Po Poslovniku, Srđan Milivojević. Izvolite.

Gospodine Milivojeviću, zahvaljujem se na opasci, ali da bi Skupština nastavila da radi uspešno, potrebno je da se obezbedi red i da narodni poslanik koji je udaljen 20 dana sa Skupštine ne ometa rad Skupštine i ne prilazi bez dozvole, kršeći pravila i upućujući neadekvatne reči predsedavajućem.
Iz tog razloga, on je doprineo da danas slika Skupštine bude na ovaj način. Naravno, kada bude počeo da poštuje pravila i da se ponaša u skladu sa dostojanstvom Skupštine i narodnog poslanika, nastaviće Skupština da radi kako i treba. Hvala vam.
Da li želite da se Skupština izjasni?
(Srđan Milivojević: Ne mora.)
Po Poslovniku, reč ima Nebojša Zelenović. Izvolite.

Zahvaljujem se, gospodine Zelenoviću.
Ja postupam ovde kao predsedavajući Skupštine u skladu sa informacijama koje mi dostavi ovlašćena služba. Mimo tih smernica i pravila Skupštine neću postupati. Imam informaciju da gospodin ima meru udaljenja sa Skupštine 20 dana.

On je danas prisutan neovlašćeno. Ako krši pravila Skupštine na jedan način, tako što bezobzirno ne poštuje izrečene mere, ne znači da ću i ja kao predsedavajući da kršim pravila i još da mu omogućim da ima reč.
Ako se nadležni Skupštine izjasne da je njemu mera ukinuta ili predsednik Skupštine ukine meru, nema nikakvog problema, dobiće reč u skladu sa pravilima, zakonom i Poslovnikom.
Sledeći ovlašćeni je gospodin Borislav Novaković.
Izvinjavam se.
Za repliku se prethodno javio gospodin Života Starčević.
Izvolite.

Reč ima gospodin Borislav Novaković.

Dame i gospodo narodni poslanici, postaviću pitanje Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede – zašto korićenje reka Raška, Trnavica i Jošanica u Novom Pazaru se najavljuje punih 15 godina? Ko je odgovoran što realizacija tog projekta se odlaže iz godine u godinu?

Proteklih dana smo imali novi talas poplava koje su u Novom Pazaru uništile desetak domova. Pre toga, u januaru, smo imali poplave koje su odnele dva života.

Građani Novog Pazara od gradonačelnika i aktuelne vlasti u tom gradu dobijaju obećanje iz godine u godinu da će sa tim projektom da se krene na proleće. Svaki put, svake godine kreće se na proleće. Ove godine kažu da se kreće na jesen.

Apelujem da se pruži materijalna pomoć i podrška ugroženim porodicama čija imovina je stradala u poplavama.

Takođe, apelujem na sve nadležne organe da pruže hitne mere zaštite, jer su građani na tim obalama ugroženi.

Pre neki dan ja sam bio u poseti i video sam koji je omer štete na terenu i javnost u Srbiji nije baš u to upućena.

Gradonačelnika Novog Pazara pozivam da podnese ostavku zato što osam godina nije bio u stanju da reši ovaj ozbiljan problem u svom gradu, kao što nije uspeo ni osam godina gradonačelnik pre njega, iz njegove partije. Neka pokaže minimum odgovornosti, jer je svakako u osmoj godini svog mandata bez prava ponovne kandidature. Svakako je sa odlazeće političke scene.

Kada domaćin zapostavi avliju korov će na kraju isterati i njega iz kuće.

Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, postaviću pitanje Naučnoj akreditacionoj komisiji i Ministarstvu obrazovanja Republike Srbije. Da li je tačno da su departmani, odnosno smerovi prava, ekonomije, engleski i srpski jezik na državnom univerzitetu u Novom Pazaru izgubili akreditaciju i da neće moći u novoj studentskoj godini studenti da se upišu na tim smerovima?

U Novom Pazaru imaju dva Univerziteta, Internacionalni Univerzitet u Novom Pazaru koji je osnovao rahmetli akademik muftija Muamer Zukorlič i državni Univerzitet u Novom Pazaru.

Za grad, za Pazarce, oba univerziteta su važna i vest koja se pojavila u javnosti je uznemirila kako buduće studente, tako i roditelje. Ukoliko je vest tačna, tražim odgovor ko je odgovoran za dovođenje državnog Univerziteta na taj nivo da gubi akreditacije? Roditelji, studenti, zaposleni državnog Univerziteta u Novom Pazaru nisu zadovoljni aktuelnim rukovodstvom državnog Univerziteta, zbog toga što se autokratski odnose prema zaposlenim i prema studentima.

Navešću jedan primer, dobio sam pismo studenata državnog Univerziteta u Novom Pazaru, koji se žale da im je rektor ukinuo pravo na korišćenje molitvenog prostora na Univerzitetu.

Poštovani narodni poslanici, mi ovde u Skupštini Republike Srbije imamo pravo na molitveni prostor. Imali smo pravo na molitveni prostor u vreme Kraljevine Jugoslavije u istoj ovoj zgradi. Da jedan čovek u Novom Pazaru, u sred Pazara, brani studentima pravo na molitveni prostor, zato hoću istaći da ova vest ukoliko je tačna, ona će ugroziti visoko obrazovanje u Novom Pazaru.

Novi Pazar je najmlađi grad u Evropi, studentski grad. On treba da osniva nove univerzitete. Njemu treba još dva univerziteta, koliko ima omladine i zato je važno, pre svega, da imamo odgovor da li je vest o ukidanju ovih smerova tačna. Obrazovanje je svetlo koje osvetljava put, zato ne smemo gasiti svetiljke. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, s obzirom da je ovo moje prvo obraćanje nakon stravičnih događaja koje smo imali prilike videti u Beogradu i Mladenovcu, ovom prilikom želim izraziti moje najdublje saučešće ubijenim ljudima, naročito deci, porodicama dece i iskazati moju duboku potrešenost i koju sam izrazio i lično na licu mesta gde sam položio cveće i iskazao saučešće.

Takođe, želim izraziti hatarnamu povodom ubistva Bošnjaka u Priboju Ervina Ćelahmetovića, ubistva koja je dodatno zakomplikovalo stvari u ovoj državi i dodatno uznemirilo sandžačke Bošnjake.

Želim postaviti pitanje MIP i Ministarstvu pravde, zašto je državni tužilac Višeg suda u Užicu Veljko Lazić, odbacio krivičnu prijavu protiv Nikole Damjanovića, zbog izazivanja verske i nacionalne netrpeljivosti 7. januara prošle godine u Priboju, kada je pevajući praznične pesme modifikovao tekst u kojem je ubacio - pucajte u džamije?

Navodno, krivična prijava je odbačena jer su svedoci prisutni na terenu svedočili da to nije pevao i jer se na snimku koji je dostupan na internetu i koji možete svi vi da pogledate, tražeći formulaciju koju sam rekao, Priboj i pucajte u džamije, navodno, na osnovu snimka jer se ne vidi snimak, jer onaj koji to izgovara drži telefon u ruci, ne može se utvrditi da je isti to izgovorio.

Sve to posebno potresa Bošnjake u ovoj državi iz razloga što je ovakva odluka doneta na dan dženaze rahmetli ubijenom Ervinu Ćelahmetoviću. Sve to imamo nakon što je u Priboju prošle godine početkom januara 12 policajaca pevalo pesmu na veselju u kojem su pozivali da se vrše zločini nad sandžačkim Bošnjacima - oj Pazaru novi Vukovaru, oj Sjenice nova Srebrenice.

Pitam MUP, Ministarstvo pravde šta je učinjeno sa 12 policajaca? Imam informaciju da oni još uvek rade, da se viđaju na graničnim prelazima Jabuka, Gostun, Uvac, da su na službi i ako snimak koji se pojavio na internetu, koji takođe možete svi vi da vidite, prikazuje policajce, objavljen je od strane policajca na Fejsbuku, veselje organizovano od strane policajca i na njemu učestvuje 12 policijskih službenika. To je bio čin fašizma.

Ako se antibošnjački ili antimuslimanski fašizam bude tolerisao u službenim redovima ove države može doći do sistemskog kršenja prava građana ove države. Sigurnost i sloboda Bošnjaka u ovoj državi je ugrožena, dok god tih 12 policajaca su na slobodi. Zahvaljujem.

Predsedavajući, pre nego nastavimo, da li smo završili sa pitanjima i prešli po tački dnevnog reda? Da li sada govorimo po tački dnevnog reda?

Dame i gospodo narodni poslanici, sada ću po prvi put imati prilike da govorim o onome što sam i promišljao svih ovih dana povodom stravičnih dešavanja koji su se dogodili u Beogradu, Mladenovcu i generalno u Republici Srbiji.

Zaista, šta reći mudro, pametno u jednoj veoma teškoj situaciji u kojoj bi trebali da se kanimo politikanstva i pokažemo saosećajnost, pokažemo osetljivost za temu koja je potresla građane u Republici Srbiji, bez obzira na nacionalnost i veroispovest.

Promišljajući šta mudro kazati u jednoj takvoj situaciji, odlučio sam kao neko ko je završio versku školu da vam citiram stih ajet iz časne knjige Kurana, ajet koji govori o ubistvu, o ubijanju i nešto što verujem da mnogi od vas ili većina vas niste znali da piše u Svetoj knjizi Muslimana: „Ako neko ubije nekoga ko nije ubio nikoga i ko ne čini nered na zemlji, kao da je cijeli svijet ubio. A ako neko bude uzrokom da se nečiji život sačuva kao da je cijeli svijet sačuvao“. Na ove reči ću nadovezati i šestu božju zapovest iz Biblije, koja glasi: „Ne ubij“. U tom duhu ću i koncipirati moje obraćanje, sa željom da nešto mudro kažemo i da građani koji nas slušaju imaju koristi, imamo mi pozitivan impuls na njih.

S obzirom da je tema mediji, cilj je sistemska prevencija. Uloga medija je veoma važna. Iz tog razloga i tema rijaliti programa u Republici Srbiji treba da bude tema o kojoj će se govoriti.

Ono što hoću pre svega da podvučem jeste da mi ovde generalizujemo stvari. Kada kažemo – rijaliti program, svi automatski mislimo da se to po automatizmu odnosi na nešto štetno, loše i nešto što treba ukinuti i zabraniti. Međutim, rijaliti program u osnovi, ne ovaj koji mi danas gledamo, vidimo, u Srbiji, na zapadu, on je kao ideja trebao da bude da građanima iz zabavnih i edukativnih razloga približi život nekih ljudi, određene grupe ljudi, način na koji oni vide, razmišljaju, žive i on je u samim svojim začecima čak imao i edukativnu konotaciju. Vremenom je to proisteklo u ovo što mi danas vidimo.

Sam poziv na ukidanje rijalitija može da bude problematičan zato što postoje bar u teoriji rijaliti programi koji su korisni i koji mogu da budu pozitivni. Zato ja savetujem sve oni koji traže ukidanje rijalitija – bolje je da traže da se zakonski uredi sadržaj rijaliti programa i da se u takvim programima zabrani prikazivanje nasilja, vulgarnosti, nemorala i svake vrste destrukcije.

Kad su u pitanju mediji, generalno podržavam da se u medijima zabrane psovke, prikazivanje brutalno neodgovorno prikazivanje i reklamiranje nasilja. Država Srbija će trebati da uvede neke mere koje će regulisati način prikazivanja nasilja na TV programima.

Smatram pozitivnim ono što je predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, kazao na skupu „Srbija nade“ da će se ukinuti rijaliti program na televiziji Pink. To jeste pozitivan iskorak koji će doprineti barem malo, nadam se, podizanju stepena promocije morala odnosno smanjenja stepena promocije nemorala na televizijama.

Takođe, potrebno je urediti i zakonski ograničiti, onemogućiti medijima da u afirmativnom obliku promovišu ljude koji su počinili krivična dela kao što su ubistvo, kao što je silovanje, kao što je pljačka i da se ljudima koji su osuđeni, osuđeni krivično, sve vrste krivice, pa čak i ratni zločini, onemogući promocija na medijima. Mediji imaju veliku ulogu, međutim, nije dovoljno regulisati program, programske šeme na televizijskim ekranima.

Sve ovo o čemu sam govorio, i da se reguliše, mi imamo izazove, jer naša deca imaju mobilne telefone, pristup internetu, pristup aplikacijama, pristup socijalnim mrežama i sve to mogu pratiti i deca i ljudi i drugim putevima, ne samo putem televizijskih ekrana, tako da je ovaj izazov mnogo veliki i važan.

Nije dovoljno urediti samo medije, već i uloga roditelja, uloga škola, uloga stručnih lica, uloga, čak ne čujem dok se toliko spominje, verskih zajednica, koja je veoma bitna i svakako uloga državnog sistema.

Kad su u pitanju škole, potrebno je podržati škole određenim merama, kao što su uvođenje odgojnog programa u škole. Škole ne trebaju biti samo obrazovne ustanove, već odgojno obrazovne ustanove. Zatim, podržati psihologe i pedagoge u tim školama, da oni imaju značajniju ulogu u radu sa decom i organizovati u školama, ovo iznosim kao predlog, pa možda bude od koristi faktorima koji mogu to implementirati na terenu, u školama treba pokrenuti programe obuke prepoznavanja nasilja, gde ne samo psiholog i pedagog, nego i nastavnici i svo školsko osoblje treba biti obučeno kako da prepozna potencijalnog izvršioca nasilja i na koji način adekvatno da postupi u tom slučaju.

Država treba uložiti i podržati razvoj klinika koje se bave mentalnim zdravljem i, kao što rekoh, ne toliko spominjane verske zajednice i njihova uloga u ovom slučaju. Smatram da bi država trebala da uključi verske zajednice u dugoročno rešavanje ovih problema, da koordinira sa verskim zajednicama. Zašto? Zato što verske zajednice mogu da dopru i da prodru do onih umova ljudi do kojih ne dopire državni sistem kroz svoje verske aktivnosti na terenu.

Država u saradnji sa verskim zajednicama treba imati zajedničke programe promocije tolerancije, nenasilja i generalno pacifizma.

Kad je u pitanju država, želim i tu ukazati par stvari. Smatram pohvalnim što je državni sistem prikupio preko 50.000 komada nelegalnog oružja. Srbija je prema statistikama ili u samom vrhu ili prva u Srbiji po oružju po glavi stanovnika.

Prošla su vremena kada je trebalo da bude stanovništvo masovno naoružano i ako treba stanovništvo da je bezbedno o bezbednosti stanovništva će brinuti državna policija i državna vojska.

Smatram i podržavam pooštravanje mera zakonskog držanja oružja i naročito smatram da je potrebno uvesti posebne mere za držanje oružja od strane lica koja su vršila krivična dela ili imali bilo kakav vid iskazivanja nasilničkog ponašanja, a posebno osobe koje imaju poteškoće sa metalnim zdravljem.

Podržavam, takođe, da se pooštre kazne za ubice, čak slušajući u jednom trenutku izlaganje predsednika Srbije Aleksandra Vučića, kada je kazao da razmišlja da traži da se vrati smrtna kazna, na tren sam i ja osetio potrebu da ga podržim u tome. Mi treba u društvu da znamo i osećamo da su krivična dela, kao što je ubistvo, nešto najstrašnije što neko može učiniti ovoj državi.

Pozitivno je što će se povećati broj policajaca u školama. Verujem da će doprineti javnom redu i miru, ali ne mogu da ne kažem, kao Bošnjak, da je potrebno da se u mestima gde žive nesrpske nacionalne zajednice ujednači u ustanovama bezbednosti broj pripadnika nacionalnih nesrpskih zajednica.

Govorio sam u poslaničkom pitanju u Priboju. Mi u Priboju imamo situaciju gde policajci čine nasilje, ponašaju se nasilnički. U tom Priboju, gde živi 20% Bošnjaka, svega 2% Bošnjaka možda i manje radi u policijskoj upravi i mi trebamo da imamo više pripadnika nacionalnih zajednica u redovima policajaca da bi se i ti policajci upoznali sa pripadnicima drugih naroda i u svojoj službi, što bi uticalo i na njihovu pacifizaciju.

Molim vas da vodimo računa o svim ovim stvarima, da stvari ne pratimo, ne gledamo samo iz svog ugla i da nas ne boli samo ono kada je vezano za moj narod. Ubijeni Srbi nisu ništa manje vredni od ubijenih Bošnjaka, niti ubijeni Bošnjaci manje vredni od ubijenih Srba. Svi su oni građani Republike Srbije i trebamo se odnositi pravedno.

Na sve to, zaključiću govor predlogom, da bi na paket mera koje je predložio predsednik Srbije i Vlada Republike Srbije, potrebno je pružiti podršku porodicama ubijenih kroz sistemska rešenja i kroz materijalno, logističku podršku. Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani članovi kabineta, ja sam dobio jako veliki broj zahteva građana šta bih postavio za pitanje članovima kabineta. Međutim, ja ću po jedno pitanje vezano za Novi Pazar, Tutin, u prvom delu, onda i Sjenicu, Prijepolje i Priboj u drugom delu, da bih zadovoljio barem minimum zahteva koje sam dobio sa terena.

Što se tiče Novog Pazra, sredinom januara je Novi Pazar imao katastrofalne poplave u kojima je stradalo dvoje ljudi.

Gradska vlast u Novom Pazaru od 2008. godine najavljuje na proleće početak korićenja reka Jošanjice, Raške i Trnavice. Petnaest godina meštani sa tih obala čekaju da se otpočne sa radovima.

Moje pitanje glasi: kada će da se otpočne sa radovima na korićenju ovih reka i šta trenutno koči proces?

Drugo pitanje vezano za opštinu Tutin glasi: meštani koji žive na Pešteru traže od Vlade odgovor da li je nešto preduzeto po pitanju otvaranja graničnog prelaza koji bi se nalazio između sela Đerekare u Srbiji i sela Savin Bor u opštini Petnjica u Crnoj Gori, jer porodice koje su rodbinski vezane imaju jako otežan život, jer moraju kružiti kroz tri opštine da bi imale međusobnu komunikaciju i vezu.

Ono što sam dobio informaciju od predstavnika Stranke pravde i pomirenja u Crnoj Gori jeste da je Vlada Crne Gore odradila njen deo posla po pitanju otvaranja graničnog prelaza. Moje pitanje glasi: da li je Vlada Srbije uopšte informisana, da li je upoznata sa tim procesom i da li postoje bilo kakvi koraci po tom pitanju i, ako nisu postojali, da li može nešto konkretno da se uradi po tom pitanju? Dakle, u pitanju je granični prelaz koji bi povezao opštinu Tutin u Srbiji i opštinu Petnjica u Crnoj Gori?

Zahvaljujem se na odgovorima.

Što se tiče Sjenice i Prijepolja, postoji magistralni put koji povezuje Sjenicu i Prijepolje i, ako se ne varam, ispravite me, to je jedini neasfaltirani magistralni put u državi.

Građani Sjenice kada žele putovati u Prijepolje kruže preko Nove Varoši i obratno. Dakle, ako neko iz Prijepolja želi u Sjenicu, kruži preko Nove Varoši.

Da li u strategijama Vlade Republike Srbije postoji plan za asfaltiranje magistralnog puta koji bi povezao Sjenicu i Prijepolje?

Poslednje pitanje upućeno je premijerki. Vi ste, premijerka, bili u Priboju, imali susret sa muslimanima Priboja koji su vam izneli problem vezano za izdavanje građevinske dozvole za početak izgradnje džamije u Novom Priboju. U Novom Priboju ima veliki broj muslimana koji nisu u mogućnosti da ispune svoja verska prava jer nemaju džamiju, a Stari Priboj im je ipak udaljen. Da li je po tom pitanju bilo šta preduzeto?

Vi ste im tada rekli da će Vlada Republike Srbije da uradi šta bude u njenoj moći da reši taj problem, koji je malo kompleksan. Eto, dobio sam insistiranje od građana Priboja da postavim ovo pitanje, jer je ono od veoma velike važnosti. Hvala.

Hvala ministri i premijerko na odgovorima.
Zaista, nama jesu važni infrastrukturni projekti.
Ja želim istaći ovde da u dogovoru između SPP i SNS koji je oličen i u sporazumu između dve stranke, infrastrukturni projekti su nam krucijalno važni i naročito infrastrukturni projekti povezivanja autoputevima.
Autoput koji će proći kroz Sandžak nam je najbitniji projekat koji se radi. Naravno, on će inicirati te pristupne puteve i raduje me da on podrazumeva i povezivanje Prijepolja sa autoputem, što će istovremeno povezati Sjenicu. Takvi projekti su od važnosti za naš narod. Mi samo kroz takve projekte možemo zadržati ljude da se ne iseljavaju, da ne odu, jer mi bez naroda sutra ne možemo ni voditi politiku, niti ćemo imati bilo koga da predstavljamo ako nam narod ode trbuhom za kruhom u inostranstvo.
Ja se zaista nadam po pitanju korišćenja reka da taj projekat će realno da se realizuje. Ja sam bio uz porodice kojima su najmiliji stradali i imao prilike da vidim kako izgledaju te strahote kada neko iznenada pogine u bujici. Sve nekako može da se podnese do trenutka dok ljudi ne počnu gubiti živote.
Da se ne desi da opet na kraju godine dobijemo informacije da čekamo sledeću godinu za korišćenje reka Raške, Trnavice i Jošanice, jer su meštani zaista ugroženi.
Što se tiče graničnog prelaza, on se tiče poboljšanja ekonomskih prilika na Pešteru. Ja ću dostaviti informacije, kako je premijerka tražila, one koje posedujem vezano za taj projekat. Ako nije ništa inicirano, iniciraćemo ga. Zahvaljujem.

Reč ima Strahinja Erac.

Gospodine Erac, molim vas, samo trenutak, postoje neki tehnički problemi. Ne čujete se u javnosti, tako da sačekajte samo da to bude rešeno.
Izvolite, nastavite.
STRAHINjA ERAC: Moram li iz početka, ako se ništa nije čulo?

Možete samo onaj prvi deo da ponovite.