Gospođo predsedniče, gospodine potpredsedniče Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, mi imamo ovde veoma oštre kritike na sam koncept ovog zakona, zato što smatramo da najpre se sa ovim zakonom kasni i to se ne odnosi samo na ovu Vladu, već ogromni fondovi su potrošeni za vreme vladavine „žutog preduzeća“ koje je ispraznilo najpre sav novac koji je ostavljen posle 2000. godine i puča u stambenom fondu. I vi vrlo dobro znate, gospođo Gojković, da do 2000. godine su postojali drugačiji zakoni koji su regulisali ovu oblast. I sada će zbog ovakvog načina rešavanja u budućnosti stambenog pitanja, iako je obuhvaćen samo sektor snaga bezbednosti, i mnogi iz tog sektora ostati uskraćeni da reše ovo pitanje. Evo i zbog čega.

Naime, ovim zakonom nisu obuhvaćeni vojni beskućnici. To je jedna kategorija i taj izraz se odomaćio nažalost zbog toga što su to ljudi slavni srpski oficiri i učesnici poslednjih otadžbinskih ratova na prostoru bivše Jugoslavije koji su od strane ustaških, hrvatskih vlasti proterani sa svojih ognjišta, nisu imali mogućnosti da ni tamo kao oficiri reše svoje stambeno pitanje, a onda su došli u Srbiju posle završetka ratnih dejstava i sada se i dan danas nalaze po raznim prihvatnim mestima u kasarnama širom Srbije, ovde u Beogradu u hotelu „Bristol“, ne držite me za reč, ali sigurno ima više od dvadesetak porodica koje se tamo još uvek nalaze i za njih je misaona imenica da u budućnosti ovo stambeno pitanje reše. Najpre zbog činjenice da neki, nažalost, od njih nisu živi.

Vi niste ovim zakonom dali mogućnost da deca boraca u poslednjim otadžbinskim ratovima i oni koji su branili srpske nacionalne i državne interese zapadno od Drine i Dunava i oni koji su poginuli u borbi protiv šiptarskih terorističkih snaga na Kosovu i Metohiji, dakle, njihovi potomci neće moći da konkurišu za ove stanove. To je glavni problem i zato smo tražili da se ovaj naslov menja, a kasnije ćemo moje kolege i ja u toku dalje rasprave i po članu 1. konkretno da ukažemo na to kako je ovo moglo na drugačiji način da se reši. Hvala.

Evo, mogu ovde i da nastavim ovu priču, ali i da potenciram jedan drugi problem.

Naime, sama ideja da se obuhvati sektor snaga bezbednosti nije dovoljan zato što se time pravi i jedna kadrovska selekcija u društvu. Vi takođe, gospođo Gojković, i mnogi poslanici koji su bili poslanici u sazivima do 2000. godine, vrlo dobro znate da je Srbija u okviru Savezne Republike Jugoslavije i pre toga u okviru SFRJ i te kako efikasno rešavala ova pitanja.

Kada smo mi pre neki dan slušali sve ove nebuloze koje su govorili predstavnici ove lopovske žute vlasti, kako je neko uzimao i delio neke stanove, oni elementarne stvari ne znaju, da je to bilo preko potrebno, jel tako, gospodine Stefanoviću, i da je država sve što je mogla investirala u određena naselja po svim gradovima Srbije da se prave tzv. vojne, policijske zgrade, pa smo čak neke stanove, u Kragujevcu konkretno jedna zgrada je završena za pripadnike snaga unutrašnjih poslova neposredno pred zlikovačko NATO bombardovanje.

Ali, ono što je ovde sada problem je način na koji će ti ljudi da apliciraju, to su neke nedoumice koje treba u toku ove rasprave u pojedinostima da se rasprave i da se rasvetle, kod koje poslovne banke, da li će svi oni biti u stanju, oni anketirani? Jer, znate, vi odete u neku poslovnu banku i sad mnogi građani Srbije dok mi razgovaramo o ovome upravo se nalaze u redovima kod raznih banaka u Srbiji. Nedaća ih je na to naterala, da plate komunalije, ide matura, šalju decu na ekskurzije, upisuju ih na fakultete. Za jedan keš kredit, kako se to popularno kaže, vi treba da donesete gomilu dokumentacije, a za stambeni kredit istorija poslovanja tog nekoga, gde je bio, kako je trošio novac po tekućem računu.

Nije to samo tako jednostavno marketinški, vi kažete, e, to je 500 evra po kvadratu, moći ćete da aplicirate za taj kredit i dobićete stan. Ne, on nema tu gotovinu, ne postoji nijedna državna neka razvojna banka, kao što postoji u Ruskoj Federaciji, mi vam to upravo govorimo, kao što je nema ni za agrar, tako je nema ni za građevinarstvo, ni za građevinsku industriju. Zbog toga će oni doći u situaciju da možda prođu na konkursu kod komisije koja će odlučivati i praviti selekciju ko ima u prvom delu mogućnost da podnese zahtev, ali kada dođe do realizacije to će zaista biti veliki problem, najpre zbog niskih primanja, najpre zbog činjenice da kod mnogih pripadnika sektora snaga bezbednosti njihove supruge nisu zaposlene, a i zbog činjenice da to neće i u tom sektoru moći svi da urade, neće moći da podnesu zahtev i da kupe stan pod ovim uslovima ni pripadnici snage Vojske koji su tzv. ratni veterani. Zato je to selektivno i nije korektno i nije pošteno prema ogromnom broju ljudi što će biti izostavljeni ovakvom mogućnošću da dođu i reše svoje stambeno pitanje.

Veliki problem je takođe kod ovog zakona i kod njegove realizacije to što nisu sagledane mogućnosti da se jednom delu najugroženijih, pre svega invalidima poslednjih otadžbinskih ratova ovo pitanje reši besplatno, pre svega mislim na pripadnike vojske, jer ih je najviše, i malopre sam govorila o kategoriji tzv. vojnih beskućnika, preko 800 porodica je, baš smo se time puno bavili u periodu od 2005. do 2012. godine, i razgovarali sa mnogim od njihovih predstavnika i dan danas taj problem nije rešen, a postojala je i dobra volja.

Tu je i gospodin Stevanović, jel, tako gospodine Stevanović, dok je bio gradonačelnik Kragujevca, bila je jedna inicijativa, iako je SRS i tada bila opoziciona. Verujem da je to bilo i u nekim drugim gradovima u Srbiji, da se izvrši zamena imovine, konkretno kod nas, kasarna „Radomir Putnik“ u Kragujevcu, sa imovinom Vojske Srbije, da se zapravo napravi kompenzacija između grada Kragujevca i sektora za imovinu Vojske, međutim, onaj natovski ministar Šutanovac, nije hteo ni da čuje, pa je vršio neku procenu koja je za par miliona evra veća nego što je realna vrednost. Ti ljudi su čekali, čekali, i zbog te žute lopovske vlasti ništa nisu dočekali.

NJima je obećano još tada da će upravo iz te imovine i domova Vojske, a imamo primer mahinacije sa Domom Vojske u Smederevskoj Palanci, jel, tako, pa tako i u mnogim drugim gradovima u Srbiji. Znači, nije iskorišćena ta masa tog kapitala, da se bar onima koji su teško ranjeni, i članovima njihovih porodica i onoj deci koja su ostala bez svojih očeva rešo stambeno pitanje.

Gospodine Marinkoviću, sada će da padne teret na vas, ali nije baš, trenutno vi predsedavate, javljam se po članu 27, a zapravo se radi o tome da vi morate da se dogovorite sa gospođom Gojković, kao i svi drugi potpredsednici, evo gospođa Radeta je ovde i niko je nije konsultovao, da kada dođe do ove smene ministra, znači pošto Vlada kaže da je timski koncipirana, on je jedan novi igrač u timu koji je došao umesto Zorane Mihajlović, koja treba da bude svakako izbačena potpuno, diskvalifikovana, isterana iz Vlade Srbije zbog toga što radi za zapadne interese, dakle, morate da napravite neke konsultacije i kada dođe novi ovlašćeni predstavnik Vlade da kažete, kao što ste to trebali da kažete gospodinu Stefanoviću, da je Zorana Mihajlović čitavog dana omalovažavala kroz aroganciju i svoj nastup ono što govore poslanici, a mi smo već sad došli do rasprave u pojedinostima, a da mi nismo čuli, gospodine Stefanoviću, ima li jedne jedine domaće firme, pet, šest fotografija gotovog stana, neke strukture zamišljene. Znate, sad deca mogu na računarima da se igraju i da naprave bilo kakvu animaciju bilo čega.

Nismo čuli ko će da proizvodi ciglu, ni ko da pravi prozore, ni ko će da radi plansku dokumentaciju i sad sve to ponovo da pitamo vas zato što ona vama to nije prenela, zato što je nesavesna ili jednostavno moguće da zna kakvo je mišljenje i vaše o njoj, pa namerno neće da vam kaže i da ona uskoro treba da leti iz Vlade Srbije i namerno vas je dovela u tu situaciju. Šta to mene briga što je ona vas dovele u tu situaciju, nego poslanička grupa SRS gubi svoje vreme, svoje sekunde i minute da ponavljamo nešto što ona nije, kao nesavesni ministar, vama rekla.

Gospodine Marinkoviću, ja sam sačekala da predsednik gospođa Gojković, kao ovlašćeni predlagač završi svoje izlaganje, i ja neću biti toliko fina u obraćanju kada ću da komentarišem ono što se desilo, što je povreda dostojanstva Skupštine i član 107.

Gospodine Marinkoviću, bili ste dužni, kada ste videli da poslanik Balša Božović govori kao promoter Ramuša Haradinaja i Hašima Tačija u Narodnoj skupštini Republike Srbije, da prekinete izlaganje zato što na najgrublji mogući način vređa žrtve zločinačkog NATO bombardovanja, kao i sve ljude koji su oboleli i, nažalost, još će mnogi oboleti od posledica tih njihovih bombi, a upravo je to tema o kojoj mi treba danas da raspravljamo – kako će komisija Narodne skupštine, sastavljena od predstavnika većine političkih stranaka, da utvrdi šta su ti zlikovci radili?

Sada nemam vremena u ova dva minuta da citiram neke od izjava zločinaca i onih koji su bili najveći promoteri, politički i vojni, tog i takvog bombardovanja naše zemlje. Verujte mi da ti citati ni malo ne odudaraju od onoga što je govorio i Balša Božović.

Da napravim jedno poređenje, poslanik Miljan Damjanović, koji je izašao upravo iz sale, je otišao na Odbor za evropske integracije da zatraži smenu Nenada Čanka, koji je pozivao da u Narodnu skupštinu dođe Vjosa Osmani, koja je ideolog UČK i to je razlog za smenu Nenada Čanka. Dakle, poslanik Miljan Damjanović je isto godište kao i Balša Božović, rođen 1983. godine. Ovaj u Beogradu, Damjanović u Prizrenu. Zamislite vi sada da se jedan Balša Božović, koji je bio uljuškan u svoj slobodan i fini život 1999. godine, na takav način obraća, a u Skupštini Srbije ima i predstavnika poput Damjanovića, koji je za razliku od njega…

Molim vas da završim.

… koji je za razliku od njega bio u svom rodnom Prizrenu, njegova braća i otac u vojnim uniformama branili od zločinačke NATO agresije, njegova majka, medicinski radnik, je svuda gde je pala zločinačka bomba ispitivala kakva je voda i umrla je od posledica kancera i od tih zlikovaca. Sada mi treba da slušamo i da kažemo – u redu je, ti to po Poslovniku možeš da kažeš. Ne može da govori tako i mora shvati odgovornost za to.

Gospodine Marinkoviću, povređeno je na najgrublji mogući način dostojanstvo Narodne skupštine. Vi ste bili dužni da reagujete kada je govorio poslanik Aleksić iz Trstenika, koji se ovde lažno predstavlja kao promoter neke stranke koja nije izašla na izbore, a čije je predsednik Vuk Jeremić upravo onaj Vuk Jeremić koji, dok je naš narod stradao pod zlikovačkim NATO bombama, je bio uljuljkan u toplom stanu u Londonu kod svog tate. Znači, pobegao je iz Srbije, baš kao što je i Zoran Đinđić i čitav vrh DS je tada tražio da se Srbija još više bombarduje kako bi ispunili sve uslove od zapadnih nalogodavaca, tih zlikovaca koji su razorili Srbiju.

Da bi neko bio kvalifikovan, bez obzira iz kog mesta dolazi, evo to je koleginica Turk, ima kolega koje su takođe iz tog kraja Srbije, da bilo o čemu govori, zašto ovaj prethodnik nije, mora da zna da postoji određena vremenska distanca kada se nešto utvrđuje, znači da ima osnovne i elementarne kvalifikacije o čemu će više da govore i general Delić i lekari koji su iz različitih političkih stranaka, pa tako ne da slaže i obmane građane Srbije da je formirana komisija, što nikada nije, jer tada je bila državna zajednica Srbije i Crne Gore. Tako da, Vlada Republike Srbije i Mirko Marjanović i učesnici u Vladi SRS nikako nisu mogli da formiraju takvu komisiju.

Znači, ovaj prethodni govornik to ne zna, vi ste bili dužni da ga na to upozorite, jer upravo sada je prvi put da, doduše, to je moglo da se uradi i ranije, ali prvi put da potiče inicijativa da se formira nacionalna komisija koja će na žalost da utvrđuje koliki je procenat i koliko učešće od zlikovačkih NATO bombi je u malignim obolenjima u Srbiji.

Podaci govore, i to je zapanjujuće, o tome je govorio i predsednik Šešelj, da je to 2,7 puta. Ako to nekome nije dovoljno, nekom ko predstavlja u svakom smislu izdajničku opciju za ovu zemlju da se obrati na takav način, onda zaista vi treba da reagujete, jer to je najgrublje kršenje dostojanstva Skupštine, sramota za svakog časnog građanina Srbije.

Vi ste, gospodine Marinkoviću, narušili dostojanstvo Narodne skupštine. Javljam se po članu 107. i članu 27. jer ste pokušali na najgrublji mogući način, kao potpredsednik Narodne skupštine i narodni poslanik, da izvršite uticaj na medije. Vi znate da to nije dozvoljeno po Ustavu naše zemlje i da vi ne možete sa mesta predsedavajućeg da govorite medijima šta će da rade i o čemu će da pišu. Svi ti ljudi imaju ime i prezime i u dnevnom listu „Alo“ i u drugim dnevnim časopisima, pod punim imenom i prezimenom novinari su napisali ono o čemu je govorila potpredsednik gospođa Radeta, da je Zorana Mihajlović trošila državne pare na donji veš i na parfeme, tako da ste bili dužni isto i u ovom trenutku da reagujete kada vam govore iz pre svega vladajuće koalicije šta treba da radite.

Upozorila sam vas na to da vi treba da imate svoj dignitet, vi ste valjda intelektualac i predstavnik druge političke stranke, koja je u koaliciji sa SNS i valjda vama ne treba niko da suflira kako ćete da vodite sednice. S druge strane, dužni ste da upozorite Zoranu Mihajlović da je ona ovde gost, kao član Vlade, potpredsednik Vlade, ne verujem za dugo, jer uzdam se u to da će i Aleksandar Vučić i Ana Brnabić da poslušaju ono što govorimo mesecima, da ona radi pre svega za interes zapada i Amerike i da je smene sa mesta ministra.

Što se tiče izbornog rezultata, ona najmanje treba da licitira ko koliko ima. Ona ima nula glasova jer niko ne može da je podnese u SNS. (Isključen mikrofon.)

Naravno da želim.

Gospodine Marinkoviću, oduzeli ste mi 30 sekundi. Samo da vam kažem da niko ovde u sali ni od koleginica, a ne verujem ni od pripadnika, uslovno rečeno jačeg pola ne očekuje da Zorana Mihajlović zna da napravi slavski kolač ili gibanicu.

Kao što smo govorili u toku ove rasprave i o Zakonu o vojsci, jasno je da odbrambenu politiku zemlju, vojne i političke saveze ne definiše vojska. Upravo zbog toga mi treba da pomognemo našim oružanim snagama da u budućnosti budu još opremljenije, da bude naša zemlja zaštićena apsolutno od svakog nasrtaja i pokušaja nasrtaja krvožednih NATO članica.

Zbog toga insistiramo na tome, evo već koji dan raspravljamo, da je neophodno započeti proces učlanjenja Srbije u ODKB.

Ali, ja ću, gospodine ministre, da govorim o onom konceptu, odnosno onom delu koji se tiče Vojske Srbije o kojima je uvek nepoznanica i javnost malo zna, a to je moral vojske. Apsolutno možemo da kažemo od davnina da je moral srpskih vojnika uvek bio na najvišem nivou i otuda onaj NJegošev stih: „Boj ne bije svijetlo oružje, već boj bije srce u junaka“. A da bi to bilo još bolje u budućnosti, potrebno je i vezano je za ovaj amandman na član 2, da se apsolutno usredsredite kao ministar u Vladi Republike Srbije na to da se prestane više sa davanjem i garancija i pomoći za propala javna preduzeća, da Narodna skupština Republike Srbije pomaže elektroprivredu i njene satelite, umesto da se daje za vojno-tehničko usavršavanje vojske, da se ulaže u potpunu profesionalizaciju i do kraja, ona, dakle, nije izvršena do kraja naše vojske. Mislim na to da se kod selekcije budućih profesionalaca u vojsci upravo vratimo na ovaj NJegošev stih ili na sve ono što je govorio slavni general Živojin Mišić.

U tom smislu, mi možemo da pozdravimo to što ste vratili ono što je najvažnije za vojsku, a to je oficira za moral, ali svakako morate, gospodine ministre, kao ministar u Vladi da se borite protiv toga da neke prozapadne nevladine organizacije budu izbrisane sa budžeta, da se da za vojsku.

Gospodine ministre, pošto je zaokruženo formiranje vojnog univerziteta, ono na šta SRS želi da skrene pažnju, a o tome je malopre govorila i koleginica Radeta, a tu su i časni oficiri iz Generalštaba, iz Ministarstva, je svakako da mora da se povede računa o elitnom vojno-nastavnom kadru.

Zbog čega to govorimo? Zbog toga što neka statistika pokazuje, a tu su i gospoda oficiri koji to vrlo dobro znaju, jer i sami su prošli to, da skoro jednu trećinu svog života svaki oficir provede u učenju, jel tako? Sada, ono što je bitno, posebno zbog budućih generacija, posebno zbog toga što od kadeta koji su počeli svoje obrazovanje na Vojnoj akademiji pre 10-ak godina, mi sada imamo i dosta, skoro 9% i žena poručnika, imamo i govorim o manje zastupljenom polu, mnogo mladih generacija koje su se specijalizovale za pojedine stručne oblasti u okviru Vojske.

Ono na šta mi želimo da ukažemo pažnju kroz podnošenje ovog amandman da je neophodno da se striktno povede računa i da se posebnim zakonskim okvirima definiše naučno-istraživačka oblast, vezana sve buduće poteze vojske. Zbog toga što je bitno da se u susret nekim novim izazovima mi suočimo sa time šta će biti u budućnosti, zato insistiram, evo ja, o tome govorim danas već drugi put, govorila je koleginica Radeta, ostale kolege srpski radikali. Zbog toga što je taj naučno-tehnološki razvoj za zemlju Srbiju koja je okružena zemljama NATO zlikovaca, i zbog svih izazova vezanih za KiM, neophodno je zbog tih budućih generacija da se stavimo pod eto, žargonski rečeno, pod kišobran Rusije i u ODKB, da se učlanimo.

Verovatno ću morati dva puta da se javim.

Gospodine Milićeviću, dužni ste bili da zaštitite dostojanstvo Narodne skupštine, a i prethodni govornik nije imao pravo na repliku i ovo što je rekao nije istina, pa sad ja zbog toga moram da vas kritikujem i da koristim taj član 27. i 107. jer jednostavno neko ko se do juče zaklinjao u Veliku Srbiju, ko je bio narodni poslanik SRS i to dva puta na prolaznom mestu, kao krajiški Srbin, kao neko ko se zalagao za ideologiju srpskog nacionalizma, koji je govorio ono što je istina, a to je da je Vojislav Šešelj najveći srpski junak, koji je imao javne nastupe na televiziji, koji je bio zamenik šefa poslaničke grupe, a to sve Aleksandar Martinović, sada je milion puta slagao u Narodnoj skupštini, slagao da u poslaničkog grupi SRS nema ni jednog krajiškog Srbina, nikoga ko je morao pod naletom ustaških hordi da pobegne sa svog vekovnog ognjišta i obraća se, zamislite, Vjerici Radeti, koja je rođena pored ustaškog Livna, u selu Guber, koja je tamo odrasla, završila školu, čiji roditelji su bili ugledni stanovnici tog mesta, kao i sve Radete tamo, koja je morala i čitava njena porodica 1995. godine da izbegne u Srbiji i obraća se svima nama, a da ne govorim o Miloradu Mirčiću, LJiljani Mihajlović, koja je poslanik SRS i koja je, za njegovu informaciju, sekretar Vlade Republike Srpske Krajine u progonstvu.

Prema tome, povedite računa, gospodine Milićeviću, kada vam takvi sufliraju, a vi ste veoma odgovoran čovek. Vi ste član SPS, koja vas je kandidovala za to mesto i u demokratskoj atmosferi svi poslanici su glasali da budete potpredsednik Skupštine, da oni koji pojma ni o čemu nemaju vama, koji ipak nešto znate, ne sufliraju kako treba da vodite sednicu Narodne skupštine.

Evo, već sada ste, kolega Milićeviću, mogli da vidite, kao i čitava javnost, kakav je karakter Aleksandra Martinovića. On je zarad svoje političke promocije i pokušaja da skrene pažnju sa toga da je slagao da u SRS, u našoj poslaničkoj grupi nema nijednog Srbina iz Republike Srpske Krajine, a ja sam rekla da je gospođa Mihajlović, koja je uzgred i bila na rednom mestu broj 3. izborne liste SRS – Dr Vojislav Šešelj, sekretar Vlade Republike Srpske Krajine, pokušao zamenom teza i prozivanjem ovih časnih ljudi, koji iako pripadaju drugoj političkoj stranci, da podižu ruke samo zbog toga da bi on javnosti dokazao.

Kakve to veze ima, znate, da bi on meni ukazivao na to odakle je gospodin Atlagić, kog uzgred budi rečeno poznajem najmanje 20 ili 25 godina, od kad je Martinović išao u osnovnu školu? To ne umanjuje to da on sada ima odgovornost da treba nešto da kaže. Ali, znate, da se sada vrši zamena teza, a podsetiću vas, jer to je bio vaš posao, gospodine Milićeviću, i sad bi trebalo tri puta da se javim, sve je počelo onog trenutka kada je Miodrag Linta rekao kako se on zalaže za rešavanje stanova, kako se on zalaže za rešavanje statusa boraca iz poslednjih otadžbinskih ratova. Da vas vratim na početak, jel tako, jer sad se više ne zna kako je sve to počelo, zbog ovih laži i obmana naprednjaka, odnosno Martinovića, a mi smo upravo tvrdili da imamo zakon, da ga je napisao slavni srpski general Božidar Delić, koji takođe ima poreklo zapadno od Drine, i da imamo rešenje i za pitanje vojnih beskućnika, jer kolega Linta je rekao da je to sve rešeno.

Nije rešeno. Evo, sada u pauzi, kolega Linta, od dva do tri sata prošetajte do hotela Bristol i vidite da tamo oficiri i dan danas žive u neadekvatnim uslovima i članovi njihovih porodica. LJudi su dobili unuke u hotelu, a nije im rešeno stambeno pitanje.

Nije završen amandman Miodraga Linte.

Dakle, što se tiče ovog amandmana, on neće biti prihvaćen, jer to su amandmane koje piše poslanička grupe SNS i svako od njih pojedinačno zbog trošenja ovog sveukupnog vremena.

Želim još jednom da kažem, pošto smo se udaljili od osnovne rasprave, da nije donet zakon za rešavanje pitanja ljudi koji su učestvovali u poslednjim otadžbinskim ratovima. General Božidar Delić je više puta svoj veoma precizan, sveobuhvatan zakon obrazlagao ovde. Možete i vi, gospodine ministre, da imate uvid u njega, i to bi bilo trajno rešavanje, a ne ovakav propagandni amandman.

Što se tiče pitanja vojnih beskućnika, to je jedno veoma teško pitanje. Samo u Kragujevcu, gospodine Vulin, ima preko 100 porodica kojima to pitanje nije rešeno zbog toga što za to nije bio zainteresovan pronatovski tadašnji ministar vojni, iako je bilo sluha sa druge strane, lokalne samouprave u Kragujevcu, kompenzacijom imovine koju ima grad, odnosno razmenom i, što se tiče doma Vojske i kasarne „Vojvoda Radomir Putnik“, a takva je situacija u Čačku, gde je koleginica Radeta navela precizno da ljudi ne mogu da otkupe stanove, a isti je slučaj, nažalost, i sa već pomenutom koleginicom Mihajlović i sa njenim ocem, a ima još mnogo takvih slučajeva.

Dakle, jasno je, i time da zaključim, amandman je u propagandne svrhe napisan, da bi se pričalo o tome. Sve ovo može da se reši samo sistemskim zakonom kakav ima spreman SRS.

U odnosu na period od 2000. godine, pa evo do sada popravila se situacija u vojnom obrazovanju, ali to nije dovoljno. Ako se uporedi taj broj kadeta na Vojnoj akademiji, kojih je bilo svega stotinak, a sada je preko hiljadu, to je značajan pomak, ali veća promocija mora da bude države svuda i na svakom mestu i svih državnih funkcija da se populariše vojni poziv.

Ono što želim da iskoristim sada da vam kažem, gospodine ministre, je da posle dve godine mandata ove Vlade pitanje je koje će do kraja istrajno da potencira SRS – kada će Srbija da otpočne proces učlanjenja u ODKB? Morate da se suočite, a vi ste, verujem, odgovoran čovek i znate u kakvom smo okruženja, kakve opasnosti sve prete Srbiji. I sami ste govorili o tome na više televizija i u više intervjua da će pritisci od strane neprijatelja sa zapada biti sve veći i veći.

Ja ću da se poslužim rečima predsednika Ruske Federacije Vladimira Putina, koji je Amerikancima i tim zapadnim neprijateljima i Rusije i Srbije još 2004. godine rekao da će Rusija postati bez premca najveća vojna sila, super sila. Ta sila koja danas ima najsavremenije naoružanje, sila koja je preko 30 puta za poslednjih nekoliko godina svoje krstareće rakete usavršila, koja ima novu raketu „Sarmat“ od koje strepi čitav svet, ne zbog toga što hoće da osvaja svet, već da pokaže Amerikancima i neprijateljima iz NATO pakta koji vode orkestriranu, histerično kampanju protiv Rusije i njenih prijatelja, da oni mogu sve. To više ne mogu i zato im je Putin tada rekao, a i sada im je ponovio kada je bio u završnici svoje kampanje ono što ću ja vama sada reći - ako nas niste slušali na početku vašeg mandata 2016. godine da je podhitno neophodno da napravimo strateški, vojni i politički savez sa Ruskom Federacijom, slušajte me sada.