Vi ste povredili član 27. i član 107, jer ste, za razliku od kolege koji se javio da govori o amandmanu koji sam podnela, vi ipak poznavalac i Ustava i zakona i teritorijalnog uređenja Republike Srbije.

Valjda ste svi dobili ovu knjigu – Zbirku propisa, Ustav i to da Srbija ima dve autonomne pokrajine. I nije stvar ni u kakvom metodološkom uređenju. Jer, do trenutka do kada je prestala da se vodi briga o Kosovu i Metohiji, a to su radili žuti pre vas, iz zakona je prestalo navođenje autonomnih pokrajina.

Podsetite, gospodine Arsiću, to ste trebali sada da uradite i to je vaše kršenje Poslovnika, kolegu da Srbija ima AP Vojvodinu i AP Kosovo i Metohiju i objasnite, kada ste onomad bili radikal, da je to stajalo u zakonima koji su važili do 2000. godine.

Gospođo Gojković, meni je žao što niste bili tu jer biste vi, vaš prethodnik, a vi sada predsedavate je povredio član 27. jer ste mu dali ovlašćenje da vas dosledno zameni.

Član 107. jer se dostojanstvo Skupštine odnosi na sve učesnike na sednici, pa samim tim i na ministra Đorđevića. Vi da ste bili na tom mestu gospodina Marinkovića, koji je povredio ove navedene članove, verujem da biste vi svakako reagovali, jer je ministar želeći, a to je učinio u suprotnosti sa članom 107, jer to nikako nije dostojanstvo Skupštine Srbije, da objasni kolegi Aleksandru Šešlju, kako je ipak primeren u zakonu izraz – javna politika, onda je trebalo da objasni i odakle taj izraz.

Pošto ste vi učena, što bi naš narod rekao, žena i u politici toliko dugo, i sada ste rekli pravci politike, ispravno ste se izrazili od predlagača, odnosno Vlade, onda je trebalo i gospodin Đorđević da kaže da od izvesnog Harolda Lasvela, američkog politikologa, koji je živeo u prvoj polovini prošlog veka, potiče taj izraz „javne politike“ i da nikakve veze nema sa zakonodavnim sistemom Republike Srbije, od kada je sveta i veka i od kada je ova Skupština na ovom mestu i od kada je srpski parlamentarizam uopšte.

Prema tome, ja molim da svako ko bude ubuduće predsedavao, opomene i ministra Đorđevića koji koristi te strane izraze i hvali se njima i izvesnim Amerikancem koga sam pomenula, a isto tako kroz prevođenje na pogrešan način engleskih reči, pa otuda i ova reč „realistično“ na šta je ukazao ispravno poslanik Šešelj, za razliku od svih ministara u Vladi, a ja verujem da ćete vi gospođo Gojković da se složite sa mnom…

Molim vas član 107. i to sam navela. Dakle čl. 27. i 107, jer svi učesnici na sednici su dužni da poštuju dostojanstvo Narodne skupštine, ovo nije američki kongres.

Ovo nije američki kongres gospodine Đorđeviću, ovo je Narodna skupština Republike Srbije. Hvala.

Hvala.

Naše današnje pitanje upućujemo premijeru Vlade Republike Srbije, gospođi Ani Brnabić.

Kada će Vlada Republike Srbije, s obzirom na to da se navršava dve godine od održanih parlamentarnih izbora u Srbiji, da preduzme odlučne korake i da o tome obavesti javnost kao i svi resorni ministri da se pokuša i da se učine konkretne mere da se spašava kraljevačka privreda?

Naime, pre dve godine u kampanji za parlamentarne izbore čelnici SNS su obećali kako će da izvrše revitalizaciju svih propalih kraljevačkih fabrika a njih je mnogo. Podsetiću vas da nekadašnja jedna od najboljih u Evropi, a svakako najbolja i na Balkanu, fabrika vagona u Kraljevu, žalosno je danas zapošljava samo nekoliko desetina ljudi.

Propali su i „Magnohrom“, propao je „Kablar“, propao je „Jasen“ autotransport i ništa nije urađeno za protekle dve godine od svih lažnih datih obećanja da se pomogne i da se nađe zaposlenje za preko 14 hiljada ljudi koje danas u Kraljevu nemaju jedan jedini dinar, jer nemaju gde da rade.

Preko hiljadu mladih ljudi je sa visokom stručnom spremom u gradu Kraljevu koje ima strateški položaj za Srbiju, koji čekaju na posao, ali u ovakvoj situaciji, kod ovakve nebrige Vlade Republike Srbije, u tom gradu gde su rođeni, gde su se vratili posle školovanja na raznim univerzitetima u Srbiji, posao neće sačekati.

U tom smislu, postavljam pitanje premijerki Ani Brnabić, šta će da preduzme Vlada Republike Srbije pored još jedne opstrukcije, koja je na tom području, dakle konkretno za aerodrom „Morava“ radi Zorana Mihajlović i sabotira da se taj Aerodrom otvori za civilno vazduhoplovstvo?

Naime, u julu mesecu 2015. godine, a i tada je bila ministar, Zorana Mihajlović je obećala, kao i kada je odgovarala na moje postavljeno pitanje u decembru 2016. godine, da će aerodrom „Morava“ početi sa radom. U julu je rekla kada se obraćala novinarima polovinom 2016. godine. Meni je odgovarajući odavde sa mesta gde je sedela rekla da će u junu 2017. godine taj aerodrom početi da radi za civilni saobraćaj, jer taj projekat koji je započeo bivši ministar Milutin Mrkonjić je od strateškog značaja za Srbiju i za sve građane, ne samo Raške oblasti, već čitave centralne Srbije.

Ne treba da vas podsećam na to da je položaj tog aerodroma, odnosno da se nalazi na istoj lokaciji gde je i vojni aerodrom „Lađerci“, tako da bi u tom smislu u budućoj saradnji rusko-humanitarnog centra u Nišu i aerodrom „Morava“ i te kako bio od izuzetnog značaja za našu stratešku saradnju sa Rusijom, ne samo u tom smislu, već u oblasti privrede.

Poljoprivrednici koji vredno rade na svojim imanjima, a pre svega se bave voćarstvom i povrtarstvom, u raškom kraju, kraljevačkom, čitavom regionu, sa velikom pažnjom su pratili ta lažna obećanja, ali je sada jasno kako Zorana Mihajlović preuzimanjem aerodroma „Konstantin“ u Nišu želi da uništi taj aerodrom zbog interesa i zbog onoga što je obećala Amerikancima, a sve na srpsku i na srpsko-rusku štetu.

Isto tako je jasno da pod ovom vlašću, odnosno sve dok je ona ministar, a pod hitno bi trebala da leti iz Vlade Republike Srbije, neće početi sa radom za civilno vazduhoplovstvo ni aerodrom „Morava“ i tako će sva ta obećanja koja su data poljoprivrednim proizvođačima, privrednicima i preduzetnicima koji se dovijaju na raznorazne načine da spašavaju radna mesta ljudi koji još uvek rade u Kraljevu, biti izneverena, jer sve što je do sada rekla je slagala, a sve što je uradila, uradila je na štetu građana Srbije. To se pokazuje i na ovom primeru. Hvala.

Gospodine Arsiću, dame i gospodo narodni poslanici, vi ste povredili član 38. Možda sam vam jednom ukazala kada je predsedavao gospodin Marinković, i sada ću, jer vi ste dugo potpredsednik Skupštine i trebali ste da zaštitite, zato ste povredili, a vezano i za član 27, trebali ste u trenutku kada je govorio Orlić iz SNS da zaštitite poslaničku grupu, ne samo našu, nego bilo koju.

Naime, o čemu se radi? Niko nije obratio pažnju na poslednji deo njegovog izlaganja, koje je zloupotrebio. Vi ste trebali da reagujete kada je rekao, ostalo vam je, pa je rekao – šest minuta, dva minuta. On to meri vreme, umesto gospodina Branka i vas koji ste zaduženi i kaže – ako imate dovoljno mudrosti da kažete nešto pametno, pa vi to recite, eto imate dovoljno vremena.

Najpre, gospodine Arsiću, vi vrlo dobro znate da je sve što kažu srpski radikali izuzetno pametno, argumentovano, usklađeno, sa principima za koje se zalažemo toliko godina, a to zna i gospodin Šarčević koji je prisutan ovde i gospodin Ružić, jer mi vrlo stručno i argumentovano svih ovih dana branimo naše amandmane. Pošto ja ne mogu zaista sa nekim ko je neupućen u sve o čemu ja pričam, a to je ovaj što vas je naveo da povredite Poslovnik, da razgovaramo ozbiljno, okrenuću se da vidim koliko je sati, pola dvanaest, ako je krenuo da radi od deset, a pre toga utrčao u salu, onda je po noj reklami – kad si gladan, nisi sav svoj.

Gospodine Marinkoviću, gospodine ministre Ružiću, evo, obratiću se javnosti Srbije sa egzaktnim podacima. Privodimo kraju ovu raspravu. Nije tu trenutno ministar Šarčević.

Dakle, poražavajuća je činjenica da u Srbiji 73% studenata, a to je studija koja je obavljena prošle godine na uzorku od 1.200 studenata, 20 fakulteta Univerziteta u Beogradu, smatra da obrazovni sistem Srbije, dakle, to su oni koji studiraju i iskoristiću priliku pošto se niko toga nije setio od vas zvaničnika da čestitam studentima Srbije njihov nacionalni dan. Danas je Dan studenata.

Dakle, oni smatraju da obrazovni sistem u Srbiji nije usklađen sa potrebama tržišta rada. Toliko su razočarani i toliko ne vide perspektivu i budućnost kod ovakvog obrazovnog sistema u zemlji i njihovim mogućnostima u posrnulo srpskoj privredi, da se čak nastavlja ta studija dalje i 48% se izjasnilo da nema poverenja u državne institucije kada je u pitanju bilo koji vid subvencionisanja, jer svi oni koji su obuhvaćeni ovim istraživanjem su pretežno rekli da bi se opredelili na osnovu svog znanja i obrazovanja, kvalifikacija svih koji su stekli tokom školovanja za pokretanje privatnog biznisa. Najčešće je to preduzetnička delatnost, ali ne samo da smatraju da su vrata na koja bi zakucali, dakle, još nisu ni krenuli i to nije njihova predrasuda, već to u svom okruženju vide, zatvorena, već vide da država takvom politikom, pre svega, i to je veoma značajan sad dalje podatak, ministre Ružiću, koja želi po svaku cenu evropske integracije, ne može to da im obezbedi.

Ima jedan deo onih koji smatraju da je to moguće …

(Predsedavajući: Vreme.)

Kakvo vreme? Ja nastavljam po vremenu dalje.

(Predsedavajući: Nemate. Isteklo je vreme poslaničke grupe. Završite rečenicu slobodno.)

Završiću rečenicu. Dakle, i ta poruka i na današnji dan kada oni proslavljaju svoj dan studenata, da Srbiji nije mesto u EU, treba da vam bude putokaz za dalji sistem obrazovanja i usklađivanja svih ovih okvira o kojima govori ovaj zakon.

Niste rekli koja Nataša Jovanović.

(Predsedavajući: Nataša St. Jovanović.)

Jeste, ja sam Sp. Ali sam se javila po Poslovniku i vi ste bili…

Javila sam se iz više razloga gospodine Marinkoviću. Najpre zbog toga što ste tokom sat vremena vašeg predsedavanja apsolutno zamenili tok sednice i vi ste iskonstruisali nešto u svojoj glavi kako to treba da ide i napravili ste niz propusta i greška, ja se javljam po članu 27. grešaka, pardon, jer niste pratili tok, a da biste bili na mestu potpredsednika, odnosno predsedavajućeg morate da vodite računa u kom trenutku se izvrši povreda nekog člana Poslovnika, a javila sam se sada isključivo zbog člana koji se odnosi na dostojanstvo Narodne skupštine.

Naime, nama se ovde drže predavanja o tome kako nastupamo, koje argumente imamo, kako treba da trošimo naše vreme, a zamenik predsednika poslaničke grupe SNS, molim gospodu iz RTS-a da to uslikaju, gospodin Vladimir Orlić, i vi se pravite da to ne vidite, opet glumi neku grčku statuu ili Sokrata, stoji na jednoj nozi čovek već sat vremena, visokoumno… (Isključen mikrofon.)

Gospodine Marinkoviću, jer vi zaista smatrate na mestu predsedavajućeg da svako može ovde… Hoćete sada da ustanemo mi svi i da dođemo kod Branka Ružića i da ćaskamo. Mislim, ako vi smatrate da je to normalno i ako se tako vodi red na sednici, izvolite pa to jasno i glasno recite da znamo ubuduće koji su aršini i mi ćemo tako da se ponašamo.

Gospodine Arsiću, vi ste čovek koji vrlo dobro zna da tok sednice ne zavisi od toga, to ste demonstrirali više puta od toga šta je tu napisano, jer vi niste samo običan spiker. Vi ste političar i potpredsednik Skupštine. Sa širokim shvatanjem dešavanja u Skupštini vi morate da vodite sednicu u nastavku tako da se javnost ne dovodi u zabludu.

Vi možete hipotetički, možda gospodin Orlić kada bude, kažu neki da ćete vi gospodine Orliću da budete novi predsednik Skupštine, ne bude bio potreban ovaj, što bi rekao Bečić, sinopsis. Možda ćete vi iz glave da znate koji su sve amandmani na dnevnom redu i da krenete lepo i da čitate ili iz E parlamenta, ne piše vam ništa – da – ne, nego vi slobodnom svojom interpretacijom, kao što se to dešava u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope, u nekim drugim parlamentima, gde ima lista govornika pa predsedavajući na svoj način interpretira kako hoće, proziva nekoga itd.

Vama to piše – da i ne, jer ja znam jer sam bila u dva navrata potpredsednik Skupštine pa smo dobijali mi svi te sinopsise. Kako to piše, to službe urade, ali vi sada da biste, kao što je rekla koleginica Radeta, bili korektni prema SRS, prema svakome od nas pojedinačno, prema javnosti, ona vam je to lepo objasnila, treba samo da kažete da podnosilac nema više vremena, da li neko drugi želi reč. Mi smo samo to hteli da intervenišemo da ne bi neko pomislio jer nemoguće je da bilo ko u Srbiji pomisli da se čita ime Vjerica Radeta, Sreto Perić, Nemanja Šarović, Miljan Damjanović, Aleksandar Šešelj, Nataša Jovanović, da mi ne želimo reč. To bi bio presedan stvarno i čudio bi se narod da je to moguće.

Došli smo do 3. člana i ciljeva, što kaže gospođa Radeta, NOKS, ponavlja se, ali Nacionalnog okvira kvalifikacija. Sada treba da kažemo šta je suština ovog zakona, a to je da se usklađuju zanimanja sa potrebama tržišta rada, naravno, zanimanja koja su proistekla posle uvođenja bolonjskog sistema u našoj zemlji, je li tako gospodine Marinkoviću, pošto ste vi onaj klasičan i student i đak i doktorant…

(Vjerica Radeta: Nije, sumnjiv mu je doktorat.)

… dobro, da li je sumnjiv, o tom potom, ja to nisam rekla, ovde dobacuju.

Ali, što se tiče sveukupne situacije, sad dolazimo do ključnog pitanja, gospodine ministre, koje je bitno za naciju. Zaista nije usko političko stranačko – da li je moguće da mi treba da gledamo u budućnost tako i u budućnost sve ove dece koja stasavaju, i one koja sada imaju određena zvanja i znanja, da se pojedinci školuju i da se ta individualizacija vrši za određenu struku? Da li je moguće da ono što su osnovne društvene vrednosti, obrazovanje, zvanje, što treba da bude društveni progres, kako je bilo od kad je uvedena prva osnovna naučna institucija u našoj zemlji, da sada sve to treba da se podredi samo zbog toga što neko kaže, a ovde smo čuli iz SNS spisak lepih želja, od Bujanovca do Horgoša, preko LJubovije do Negotina, u ova dva dana, to je lepo što oni sve to žele i kažu, ali to je nemoguće da se ostvari tek tako što je neka opština ili neka vlada, ova Vlada sada Ane Brnabić, neka prethodna, napravila neka master plan i sada kažu – Evropa 2025. godine. To tako lepo zvuči kada se napiše, a da li su to ta obrazovanja koja će biti potrebna u Srbiji? Da li je isto kod mene u Kragujevcu i kod Nenada u Bujanovcu ili kod Krste u Priboju? Naravno da nije isto.

Ono što je potrebno jednom gradu apsolutno nema potreba da postoji u nekom drugom. Vi da ste, gospodine Šarčeviću, kada ste se opredeljivali šta ćete da studirate tako razmišljali, a u to vreme su rekli možda – znaš šta, Mladene, dobro je da se ti baciš na pravne nauke, imaćeš siguran posao, recimo, u pošti. Evo, gospođa Radeta je prvo svoje radno mesto imala u pošti i došla je do izvrsnog pravnika, kao i kasnije zamenik ministra pravde. Vi ne biste to uradili, rekli biste – pa ja neću da budem pravnik. Je li tako? Mi ne možemo, dakle, sve da stavljamo u te okvire, a da ne razmišljamo o onome što je strateški važno za naciju i za buduće generacije. Hvala.

Verujem da je i dobro što ste ostvarili vašu želju, međutim, to ne mogu sva deca. Neka koja su čak i odlučila da studiraju ono što žele, nisu se usaglasila sa potrebama tržišta rada.

Ovu repliku ću da ilustrujem primerom 3.500 agroinženjera u Srbiji koji su prošle godine u Nacionalnoj službi za zapošljavanje širom cele Srbije bez posla, 3.500 u Srbiji koja može da doživi procvat razvojem poljoprivrede, ali ne na ovakav način kako uvoznički lobi uništava srpsku poljoprivredu, napravljeni su određeni pomaci, već kroz strateško partnerstvo ekonomsko, evo, govorimo o domenu poljoprivrede, sa Ruskom Federacijom. Sve što proizvedemo možemo da izvezemo na široko rusko tržište. Neko misli to je tek tako priča. Evo, mi imamo saradnika i moram da pomenem njegovo ime, to je gospodin Miloje Stanković, on je spletom okolnosti odbornik i predsednik opštinskog odbora naše stranke u Topoli, on i pre ugovora o slobodnoj trgovini sa Ruskom Federacijom, pošto je ugledan privrednik i voćar, izvozi iz topolskog kraja najlepše srpske, šumadijske jabuke na široko rusko tržište. Večeras može da ga zove još ne znam koliko hiljada Rusa, ali on više jabuka nema. Ali, imali bismo jabuke kada bismo zaposlili ove inženjere, kada bismo umesto raznim nevladinim organizacijama i na svakojake gluposti taj novac usmerili u poljoprivredu i tako bismo zaposlili ove ljude i oni bi bili sigurni da je njihovo obrazovanje usklađeno sa tržištem rada.

Nadovezaću se gospodine ministre na ovo što je počela gospođa Radeta. Dakle, ona vam je kao pravnik objasnila da nije bilo potrebe da se donosi zakon. Za sistematizaciju radnih mesta u Srbiji, tačnije 60.000 radnih mesta koja su proistekla posle početka studiranja po bolonjskom receptu protiv kojeg je bila SRS i to može da se uradi jednim podzakonskim aktom da bi bilo jasnije i budućim poslodavcima i Nacionalnoj službi za zapošljavanje, jer ovako sam zakon apsolutno neće do kraja da definiše sva ta zanimanja, stvoriće okvir za tu sistematizaciju, ali nije bilo potrebe uopšte da se donosi ovakav zakon.

Da bi građanima Srbije bilo jasnije, dakle, mi sada imamo jednu opštu papazjaniju zanimanja, moram da upotrebim taj stari narodni izraz, nećete imati ništa protiv gospodine ministre, jer vi ste klasični đak, puno smo čuli o tome i kako ste se školovali i kako ste došli do vaših zvanja, kao i mnoge kolege ovde u sali.

Imate sada situaciju da je ovaj dokument koji je rađen za tržište EU pre svega, u koju Srbiju nikada neće da uđe, je proizveo neka zanimanja koja nemaju realnost sa stvarnim znanjem. Drugo je zvanje, a drugo je znanje. Oni koji su boravili ili imali prilike da rade u zemljama EU gde se ne dobija tako lako kako to mislite, posao, osim za neka strukovna zanimanja iz oblasti zdravstva, gde je deficit pre svega u Nemačkoj, moraju da znaju da se u kompanijama u kojima traže osnove nekog znanja, toliko ne traži to formalno zvanje, koje ovde može da bude toliko zbrkano da apsolutno svako preduzeće, svaki poslodavac u Srbiji koji će da traži da neko obavlja konkretnu delatnost, na osnovu ovog zakona neće moći da nađe adekvatan kadar.

Gospodine ministre, umesto ovog zakona pre je bilo logičnije da se Vlada Srbije i vaše Ministarstvo pozabavi i posveti pažnju rangiranju univerziteta po Zakonu o univerzitetu i na način na koji biste proverili akreditaciju pojedinih univerziteta gde su stečena određena zvanja koja sada ovde treba da uđu u ovaj nacionalni okvir kvalifikacija, iz prostog razloga što na prostoru cele bivše Jugoslavije ima univerziteta koji štancuju raznorazne diplome, a mnogo je takvih univerziteta i ima ih u Srbiji.

Mi vrlo dobro znamo i struktura vladajuće stranke, pa čak i one bruke, bivšeg predsednika države kako je štancovanu diplomu uz pomoć pojedinih kolega ovde iz sale on dobio.

Mi smatramo da ovaj zakon sam po sebi, onoj deci koja su stvarno stekla određena zvanja i znanja, neće pomoći da dobiju određeno radno mesto.

Jedan od osnovnih kriterijumima za donošenje ovog zakona je opravdanje tokom javne rasprave gde je, kako reče, koleginica Radeta, mali odziv bio akademske javnosti je taj što će biti veća pokretljivost radne snage, pa se pre nekoliko dana u nekom mediju pojavila čak i ta brojka, onako da zvuči pompezno, kako će odmah 2000 hiljade novih radnih mesta da se otvori, samo što se nije usvojio ovaj zakon.

E, sada gospodine ministre kako će da se tretiraju oni obrazovni kadrovi u odnosu na ove nove, koje recimo rade u srednjoj školi. Predavač nekog predmeta u srednjoj školi koji ima okvir znanja od pre 20 godina i ovaj novi.

Puno je pitanja na koja treba da date odgovore, ali pošto nema vremena, ja ću nastaviti po sledećem amandmanu. Hvala.