Završavam. Samo da završim ovo pitanje. Izvinila sam vam se.

Hvala, gospođo Đukić-Dejanović. Uskoro ću da završim svoje izlaganje.
Pitam vas, s obzirom na taj njegov intervju i na činjenicu da je rekao da je spreman da se stavi državnim srpskim organima na raspolaganje, a gospođi Đukić-Dejanović ako ste me već prekinuli, vrlo dobro znate da deca neće da zloupotrebe važnost ovih starih pasoša 2010. godine, a Cane Žabac i njegovi kriminalci hoće, jer se tim istim pasošima, čija važnost je produžena, u „RIC“ u Pariz 2007. godine su putovali Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić, a kasnije i Vučić sam u više navrata u Moskvu da uzima novac od Stanka Subotića, Caneta Žapca, da bi po Kneževićevom svedočenju imali zadatak da preuzmu SRS, da se dr Vojislavu Šešelju nametne nekakav branilac, da on stupi u štrajk glađu i da to završi, ne daj bože, sa nekakvim ishodom. Naravno, to im nije uspelo. On će se koliko sledeće godine živ i zdrav vratiti u svoju otadžbinu i u ovu skupštinsku salu.
Gospodine ministre, ako nekadašnji zvaničnik Crne Gore to izjavi, pa se pojavi na mediju koji ima nacionalnu frekvenciju, šta ćete da preduzmete da privedete pravdi ili da saslušaju naši policijski organi pomenutog Nikolića i Vučića koji su od Subotića uzimali novac?
Vi kao predsednik SPS, koja je vladajuća stranka, znate koliki broj poslanika imate ovde.
Vrlo dobro znate da su nama oteti mandati, ali da nisu mogli da izvrgnu Zakon o finansiranju stranaka, pa da primamo za 82 poslanika SRS novac iz budžeta. Od čega se finansiraju Nikolić i Vučić? Od prljavog novca, šverca i duvanskog kartela Caneta Žapca i od tog, kako je to gospodin Knežević više puta kao, eskadrona smrti koji naručuje ubistva.
Dakle, gospodine ministre, ovu važnost pasoša do 2010. godine neće da zloupotrebe naši raseljeni koji su otišli, što bi naš narod rekao, trbuhom za kruhom, da rade, da se muče i da zarade za svoju porodicu, ali Cane i njegovi kriminalci hoće ili ovi kriminalci kojima ste poklonili mandate i koji su izvršili takav atak, na svu sreću neuspeli puč u SRS.
Prema tome, nisam zadovoljna ovim odgovorom koji sam dobila od vas u pisanoj formi.
Vi ste ministar koji je krenuo u oštri obračun sa organizovanim kriminalom, ako pogledam sada šta se sve desilo i ono što je gospodin Todorović nabrajao ostala vam je samo ova duvanska mafija i duvanski kartel.
Ima mehanizma da privedete Stanka Subotića. Krenite od Nikolića i Vučića. Evo neka državni organi i policijski organi prvo njih saslušaju...

Evo, završavam. Dakle, mislim da je gospodin ministar shvatio moju poruku ne samo za dobrobit našeg društva, nego da se konačno u Srbiji zna ko su ljudi koji se bave politikom i koji promovišu političke ideje iz svojih ubeđenja, kao što to vi radite gospođo Đukić-Dejanović, unazad dvadeset godina i toga se ne stidite.
Čujem da su upravo ti koje kriminalci finansiraju napadali u ovoj istoj Skupštini, takođe u jednom danu u kome nisam bila ovde, gospodine ministre, država koja hoće da se obračuna sa organizovanim kriminalom i mora da poveže te stvari. Kriminalce kao što su Cane Žabac, Milo Đukanović i kriminalce kao što su Nikolić i Vučić. Hvala vam. Izvinite, gospođo Dejanović, što sam malo izašla sa teme dnevnog reda. Hvala.

Gospodine predsedavajući, ne želim da se upustim u zamku koju je od jutros pripremila, pa onda pobegla, Nada Kolundžija, da mi ovde tumačimo član po član ovog zakona koji treba da ima interpretativno dejstvo u odnosu na Ustav Srbije, koji je prekršen u članu 182. stav 2, 188. stav 1, članu 82. stav 2, članu 93.
Mogla bih tako dalje da nastavim, ali ću kasnije po amandmanima, zato što je sasvim jasno, čitavoj javnosti Srbije, što smo mi srpski radikali, brojnim primerima dokazali, i još neke kolege iz opozicionih stranaka, da je ovaj zakon apsolutno separatistički akt i da je on način da se legalizuje statut Vojvodine koji je prekršio sve ove odredbe Ustava koje sam nabrojala.
Zapravo namera onih koji su glasali o Autonomnoj Pokrajini i vas koji će glasati ovde da se Vojvodini vrati konfederalni status koji je ona imala po Ustavu iz 1974. godine, vi pamtite to vreme, gospodine Novakoviću svakako, to je onaj čuveni Brionski ustav, i zbog toga ću ja da se poslužim načinom na koji je to uradila gospođa Kolundžija.
Ja ću ono što je zaista najvažniji i najviši pravni akt zemlje, a to je Ustav Srbije, da držim u desnoj ruci, jer mi svi moramo da ga se pridržavamo, a on je prekršen u brojnim odredbama, donošenjem ovog zakona koji utvrđuje neke rekla bih konkurentske nadležnosti u odnosu na već one koje ima država Srbija, Republika kao suverena u svojoj vlasti, a u ovoj drugoj levoj ruci ću da vam pokažem kako izgledaju lica brionskih poslanika, kako su ih nazvali ljudi iz ovog eminentnog nedeljnog časopisa „Pečat“, to su sve vaše fotografije.
Vidite, što se ono u narodu kaže – lepi ste ko upisani, ali ste sada žutim slovima. Vi koji ste imali neku drugu ideologiju u to vreme, ne znam da li ste vi, gospodine Novakoviću, 1974. godine kada je donet taj ustav bili član Socijalističke omladine, Saveza komunista, to je nebitno, ali morate da znate da su posledice takvog ustava pokazane tek posle 15 godina.
Evo, ovo su lica, dakle žutim slovima ispisana lica brionskih poslanika, onih koji žele na takav način da nas dovedu u situaciju da sutra i vaša deca, i vaši unuci i čitava Srbija živi u strahu već od ponedeljka, kada izglasate ovaj zakon i statut u kakvoj će državi da žive u Srbiji, koju ćete svakako vašom vladavinom pre svega Boris Tadić, pre svega uz pomoć svojih zapadnih mentora, svesti na nivo beogradskog pašaluka. Nastaviću po sledećem amandmanu.

Zaista Zakon o turizmu, koji je donet u ovoj skupštini u maju, predviđa da se organizuje kvalifikacioni ispit za turističkog vodiča na području autonomne pokrajine, ali je pitanje u budućnosti šta će ti turistički vodiči da rade i kakvu Srbiju će oni moći da pokažu onima koji dođu u Srbiju.
Kako ste krenuli i kako je zaista ovo jedan potpuno secesionistički akt, što se potvrđuje svim ovim nadležnostima, njih je 150, koje su protivno Ustavu i članu 182. stav 2. prenete na autonomnu pokrajinu, očigledna je namera da se tim, kako bi to pravnici rekli, numerios klasikus, kroz interpretaciju od strane gospođe Kolundžije, i onih koji su zagovornici ovog zakona, koji će imati dalekosežne posledice, zapravo dovesti dotle da deca Srbije u budućnosti neće moći da računaju na to da Srbija bude potpuno teritorija koja bi trebalo po članu 82. stav 2 .Ustava da bude sa jedinstvenim i prostorom, i sa tržištem, i sa jedinstvenom ekonomijom.
Jer upravo se i oblast turizma kroz ove članove zakona, na koje amandmane podnosim, apsolutno prenosi na autonomnu pokrajinu. U Zakonu o turizmu, koji je donet u maju ove godine, jasno piše da Vlada Republike Srbije uređuje i poverava prostor u skladu sa Nacionalnom strategijom turizma.
Hoćete vi sada da pravite neku novu nacionalnu strategiju Vojvodine? Da li ste vi pitali sve one građane koji žive na području naše autonomne pokrajine da li se sa time slažu?
Ovaj zakon, naravno, treba da doživi ocenu ustavnosti pred Ustavnim sudom, ali moram da vas podsetim, gospodine Novakoviću, na to je upozoravao još u februaru 2002. godine prof. dr Vojislav Šešelj, kada je donet onaj prvi, Omnibus zakon o utvrđivanju nadležnosti autonomne pokrajine, da ponovo po Ustavu iz 1990. godine, čini mi se po članu 190. tog tadašnjeg ustava, bilo moguće da se jedan deo tih nadležnosti poveri autonomnoj pokrajini, ali nikako da se one utvrđuju, i kako to juče reče gospodin Krasić, da vi sada devalvirate Ustav, na način na koji to vama odgovara.
Da prepisujete norme Ustava i da kažete – e mi to sada interpretiramo tako. To jednostavno nije moguće. A u 23 nadležnosti iz člana 182. stava 2. Ustava ste proširili na čak 160. potpuno protivustavno.

Gospođo Kolundžija, zaista ne ulazim u to da vi imate nameru da svaki član iz predloženog zakona koji je protivustavan na taj način branite, ali nemojte da vređate dostojanstvo Narodne skupštine.
Smatram, ne morate da podižete ruku prema predsedavajućem, bolje je da gledate u mene da imamo neku argumentovanu komunikaciju, da je povređen član 104. Ustava zato što vi nemate pojma o Zakonu o turizmu. Sad na brzinu izađite ili pozovite nekoga od saradnika da vam donese Zakon o turizmu, pa ćete videti da strategiju i planiranje razvoja turizma za područje autonomne pokrajine uređuje isključivo Vlada Republike Srbije.
Ako vi hoćete da suspendujete Zakon o turizmu koji ste doneli u maju ove godine kada ste, uzgred budi rečeno, protivno Poslovniku izbacili sve poslanike SRS, osim koleginice Marine Raguš, vi to možete, ali nemojte da govorite nešto o čemu očigledno ne znate.
U ovoj sada ruci, samo da vam pokažem, u levoj sam držala časopis "Pečat" - "Lica brionske Srbije", tu je i vaša fotografija, to ste vi poslanici, ovo je sada žutim podvučeno, iako ste vi nekada bili član Saveza komunista, ali onda verovatno iz ideala i mislili ste da je to lepo, pa ste videli kako nam se obio Ustav iz 1974. godine o glavu, ali morate da znate, gospođo Kolundžija, da se ovaj zakon u dve odredbe, vaš zakon i ova oblast turizma, kosi i u direktnoj je suprotnosti sa Zakonom o turizmu Republike Srbije.
Ako ste već hteli da na neki način to komplementarno uredite, onda ste trebali bolje da čitate Zakon o turizmu koji ste doneli u maju ove godine.

Gospodine Novakoviću, zaista ne znam zašto me niste pažljivo pratili, govorila sam o članu Ustava i 104. članu Poslovnika. Rekla sam da je gospođa Kolundžija povredila dostojanstvo Skupštine, a sada ste ga vi povredili, i član 27. i član 104, jer nemate pravo kao predsedavajući da mene podsećate na nešto ili da mi unapred dajete nekakve signale ili, ne daj bože, pretnje, znam da niste takav čovek, za razliku od nekih vaših kolega koji predsedavaju, šta ja imam i da li imam.
Prvo, ako želite to realno da sagledate i da vratite film unazad, kao čovek koji se do sada korektno drži slova Poslovnika, videćete da uopšte nisam te dve kazne, kao što vi rekoste, odnosno opomene zaslužila po slovu Poslovnika, kao ni moje druge kolege.
Ali, pustimo to na stranu, videla je Srbija i nema problema, ne želim da vas dovodim u situaciju da vi primenjujete bilo kakve kaznene odredbe, ali zato nemojte ni vi mene da reagujem, jer nikada i ni na jednom mestu niko nije mogao na bilo koji način, pa ni verbalno, da bilo kakvu sugestiju u pretećem smislu upućuje srpskim radikalima, bilo kome od nas, a pogotovo meni, pa vas molim da to više ne činite.

Gospođo Kolundžija, zaista poštujem vašu kvalifikaciju, koliko znam vi ste diplomirani politikolog, ali iz nekog vremena kada ste zaboravili kuda je srljala Srbija kada ste bili aktivni član Saveza socijalističke omladine, pa kasnije aktivni član Komunističke partije, pa ste onda bili u Čovićevoj alternativi, pa su vas prihvatili ovi u svoje žuto krilo, pa ste sada šef svima vama koji zagovarate, kao što su lepo gospoda iz "Pečata" stavili i podvukli, žuto brionsku Srbiju.
I, za razliku od mene, vi ne treba da se ponosite time što radite, jer ako krenete kroz istorijsko i kulturno nasleđe, o čemu bih eventualno mogla da vas podučim, za početak dođite u moj Kragujevac, koji je prva srpska prestonica, gde je donet i prvi srpski Ustav, koji je doduše kratko bio na snazi, ali nikome nije padalo na pamet u delu Srbije iz kojeg dolazim, ponosna sam i na svoje pretke i na sve Srbe koji su kroz vekove branili našu otadžbinu, da na ovakav način, ako su iskreni u nameri da se bore za svoju zemlju i svoj narod, razbijaju i razgrađuju Srbiju, onda vi treba zbog toga da se stidite.
Ne zbog toga što bolje znam o turizmu od vas, to svakako, i ne samo u ovim prostorima, nego i u onim u koje vi hrlite, a Evropa vas nikad neće primiti, nego vam to govorim zbog činjenice da je krajnje nemoralno ovo što radite, da kroz formu zakona koji se kosi sa Ustavom idete na to, to je svima jasno, čitavoj zemlji, da razbijate ovaj prostor, što će osetiti buduće generacije.
Ustavotvorci iz 1974. godine, oni koji su vama bili ideološki mentori, Josip Broz i ostali, nisu govorili tada građanima, pre svega Srbima i onima sa prostora gde su živeli na prostoru bivše SFRJ, da će da se desi to, secesija SFRJ uz pomoć Amerike i njenih zapadnih sila odigra na takav način, da mi postanemo najstradalniji narod na Balkanu. Danas imamo 500 hiljada sunarodnika koji su morali da izbegnu sa svojih vekovnih ognjišta, da ovde u parlamentu sedi predsednik Vlade Republike Srpske Krajine u progonstvu.
Nije dovoljna jedna takva cinična kvalifikacija, ne znam zbog čega i iz kojih razloga ste se vi prepoznali da treba da reagujete. Samo se vratite u noviju istoriju, ne morate da idete mnogo dalje i da vidite kakva nam opasnost preti. Pitaćete se onda kada budete u poznim godinama i u nekoj dalekoj penziji, koju vam želim i da naravno kao i svi građani Srbije dugo poživite, zašto ste učestvovali u ovome i prepoznaćete ovo svoje brionsko lice.

Danas nećete nešto da se sinhronizujete. Obično kada sedim tu pored vas, a inače mislim da je primerenije kada branim amandmane koje sam podnela u ime SRS, da vam se obraćam odvade.
Zaštita životne sredine je još jedna od odredbi koja je na mnogo detaljniji način i kroz enormno proširenje nadležnosti uneta članom 25. u ovaj zakon o utvrđivanju nadležnosti.
Ako pogledate nadležnost AP i vidite šta sve one mogu da rade po slovu Ustava Republike Srbije, videćete da je poljoprivreda, vodoprivreda, šumarstvo, lov i ribolov, turizam, ugostiteljstvo, banje i lečilišta, zaštite životne sredine itd, oblast koju AP u skladu sa Ustavom i svojim statutom uređuju nadležnost, izbor, organizaciju i rad, ali sve to u skladu sa zakonom.
Postavlja se pitanje - zašto vam je bio potreban, takođe smo ove godine doneli set zakona iz oblasti zaštite životne sredine i zašto se tamo decidno niste odredili prema onome što će u vezi toga da radi AP Vojvodina, već ste Srbiju celovito i jedinstveno tretirali, kako se ona uostalom i tretira prema članu 82. stav 2. Ustava.
Neverovatno je da smo svi imali jasni konsenzus oko donošenja Mitrovdanskog ustava, kako je on i nazvan, zato što je donet tog dana 2006. godine, a da je on sada najgrublje zloupotrebljen, tri godine posle donošenja ovakvog zakona. To je ono o čemu će istorija da sudi, a što se nas srpskih radikala tiče, mi ćemo da nastavimo da do kraja, tačku po tačku da vam govorimo o tome, bez obzira koja je oblast u pitanju.
Počastvovana sam time što mogu o oblasti turizma i zaštite životne sredine da govorim, i da govorim o ovom neustavnom zakonu, ali videćete do kraja, pa kada su u pitanju nacionalne manjine, to je ono što je zapravo najveće težište onih koji se navodno zalažu deklarativno za pravo manjina, da niste u pravu da pripadniku manjine ništa novo neće doneti, niti će poboljšati njegovo položaj ovaj zakon koji je, opet ponavljam, protivustavan i koji je osnov za buduću secesiju naše AP.
Godine 2003. u Narodnoj skupštini Republike Srbije je doneta deklaracija o tzv. setite se, Hakerupovim ustavnim okvirima za područje naše južne pokrajine AP KiM, koja je sada pod okupacijom. Dok ste se još onda hvalili, iako su okupacione snage NATO došle 1999. godine, posle bombardovanja, kako ipak država Srbija može tamo da sprovodi deo svoje vlasti i zakone, a gde smo sada.
Sada imate situaciju da su održani nekakvi šiptarski izbori. Tamo imate dvostruku izbornu vlast i da su Srbi koji su preostali tamo da žive, potpuno poniženi i da nemaju nikakva prava. Bojim se da to ne zadesi u skorijoj budućnosti, ali ta bojazan je sasvim opravdana i argumentovana, građane Vojvodine kroz pet ili deset godina, ne bih da špekulišem, ali točak istine se, nažalost, u slučaju Srbije i svih tih negativnih bilansa i dešavanja brzo okreću. Hvala.

U međuvremenu su mi stranačke kolege iz centrale SRS donele novi časopis našeg lista "Velika Srbija", gde smo na naslovnoj strani stavili statut Vojvodine, rušenje Srbije i države i našeg ustavnog poretka. Pošto smo mi ozbiljna politička stranka i ovaj časopis, čiji je izdavač i osnivača prof. dr Vojislav Šešelj, koji je, mislim, naočigled čitave i srpske i svetske javnosti u procesu koji se pred antisrpskim haškim kazamatom već sedam godina vodi protiv njega, na osnovu političke optužnice, a objasnio genezu svih događaja. Znate.
Ako malo pogledate, verujem da vi to pratite kao i mnoge kolege iz DS, koji mi stalno govore da daju čestitke dr Šešelju na toj njegovoj borbi, on je tamo uspeo da objasni ono sa čime sam počela da branim ove amandmane.
U početku predsedavajući sudija Antoaneti ništa nije razumeo, znate, ili se pravio da ne razume, ali kasnije, kako je proces odmicao, profesor Šešelj je pokazao da su Amerika i njeni zapadni saveznici, Nemačka, pre svega, Velika Britanija, imali i te kako veliku ulogu u razbijanju bivše države i našeg kulturnog, etničkog, nacionalnog, verskog prostora.
To što će pokrajina da osnuje pokrajinski zavod za zaštitu životne sredine i što je to ovaj član zakona… ne znam gospođo Kolundžija, ne obraćamo se vama lično, nemojte to pogrešno da shvatite, vi ste naša uvažena koleginica s kojom mi imamo komunikaciju, da ne pomisle građani, van ovih skupštinskih debata, ali vi kao da niste od jutros od kad ste ušli u salu shvatili šta je poenta onoga što mi želimo da poručimo i zašto brišemo svaki član.
Mi mislimo da je protivustavan čitav ovaj zakon jer ovaj zakon je samo osnov da vi na način na koji mislite da je to moguće vršite interpretaciju Ustava Srbije, jer pre toga ste doneli statut, pa ste posle toga doneli ovaj zakon o kome raspravljamo i kojim je utvrđen njegov konačni predlog. Da li je tako?
Vi ste jedino po Ustavu, ako ste želeli da se bavite zaštitom životne sredine, čiji član tražim da se briše i naslov iznad člana 26, jedino mogli da povučete granicu između onoga šta su republičke, a šta pokrajinske nadležnosti. Vi to ne radite u svim članovima ovog zakona.
U dve trećine vi unosite potpuno nove nadležnosti koje, ne kako kaže Ustav Republike Srbije, poverava AP, već ih utvrđuje. Ne samo da ste pogrešili u nazivu zakona, već vam se i sva poglavlja i svi članovi zakona kose sa slovom Ustava i već postojećim zakonima koje je ova Skupština usvojila.

Hvala, gospodine predsedavajući.
Sada mi recite, ne morate vi, da se ne osetite ponovo lično prozvanom, gospođo Kolundžija, ali niko se od vaših kolega ne javlja, a verovatno svi prate. Verujem da će mnogi nešto da nauče iz ovog novog broja „Velika Srbija“ koji je gospodin kolega Marković sada podelio poslanicima.
Sada mi pronađite u slovu zakona i Ustava – kako je moguće da vam je Ustav kroz poveravanje ovih 23 nadležnosti, koje sam, niste bili u sali, u prvom amandmanu taksativno najveći deo njih pobrojala, dao mogućnost da osnivate javno preduzeće, Nacionalni park Fruška Gora. Kakva je pozadina toga i zbog čega to radite?
Kolega Plužarević je u jednom delu, pošto je i kao čovek iz te struke i kao neko kome je na svaki način veoma poznato šta se radi u Nacionalnom parku Fruška Gora, naročito stanje koje je bilo do januara ove godine, rekao da je osnivanje javnog preduzeća Nacionalni park Fruška Gora, na čijem čelu će inače biti sve do promene vlasti neko iz vaše DS ili neko iz Lige kome vi budete dali deo kolača, a da je suština u tome da ovo nacionalno blago će baš kao i, imali smo slučaj da čujemo i primer „Metals banke“, pa onda i sve one primere koje je juče kroz pljačkašku privatizaciju izneo gospodin Todorović, i neće pomoći da bolje žive građani Novog Sada, Subotice, Odžaka i Sremske Mitrovice, već da se lično bogate pojedinci iz vrha vlasti i da je to vaša prava namera, zbog čega želite da upravljate, odnosno da AP i ta vrhuška autonomaška iz Novog Sada osniva ovo preduzeće.

Gospodine Novakoviću, hvala vam na informaciji, imam prijavu za Poslovnik, imam tada i amandman ili ću to da povežem sa ovim što je gospođa Kolundžija pogrešno protumačila izlaganje na član 27.       

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, pre pauze, u celoj seriji, pošto se tretira jedno celo poglavlje - turizam i zaštita životne sredine, iznela sam stav poslaničke grupe SRS da se mi nikako ne slažemo sa donošenjem ovog zakona o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodina, koji u više od 150 slučajeva proširuje one ustavne okvire nadležnosti.
Moram sada, pošto se radi o zaštiti životne sredine i ovog prvog stava, gde se kaže da će da se uskladi sa važećim zakonom, da podsetim građane Srbije na to da je i vaša vlast, a naročito ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu gospodin Marković više govorio o decentralizaciji kada je u pitanju zaštita životne sredine, a naročito kroz projekat stvaranja komunalne policije. Koliko me pamćenje služi, a služi me mislim relativno dobro, pre dva meseca je komunalna policija, koja će najveći deo inspekcijskog nadzora da preuzme na sebe i od republičkih organa, zakonom koji smo ovde u Narodnoj skupštini ustanovili, upravo promovisana u Novom Sadu.
Pošto je kratko vreme u kojem mogu da govorim, i sada da završim onu priču celovitu koju sam počela serijom amandmana pre pauze. Na vama je, poslanici DS, stranke LSV, SPS, LDP, G17, SPO i svih onih koji vas podržavaju, velika odgovornost. Odgovornost zbog toga što ćete sada, iako možda ne razmišljate tako, ali svakako tako razmišljaju oligarsi u Novom Sadu, da donošenjem ovog zakonskog projekta i statuta, koji ovaj zakon zapravo podupire i post festum taj statut usklađujete ovim zakonom, da zapravo učinite veliku grešku i opasnost po državu Srbiju zbog zaista svih prerogativa državnosti, u svim oblastima, samo niste obuhvatili oblast policije, eksplicitno spoljnih poslova, pored toga, da može autonomna pokrajina da sklapa međunarodne ugovore i Ministarstvo odbrane.
Sve drugo, AP Vojvodina sada, po ovom zakonu, protivno članu 182. stav 2, članu 97, 178, članu 82. stav 2. Ustava ima, tako da će, što se kaže, kod nas starost da vas pita šta ste radili u nekoj mladosti ili u srednjim godinama, kako ste razmišljali, zbog čega ste to radili i veliku odgovornost snosite jer čitava patriotska srpska javnost je svesna toga da je donošenje statuta autonomne pokrajine i ovog zakona kojim se on usklađuje zapravo za budućnost i za velike sile koje nadiru na našu zemlju, pre svega, pojedine zapadne zemlje koje kroz projekte, pa i zaštite životne sredine, kroz razne fondove navodno pomažu razvoj jedne autonomne pokrajine, u stvari, cilj im je dalje teritorijalno razbijanje i u budućnosti, nažalost, otcepljivanje naše severne pokrajine. Hvala.

Gospođo Čomić, sada ste povredili član 33. Poslovnika zato što ste u objašnjenju kolegi Živkovu rekli da treba da se obrati Generalnom sekretaru...(Isključen mikrofon.)

Recite mi da li je bilo potrebno da me saslušate da do kraja kažem u čemu je povređeno ili ste vi zaključili da nemam pravo na to, pre nego što sam izrekla?
Pozvala sam se na član 33. u vezi člana 104, htela sam dalje da kažem.