koji je počinjen u prošlosti? Ja se nadam da ćemo mi kao narod, i Bošnjaci i Srbi i drugi, smoći snage da značajnije koračamo ka pravdi i suštinskom pomirenju u budućnosti. Sećanje je naša obaveza, a pravedna i mirna budućnost je naš dug.

Dvadeset prvi je vek, a informacije putuju brzinom svetlosti. I zato ne postoji opravdanje što na javnim servisima nemamo informacije o Sjeverinu, godišnjici, o Štrpcima i o drugim važnim datumima za Bošnjake, za Hrvate i za druge nacionalne zajednice. Da li je razlog što možda RTS još uvek nije formirao bošnjačku redakciju, kao što imaju druge nacionalne zajednice?

Danas raspravljamo i o setu medijskih zakona. Mediji su ključ da bi došli ljudi do istine. Želim kazati da na lokalnom nivou kada je u pitanju Sandžak beleži se napredak razvoja lokalnih medija koji su u vlasništvu nacionalnih zajednica. Međutim, na centralnom nivou vidljivost nacionalnih zajednica koje su u manjini nije odgovarajuća rezultatu popisa stanovništva i koliko u stvari u Srbiji ima građana koji nisu Srbi.

Osim medija, obrazovanje, gde takođe imamo set zakona i reformi, obrazovanje je temelj svake nacije. Želim pohvaliti napore ove države u podizanju stepena obrazovanja i kvaliteta obrazovanja u ovoj državi.

Najbolji primer je moderna nova škola koja se gradi u Sjenici i koja je završena i čije će otvaranje biti vrlo brzo u narednom periodu. Međutim, svako dete ima pravo na kvalitetno obrazovanje. Postoji disproporcija u uživanju kvaliteta obrazovanja među decom u Republici Srbiji, pa tako Beograd i neka druga mesta su obezbedila deci mogućnost da imaju besplatne udžbenike, odnosno njihovim roditeljima dok neka mesta ne uživaju u ta prava. Zato insistiram da se u budućim akcijama reforme u obrazovanju povede računa i o tom pitanju i da se omogući svoj deci, bez obzira na nacionalnu pripadnost, na teritorijalnu pripadnost, da imaju mogućnost uživanja u besplatnim udžbenicima.

Još jedna stvar koju su mi skrenuli nastavnici za koju su mi i nastavnici i roditelji skrenuli pažnju pre skupštinskog zasedanja i želim istaći posebno ovde, jer je prisutna naša ministarka, da našoj deci nije dozvoljeno, odnosno roditeljima, odnosno školskim upravama, nije dozvoljeno da organiziraju ekskurzije na teritoriji federacije BiH, već isključivo na teritoriji Republike Srpske. Naša deca često imaju želju da posete i druge delove BiH, ne isključivo teritoriju Republike Srpske, pa da se to aktima pravnim reguliše i omogući.

Izgradimo pravednu Srbiju, budimo svi za pravednu Srbiju. Zahvaljujem.

Reč ima Milica Đurđević Stamenkovski.

Reč ima ministar Selaković.

Pravo na repliku Marina Raguš.
Izvolite.

Ksenija Marković, da li vas je neko spomenuo?
(Ksenija Marković: Jeste.)
Ko?
(Ksenija Marković: Direktno obraćanje meni od Marine Raguš i ministra.
Ko? Dva minuta. Pravo na repliku.

Replika, Marina Raguš.

Reč ima premijerka Ana Brnabić.

Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?
Povreda Poslovnika, Tamara Milenković Kerković. Izvolite.

Izvinite, trenutno mikrofon vam …

Da li želite da se Skupština izjasni o povredi Poslovnika? (Da)
Hvala.
Reč ima ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SVM gospodin Akoš Ujhelji. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani članovi rukovodstva Vlade Republike Srbije, pred nama je …