Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre infrastrukture, pre nego se budem osvrnuo na deo govora ministra infrastrukture, imam potrebu ovde da odgovorim gospođi Milici Đurđević Stamenkovski, koja je juče tokom perioda kada sam bio odsutan iz ove Skupštine, prozivala me i govorila o meni u trenucima kada sam upriličio prijem ministru spoljnih poslova BiH.

Naime ona je kazala da je prošle nedelje neka koalicija za Sandžak se sastala i dogovorila da traži da ima neki bosanski narod, koji će govoriti nekim bošnjačkim jezikom, koji će se izjednačiti sa srpskim i da će tim putem da ruše Srbiju. Na kraju je kazala sve to, potpredsednik Narodne Skupštine, Zukorlić vodi.

Ja bih samo voleo da znam, da li je gospođa možda sanjala neki ružan košmar, pa ga je pomešala sa realnošću ili je ona zaista celi događaj izmislila u svojoj glavi. U ovoj državi živi bošnjački narod, priznat zakonima ove države, govori bosanskim jezikom, na kojem se izvodi nastava u skladu sa zakonima ove države. Da, mi se zalažemo za još neka prava, iako imamo prilično dobra prava u ovoj državi.

Zar je to zabranjeno? Zalagati se u skladu sa zakonom i Ustavom Republike Srbije. Biti ultradesničar, ne znači istovremeno biti i ultranepismen, treba naučiti razliku i znati kako se koji narod zove i kojim jezikom priča.

Što se tiče skakanja, na svaki spomen izraza Sandžak, ja bih zamolio predsednika Skupštine da izriče opomene, jer je to u cilju potpirivanja mržnje. Zamislite da ovde narodni poslanici dolaze iz različitih krajeva Srbije, i nije svaki kraj zakonima obuhvaćen. Ja kada sam bio u osnovnoj školi na karti geografije, koju je odobrio Zavod, tamo gde ja živim je pisalo Sandžak, kao historijska kulturna regija.

Zar treba ovde skakati na svaki spomen Podrinja, na svaki spomen Pomoravlja, na svaki spomen Timočke krajine, na svaki spomen Negotinske krajine, na svaki spomen Šopluka. Jesu to sve ustavne kategorije, to su historijski kulturni delovi Republike Srbije i meni ne smeta Raška oblast. Ja sam porastao na obali Raške i gde god teče Raška, tu je Raška oblast. To su dva različita toponima. Ne treba mešati stvari.

Što se tiče Raške, kada sam je spomenuo, obećao sam meštanima, građanima koji žive na obali Raške, Trnavice i Jošanice, da ću biti njihov glas ovde u Skupštini.

S obzirom da je tu ministar infrastrukture, jako je važno da podsetim da su pre mesec dana bile poplave u Novom Pazaru gde su stradala dva života. Rahmet im duši. Zaista, treba državni vrh da izvrši pritisak na lokalnu samoupravu u Novom Pazaru. Kažu mi meštani da od 2008. godine svaki put se na proleće obećava korićenje reka u Novom Pazaru. Naša je obaveza da čuvamo živote i imovinu ljudi i zato u tom duhu apelujem da sve što bude u našoj moći utičemo, da pomognemo tim ljudima koji su ugroženi u Novom Pazaru.

Poštovani ministre infrastrukture, zaista, meni je drago da se razvija železnički saobraćaj u Republici Srbiji, ali samo jednu informaciju da vam dam. Dakle, 1950. godine list „Bratstvo“ je objavio da je pri kraju izgradnja pruge između Raške i Novog Pazara. Evo, prošlo je 73 godine od te vesti, a Novi Pazar još uvek nema prugu.

Ako postoje mehanizmi, da ubrzamo taj proces i što se tiče rekonstrukcije pruge od Kraljeva do Raške i modernizacije pruge do Novog Pazara. Zaista, ti projekti kao što su pruga, kao što je auto-put, evo, juče je bio susret državnog vrha Republike Srbije sa državnim vrhom BiH, gde su usaglasili da će se raditi krak autoputa koji će povezati Novi Pazar preko Goražda sa Sarajevom.

Auto-put, pruga, aerodrom, gasovod, to su projekti na koje treba da se skoncentrišemo, umesto da se bavimo ovim nebitnim temama i nebitnim stvarima koje nam oduzimaj energiju, koje samo potpiruju mržnju.

Evo, u ponedeljak je 30. godišnjica od otmice 19 građana ove države u mestu Štrpce. Pozivam narodne poslanike da dođu, da se upoznaju sa porodicama žrtava čiji su članovi porodice ubijeni pre 30 godina samo zato što su različito mislili.

Taj govor mržnje koji pojedinci iz ove Skupštine plasiraju ima za epilog to, ali mi ćemo se koncentrisati na pozitivne stvari. Mi smo politika pravde i pomirenja, mi pozivamo na dobro, mi pozivamo na pomirenje. Nama je cilj da na utičemo pozitivno na ove koji plasiraju govor mržnje, da se i oni jednog dana poprave.

Poštovani predsedniče, ja vas molim da, u skladu sa članom 109, izreknete opomenu narodnom poslaniku zato što narodni poslanik svojim govorom narušava red na ovoj sednici, zloupotrebljavajući tematiku vezano za nazive određenih toponima u Republici Srbiji.

Naime, on govori o Raškoj oblasti, odnosno valjda Raškom okrugu, a dolazi iz Zlatiborskog okruga, a kaže da je iz Raškog okruga. On time negira kako je to definisano Zakonom Republike Srbije. On nije iz Raškog okruga, on je iz Zlatiborskog okruga i ne znam zašto uopšte spominje Raški okrug.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedniče Republike, bez zbora nema dogovora. Iako smo svedočili prilično burnoj i napetoj atmosferi, smatram da je dobro došlo do ovog zbora i što je predsednik Republike došao da razgovara sa predstavnicima naroda u momentima koji su vrlo važni i za Republiku Srbiju i generalno za Zapadni Balkan.

Kada čujem da rukovodstvo države kaže za Srbiju i Srbe da su mali, Srbi koji su šest miliona u ovoj državi, 11 miliona na Balkanu, imaju Srbiju, šta onda mi da kažemo sandžački Bošnjaci, koji nas je 200.000 u ovoj državi? Ako odem korak dalje, šta će da kažu kosovski Bošnjaci kojih je nekih 30.000?

Danas ću ja biti glas kosovskih Bošnjaka, o kojima nismo u ovih dva dana mnogo čuli. Biću glas Bošnjaka Sredačke župe, Bošnjaka Vitomirice u Peći, Bošnjačke mahale u Mitrovici, Bošnjaka Dobruše kod Istoka, Hrvatske kod Leposavića, pa i Goranaca u Dragašu i Gori, pa i ko će dići glas o pravima Roma i Aškalija na tom prostoru.

Slušali smo i slušamo već duži vremenski period o tome kako Albanci žele drugu državu na Balkanu. S druge strane Srbi žele ZSO. Šta dobijaju kosovski Bošnjaci? Da li oni imaju pravo bar na jednu opštinu na tom području?

Kosovski Bošnjaci koji nemaju dokumenta ili nisu u mogućnosti da izvade dokumenta Republike Srbije imaju ograničeno kretanje na Balkanu i u Evropi. Njima treba viza da odu u Sarajevo i svoju matičnu BiH.

U Srbiji nacionalne manjine imaju pravo, jedan dobar institut saveta nacionalnih manjina kroz koja ostvaruju svoja prava u određenim oblastima gde imaju čak i određenu vrstu samouprave kao što je kultura, obrazovanje, informisanje, jezik. Sve to kosovski Bošnjaci nemaju pravo. Nemaju pravo da imaju učešće u kreiranju plana i programa za obrazovanje na svom jeziku. Njihovoj deci, studentima neke okolne države i centri moći daju stipendije da bi studirali u drugim okolnim državama, a da zauzvrat menjaju svoj identitet i da prihvate identitete okolnih naroda u okolnim državama.

Kosovski Bošnjaci koji žive u Sredačkoj župi koja pripada opštini Prizren, još uvek nisu ostvarili neka prava koja im daje prištinski zakoni. Kao što je pravo na potpredsednika opštine Prizren, kao što je pravo da imaju 10% zaposlenih u ustanovama. Ko će se izboriti za ta prava i kada? To interesuje mene kao Bošnjaka. Ko će se izboriti za prava Bošnjaka u Prizrenu i kada? Dogodine?

Razgovarajući sa političkim rukovodstvom Bošnjaka na tom području, deo njih je kazao da ima ozbiljnu nameru da pokrene inicijativu i zajednici bošnjačkih opština i da se kroz tu inicijativu čuje njihov glas i da se izbore za svoja prava.

Ako imate naselje koje se zove Mamuša sa hiljadu hektara površine, ima pet hiljada stanovnika i uglavnom ga naseljavaju kosovski Turci, dobila je status opštine 2008. godine. Ako može ona da ima status opštine, zašto ne bi mogla i Sredačka župa, i Gora i Vitomirica koje imaju slične predispozicije.

Ja ću se sa predsednikom republike složiti po jednom pitanju. Veoma važnom za nas, a to je da ne volimo da koristimo izraz manjine. Mi ne želimo, a i ne osećamo se kao neka manjina, kao neki drugi red u ovoj državi. Mi nismo birali u kojem narodu ćemo da se rodimo i koliko će da nas ima.

Kao što kaže čuveni Viktor Igo - veličina jednog naroda ne meri se brojem kao što se ni veličina čoveka ne meri stasom. Koliko god nas imalo, imamo pravo da učestvujemo u procesima. Lično imam razumevanja za svakog pripadnika srpskog naroda kojeg boli bilo kakav spomen na cepanje teritorije svoje voljene Srbije. Kao što i pripadnike Bošnjaka boli bilo kakav spomen na cepanje teritorije BiH.

Mir nema alternativu. Bez mira nema ni sreće. Zato mi kao poslanički klub za pomirenje u okviru kojeg je i SPP, daćemo maksimalnu podršku na putu stabilizacije odnosa na Balkanu.

Predsedniče Republike, ovaj poslanički klub vam daje maksimalnu podršku u stabilizaciji odnosa između Beograda i Prištine i koliko god sada bilo nerealno kazati u ovom trenutku, u ovom momentu, mi se zalažemo i nadamo se i verujemo da će doći dan da će biti moguće pomirenje među narodima na Balkanu, pa i među Srbima i Albancima, ali na temeljima pravde.

Takođe, poslanički klub za pomirenje daje maksimalnu podršku integraciji Srbije u EU. Granice koje odvajaju srpski narod, istovremeno odvajaju i bošnjački narod i druge narode. Zato želimo EU bez granica.

(Predsednik: To je bilo vreme ovlašćenog predstavnika.)

Dozvolićete mi samo za kraj jednu kratku rečenicu.

Bošnjački narod koji je treći po broju u Republici Srbiji i treći po broju unutar administrativnih kosovskih granica treba biti značajnije uključen u ovaj proces. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, od 1. do 31. oktobra ove godine održan je popis u Republici Srbiji. Dana 21. decembra Republički zavod za statistiku je objavio prve rezultate popisa stanovništva domaćinstva i stanova.

Ovom prilikom želim izraziti zadovoljstvo, kao neko ko dolazi iz Novog Pazara, iz kulturno istorijske regije Sandžaka, što je Novi Pazar, uz Beograd i Novi Sad, jedini od gradova koji beleže porast broja stanovnika. Naročito u ovom vremenu bele kuge u kojem živimo. Međutim, uvidom u statistiku primećujemo neke stvari na koje su nam potrebni odgovori.

Pre svega, u Novom Pazaru je popisano 121.113 stanovnika, od kojih je Zavod za statistiku priznao 104.094 obrasca. Zatim, na osnovu administrativnih izvora, utvrdio je da fali još 3.765 nepopisanih stanovnika. Prema broju popisanih, Novi Pazar se nalazi na sedmom mestu po veličini gradova u Republici Srbiji, iza Beograda, Novog Sada, Niša, Kragujevca, Subotice i Leskovca. Odbijanjem 17.019 obrazaca, Novi Pazar pada na deseto mesto po veličini u Republici Srbiji.

Potrebno nam je pojašnjenje Zavoda za statistiku, kako je moguće da u Novom Pazaru preko 17.000 popisanih obrazaca nije bilo pravilno i zbog čega je poništeno? To je 14% od ukupnog broja popisanih stanovnika Novog Pazara.

Želim takođe napomenuti da je Novi Pazar jedini grad u Republici Srbiji sa preko 100.000 stanovnika koji nije administrativni centar. Novi Pazar ima mnogo više, pa čak i duplo više stanovnika od 15 gradova koji su administrativni centri upravnih okruga u Republici Srbiji. Shodno broju popisanih, Novi Pazar ima 9.423 stanovnika više od Kraljeva, koji je administrativni centar Novom Pazaru. Nakon nepriznavanja svih ovih obrazaca, Novi Pazar pada na 3.632 stanovnika manje od Kraljeva.

Nije velika razlika ni kada su u pitanju druge opštine u Sandžaku. U Sjenici je popisano 27.671 stanovnik, od kojih je 3.575 poništeno, što je 13% ukupnih obrazaca, zatim u Tutinu je popisano 36.476 stanovnika, od kojih je poništeno 4.497 obrazaca, što je 12% popisanih, dok je u Prijepolju popisano 34.807 stanovnika od kojih je poništeno 2.943 obrasca, što je 8% popisanih u Prijepolju. Slično je i u Priboju.

Dakle, moje pitanje je upućeno Republičkom zavodu za statistiku. Tražim pojašnjenje ovih prvih rezultata i detaljno objašnjenje kako je došlo do toga da preko 30.000 obrazaca u opštinama Sandžaka bude poništeno. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao narodni poslanici u ovoj Skupštini smo izabrani od strane naših glasača da zastupamo njihove interese u skladu sa programom koji smo im plasirali u izbornoj kampanji. Ja ću u mojim izlaganjima u ovoj Skupštini voditi računa o interesima i o programu na osnovu kojeg me je izabrao narod, odnosno glasači.

Kao predsednik Stranke pravde i pomirenja, kandidovao sam im program i od velikog nam je značaja da taj program maksimalno implementiramo. Mi smo u ovoj vladajućoj većini sklopili sporazum koji podrazumeva brojne infrastrukturne projekte u Sandžaku. Pred nama je Predlog zakona o budžetu na 1300 stranica koje, ne znam koliko je realno, da možemo u kratkom vremenskom periodu, celi pročitati i analizirati. Međutim, kao narodni poslanici Stranke pravde i pomirenja, uložili smo napor i koliko je to bilo realno proanalizirali predlog.

Jako korisno i važno što se u narednoj godini nastavljaju projekti izgradnje auto-puta od Požege do Boljara, sa čim se povezuje Sandžak sa Beogradom. Zatim, od Požege do Kotromana, gde se uspostavlja veza između Novog Pazara i Sarajeva. Nama Bošnjacima je važno da se povezujemo i sa Beogradom i sa Sarajevom, za te projekte će biti izdvojeno 2,3 milijarde evra. Pored auto-puta jako je važno da se nastavlja sa drugom i trećom fazom projekta gasovoda sa kojim bi se preko Kopaonika, Raške do Pazara i Tutina sproveo gas.

Što se tiče oblasti građevine, Stranci pravde i pomirenja, biće jako važno da se i železnica jednog dana dovede do Novog Pazara. Novi Pazar nema železnicu. Čuli smo ministra Vesića koje je govorio o tome, a ja se nadam da će u što skorijem periodu i taj projekat započeti.

Takođe, uložićemo ogroman napor da projekat aerodroma u Sandžaku što pre dođe do faze realizacije. Bošnjaci Sandžaka su raseljeni do te mere da ih ima deset puta više u inostranstvu nego u Srbiji, zato aerodrom pored ovih velikih projekata, auto-puta, gasovoda, pored projekta obnove elektro mreže će omogućiti narodu da može lakše da dolazi i da se vraća i investitorima da mogu da dođu i da ulože i da im taj deo Republike Srbije bude dostupan.

Takođe, posebno nam je važno i uložićemo značajan napor za izgradnju kliničkog centra u Novom Pazaru, a oblasti obrazovanja u Novom Pazaru su potrebne škole, barem jedna škola u najkraćem mogućem periodu je krucijalno važna za Novi Pazar, tamo su škole jako opterećene, ima mnogo dece, radi se u tri smene. Zatim, Novi Pazar je studentski grad, potreban mu je studentski dom. Da bi zadržali omladinu koja želi da ostane u Pazaru, ali znate privlači ih zapad, projekat tehnološkog parka bi značajno tome doprineo.

Video sam u Predlogu budžeta da se nekih četiri do pet miliona evra dodeljuje opštinama u Sandžaku i tom prilikom želim pohvaliti opštinu Sjenica koja je u roku od dve godine uspela vratiti 80% duga i trenutno predsednik Munib Mujagić, zajedno sa koalicionim partnerima radi 20 projekata u toj opštini. Zamolio bih predstavnike Vlade, resornih ministarstava da mi neko kaže da li je moguće da takve opštine dobiju dodatne budžete, dodatni iznos budžeta zato što oni ulažu u razvoj, za razliku od jednog grada iz kojeg ja dolazim, gde postoje…

Evo, završavam. Znate li, evo sa tim ću završiti, to je pitanje predstavnicima Vlade, kako je moguće da mi imamo grad u ovoj državi gde imamo tri neradne i jednu radnu godinu, a u svim tim godinama potroše isti budžet. Hvala vam.

Zahvaljujem.

Narodni poslanici Stranke pravde i pomirenja će podržati novi sastav Vlade Republike Srbije.

Kada se proširila vest da će Stranka pravde i pomirenja imati ministra u novoj Vladi Republike Srbije prvo što se pomislilo kod većine u tom trenutku je bilo da će Usame Zukorlić biti novi ministar u Vladi Republike Srbije. Međutim, ja sam doneo odluku da je moja uloga mnogo bitnija i važnija u ovom parlamentu nego u Vladi Republike Srbije iz više razloga.

Prvo, zato što imam amanet od rahmetli Muftije da nastavim ono što je on radio na poziciji potpredsednika Skupštine. Drugo, zato što želim posvetiti se i mom narodu, imati više slobodnog vremena da provodim u rešavanju problema mog naroda.

Ovde je bitno da budem prisutno, naročito u ovom trenutku kada imamo neke ultra desničarsko nastrojene narodne poslanike, da ih pozivam na politiku pomirenja, da insistiram da bi trebali i oni da razmisle da li potpirivanje vatre među etničke u ovom Domu i ovoj državi vodi dobru.

Pozivaću konstantno na politiku pomirenja, ali ona se temelji na istini i pravdi. Zato ako bude trebalo dobiće odgovore za sve što budu pitali. Pred nama je vreme, ne moramo u samom početku skupštinskog zasedanja trošiti energiju na te stvari.

Stranka pravde i pomirenja ima jako dobre kadrove. Zato mi imamo ljude koji mogu biti ministri. Imamo Edina Đerleka, novog ministra u Vladi Republike Srbije. Nekog ko ima završena dva fakulteta, govori tri jezika, bio je asistent rahmetli Muftije i od njega je učio direktno politiku.

Stranka pravde i pomirenja po prvi put u svojoj povjesti ima ministra u Vladi Republike Srbije i to je jedan iskorak.

Pred ovom Vladom će biti brojnih pitanja za rešavanje na globalnom planu, na regionalnom planu, ali Boga mi i na planu pograničnih i ruralnih delova Republike Srbije. Jedna od pitanja koja će vrlo brzo doći za rešavanje je i pitanje uvođenja privremene mere u opštini Tutin. Tutin opština u Srbiji koja 32 godine nije promenila vlast, čeka promenu.

Drago mi je što u ovom sastavu Vlade Republike Srbije vidimo nova lica. Drago mi je što vidim stručna lica, drago mi je što je nova Vlada multikonfisionalna i multietnička. U njoj sede ljudi kao što je budući ministar Žigmanov predstavnik Hrvatske nacionalne zajednice.

To što se u Vladi nalaze i muslimani, katolici, pored pravoslavaca, uliva nadu da će se prava verskih zajednica dodatno popraviti u ovoj državi.

Dobre su stvari urađene na polju vraćanja prava islamskoj zajednici u Srbiji, ali je pred nama još nekih pitanja koja se trebaju rešavati.

Drago mi je što vidim lica kao što je dr Dana Grujičić. Neko ko je radio na spašavanju života ljudi, takvi ljudi mogu kod naroda ulivati poverenje, da mogu raditi velike i konkretne stvari.

Zdravstvo je jako važno u ovoj državi, a ono je najzapostavljenije u ovoj državi na teritoriji Sandžaka, gde su najgore bolnice. Nama trebaju novi, renovirani domovi zdravlja, treba nam taj bolničko-klinički centar u Novom Pazaru, kao i projekti slični njima, auto-put, gasovod, železnica, aerodrom jednoga dana, kada dođemo u situaciju da se može realizovati.

Zbog svega što sam spomenuo, želim poželeti sreću novoj manjinskoj inkluzivnoj Vladi. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, prirodno je da se vrše rekonstrukcije ministarstava, da u nekom narednom premijeru nešto što je moglo bolje da se realizira na terenu, da se realizira. Prirodno je da trgovina bude sa privredom, da informisanje bude sa telekomunikacijama.

Mi pozdravljamo ono što je ovde u ovoj Skupštini izjavljeno, da će se formirati manjinski inkluzivna Vlada i što je ponovljeno na otvaranju puta Novi Pazar-Tutin da će u ovoj Vladi biti rekordan broj pripadnika bošnjačke nacionalnosti.

Kao Stranka pravde i pomirenja zalažemo se da ti Bošnjaci koji budu u Vladi na pozicijama ministara i državnih sekretara baštine politiku pravde i pomirenja, da baštine politiku partnerstva, a ne politiku poltronstva.

Ovo neće biti prvi put da u Vladi budu zastupljeni u značajnom broju Bošnjaci. Ali, u nekim pređašnjim režimima ti Bošnjaci nisu bili konstruktivan i koristan faktor, naročito za svoj narod. Želimo Bošnjake u Vladi koji će baštiniti politiku partnerstva, a ne politiku primitivizma.

Mi smo imali i one koji su sedeli ovde u ministarskim klupama, a nisu ništa korisno ni radili, ni govorili, kako za Bošnjake, tako i za druge nacionalne zajednice.

Zalagaćemo se da kroz zakonodavnu i izvršnu vlast u narednom periodu kao Stranka pravde i pomirenja radimo na konkretnim projektima koji će biti od koristi kako za mesta gde žive nacionalne zajednice, tako i za ruralne i pogranične delove ove države.

Posebno nam je važno da u tim mestima se rade putevi, da Ministarstvo građevinarstva posebnu pažnju posveti da se što pre završi auto-put koji će proći preko Sandžaka do Crne Gore, da gradimo preko Ministarstva zdravstva, gradimo i obnavljamo bolnice i domove zdravlja, kao što se sada radi u Sjenici, da se projekat kliničkog centra u Novom Pazaru u što kraćem periodu realizira.

Želimo suštinski razvoj ne samo u glavnom gradu i u centralnom delu Srbije, već i u mestima kao što su Novi Pazar, Sjenica, Tutin, Prijepolje, Priboj, Nova Varoš. Zato želimo da u strategijama razvoja vazdušnog saobraćaja u Srbiji u narednom periodu i mesto Dubinje, gde ima vojni aerodrom, bude konverziran u civilni. I drugi projekti, da ne nabrajam, na polju gasovoda, železnice. I želim da već jednom u ovih 32 godine, od kad vlada višestranačje, dođe jedna velika investicija u region Sandžaka.

Mi nismo imali za 32 godine jednu investiciju, ali se nadam da će predstojeća Vlada posebnu pažnju posvetiti tome i to uzeti u obzir. Pored projekata koji imaju za cilj da zaustave iseljavanje naroda, mi ćemo se zalagati za podizanje prava nacionalnih zajednica, među kojima su i Bošnjaci. Navešću samo par primera gde prava mogu da budu mnogo bolja. Ova Vlada, ovaj režim je učinio na određenim poljima da se poprave prava Bošnjaka i drugih nacionalnih zajednica, ali na tom polju imamo još puno posla.

(Predsednik: Gospodine Zukorliću, samo završite misao.)

Dakle, navešću tri samo primera. Primer je Sjeverin, gde ćemo u subotu obeležavati 30. godišnjicu od zločina, gde zločinci nisu kažnjeni. Primer je 290 vatrogasaca koji su na konkursu primljeni na teritoriji Sandžaka, a gde nema ni jedan jedini Bošnjak. I primer je Bošnjačko nacionalno veće koje neradi svoj posao, pa je i velikim delom krivo za nedostatak tih prava gde će se, nadam se, u narednom periodu i to promeniti.

Stranka pravde i pomirenja će biti prepreka retrogradnim i štetnim politikama, a biće konstruktivni deo buduće Vlade. Hvala vam.

Započeću moj prvi govor rečima Selam alejkum – mir vama narodni poslanici.

Izvinjavam se što vam oduzimam vreme u ovom maratonskom skupštinskom zasedanju. Možda ćete neki zameriti ali moji glasači će mi zameriti još više ako prođe ovaj dan, a da se ja ne obratim.

Pre svega, zahvaljujem se na poverenju za izbor za mesto potpredsednika Narodne skupštine. Hvala i građanima koji su od 36.000 glasova dali listi Muftijin amanet – Stranke pravde i pomirenja i to Bošnjaci, Romi, Albanci, Aškalije i veliki broj pripadnika srpskog naroda koji su podržavali muftijinu politiku.

To je politika projekata, to je politika podizanja stepena prava naroda nacionalnih zajednica. Ne volim reći nacionalne manjine jer ne želim da učestvujem u marginalizaciji manje brojnih naroda u ovoj državi.

Mi se zalažemo za projekte zajedno sa koalicionim partnerima Stranke pravde i pomirenja i SNS kojima smo mi partneri, ne poltroni kako je muftija govorio. Nastavićemo tu politiku.

Pre svega su nam prioritet projekti u Sandžaku. Tu reč neko ili neki možda ne bi želeli da čuju u ovoj Skupštini, ali Sandžak je postojao, postoji i postojaće kao kulturni istorijski i region u Srbiji i Crnoj Gori.

Mi kao stranka se zalažemo da Srbija pristupi EU. Zalažemo se i za centralizaciju Srbije, zalažemo se da na jedan civilizovan način doprinesemo da se razvije jedan od najsiromašnijih regiona u ovoj državi na Balkanu, a to je Sandžak.

Sandžak vidimo kao mesto koje vole i Bošnjaci i Srbi i Crnogorci i drugi, kao mesto koje će približiti Srbiju i Crnu Goru.

Ali, s obzirom da program koji imamo po pitanju Sandžaka, a koji podrazumeva da kroz evro-regione doprinesemo razvoju tog kraja, mi ćemo se zajedno sa našim partnerima boriti da dovedemo projekte zato što su evropski procesi dugotrajni, a mi ćemo u tim procesima raditi na razvoju Sandžaka, kroz projekte autoputa, aerodroma, železnice, gasovoda i Kliničkog centra.

Poštovani svi koji slušate, ovo Sandžak ništa nema, to je toliko zapostavljena regija da su za nas ovo sve krucijalni projekti. Neki koji su predstavljali Bošnjake su, kada bi bili u vlasti, se zalagali za Sandžak, a kada nisu u vlasti, ne zalažu se.

Mi ćemo biti u vlasti i zalagaćemo se za Sandžak i braniti pravo, mi kao stranka koja će biti deo vladajuće većine ćemo se boriti da se ovde prihvati reč Sandžak i da niko od te reči ne zazire, kao što su se u prošlosti svi narodi na tom tlu podjednako borili za to ime. Zašto bi bilo kome smetao izraz Sandžak, kad nije smetao ni partizanima, ni četnicima? Za njega su se borili i Treća sandžačka proleterska i Četvrta i Peta sandžačka brigada i 37. sandžačka divizija iz partizanske vojske i za njega su se borili sandžačka vojska, kraljevine, koja se sastojala od 1. i 2. sandžačke divizije Kraljeve vojske. Ako njima nije smetalo, zašto bi danas nekome smetalo ovde?

Mi nismo za separatizam, mi smo konstruktivni deo ove države i želimo graditi ovu državu zajedno sa svima, ali želimo poštovanje i pravdu. Mi smo pre svega pravda, pa onda pomirenje.

Ako je neko mislio da muftijinom smrću neće niko da se zalaže za prava nacionalnih zajednica i prava Bošnjaka, nemoj to da misli. Imaće i nastavićemo da se borimo za pravdu i pomirenje i koliko god neki mislili i nama zamerali iz mog naroda, mi i dalje verujemo da je moguće pomirenje između srpskog i bošnjačkog naroda i ne samo pomirenje i nego i suštinsko prijateljstvo.

(Predsednik: Hvala vam, gospodine Zukorliću.)

Završiću samo sa jednom rečenicom - ne dirajte nam Sandžak, već dođite da vas ugostimo.