Ne mogu da verujem, gospodine Marinkoviću, vi kao da sedite na ušima. Nisu vaše uši Martinovićeve uši, molim vas.

Mnogo je i suštinskih i pravno tehničkih nedostataka u ovom zakonu, gospođo Mihajlović. Jedan od takvih je i ovaj amandman kojim vas upozoravamo da ste trebali da obavežete jedinice lokalne samouprave da izdvaja sredstva koja su neophodna za finansiranje ovog projekta.

To govorim iz razloga što nisam upućena, mogu da kažem, do detalja, za ostalih pet gradova u Srbiji, ali za Kragujevac znam, iako je na sednici Skupštine grada opredeljena lokacija Denino brdo, kragujevački gradski budžet, ovde ima i kolega narodnih poslanika koji su iz Kragujevca, zbog nesposobnosti takve vladavine Radomira Nikolića, sina Tomislava Nikolića, u teškom je i velikom problemu.

Dakle, za plate zaposlenih se uzimaju non-stop krediti i taj grad nije u mogućnosti ništa da finansira. Tako da ste trebali da imate u vidu to kada ovako nešto projektujete i kada obavezujete jedinice lokalne samouprave, a na to je ukazivala i gospođa Radeta, kao izvrstan pravnik, ne možete da kažete – neko može, a i ne mora. Onda mora to da uradi, mora to da finansira, mora da finansira i da uradi svu urbanističku i projektnu dokumentaciju koju je u mogućnosti da uradi, ako taj grad ima ljude sposobne za to.

Nažalost, grad Kragujevac ima izvrsne urbaniste, arhitekte, inžinjere, ali oni su svi sada ili kod kuće i gledaju ovaj skupštinski prenos ili se pitaju kada da idu na Nacionalnu službu za zapošljavanje da se prijave za neku dotaciju do visine svog radnog odnosa, jer je preduzeće za izgradnju grada Kragujevca, koje je stub i nosilac gradnje Kragujevca, od kada ja u njemu živim, a živim od svog rođenja, ugašeno i ljudi su sada ostali bez posla.

Kao što ćete vi neslavno da završite, prilikom sledeće rekonstrukcije Vlade, tako i Kragujevčani očekuju da se konačno oslobode Radomira Nikolića i da idemo na vanredne izbore, kako bismo podigli grad na noge, jer propada iz dana u dan.

Gospođo Mihajlović, odgovorno tvrdim i vreme će da pokaže, da oni to neće biti u stanju, jer ti ljudi više ne rade na tim radnim mestima. Pravnici, inžinjeri, urbanisti koji su vodili grad Kragujevac u periodu kada smo i tada bili opoziciona vlast, ali ne mogu da kažem, sećam se i vremena vladavine i Bore Petrovića, Srboljuba Vasovića, Živorada Nešića i drugih gradonačelnika i Veroljuba Stevanovića, najduže, ali znalo se nešto, znate.

Grad je imao svoje planove, vi ste postavili, vi iz SNS, zarad tzv. mira u kući, nesposobnog čoveka da vodi grad. Nama su uništena javna preduzeća. Odlukom Skupštine grada pet javnih preduzeća, evo stručnjaka za oblast ekonomije i preduzeća, predsedava Skupštinom, a ovde nam oduzima reč i upada u reč, neka kaže – koji je to grad? Neka kaže Martinović ili bilo ko, od pet preduzeća napravio je jedno. Gde to može da funkcioniše i da se sprovodi neki projekat?

Znači, jedno je da neko ima nešto zamišljeno i drugo pitanje za vas, bio je i menjao vas je u prvom danu vašeg odsustva ministar Stefanović, rekao je na naša direktna pitanja, za lica koja nisu u stanju ni da apliciraju za ovo i da izdvoje učešće od 10%, to su ratni vojni invalidi, deca palih boraca, da se podzakonskim aktima uredi i pravilnik ko to može da bude, kako će oni da sakupe taj novac, rečeno nam je da Vlada Republike Srbije da formira određene fondove.

Ja vas pitam, da li vi imate informaciju u ovih šest gradova, evo za Kragujevac tražite, da li je Grad Kragujevac, od kako je na vlasti Radomir Nikolić, izvršio popis javne imovine i svega onoga što grad ima? Apsolutno mislim na zemljište i na sve objekte koji mogu da dođu na javnu licitaciju da se prodaju, a da se jedan takav fond formira. Odakle će da se nađe novac za taj fond iz kojeg će da se pomaže ovim nabrojanim licima?

Ne znam gospodine Martinoviću zašto vi imate potrebu da u političkom smislu sami sebi kopate jamu. Vi vrlo dobro znate u SNS da je uslovljen, bukvalno rečeno, vrh SNS da Radomir Nikolić i dalje bude gradonačelnik Kragujevca, znate i situaciju, niste vi naivni i u vašem Gradskom odboru, ja neću da ulazim u te vaše stvari, i da su ljudi jednostavno nezadovoljni zbog toga što je on članove svoje porodice, svoje školske drugove, nesposobne ljude, da je postavio ljude iz stranke, to je drugo, partijske ljude koji zaslužuju i kvalifikovane za neke funkcije i u članstvo u Veću.

Gradsko veće grada Kragujevca, gospodine Martinoviću, odgovorno vam to govorim, dve godine nije održalo sednicu. Sednice se održavaju putem mejla. Vi kao član Gradskog veća dobijete mejl na kojem su tačke dnevnog reda i da se izjasnite. Gde to ima? On jeste nasledio tešku situaciju, ali upravo je i smenjen prethodni gradonačelnik koga smo takođe najoštrije kritikovali, mi srpski radikali i ja lično, za sve što je uradio i za takve stvari i pogodnosti koje „Fiat“ dobio, a nije trebao da dobije od grada, kao ni od države, jer neizvesna je sudbina te fabrike, ali zašto nije počeo jedan posao da radi? I vi kažete da on nije umešan ni u jednu aferu. Gospodine Martinoviću, njegova majka, Dragica Nikolić je na lokaciji dečijeg parka, na ulazu u veliki park u gradu Kragujevcu, na vašarištu gde sam provela čitav svoj život, gde i danas stanujem, preko puta tog parka dobila mogućnost da navodno preko Fondacije „Dragica Nikolić“ izgradi taj park u korist grada. Ona je prijavila, i Grad Kragujevac je ratifikovao takav finansijski izveštaj, da je potrošila 600 hiljada evra da se opremi taj dečiji park. Vaša su već, verujem, malo porasla deca.

Molim vas da završim.

Ima ovde poslanika koji imaju malu decu. Ja vas pozivam, dođite u Kragujevac u goste, izvedite decu u taj nebezbedni park koji je mogao da košta 100 hiljada, a sve se radi preko preduzeća „Banković“ iz Crne Trave, koje radi poslove za porodicu Nikolić i tako se peru, kradu i pljačkaju pare.

Gospodine Martinoviću, uopšte me ne zanima situacija u vašoj stranci ni u Kragujevcu niti bilo gde, vi ćete to sami da raspravite, ali govorim jezikom činjenica. Dakle, čitav grad zna, to nije neki park, nego je tu oprano ili kako god, nema poslanika iz Kragujevca iz drugih stranaka, verovatno ne bi smeli to da vam kažu, 500.000 evra. Ne radi se tu, gospodine Martinoviću, o nečemu, eto tako, dođu deca i igraju se, nego o mogućnosti da se uzme novac.

Dragica Nikolić je javna ličnost. Ona je i dalje predsednik i osnivač fondacije koja je dobila određene strateške projekte u našem gradu, a na bruku i sramotu, eto, takav je taj sin Dragice Nikolić, da se u istoriji Kragujevca, ove godine obeležavamo 200 godina od kada je ukazom Knjaza proglašen grad prestonicom, ona je u godini jubileja velikog za naš grad i našu istoriju dobila, zamislite, gospodine Lazanski, Dragica Nikolić dobila je plaketu najvišu Svetog Đorđa od sina, bez znanja i bez glasanja na veću grada, bez odluke skupštine i veća. Vi sada branite jednu dinastiju, kako već to tabloidi nazivaju, ja neću, koja se obogatila na osnovu te funkcije, a predsedavajući kaže – ma, to je jedan fin čovek, naš bivši predsednik. Fin čovek koji je stekao ogromno bogatstvo za vreme svoje vladavine od pet godina, a imaju je platu malo veću od vaše. Kako je to moguće gospodine Marinkoviću? Sada se sprema tamo neki ribnjak u Bajčetini ili već šta. Vi opet dođite i ćaskajte sa Radomirom Nikolićem, obilazite šta god hoćete, upinjite se da ga branite ovde, ali to je neodbranjivo.

Ja vam lepo i odgovorno kažem, ljudi koji su stručni, a obratila sam se gospođi ministru i upućena sam u to, u preduzećima koja treba da budu nosioci ovog projekta i ona će se sama suočiti sa tim da tamo neće imati ljude koji će to da realizuju, ali ima Vlada, ona kaže mogućnost da to radi, jer su ti ljudi ostali, na žalost, bez posla. Mnogi su otišli jer su pravnici, kao i vi, koji su iz pravne struke, koji su pokušali da izvrše njegovim preuzimanjem grada popis imovine u advokate jer nisu imali sagovornika sa druge strane, jer on ništa ni o čemu ne zna, ali je postavljen kao sin takvog oca na tu funkciju i verujemo da ćemo mi Kragujevčani uskoro da mu vidimo leđa.

Jao, to je sada druga tema, kolega Lazanski imam ovde koleginicu LJiljanu Mihajlović, njen otac već 20 godina ne može da reši privremeni i prinudni smeštaj, kao oficir koji je ostavio svoju imovinu, odnosno morao da pobegne od ustaša iz Zagreba i zato neću o tome da pričam.

Ja se javljam zbog vas, gospodine Marinkoviću, zato što je narušeno i dostojanstvo Skupštine, i pre svega po članu 27. i članu 161. vi ste bili dužni da objasnite posle izlaganja gospođe ministra Mihajlović, da narodni poslanici imaju mogućnost i pravo da u skladu sa ovim Poslovnikom podnose amandmane. Ona je onako ironično, ja mislim, htela nešto da ponizi nekoga, rekla – umesto u toj situaciji, vi ste napisali u tom slučaju.

Prvo to je napisao i amandman je Dubravka Bojića, koji je profesor književnosti i ruskog jezika. Čovek koji je nebrojeno, ne znam stvarno koliko knjiga, i vi to vrlo dobro zante gospodine Marinkoviću, preveo sa ruskog na srpski jezik, i normalno je da će on da poduči Zoranu Mihajlović, koja često govori sa rečenicama u infinitivu, što je takođe nepravilno u srpskom jeziku. Kako će da se napiše u zakonu ako to već nije urađeno u pravno-tehničkoj i stilskoj i drugoj redakciji njenog ministarstva.

Drugo, rekla je, izbrojala je, toliko imate amandmana SRS u kojima se govori – briše se. Pa briše se, zbog besmisla u zakonu.

Iako piše – briše se, a nije bio taj smisao, kako onda gospodine Marinkoviću, vi tumačite kao predsednik Skupštine, čitate sve amandmane, kada poslanici SRS, u zakonu koji treba da obezbedi stanove pripadnicima SB, ubacuju izraze koji se tiču prosvete, zdravstva, kulture, sporta itd.

Kakve to veze ima kako će ovaj zakon da unapredi razvoj zdravstva, kulture i ne znam čega i sav taj besmisao koji imamo u 300 amandmana SNS.

Marinkoviću, bolje što ste mi zakasnelom reakcijom dali sada pravo na povredu Poslovnika, jer taman mi je prilika da malo podučim ovog prethodnog kolegu, koji se javio, i da nešto objasnim, a time i da kažem da je narušeno dostojanstvo Skupštine od strane gospođe ministra.

Naime, moram da vas podsetim i vas, gospodine Marinković…

Član 107, narušeno dostojanstvo, ako treba da kažem i član, nije je problem. Može i 27. i tako redom.

Gospodine Marinkoviću, radi se o tome da se ovde vrši zamena teza i moram da objasnim gospođi Mihajlović, jer ona nije bila u situaciji da razume šta je govorila koleginica Radeta ili bilo ko od nas.

Demokratsko osnovno pravo i načelo slobode govora, izražavanja, predstavnika naroda, onoga koji je suveren, znači, deo svog prava narod je preneo na bilo koga od nas, da govori o temi na način na koji to ume, na način na koji to želi i da ukaže na greške Vlade je i demokratsko pravo svakog poslanika SRS.

Umesto da se postidi zbog toga što govori da je izvršena diskriminacija poslanika koji imaju manji broj poslanika, za razliku od perioda, jer nije izmišljena Skupština od mandata 2016. godine… Meni je ovo sedmi poslanički mandat. Kolega Filip Stojanović, mislim, da je ovde osmi ili deveti put, kao i Petar Jojić.

Kolega Marinkoviću, suština je u tome da narodni poslanici ovim Poslovnikom koji je usvojilo ovo žuto preduzeće, kako voli da kaže kolega Orlić, je ukinulo pravo poslanicima da imaju istu mogućnost da se izraze u Skupštini. Dok nije usvojen ovaj Poslovnik, svaki narodni poslanik je mogao da govori 10 minuta po svakom amandmanu…

Molim vas, veoma su retke bile situacije da se 20 i 30 tačaka koje veze nemaju ni sa čim objedine u jednu raspravu i zbog toga su amandmani SRS i oni suštinski, jezički i oni koji daju mogućnost da se govori da bi ministar znala zašto takvi amandmani.

U tih 27 minuta poslaničke grupe SRS i u 15 minuta za ovlašćenog predstavnika i te kako umemo da govorimo o raznoraznim zloupotrebama, o tome da ste, iako ste nasledili takvu situaciju od propalog žutog preduzeća, sve njihove kadrove, gde ste mogli, pokupili i stavili u svoje redove, pa tako imate nameru da za gradonačelnika Beograda izaberete Gorana Vesića, koji je bio perjanica DOS-a i DS.

Prema tome, ne samo to, nego nizom primera veoma stručne argumentacije vam ukazujemo na to da ste se uljuškali u tome što imate trenutno takvu podršku naroda. Nije sporno koliko je ko dobio na beogradskim izborima, ali hajde izađite na izbore bez imena Aleksandar Vučić na toj listi. Molim vas, gospodine Orliću, neka se zove lista SNS – Vladimir Orlić, pa da vidimo koliko ćete dobiti glasova. To je zaista besmisleno. Vi ste sada u situaciji, kao zamenik šefa, izašao je Martinović, da mu doskočite javljate se po Poslovniku, bez ikakve veze, razloga, ničim izazvani da bi imali neku danas minutažu i da bi ste pojavili u direktnom prenosu.

Mene je vrlo dobro razumeo gospodin Marinković, na kraju mislim da je to shvatila i Zorana Mihajlović. Dakle, SRS ima stav o ovom zakonu. Smatramo da je bilo potrebno da se donese ovakav zakon. Isto tako smatramo, kada ste već pomenuli Zakon o stanovanju, ja sam govorila juče, bio je kolega Vulin ovde, da je bila greška što su ukinute mnoge odredbe Zakona o javnom stanovanju i što je upravo to dosovsko žuto preduzeće, u tome je učestvovao Vesić, učestvovao je Mlađan Dinkić, pokralo stambeni fond i iz tog fonda za najugroženije, ukupno 17 godina, moglo je da reši stambeno pitanje za najugroženije kategorije službe bezbednosti.

Gospodine ministre, podneli smo ovaj amandman zbog toga što smatramo da treba u ovom članu u drugom stavu da se briše mogućnost hitnosti donošenja svih drugih zakona koji su vezani za ovaj zakon, jer to jednostavno ne bi imalo smisla dok se ne izvrše izmene određenih zakona.

Naime, ministar Stefanović je juče odgovorio na moje pitanje o rešavanju stambenih pitanja za vojne beskućnike i članove njihovih porodica, jer mnogi od njih nisu dočekali da budu u životu a da dočekaju svoj stan, kako će to da se rešava za decu palih boraca, za invalide poslednjih ratova. On je rekao da će da se osnuje određeni fond iz kojeg će da se sufinansiraju, ja sam ga bar tako razumela i moje kolege, stanovi kroz ovaj projekat izgradnje jeftinih stanova.

To, jednostavno, nije moguće, gospodine ministre, dok se ne izvrši izmena Zakona o javnoj svojini, koji je katastrofalan, koji je donela ova žuta dosovska vlast 2011. godine. Mi smo tada bili protiv tog zakona i njegove izmene su bile 2013. godine.

Volela bih, ako ste u mogućnosti sada, ili u toku ove rasprave, da mi odgovorite, pošto po tom Zakonu o javnoj svojini nisu obuhvaćeni objekti koji su u vlasništvu Vojske Srbije, odnosno Ministarstva, kakva su vaša saznanja vezana za Kasarnu „Radomir Putnik“ u Kragujevcu i mogućnosti da se izvrši kompenzacija te imovine sa gradskom upravom grada Kragujevca, koju vodu nesposobni Radomir Nikolić, ali čisto iz razloga, da bi se iz tog fonda, recimo iz te imovine, izgradili stanovi za vojne beskućnike? Hvala.

Gospodine Marinkoviću, javljam se po članu 27.

Znate, dok predsedavate ipak morate da vodite računa da kada je rasprava o amandmanima da sednica ima neki normalan tok, da kažemo da je ima u ovom trenutku, ali da ima neku logiku.

Ako se javlja gospodin Milojičić po mom amandmanu i to mora da ima nekog smisla. Može da on priča pod razno ono što je pripremio, napisao, ali mora onda da zna ako se nadovezuje na moju priču, da upravo Dragan Šutanovac je ostavio te ljude, vojne beskućnike bez stanova.

Kada je trebalo da reši to pitanje i kada je trebala da se izvrši ta kompenzacija sa imovinom grada Kragujevca, evo tu sedi Veroljub Stevanović, pa neka vam potvrdi, koji je kao gradonačelnik Kragujevca više puta pozivao Šutanovca da se to uradi, mi smo dobili informaciju, ja sam tada insistirala na tome, u tome su me podržale sve kolege srpski radikali, da se to reši kroz način da se izvrši ta razmena.

Mi imamo kasarnu koja toliko vredi, odnosno da grad Kragujevac to plati da bi moglo to da se uradi, a od tog novca da Vojska Srbije izgradi stanove za vojne beskućnike. Dan danas ti ljudi žive neuslovno, kad budete dolazili u Kragujevac to možete da pogledate, u Daničićevoj ulici, u delu kasarne, gde su smešteni slavni srpski oficiri. Znači, mnogi od njih su bili sa visokim činovima i članovi njihovih porodica. Neću da pominjem njihova imena, iako ja znam članove tih porodica. Više puta sam išla u te posete kod njih. Oni su došli sa malom decom, danas su ta deca uslovno rečeno intelektualci.

Prema tome, povedite računa i nemojte onda da mi kažete da ja nisam, ja ništa ružno nisam želela ni da komentarišem niti da kažem, govorim jezikom argumenata i činjenica kao i svaki srpski radikal i želela sam na takav način da komentarišem da je pogrešno protumačio moje izlaganje i javio se upravo po amandmanu koji sam podnela u ime poslaničke grupe SRS, kolega Milojičić.

Gospodine ministre, veoma je važno da neke nedoumice sada ovde raščinimo i da nam kažete na koji način će, evo tu su i kolege iz SNS koje su juče slušale gospodina Stefanovića. Upravo ovaj član 3. govori o tome ko su ona lica i do detalja opisuje po članovima, koji imaju pravo da konkurišu za kupovinu ovakvog stana, ali kako će to da se organizuju centri u ovih šest gradova?

Naime, gospodin Stefanović je juče rekao, pa zbog nedostatka vremena nisam imala mogućnost njega to da pitam, pitam vas, po sistemu, znate onu narodnu staru izreku ko prvi devojci devojka njegova, on je isto tako rekao ko prvi aplicira stan je njegov, odnosno mogućnost da kupi, nema klasične rang liste. Pitale su kolege srpski radikali. On je rekao ne. Ko se prvi prijavi. Vi sada, evo tu sedimo mi narodni poslanici, mnogi od vas su bili odbornici, kandidovali se na razne funkcije.

Da bi neko aplicirao za bilo koji kredit on mora da ima urednu dokumentaciju. Najpre ko je ta osoba da se identifikuje, iz ustanove u kojoj radi, izvod iz matične knjige, državljanstvo itd. Vi sami vrlo dobro znate, kada prikupljate dokumentaciju za vaše kandidovanje na listi za narodnog poslanika ili za odbornika, da nekada može da se desi da organ uprave vam taj dokument koji vam je potreban ne izda u trenutku kada to treba, da morate da čekate itd.

Zamislite vi sada, oni treba da se nadmeću i onaj koji nije imao sreće, a recimo iz Kuršumlije je, iz Vranja, iz Bačke Topole, iz Kragujevca, nebitno, iz LJubovije, da ne dobije jedan dokument, ne svojom krivicom nego neke službe, on će da ostane bez mogućnosti da kupi stan zato što ga je neko pretekao. Onda dolazimo do situacije da je to kao neka lutrija i jednostavno to morate da promenite i da ipak postoje neka druga pravila.

Gospodine ministre, rekoste da 30 godina unazad na području opštine Kraljevo nije dodeljen nijedan stan za pripadnike Vojske. To je žalosno, ali kako to možete da rešite, da biste one socijalno najugroženije, a to je juče rekao gospodin Stefanović, da ćete da formirate nekakav fond za one koji ne mogu da kupe, a koji ipak moraju da dođu i za decu palih boraca. Jednostavno vratite zakon o stanovanju koji je ukinuo dosovska žuta lopovska vlast, imaćete osnova, imate mogućnosti, imate fond, imate imovinu Vojske Srbije koja nije u upotrebi i koju možete da izvršite kompenzacijom i prodajom i da obezbedite tim ljudima stanove.