Hvala.
Poštovani predsedavajući, uvaženi predlagači, dame i gospodo narodni poslanici, zakoni koji su pred nama uređuju izuzetno senzibilan sistem i odgovoran deo državnog aparata, pogotovo danas na Balkanu, okolnostima, izazovima sa kojim se naš region suočava, posebno imajući u vidu iskustva iz bliske i dalje prošlosti.
Ovo je naročito bitno nama, pripadnicima nesrpskih naroda, građanima Republike Srbije koji čine napore da sve institucije država približe svom narodu i da taj narod doživljava ove institucije svojima.
Zato smatramo da je većina ovih predloga kvalitetna i neophodna, te da mi skoro nikada nemamo problem sa zakonskim rešenjima, već njihovom implementacijom koja opet najviše zavisi od ljudskog resursa ili odnosa onih ljudi koji obnašaju važne funkcije i u očima naroda su reprezenti države.
U kontekstu izgradnje poverenja o kome je kolega Zukorlić juče govorio, a što je i komplementarno ovom izlaganju, vrlo je bitno u vojne škole, gimnazije, akademiju, primiti veći broj pripadnika drugih naroda, kao i među oficirskim i rukovodećim kadrovima na odgovornim funkcijama u Vojsci Srbije i BIA. To je konkretan način uvećanja poverenja svih građana, a naročito onih 20% i više nesrba.
Poverenje se ne izgrađuje isključivim stavovima, gestama i činovima, makar oni bili napravljeni i nesvesno, već širinom i otvorenošću koja mora biti pažljivo i odmereno iskazana. Iako imamo vidni pomak u odnosu na pređašnje stanje, nažalost, još uvek nismo došli do tog nivoa.
Ilustrovaću to primerom ili skandalom koji se dogodio na proslavi Dana kopnene Vojske Srbije, kada je komandant kova general potpukovnik Milisav Simović u ime Vojske Srbije i države, nakon pohvale četničke ideologije uživo otpevao koračnicu „Planino moja, planino“, to je četnička pesma u čijem se izvornom tekstu, koji je, doduše, Simović modificirao, nalaze i stihovi: „i mnoge Turke more pobio, turske sam majke cvelio i braću Srbe more svetio“. Iako ove stihove Simović modificira i kaže: „četnički bajrak more nosio i braću Srbe uvek svetio, četnički bajrak more nosio, dušmane naše more pobio.“
Nedopustivo je da bilo koji pripadnik Vojske Srbije, pa makar i obični vojnik na zvaničnom skupu bilo kojim gestom uvredi, ponizi, zaplaši građane Republike Srbije, a pogotovo ne svoje kolege, pripadnike drugih naroda, vera i nacija, koji nemaju nikakve pozitivne emocije prema četnicima i njihovoj ulozi u prethodnim ratovima, naročito ne u Drugom svetskom ratu iz koga i potiče ova koračnica, kao modificirana verzija jedne stare ratne pesme.
Ovakav čin daje argument onima koji Vojsku Srbije nazivaju četničkom i koji rade na nepoverenju nesrpskih naroda, građana Republike Srbije prema Vojsci, a još više državama u regionu.
Ukoliko se setimo da se sve zlo na Balkanu, u Jugoslaviji, devedesetih godina podgrejavalo primitivnim folklorom, imajući u vidu snagu tog folklora, ovakve pojave se moraju suzbijati na svakom koraku u korenu.
U duhu politike pravde i pomirenja, pozivamo general potpukovnika Simovića da se svojim kolegama i svim građanima Republike Srbije, a posebno nesrbima se izvini za ovaj čin, a od ministra Vulina, Vlade i predsednika Republike Aleksandra Vučića, kao vrhovnog komandanta, da sve učine kako više nikada ovakve nemile scene se ne bi pojavile.
Vojska Srbije mora biti Vojska svih građana Republike Srbije i taj postulat se ne sme ugroziti zbog ovakvih i sličnih incidenata.
Naš ideal treba biti da izgradimo odnos poštovanja vojnika, kao što je nekadašnja SFRJ imala odnos prema pripadniku JNA. Jer, Vojska jeste narodna, nju u smislu ljudskih resursa i ulaganja kroz poreska i druga davanja čine i izgrađuju pripadnici svih naroda, građani Republike Srbije.
Verujem da i većina poslanika u ovoj sali deli iste stavove i da nas na to obavezuje ne samo evropska budućnost, već i svest da ovu državu moramo ostaviti u nasleđe generacijama kojima mir, pomirenje, suživot i zajedništvo neće imati alternativu, kojima će Vojska biti garant zaštite te vrednosti i težnje i koje će se međusobno natecati, odmeravati snage isključivo u ekonomiji, nauci, umetnosti, sportu i sličnim oblastima, koje će više od svega ostalog ceniti i poštovati čoveka različitog i slobodnog. Mi svoju i budućnost svoje dece vidimo u ovoj državi.
Iščekujemo i verujemo da će doći dan kada ćemo s ponosom moći reći to je naša vojska, to je naša BIA, to su institucije svih nas državljana i građana Republike Srbije. Hvala.