Gospođo Čomić, dame i gospodo narodni poslanici, javljam se u skladu sa članom 100. Mislim da ste povredili član 106, kao i pravo koje vam daje član 27, iz kojeg proističe kako treba da se odvija Narodna skupština i njome da rukovodite.
Baš kao i vi sam pažljivo pratila narodnog poslanika, ovlašćenog predstavnika i zamenika predsednika naše poslaničke grupe mr Aleksandra Martinovića, trudila sam se da, u skladu sa svim onim što je on rekao naočigled čitave srpske javnosti i narodnih poslanika, a govorio je i kao narodni poslanik, i kao naučnik i kao čovek koji je želeo da da jedan širi istorijski opseg, pre svega pseudoistorijskih jugoslovenskih zabluda, vratio se na 25. novembar 1918. godine, na Veliku Narodnu skupštinu, podsetio je da je i danas 25. novembar, govorio o nesreći jugoslovenstva, o Ustavu iz 1974. godine ...

Povreda Poslovnika je u tome što ste vi napravili jedan presedan. Moje petnaestogodišnje parlamentarno iskustvo ne pamti da je bilo koji predsedavajući u toku sednice, na osnovu izlaganja, a koristeći naučne analize pojedinih autora koje je magistar Martinović citirao, izriče zbog toga narodnom poslaniku opomenu. Znate, bilo je situacija u Narodnoj skupštini ...

U tome što mislim da niste razumeli gospodina Martinovića i da ste mu pogrešno dali dve opomene.

Gospođo predsedniče, pokušala sam da reagujem i da vam kažem da je ova sednica zakazana po hitnom postupku, a nije ni sazvana na vreme. S druge strane, sugerisala sam vam, za razliku od koleginice, potpredsednika, gospođe Čomić, koja neprestano govori od ulaska u salu, obaveštavala nas je verovatno, ili vas kakvo je vreme napolju, da sija sunce, ko će kada da stigne, jer to je nemoguće, ponekad i vid torture, da možemo da radimo, što smo i koleginica Popović i ja primetile.
Gospodin Todorović se jasno pozvao na član 94. stav 2. Poslovnika, a vi mu odgovarate pozivajući se na član 90. Molim vas da se podsetite na praksu koja postoji u ovom parlamentu i od kada je ovaj Poslovnik i svi poslovnici ranije, a to bi svakako trebala da zna i gospođa Kolundžija koja je odsečno odmahivala glavom, brecnula se odmah čim je gospodin Todorović izgovorio da treba da se produži vreme. Ne, ne, nikako, svi klimaju glavom, nećemo, naravno i pre nego što se pristupilo glasanju.
Prema tome, molim vas da poštujete pravo poslanika iz člana 94. stav 2. i da, kao što ste to uradili i pre mesec dana, kada je to gospodin Todorović tražio po 2. tački dnevnog reda, stavite ovaj predlog na glasanje, pa neka se narodni poslanici izjasne o tome. Verovatno ima i onih koji misle svojom glavom, a nisu samo klimoglavci.

Gospođo predsedniče, javljam se po Poslovniku, po članu 138. Naime, reklamiram ga zbog činjenice da Predlog zakona o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodina ne sadrži ustavni osnov onako kako je predlagač to obrazložio, premijer gospodin Cvetković.
Vi ste verovatno namerno ili čitajući taj pripremljeni sinopsis, gospodine Cvetkoviću, zaboravili da tumačite Ustav, jer verovatno, kao i druge vaše kolege, namerno bacate pod noge, gazite ga, jer zaista želite da obmanete javnost činjenicom, pozivajući se na član 183. stav 2. Ustava i član 178. stav 1, da država Srbija, odnosno Republika Srbija može da utvrdi nadležnosti AP Vojvodini, što uopšte nije tačno.
Novi Ustav Srbije sa ovakvim članovima, da je Vojislav Šešelj u Srbiji, nikada ne bi ni prošao, pošto je imao primedbe na taj član Ustava. Sada moram da se vratim na to da je i dugo pripreman i puč u SRS i sve ono što su vajni pojedini ustavotvorci kao nogama pisali ovde. Ali, kada već to stoji u Ustavu, nemojte da obmanjujete, gospodine Cvetkoviću, javnost da to može da se vrši zakonom koji će to da utvrđuje.
Član 183. stav 2. Ustava jasno govori o 23 razgraničene, eventualno poverene nadležnosti koje država Srbija može da izvrši prema AP. Ovde se postavlja pitanje i za vas, evo za gospodina Mićunovića, pa i za gospođu Kolundžiju, koja je naknadno došla u DS, ali svejedno, bila je u DOS-u od početka kao član Čovićeve alternative, kako ste vi odstupili gospodine Mićunoviću od izvornog programa DS. Zoran Đinđić je 1994. godine je rekao da je budućnost SRJ u jačanju i u centralizovanju državne nadležnosti.

Gospođo predsedavajuća, reklamiram povredu Poslovnika. Smatram da je gospodin Milan Marković, ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu, povredio Poslovnik time što je kvalifikovao pojedine narodne poslanike koji su učestvovali u raspravi kao nekompetentne zato što, rekao je, nisu diplomirani pravnici.
Gospodine Markoviću, da je ovo pravni naučni skup, vi biste pred argumentima redovnih profesora Novosadskog, Beogradskog i drugih fakulteta pali na ispitu, da vam sada ne govorim koja su to imena. Sa druge strane, pored mene sedi gospođa Čomić koja je profesor fizike, Nenad Čanak je ekonomista, gospodin Zoran Ostojić je takođe diplomirani ekonomista, gospođa Pešić je sociolog, gospodin Dragan Stevanović iz SRS je diplomirani ekonomista, koji vam je održao pravničko predavanje.
Vi ste se sada uvredili zbog toga što vam je diplomirani ekonomista argumentima, kako vam je rekao, zbog toga što izražava bojazan, kao i čitava SRS i veliki deo javnosti, ne samo oni koji žive u AP Vojvodini, već i kod mene u Šumadiji, u njegovoj Surdulici, da ovim želite da napravite svojevrsni konfederalni status AP Vojvodine.
Govorio vam je pravničkim terminima, nije to tako rekao, ali otprilike, i da se izražava bojazan, dakle, da i na štetu građana koji žive i u Novom Sadu, i u Temerinu i u Subotici, pa kao i nas koji živimo u centralnoj ili južnoj Srbiji, ovo nije dobar način da, kako ste i vi pokušali i gospodin Čiplić, da se izvrši decentralizacija u Srbiji.
Jasno i glasno vam je rekao - a vi ste baš ministar iz tog resora, da decentralizacija i demokratizacija, u najširem smislu, može da se izvrši samo davanjem većih ovlašćenja lokalnoj samoupravi.
Pošto ste vi bili jedan od učesnika u pisanju Zakona o lokalnoj samoupravi, da napravim, pošto vam je to bolna tačka (Predsedavajuća: Dva minuta.) samo da završim rečenicu… evo, već 10 dana u komisiji, zajedno sa koleginicom Vjericom Radetom, treba da se držite striktno tog zakona i da pomognete građanima Srbije da žive normalno i od svog rada, a ne da nam govorite o tome (Predsedavajuća: Dva minuta i 20 sekundi.) ko je stručan, a ko nije.

Repliciram, gospodine Čipliću, vama. Dobro je da ste to pomenuli. Danas je u jednom kontekstu svog izlaganja kolega iz poslaničke grupe vladajuće stranke, ali i ranije su, naročito 2002. godine, kada smo donosili i tada protivustavan Omnibus zakon o poveravanju određenog broja nadležnosti AP Vojvodina, neki dali primer, kao i vi malopre - Savezne Republike Nemačke.
Sada moram da vam kažem da je tada prof. dr Vojislav Šešelj upozoravao sa skupštinske govornice na činjenicu da to nije dobar primer, niti onda kada smo bili u SRJ, kasnije u državnoj zajednici Srbija i Crna Gora, a kamoli sada kada smo mi, posle ovog otcepljenja druge srpske Republike Crne Gore, unitarna samostalna srpska država, jer je nemačka država između čvrste federacije i regionalno uređene države. Sada možete da zamislite, tamo postoji, kao što vi znate svi, jedna država koja se naziva Nezavisna Bavarska država.
Možete da zamislite sada, gospodine Čipliću, da se nađe neka svetska sila, ona se do sada nije pojavila, i da krene sa separatističkim tendencijama i da ohrabruje neke separatiste u Nemačkoj. Da li vi mislite, kada bi se pojavila takva svetska sila, a veća je od nemačke države, da bi to neko mogao da zaustavi? Uzmite primer konfederalne, ako je ona to u suštinskom smislu, nije, ali u formalnom jeste, položaj švajcarske države. Ona opstaje toliko decenija zbog toga što je to dogovor velikih sila.
Opet sada zamislite nad činjenicom da postoji neka sila koja će da nasrće i da podgreva takve tendencije i separatističke težnje u švajcarskoj državi. Zašto vam to govorim? Zbog činjenica da upravo kroz taj modela takvog vida, kao što vi kažete decentralizacije, odnosno regionalizacije, koji mnogi od vaših kolega hoće da predstave samo kao ekonomski povlašćeniji i bolji status, krije se nešto drugo.
Naime, rekli smo vam da nije naš strah zasnovan na nekakvim našim pretpostavkama, nego na istorijskim činjenicama. Vi, kao ministar u Vladi Republike Srbije, morate da znate da su čak u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope, evo ovde sede kolege koji su članovi delegacije Srbije, pokrenute neke tendencije koje ne idu u prilog onome o čemu ste vi pričali, a to je, s čime se slažem - da su po najvišim standardima definisana prava nacionalnih manjina u Srbiji. Je li to tačno - jeste?
Mi imamo 26 članova Ustava. (Predsedavajuća: Vreme.) Evo završavam. Oni to definišu. S druge strane, oni nam spočitavaju da to nije u redu. Onda mi odgovorite, pošto ste govorili samo o pripadnicima nacionalnih manjina u Vojvodini, kako ćete onda da rešite položaj bugarske nacionalne manjine?

Javljam se po članu 31. Poslovnika. Pošto je moja dužnost kao potpredsednika Skupštine da vam pomažem u radu, na vreme sam vam, gospodine Novakoviću, rekla, pre nego što ste iz sinopsisa pročitali rečenicu da zaključujete pretres Predloga zakona u pojedinostima, da se ovlašćeni predstavnik SRS gospodin Sreto Perić javio za repliku gospođi Dragutinović.
Videli ste i sami, pošto ste upozorili pre svega poslanike vladajuće koalicije, kako vaše, tako i Demokratske stranke i ostalih, da ne prate uopšte tok sednice od 10.00 sati, da je gospodin Sreto Perić govoreći o ključnom amandmanu na Predlog zakona (a sada pojedine da pitate koji je bio ovaj zakon o kome smo razgovarali, ne znaju da vam kažu) rekao da će do kraja pokušati da vas ubedi da su amandmani koje su podneli on, gospodin Munjić i gospođa Dimitrijević, u ime Poslaničke grupe SRS, izuzetno bitni. Svakako, sačekao je da gospođa ministar da završnu reč i saslušao šta je imala da kaže.
Bilo je krajnje nekorektno i neposlovnički sa vaše strane što ste, čitajući do kraja ono što vam piše u podsetniku za rad predsedavajućeg, propustili ili niste dali mogućnost gospodinu Periću da da repliku gospođi ministru. Mislim da time uskraćujete pravo na tu interaktivnu komunikaciju između poslanika i ministara.
Ne znam zašto se toga bojite, jer ako ste sigurni u zakon koji predlažete, onda saslušajte šta imamo da kažemo, a pogotovo gospodin Perić, koji se izuzetno dobro i detaljno spremio za ovaj set zakona i koji je sada hteo da gospođi Dragutinović pruži dodatnu argumentaciju.
Ovo što mi raspravljamo ne znači ništa, jer u danu za glasanje bi valjda i vi trebalo, gospodine Novakoviću, da razmislite o pojedinim amandmanima. Hvala.

Gospodine predsedavajući, malopre, kada ste odgovarali predsedniku naše poslaničke grupe gospodinu Draganu Todoroviću (jedan deo je interpretirala koleginica Radeta) rekli ste da ste vi u nastupu (a gospodin Todorović je jasno primetio kada je on u pitanju, naročito) rigorozniji pri izricanju stavova o tome ko ima pravo na repliku, ko nema, pa čak i izricanju opomene, što vam se desilo na prošlonedeljnom zasedanju. Vi ste rekli, to je jasno zabeležno u stenogramu, da ste vi – pošto je gospodin Todorović rekao da vi koji predsedavate treba da zauzmete jasan stav – u toj kombinaciji, valjda ste mislili predsedavajućih, muško.
Zamolila bih vas, i reklamiram član 104. Poslovnika, da vam više nikada ne padnu na pamet takve insinuacije u odnosu na pripadnice, uslovno rečeno, slabijeg pola. Jer, vi ste time hteli da kažete da ste vi muško, pa je vama dozvoljeno da imate tako rigorozan stav prema gospodinu Todoroviću ili drugim poslanicima SRS, a ako sedi neko drugi, to nije. Imate slučaj gospođe Čomić – ona je žensko, pa nema takav stav prema poslanicima, da je manje ili više tolerantna, nego ima svoju interpretaciju.
Pošto nas dve, koleginice, sedimo ovde kao potpredsednici, od šest potpredsednika Skupštine, zamoliću vas da ubuduće ne pravite takve insinuacije, jer, ipak, to što ste vi pripadnik, uslovno rečeno, jačeg pola, dokazuje se na drugom mestu. Hvala.

Pozivam se na član 31. Poslovnika, gospođo predsednice. Mislim da niste povredili namerno Poslovnik, jer niste od službe dobili jednu informaciju koju želim sada da dam, možda je time povređeno dostojanstvo Skupštine, koja se tiče jednog važnog događaja u Srbiji, i za nas parlamentarce, i za nas koji negujemo prijateljske tradicije s ruskim bratskim narodom.
Naime, u 12 časova, na Novom groblju će se osveštati Spomenik ruskim vojnicima palim u Prvom svetskom ratu. Čin osvećenja će sprovesti mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije, izaslanik ruskog patrijarha Kirila i gospodin Filaret. Mislim da je bilo potrebno da iskažete kontinuitet onoga za šta ste se, bar deklarativno, zalagali, prisustvom gospodina Medvedeva u Srbiji, da želite tesne i prijateljske veze s našom bratskom Rusijom, da se napravi pauza u zasedanju Skupštine kako bi se pokazalo ko su poslanici koji zaista žele da neguju to prijateljstvo i da na poziv njegove ekselencije ambasadora Konuzina prisustvuju tamo, kako bi pokazali da smo braća po veri, po borbi za slobodu u ovim teškim vremenima za naše države i za naš narod. Hvala.

Gospođo predsedniče, reklamiram Poslovnik, član 113, u vezi s članom 104.
Gospodin Marković, kao bivši poslanik, nekad i potpredsednik Skupštine, zna da se odredbe Poslovnika odnose na sve učesnike na sednici, a on je upravo taj. Vi ste, gospodine ministre, zloupotrebili mogućnost javljanja koja vam je data po Poslovniku posle izlaganja svakog govornika, a povredili ste dostojanstvo Narodne skupštine time što ste potpuno neupućeni, neobavešteni, dali ocenu i kvalifikaciju jedne političke stranke, njene težine, uporišta i učešća u parlamentarnom životu, u ovom slučaju naše SRS i izborne liste SRS - dr Vojislav Šešelj.
Ako znate rezultate od 11. maja 2008. godine, onda morate da se suočite sa činjenicom da je SRS i njena lista SRS - dr Vojislav Šešelj osvojila pojedinačno najveći broj, 78 mandata, ne uzimajući u obzir vaš DS, tu ZES koaliciju, prevarantsku koaliciju, na čelu s Borisom Tadićem, koja je obmanula građane da će biti proizvedeno 300 hiljada jedinica novog modela "fijata". Danas je dan D, kada treba da se potpiše aneks, i ništa od toga, da će Srbija u EU, da će građani da žive s dobrim platama, svi ćemo da imamo nove kuće, automobile, stanove. Narod u bedi i sirotinji, a vi pričate o tome kakav je uticaj neke političke stranke.
Uticaj političke stranke kojoj pripadamo ja i gospođa Radeta, koja vam je, s najvišim pravnim kvalifikacijama i kao dugogodišnji parlamentarac i, ranije, član RIK-a, doslovce napravila retrospektivu svih zloupotreba do sada i rekla da ovaj zakon samo u nazivu ima jedinstven birački spisak, što je vas povredilo. Naučite nešto, gospodine ministre, za razliku od nas koji to mnogo bolje znamo od vas, svojim učešćem već 20 godina u parlamentarnom životu Srbije. Hvala.

Gospođo predsednice, protestujem zbog toga što ministar nije u sali, zato što je ovo zakon koji je dugo najavljivan. Kada sam jutros pogledala svoj podsetnik, videla sam da je ministar, od vremena usvajanja zakona na sednici Vlade, do današnjeg dana, na ovu temu dao najmanje 30 - 50 izjava.
Nemam vremena da komentarišem njegove izjave. Veoma ozbiljno želim da razgovaram o ovoj temi, naročito zbog činjenice koja je poznata i vašem saradniku, zameniku sekretara, gospodinu Pudaru, da je parlamentarna delegacija Narodne skupštine Republike Srbije, u organizaciji Saveta Evrope, pre mesec dana, u Finskom parlamentu vodila veoma ozbiljnu stručnu raspravu o biračkom pravu, biračkim spiskovima i o tome zašto Srbija nema jedinstveni birački spisak. Počeću onom teorijom koja je svima poznata iz parlamentarne prakse, da biračko telo, u skladu s teorijom narodne suverenosti, predstavlja i smatra se nosiocem suverene vlasti i birači na dan izbora, glasanjem za političke stranke, za predsednika države ili odbornike, deo svog suverenog prava prenose u parlamentarnom životu naše zemlje i svake demokratske zemlje, kakva Srbija, nažalost, nije iz mnogo razloga, na nosioce vlasti.
Ako uđemo u to šta predstavlja biračko telo i kako se ono registruje, a govorimo o jedinstvenom biračkom spisku, onda dolazimo do neke tri teorije koje su razvijene. To je ono prvo, osnovno, da je biračko pravo individualno pravo i da je dostupno svakome. Drugo je da je to ustavna kategorija i da samim tim i vi koja ste predsednik Narodne skupštine, i moja malenkost, i svako od ovih 250 kolega u sali, predstavljamo u pravom smislu reči, koristeći svoje pravo dobijeno od građana, ustavnu kategoriju. Treće je ono opšte, jednako, da je ono prihvatljivo i da je sama država demokratski razvijena ako u njoj postoji ona teorija koja se zasniva na tome da mora da bude ustanovljen princip jedan čovek – jedan glas.
U replikama na nervozno izlaganje ministra i u svojoj načelnoj diskusiji, i gospođa Radeta, kasnije i gospodin Krasić, napravili su jednu retrospektivu događaja od 1990. godine, kada je u Srbiji obnovljen parlamentarni višestranački sistem. Bilo je raznih zloupotreba i raznih nemogućnosti građana Srbije, kojih ima, otprilike, za sada upisanih u birački spisak, 6.725.157, to je poslednji podatak koji sam pronašla, da koriste svoje biračko pravo.
Kolega Markićević je malopre izrazio bojazan da svoje biračko pravo neće moći na Ustavom garantovan način, koje garantuje 52. član, njegov poslednji stav, da koriste naši sunarodnici na KiM-u za predstojeće izbore u Leposaviću, a da ne govorimo o činjenici da je prof. dr Vojislav Šešelj ubedljivo pobedio kandidata SPS-a Zorana Lilića na izborima 1997. godine za izbor predsednika Srbije. Kasnije, u ponovljenim izborima, i Milana Milutinovića, zbog činjenice da se manipulisalo sa oko 400.000 nepostojećih glasova sa područja naše južne pokrajine.
Moram da vas podsetim, jer vi to dobro znate, gospođo predsedniče, kao potpredsednik vaše stranke iz tog doba i narodni poslanik, da je u selu Prekaze zabeleženo da je negde oko 2.600 glasača, a tamo srpska vojska i policija do okupacije nisu mogle da uđe ni tenkom, a kamoli da se sprovede izborni postupak, glasalo za kandidata SPS-a, a prof. dr Vojislav Šešelj nije dobio nijedan glas.
Kada bismo se vratili unazad i govorili o manipulacijama od 2000. godine, prenesite gospodinu ministru koji je izašao, verovatno da se malo umiri zbog ovih činjenica koje mi iznosimo, DOS nikada ne bi mogao 5. oktobra, niti u periodu posle toga, da dokaže da je Vojislav Koštunica, kao kandidat tada jedinstvenog DOS-a, koji se ubrzo raspao i svako otišao na svoju stranu, kao rogovi u vreći, a tako su i funkcionisali, pobedio da nije bilo zapisnika srpskih radikala. I Zoran Đinđić i Čedomir Jovanović i ostali predstavnici DOS-a su došli kod prof. Šešelja u SRS da mole da im damo zapisnike sa biračkih mesta, zbog toga što nisu bili sposobni da proprate izborni proces.
Ovaj "jedinstveni birački spisak", recimo, nije takav u Finskoj, zato što tamo postoji državna institucija koja se zove državni registar, koja je autonomna sama za sebe, zna gospodin Pudar, uz izvinjenje što ga drugi put pominjem, ili neko od kolega ko je bio s nama, čak direktor državnog registra gde se vrši registracija birača, koja se koristi ne samo u slučajevima kada je potrebno da se sprovede izborni proces, već kada se vrši, eventualno, mobilizacija u toj zemlji, ili za druge važne državne poslove, nije hteo s nama da se rukuje, ne zbog pandemije aktuelnog gripa, nego zbog toga što je to rizično, jer je državna institucija od velikog značaja. Ministar negira činjenicu koju je koleginica Radeta dva puta argumentovano ponovila – da ovo nije nikakav, doduše, jeste u nazivu, jedinstveni birački spisak, već samo predstavlja izvode iz evidencija, i pitanje je da li su i koliko ažurne i kako će to da rade jedinice lokalne samouprave, koje su zbir podataka koji postoje.
Ova "novina" da se glasa po mestu boravka, a ne prebivališta, i potrebna je, i nije potrebna. Potrebna je zbog činjenice da se uvek manipuliše, najčešće, studentima, što smo već pomenuli u načelnoj raspravi, ali, s druge strane, zakonodavac nije želeo da da veću asistenciju nego što je to samo u jednom delu jednog člana propisano, o čemu ćemo da govorimo povodom amandmana, MUP-u, koji je jedino u mogućnosti da proveri podatke, odnosno da vrši ažuriranje podataka, promene adrese iz lične karte, kada se vrši prijavljivanje za glasanje unapred.
Takođe, gospodin Marković nije imao jasan odgovor na primedbu zašto to nije bolje precizirano, jer i tu postoji veća mogućnost manipulacija.
Svako ko se bavi parlamentarnim životom u Srbiji zna, da li ste to vi koji predstavljate stranke, da li su to razni analitičari, da li su ovi iz CESID-a, kojima se iz raznih razloga, pre svega, finansijske prirode, poveravaju projekti, pa će tako oni, kako jutros reče zamenik ministra za ljudska i manjinska prava, biti nosioci izbora za Savet nacionalnih zajednica koji treba da se održe, i oni će jedini imati, cesidovci, kako reče dotični gospodin, ažurirani spisak birača koji predstavljaju nacionalne manjine, da mogu da zloupotrebljavaju, kao što zloupotrebljavaju, svoju funkciju i na dan samih izbora. Dakle, postoje veliki problemi u samom sistemu sprovođenja izbora.
Evo, sada smo apsolutno apsolvirali, ovo nije jedinstveni birački spisak. Da jeste, postojao bi centralni državni registar i, kao što smo rekli, u svakom trenutku bi taj birač, gde god da se nalazi, da li u Leposaviću, da li u Kragujevcu, ili u Beogradu, Subotici, u Odžacima, gde će uskoro biti održani izbori, morao da zna da je on samo tu upisan na birački spisak. Ovako, kroz prijave na različite adrese, bilo je mnogo zloupotreba, kao i u Crnoj Gori, znate kako je već Milo Đukanović, i lažnim ličnim kartama, i prijavama na više biračkih mesta, dobijao izbore, toga je isto bilo u Srbiji, pa tako, pošto neće postojati jedinstveni birački spisak, vraćam se na početak priče, onda se neće ni poštovati ono osnovno demokratsko načelo: jedan čovek – jedan glas, jer je i po ovom zakonu moguće da jedan čovek ima dva ili tri glasa.
Kako mi to možemo da znamo kada nismo umreženi i kada u nekim od ovih izjava, na koje sam se podsetila, ministar kaže da će takav sistem, o kome se govori u ovom zakonu, koji nije jedinstven, funkcionisati 2011, a moguće, čak, i 2012. godine?
Prema tome, i danas, 20 godina posle mnogobrojnih izbornih procesa, kako izbora za narodne poslanike, pa za poslanike one, sada već rasturene od strane mentora Borisa Tadića, državne zajednice, odnosno SRJ, vidim da se on diči time, pa i juče, na obeležavanju 20 godina pada Berlinskog zida, što je rasturena naša država, što su Srbi rasrbljeni, što nam je oteta teritorija, što je okupirana Republika Srpska Krajina.
Onda se stvarno postavlja pitanje – kako neko može da bude tako licemeran, da ne upotrebim gori izraz nego što je ministar Marković, kada se dobro zna, a trenutno nije u sali gospodin Buha, da vam to potvrdi kao predsednik Vlade Republike Srpske Krajine u progonstvu, da i dan-danas mnogi naši sunarodnici iz okupirane najzapadnije srpske republike nemaju biračko pravo? Vi to vrlo dobro znate. Ne mogu u ovom trenutku da manipulišem brojem tih glasova. Zašto nemaju? Zato što nemaju ni državljanstvo.
Šta ćemo da radimo s onim našim sunarodnicima koji ne žele da trpe diktatorsku, separatističku, pre svega, kriminalnu vlast Mila Đukanovića, koji traže otpust iz državljanstva te crnogorske države i hoće da dođu ovde u Srbiju?
Kao prvo, oni mnogo čekaju na to a, drugo, dug je njihov put da ostvare to pravo da postanu državljani, a mogu da sanjaju o tome da dođu i da budu na biračkom spisku. Zato je jedan funkcioner DS-a mogao da glasa i za izbore u Crnoj Gori i za izbore u Srbiji. Gde je onda tu pravda i gde je tu opšta jednakost?
Da vi želite ovim zakonom, po ovoj trećoj teoriji koja je poznata u političkoj i pravnoj praksi, da ograničite pravo birača, govori i ovaj primer sa zatvorima i s pitomcima na Akademiji, s vojnicima. Zašto trostruki birački spiskovi?
Pošto član 52. Ustava garantuje da postoji mogućnost ustavno-pravne zaštite, a to je ta ustavna kategorija biračkog prava, objasnite mi, molim vas, vi, gospodine, ne možete, ali prenesite ministru koji ne želi da sluša našu argumentovanu raspravu – kako je moguće da se birač zaštiti kada u preko 8.000 biračkih mesta u Srbiji, to vam garantujem, na trećini, a to su uglavnom predsednici iz DS-a i iz drugih stranaka koje čine vladajuću koaliciju, sede predsednici biračkih odbora koji su nesposobni da sprovedu izborni proces?
Vrlo dobro znate da je svaka manipulacija na biračkom mestu zaprećena, po Krivičnom zakoniku, kaznom od jedne do tri godine, a upravo su predsednici biračkih odbora iz DS-a, koje na tim svojim treninzima i kampovima niste naučili kako da sprovode izborni proces, već samo kako da dele one žute kese, paketiće, da vrše manipulaciju, da nasnime Tadićev glas, da uznemiravaju ljude u dva-tri sata noću, to je slučaj u Kragujevcu, pogrešno popunjavali zapisnik. To se desilo dva puta, u dva uzastopna izborna procesa.
Veoma često se dešava da naknadno opštinska ili gradska izborna komisija mora da utvrđuje ponovo rezultate glasanja. Znate zbog čega? Zato što demokrate, u sadejstvu sa G17 i ostalim strankama koje su na vlasti, vrše preglasavanje prilikom utvrđivanja rezultata na glasačkom listiću, pa onda imate tri procenta nevažećih glasačkih listića. Čak je i RIK izdao upozorenje o tome i to niko ne poštuje.
Biće i nevažećih glasačkih listića u tim procentima. Biće i glasanja jedne osobe na više biračkih mesta, to vam garantujem, sve dok ne budete spremni i sposobni da se suočite s tim da demokratija ne stoji samo u svom nazivu, već da ona mora da bude sprovedena onako kao što je to u svom delu, još 1748. godine, "Duhu zakona", Monteskje zamislio – da ne treba sve da bude u rukama jednog vladaoca, odnosno monarha, koji je sada u Srbiji Boris Tadić, već da više nas koji smo predstavničko telo države Srbije može više da misli.
Ministar je svojim nedemokratskim i netolerantnim ponašanjem, pre svega, neodgovornim, jer nije u sali, pokazao da on nije spreman za demokratske procese i da se njegova stranka samo zove demokratska. Hvala.

Gospođo potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, učiniće se nekome da neće imati smisla i svrhe da govorim sada, pošto će ovo biti u odloženom prenosu, po nekoj našoj proceni, u tri sata posle ponoći. Međutim, kao odgovoran poslanik i kao pripadnik SRS-a, želim da iskoristim ovo vreme da ukažem na još neke okolnosti i propuste u predloženom zakonu i na aspekte  ravnopravnosti polova u Srbiji, a i u članicama Saveta Evrope, čiji sam, takođe, član, kao predstavnik srpske delegacije, i već tri godine učestvujem u radu Komiteta za ravnopravnost  polova Parlamentarne skupštine Saveta Evrope.
Neke od nadležnosti, koje su i segmenti uključeni u zakon, implementisani su u rezolucije Parlamentarne skupštine Saveta Evrope i za mnoge od njih sam, kao predstavnik SRS-a, ali i delegacije Srbije, glasala, s obzirom na to da se potpuno poklapaju sa stavovima naše političke stranke. O tome su već govorile naše koleginice, kao i kolega Stevanović, pre svega, gospođa Gordana Paunović-Milosavljević, kao predsednik Odbora za ravnopravnost polova, koja je, baš kao i prethodni predsednik, gospođa Elena Božić-Talijan, dala izuzetan značaj u afirmaciji prava oba pola, kako žena, tako i muškaraca, i u svojevrsnoj edukaciji naših i kolega i koleginica, zašto ne reći, svih nas, u tome šta to zapravo znači i kakve su obaveze Srbije, a što je pretočeno u ovaj zakon.
Ova materija je počela da se aktuelizuje, kao što je neko pomenuo, u parlamentarnom životu Srbije 2002. godine, kada je formiran Odbor za ravnopravnost polova. Mi smo, kao zemlja članica UN-a, doduše, u obnovljenom postupku, pošto ste vi istoriju Srbije započeli posle 5. oktobra, pa smo morali da obnavljamo naše članstvo i da apliciramo za članstvo u međunarodnim institucijama čiji smo osnivači, potpisnik Konvencije UN-a koja ima, kao što gospođa Lakićević vrlo dobro zna, zakonodavnu težinu, odnosi se na sprečavanje bilo kakve diskriminacije, a pre svega diskriminacije žena, i ta konvencija koju je Srbija potpisala 2007. godine govori o tome da je ekonomska ravnopravnost, ravnopravnost žene u kulturnom i društvenom životu imperativ za Srbiju, baš kao i za sve članice UN-a.
Ako želim da govorim o ovome a da se sve ne svede na to da je ovo revolucionarni zakon vaše dosovske vlasti, ili vas koji sada činite koaliciju, koji pretendujete da se priključujete bezuslovno evropskim integracijama, reći ću, zbog javnosti, ma kakva gledanost bude noćas posle ponoći, ali, pre svega, zbog vas koji ste ovde, da ravnopravnost polova i zabrana svakog oblika diskriminacije nije nešto što se odnosi samo na zemlje koje su članice ili pretenduju da budu članice EU. Upravo zbog toga, potenciram način učešća u radu odbora u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope, jer zakon o ravnopravnosti polova ima i naša prijateljska Ruska Federacija koja je član Saveta Evrope, a nije, niti želi da bude član EU.
Takođe, mogu da se vratim i na period iz 1985. godine, kada su prvi put jasno i precizno, na koncizan način proklamovana sva prava polova, pre svega, zaštita žena i devojčica, a to je Konferencija iz Najrobija 1985. godine, kasnije Njujorška konferencija, 1990. godine, Bečka konvencija, Konvencija UN o poštovanju ljudskih prava, a onda set ovih konvencija, deklaracija i rezolucija koje je donela Parlamentarna skupština Saveta Evrope.
Da je ovo trebalo da bude osnova nekim, pre svega, nevladinim organizacijama, zašto ne reći, i pojedinim političkim strankama, imali smo malopre ovde jedan očigledan primer, ali o tome ne bih, pošto sam pravoslavna hrišćanka, pa da ne komentarišem neke izlete, bolje rečeno, neukost jedne koleginice koja je govorila pre jedno sat vremena, da je naša tendencija bila da unapredimo, pre svega, kao što to voli gospođa Čomić da ističe, komunikaciju između muškaraca i žena, dokaz je to da su i gospođa Elena Božić-Talijan, kao predsednik Odbora, i dr Paunović, želele aktivnost naših kolega narodnih poslanika, koji su, možete da vidite, u evidenciji onih koji su članovi Odbora za ravnopravnost, tamo manje zastupljeni pol. Upravo ta komunikacija između parlamentaraca nas dovodi do nekih zaključaka i do našeg osvrta na Predlog zakona.
Mi iz SRS-a smo izričito protiv fakultativnog određenja, naročito kada se govori o nekim procentima i kvotama učešća u političkom životu, u izvršnoj vlasti, u međunarodnim organizacijama. Zato smo našim amandmanima tražili da to bude obavezno, zato što smatramo da se jedino na taj način svako ko je na vlasti obavezuje da ta pravila poštuju i da manje zastupljeni pol, trenutno su to žene u Srbiji, kao i u mnogim zemljama sveta, bude na taj način osiguran u procesu implementacije i tih demokratskih prava.
S druge strane, moramo da pogledamo šta je ključni problem u Srbiji danas i za žene i za muškarce. To je i sledeća tema, odnosno sledeći zakon o kome ćemo da govorimo – o mirnom rešavanju tzv. radnih sporova. Međutim, radi se o tome da je ekonomski aspekt ključna stvar na osnovu koje možemo da sagledamo da li je neko diskriminisan ili nije.
Da je to tačno govori i poslednja Rezolucija Saveta Evrope, koju smo imali na dnevnom redu na letnjem, junskom zasedanju, koja glasi – ''Borba protiv diskriminacije žena prilikom zapošljavanja i na radnom mestu''.
Zašto su oni, sagledavajući situaciju u 47 zemalja članica Saveta Evrope, istakli da su ovo žene? Na osnovu egzaktnih podataka, a ti podaci govore da je upravo proces globalizacije, kako je navedeno u ovoj rezoluciji, učinio da žene dođu u takav nezavidan položaj.
Kao stranka koja je izrazito antiglobalističkog karaktera, upravo ističemo da je proces globalizacije i sve ono što nas je dovelo dotle da sada imamo tzv. svetsku ekonomsku krizu učinilo, uprkos tome što su se žene borile, svojim obrazovanjem, pre svega, učešćem u porodici, kao nosilac i stup porodice, u procesu rađanja, odgajanja dece i promovisanja onih tradicionalnih vrednosti, bez obzira kojoj kulturi i veri pripadaju, da su žene najviše stradale u procesu globalizacije, a da je nosilac svega toga Amerika i njeni zapadni saveznici, koji takođe stradaju.
Ako sada pogledate kolika je razlika između žena i muškaraca, ovde se navode podaci o zaradi za isti posao, videćete da se ta razlika u razvijenim evropskim zemljama kreće najmanje 15, to je zvaničan izveštaj i ovo usvojeni akt, a negde čak od 25 do 35%. U Srbiji to može da bude i čitavih 100%, to govorim zbog toga što je veliki procenat u ogromnom broju nezaposlenosti među ženama.
Zbog čega smo došli u takvu situaciju? Zbog toga što su žene, pre svega, one s osnovnim i srednjim obrazovanjem, najviše pogođene u procesu tzv. tranzicije, pljačkaške privatizacije i uništavanja srpske privrede, u uslužnim delatnostima, ugostiteljstvu, turizmu, tekstilnoj industriji.
Navedite mi sada koja tekstilna fabrika radi? Ako vam kažem da je "Diork" u Kragujevcu potpuno eliminisan, da ta fabrika više ne postoji, kao ni "22 decembar", da su, otprilike, 70-80% zaposlenih tamo bile žene, onda vidite koliko su one pogođene, jer one ne mogu sada, niti su mogle u procesu prekvalifikacije da nađu svoje radno mesto.
U ovom izveštaju i u ovoj rezoluciji se ne pominje Srbija kao zemlja u kojoj su na najgori mogući način prava žena diskriminisana, pa dolazimo opet do one teze srpskih radikala da to sve treba jednako da gledamo.
Naveo vam je naš ovlašćeni predstavnik, kolega Dragan Stevanović, da ni po procentu, ni po učešću žena u parlamentarnom životu nismo zemlja koja je na nekoj poslednjoj lestvici. Naravno, to uvek može da bude bolje, ali mi srpski radikali smo otpočetka podržavali i one odredbe Zakona o lokalnim izborima, kada su u pitanju izbori za lokalnu samoupravu.
Treba da vas podsetim, tada je gospođa Čomić bila potpredsednik Skupštine, u tom sazivu je prof. dr Vojislav Šešelj glasao, odnosno Poslanička grupa je, na njegov predlog, podržala amandman koleginice Lejle Ruždić da se obavezno, među četiri kandidata na listi za odbornike, nađe jedna, uslovno rečeno, predstavnica slabijeg pola, manje zastupljenog pola.
Vidite da je to dalo efekta. Zašto? Iako od samog početka afirmišemo i podstičemo mlade žene i devojke u srednjim i u poznim godinama da se implementiraju i aktivno učestvuju u političkom životu, pre svega, naše političke stranke, to je dalo efekta, naročito zbog toga što su kasniji lokalni izbori, u dva turnusa, doveli dotle da sada u svim jedinicama lokalne samouprave imamo kao obavezu zastupljenost najmanje 30% žena.
Mi imamo takve opštinske odbore, ako ne grešim, gospođo Radeta, u Rakovici i u Braničevskom okrugu, a u Rasinskom naročito, gde, čak, preko 50% predstavnika u tim lokalnim parlamentima čine predstavnice, uslovno rečeno, manje zastupljenog pola, znači, one su tamo većina.
Mi to nismo uradili zbog toga što su kvote propisane, nego zbog toga što smo motivisali te žene koje su socijalno ugrožene, koje vide kuda ide država Srbija, svaka ta žena, svaka majka, svaka mlada devojka koja je student, svaka ona koja je na početku svog obrazovanja i koja razmišlja o svojoj emancipaciji, o svom životu, vide da je sve drugo bilo šuplje i prazne priče, da se ženama obećavalo mnogo, da će po automatizmu da dobijaju kojekakve privilegije, a činjenica je da one za to moraju da se izbore, pre svega, svojim radom i svojim ciljem, šta žele u životu.
Kao stranka koja baštini tradicionalne srpske vrednosti i vrednosti svih drugih naroda i nacionalnih manjina, uvažavajući i poštujući našu većinsku, pravoslavnu veru, ali i druge priznate i tradicionalne verske zajednice u našoj zemlji, činimo sve da kroz aktivnost i muškaraca i žena promovišemo vrednosti srpskog naroda i svih drugih građana Srbije, bez obzira na njihovu versku i nacionalnu pripadnost.
Tako možete da vidite, i u tom kontekstu, da u svakom sazivu Narodne skupštine Republike Srbije SRS među svojim poslanicima ima i predstavnike nacionalnih manjina, bez obzira na to da li su to žene ili muškarci. U svakom slučaju, to je važno za kvalitet političkog života i demokratskog razvoja naše zemlje uopšte.
Zašto su sve ove grane privrede tako pogođene, pa je danas koleginica, čini mi se, Milica Vojić-Marković, pomenula, to je tačan podatak, u oblasti zdravstva, u oblasti obrazovanja, zašto su žene manje plaćene. To je nešto čime ne može ovaj zakon da se bavi.
Ove sankcije i novčane kazne koje ste propisali, mi smo amandmanima tražili da budu pooštrene i rigoroznije, zbog toga što za jednog poslodavca, i ako prihvatite naš ili amandman nekih drugih političkih stranaka da to ne bude kod onih koji imaju preko 500 zaposlenih, nego 50 ili 100, mislim da ste prihvatili za 100, novčana kazna u razmeri od 10 do 100 hiljada dinara ne predstavlja ništa. Svest o tome da treba da se unapređuju odnosi između muškaraca i žena u Srbiji nije dobila demokratske postulate dolaskom vas na vlast, ili zato što to propisuje EU, ili to kaže Oli Ren ili Havijar Solana, već zbog toga što je to u tradiciji našeg naroda.
Naravno, kako su se razvijali parlamenti i kako se razvijala demokratija u drugim zemljama, tako je i kod nas dolazilo do toga da žene, baš kao i muškarci, imaju svoju ulogu i u političkom životu i u kulturnoj, naučnoj i obrazovnoj sferi. Moram da vas podsetim da je Milica Stojadinović Srpkinja, još davne 1850. godine, bila prva žena koja je objavila knjigu svoje poezije. Na kraju, i prva žena među lekarima je bila jedan od istaknutih naučnika u našoj zemlji.
Baš zbog toga smo i dali svoj doprinos da izađe na svetlo dana knjiga o Milici Stojadinović Srpkinji, a član uređivačkog saveta je, iako je u tamnici Haškog kazamata, naš predsednik dr Vojislav Šešelj.
Govorimo upravo o tome da su i u 19. veku, a naročito početkom 20. veka i u poslednjim decenijama, žene imale i te kako svest o tome kako Srbija treba da izgleda i dale su svoj doprinos ne samo u razvoju dece, kao stub porodice, kao majke, kao domaćice, već su bile spremne da se stave u ulogu svega onoga što je društveni izazov.
Ovaj zakon, u pripremi za raspravu u Parlamentu, trebalo je da posluži nekim tzv. nevladinim organizacijama. Jedna od njih je juče protestovala ispred Narodne skupštine. To je ona koja je hulila na svetle tradicije našeg naroda i koja je predvodila one koji nisu želeli da brane srpske nacionalne interese.
Dakle, treba im da posluži kao uvod u pravljenje nekog feminističkog brenda u Srbiji. To uopšte nije potrebno i to svaka mlada žena, pa i devojčica, u Srbiji zna.
Mi smo, gospođo Lakićević-Stojačić, pre 15 dana u Narodnoj skupštini Republike Srbije imali razgovor povodom 20 godina od usvajanja Deklaracije o pravima deteta, u organizaciji UNICEF-a, u Maloj sali Doma Narodne skupštine. Za stolom predsedavajućeg, pored predsednika Skupštine, gospođe Slavice Đukić-Dejanović, sedelo je još pet devojčica iz raznih gradova Srbije. To je bio splet okolnosti, zato što su se one pripremile da izlažu o toj temi, a to je uloga Parlamenta u odnosu prema deci, zaštita dece, uloga Parlamenta u procesu unapređenja dečijih prava uopšte, pre svega, finansijskih i njihove uloge u porodici.
Od te dece, odnosno tih devojčica i dečaka, koji su se kasnije javili, svako je rekao je da oni ne predstavljaju samo budućnost, kako to mnogi političari žele da kažu, zloupotrebljavajući, mnogi od njih, i svoju decu, slikajući ih po novinama, pa da li je dete pošlo u prvi razred, da li uči ruski jezik, da li će da peva pred Medvedevim, da li ovaj drugi igra košarku itd. To je klasična zloupotreba dece u političke svrhe, a ta deca su se protivila tome i rekla da oni žele da se zakonski ostvare njihova prava da budu ravnopravna, a da, s druge strane, očekuju odgovornost od nas.
Takvu odgovornost očekuju i žene, koje su u Srbiji, opet kažem, kao i u svim, nažalost, zemljama članicama Saveta Evrope, pa, ako idemo dalje, i u onima koje su članice Interparlamentarne unije, koja je najšira parlamentarna organizacija, manje zastupljeni pol.
Gde je odgovornost Vlade Republike Srbije u svim ovim procesima? Nije dovoljno da samo napišete i proklamujete neka prava manje zastupljenog pola i da se deklarativno zalažete za ravnopravnost.
Videli ste iz izlaganja koleginice Elene Božić-Talijan, da to sada ne ponavljam, da Strategija sama po sebi ništa ne znači ako nije uticala na to da se izmeni, pre svega, 2005. godine, navodno, kodifikovani Krivični zakonik, pa Zakon o radu, Zakon o finansijskoj podršci porodice s decom, zato što je tu veoma važna uloga oba roditelja. Dolazimo do toga, a to smo konstatovali od samog početka i zaključili u toku rasprave, da država mora mnogo više finansijskih sredstava da izdvoji da bi se promovisala sva ova prava koja su napisana u zakonu.
Lepo je primetila dr Gordana Paunović-Milosavljević da nisu potrebna finansijska sredstva za sprovođenje ovog zakona, to i vi znate, ali potrebna su za sprovođenje Strategije i za sve ove projekte koji su nam neophodni da bismo sprečili sve ono što piše u ovoj rezoluciji Saveta Evrope.
Ima tu i drugih aspekata. Ovaj izraz koji su oni upotrebili ste, takođe, mogli da stavite u ovaj zakon, a to je, bez obzira na to da li se odnosi na muškarce i na žene, takozvani „glas siling“, odnosno ''stakleni plafon''. On dovodi do toga da muškarac ili žena, u najvećem broju slučajeva u Srbiji žena, kada dođe do situacije da zakonskim okvirima, evo, ovim zakonom, kažete – mora to da uradi poslodavac, ili Zakonom o radu – mora to da se poštuje, znači, sve zakonske norme su navodno poštovane, ona ima određenu kvalifikaciju, ima određeno stručno znanje ili položen državni ispit, sve što se traži od nje, ali zbog tog staklenog plafona, kako su ga oni nazvali, ne može dalje da napreduje. Ona vidi da gore postoji prolaz za sve to, ali, jednostavno, neko je sprečava.
Zbog čega to neko radi? Pa, zbog toga što ga država, odnosno izvršna vlast, odnosno organ koji to treba da radi, ne sankcioniše.
Znate zbog čega se to dešava? Zbog predrasuda koje postoje, to i sami znate. Bez obzira na to da li su u pitanju muškarci ili žene, kada je u pitanju privatni poslodavac, te predrasude su i te kako izražene.
Mi smo videli, a to su ljudi koje je Vlada odredila da se angažuju u procesu pravljenja strategije za ravnopravnost polova, da su oni konstatovali da je u privatnom sektoru, to smo takođe pominjali u toku rasprave, izraženo to diskriminisanje žena po osnovu klasične polne pripadnosti, naročito ako su namerile da budu majke ili, ako već jesu majke, prema trudnicama itd.
Očigledan primer za to vam je Miroslav Mišković. U svim prodavnicama tog „Maksija“, ili već u „Delta sitiju“, ili gde god da nešto drži, a drži u celoj Srbiji monopol, reći će vam svaka od tih žena, ako ima hrabrosti to da vam kaže, jer ste predstavnik vlasti, ali ne verujem, da bi se bojale, govore i nama, koleginici Radeti i meni, svima koje poznaju, da su i te kako diskriminisane i da imaju i manje zarade od pojedinih drugih kolega, da se ne poštuje radno vreme, a samohrane majke u Srbiji su, gospođo Lakićević, potpuno obespravljene na radnom mestu, bez obzira na to gde se nalaze.
Ima mnogo primera i u državnoj upravi i u finansijskom sektoru, pre svega, u bankama koje posluju po ovim povoljnijim uslovima, kao, strane su, gde se ne poštuje ni radno vreme, ni to kakve obaveze imaju prema svojoj deci, ni kako će ta deca da provode ovaj raspust koji je produžen, ni kako će da se školuju bez učešća u njihovoj edukaciji, pre svega, u njihovom podizanju i odgajanju.
To su sve problemi s kojima ste suočeni i ovaj zakon sam po sebi ne može da utiče na ta rešenja. Zato bi bilo dobro da prihvatite, kao početak jasne volje da želite da se borite za ravnopravnost polova, amandmane srpskih radikala o ovoj obaveznosti aktivnog učešća u javnom životu, u svemu ovome što ste proklamovali pojedinim članovima zakona, o tome ćemo da govorimo u pojedinostima, ali, pre svega, da pokažete volju, ako ste za to spremni, a mislim da niste i da više nema mogućnosti za to, da se kroz poboljšanje finansijske i socijalne situacije učini da položaj žene i muškaraca u Srbiji bude mnogo bolji.
Jasno govorimo, evo, već devet godina kako ste na vlasti, da je sunovrat srpske ekonomije i privrede doveo do svih ovih nevolja i do nemogućnosti da svako, a to je Ustavom garantovano pravo, ostvari ravnopravnost, pravo na rad i pravo na zdravstvenu zaštitu u punom smislu reči.
Primeri koje smo izneli iz samo nekih segmenata zdravstvene zaštite su na drugom nivou. Kada bismo krenuli da govorimo o tome koliko su prava i muškaraca i žena diskriminisana u primarnoj zdravstvenoj zaštiti, onda bi nas ta priča još mnogo dalje odvela.
Prema tome, nemojte da se vraćate na direktive EU, jer će Srbija ko zna kada i pitanje je da li će ikada ući u tu organizaciju, koja sama po sebi ulazi u proces raspadanja. Najbolje je da se vratite na ovu deklaraciju iz Najrobija iz 1985. godine, u njoj su jasno definisana sva prava, kao i u Konvenciji UN-a. Hvala.

Gospođo predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, da ne bismo došli u ovu situaciju o kojoj je upravo govorio gospodin Todorović da Skupština, odnosno većina koju vi imate, donese odluku koja nije u skladu sa Ustavom, a s obzirom na situaciju u kojoj se nalazite, gospodine Ratkoviću, vi iz vladajuće većine, da nemate... To nije slučaj samo sa Zakonodavnim odborom, da vas ne podsećam da je sednicu Odbora za odbranu i bezbednost gospodin Todorović pet puta zakazivao, pa nije bilo poslanika iz vladajuće koalicije.
Jedini način, gospođo predsedniče, da izađete iz ove situacije je da koristite član 139. stav 2. Poslovnika. Član 139. stav 2. Poslovnika kaže da vi kao predsednik Narodne skupštine, ukoliko ocenite da neki akt, odnosno zakon, nije usklađen sa ovim poslovnikom, možete da ga vratite predlagaču, jer po članu 138. predlagač, odnosno Vlada Republike Srbije je bila dužna da nam navede ustavni osnov. Jeste navedeno, ali je preskočena glavna odredba u Ustavu, o kojoj sve vreme govorimo, a to je član 85. Ustava. Predlagač se pozvao na član 54. Ustava Republike Srbije.
Mislim da ovo jednostavno nije u redu; da znate da je danas 5. novembar, a da će u nedelju, 8. novembra biti tri godine otkako smo usvojili Ustav države Srbije, Republike Srbije.
Ako ste vi spremni sada da pravite jednu aferu, u pravom smislu reči, ako ste spremni da poručite i našim strateškim partnerima iz prijateljske Ruske Federacije da smo mi neozbiljna država i da ulazimo u postupak donošenja zakona koji nije usklađen sa osnovnim zakonom o eksproprijaciji, odnosno sa Ustavom Republike Srbije, onda je to svakako loše i medveđa usluga koju pravite za građane Srbije.
Možete da izađete vrlo jednostavno, kao predsednik Skupštine, bez obzira na to što nema sednice Odbora danas, da iskoristite svoje pravo, jer vi ste na osnovu naših diskusija procenili da ovaj zakon nije usklađen sa Ustavom...
(Predsednik: Zahvaljujem, gospođice Jovanović.)
... da vratite predlagaču, Vladi Republike Srbije, da ga uskladi sa Ustavom.

Gospođo predsedniče, gospodine ministre, ovo je jedini način da vam se obratim, kroz repliku, jer sam se prepoznala u jednom delu vašeg izlaganja. Vraćamo se na priču od početka. Vi ste u pravu kada kažete da opozicija treba da kritikuje ove zakonske projekte, i to ste tako generalizovali. Ja smatram da ste imali u vidu da SRS od početka želi blisku saradnju sa Ruskom Federacijom, dolazak njihovog kapitala u našu zemlju i izgradnju magistralnog gasovoda.
Ali, da ne budemo sada pred kraj ovog dela rasprave, verovatno će vam predsednica reći, mi ćemo moći u odloženom prenosu da se obratimo građanima tek posle ponoći, jer smo samo 25 minuta u direktnom TV prenosu... Mi smo danas skoro sat i po vremena insistirali na poštovanju procedure, a ona se odnosi na ustavnost i zakonitost. Naime, i kasnije, kada smo opet pogledali član 8. osnovnog Zakona o eksproprijaciji, ustanovili smo da po tom zakonu (a vi ste rekli da je ovaj koji predlažete leks specijalis u odnosu na njega) krug korisnika ne može da se širi.
Samo moram da vam dam jedan primer. Sada ste lepo rekli da ste vi svesni činjenice da je apsolutno svaki pedalj zemlje neprikosnoven i da niko to ne može, na bilo koji način, da otima od nekoga. Setite se, evo, to zna i gospodin Batić, koji će sada da koristi svojih pet minuta – sedamdeset i neke godine, ne mogu da se setim koje, u Italiji je pala vlada zbog činjenice da su aerodrom Fjumićino, odnosno jedan deo piste želeli da prošire, a vlasnik zemljišta nije hteo da im ga ustupi. Oni su isto tako želeli da reaguju određenim leks specijalisom, što je kasnije ustavni sud ocenio kao neustavno i zbog toga je italijanska vlada podnela ostavku.
Mi to ne tražimo, ali da ne bismo došli u situaciju da dođemo do Ustavnog suda, najnormalnije bi bilo da imamo ovu proceduru: Zakonodavni odbor da se izjasni, onda da vidimo šta eventualno Vlada može da popravi da bi uskladila predlog ovog zakona sa članom 85. Ustava Srbije. Hvala.