Preostalo vreme Poslaničke grupe G17 plus je 16 minuta.
Reč ima prof. dr Slobodan Samardžić, a neka se pripremi narodni poslanik, gospođa Vjerica Radeta. Izvolite. Hoćete samo da se registrujete?

Gospođo predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, treba da vidi srpska javnost ko je na čelu Ministarstva odbrane, kakav čovek i na koji način se obraća narodnim poslanicima.
Oštro protestujem, jer je Dragan Šutanovac povredio član 104. Poslovnika i član 10. Ustava Republike Srbije. Član 10. Ustava Republike Srbije precizira da su u Srbiji u službenoj upotrebi srpski jezik i ćiriličko pismo.
Gospođo predsedniče, pošto vrlo dobro znam da vi odlično govorite engleski jezik, zamislite na šta bi ličilo kada biste vi, kako vam padne na pamet, a znam da to nikada ne biste uradili, ili biste smatrali domenom vaše oblasti kada bi to radio neko od nas ovde, pomagali u tom smislu, kada bi se neko, gospođa Donka Banović, koja je profesor engleskog jezika, obraćao javnosti i narodnim poslanicima na engleskom jeziku.
Da li zbog nekog kompleksa, ili moje upadice, ili šale juče, da ne zna i ne govori engleski jezik, vidite na šta se čovek peca, Šutanovac je sada hteo da demonstrira, jako lošim naglaskom, da nešto ipak zna od toga, ali, s druge strane, povređeno je dostojanstvo Narodne skupštine, jer na ovakav način ne može niko da se obraća u Narodnoj skupštini. Ako ste vi pod utiskom razgovora s Bajdenom, gospodine Šutanovac, ne možete tako da razgovarate pred domom za koji ste zaboravili da ste i vi bili njegov član, i to onda kada ste se hvalili da ste u Srbiju doneli demokratske promene. Trebalo je Čedomir Jovanović tada da vas nauči, kao šef poslaničke grupe, da na predlog odluke ne mogu da se podnose amandmani, pošto ste mu spočitali da je mogao da podnese amandman, pa da promeni ovo što se naziva upućivanje civilne misije, odnosno ovo o čemu raspravljamo, o čemu ću govoriti kasnije.
Zaista vas upozoravam, i kao predstavnik najveće opozicione stranke i kao neko ko drži do dostojanstva Parlamenta, da ne ponižavate narodne poslanike. Vi ste ovde neko nad kim mi imamo superviziju i treba da se pristojno obraćate narodnim poslanicima, bez obzira na to iz koje političke stranke da dolaze.

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, želela bih da uozbiljim raspravu o ovoj temi, koja je zaintrigirala srpsku javnost, naročito zbog činjenice što građani Srbije koji gledaju direktan prenos sednice Narodne skupštine Republike Srbije, dozvolićete, ne moraju da znaju ništa o oblasti Čada ili Darfura, a naročito o tome ne treba da se brinu naši Srbi na KiM-u, koji verovatno, u ovom periodu kada mi raspravljamo o ovoj temi i o sanitetskoj ulozi pripadnika Vojske Srbije u ovoj centralnoafričkoj oblasti, nemaju struju.
Tema je otišla toliko daleko i mislim, pre svega, gospodine Šutanovac, da ne priliči ministru da se na takav način obraća narodnim poslanicima. Pokazali ste neznanje, kao nekadašnji predstavnik naroda i kao poslanik, najpre, kada ste rekli Čedomiru Jovanoviću da podnese amandman na odluku, a malopre, kada ste, pošto poznajem vas i način na koji se obraćate kada imate animozitet prema nekoj ličnosti, omalovažili kolegu Šormaza, bez da sam ja njegov ''drveni advokat''.
Morate da znate, gospodine Šutanovac, da svaki narodni poslanik, bez obzira na svoje zvanje, obrazovanje, pol, starosnu dob, ima pravo da podnese zakon koji, hipotetički, ako to Narodna skupština u danu odlučivanja o dnevnom redu usvoji, dolazi na dnevni red. Kako onda neko na koga je narod preneo deo svog suvereniteta, suveren u ovom parlamentu, može da podnese zakon, a ne može da tumači Ustav?
Moram da krenem odatle. Znači, to što proces razvoja parlamentarne demokratije, posle 19 godina, hoćete da suspendujete u Srbiji, ne ide u prilog ni vama lično. Jedna nevladina, izrazito srpska, organizacija je rekla da vi želite da uvedete vojnu huntu u Srbiju i da suspendujete demokratske procese, kada ste doneli odluku o učešću naših vojnika, koja je kasnije opozvana, u manevru, odnosno u operaciji Partnerstva za mir u Gruziji, i time pokazali da zabadate Rusima prst u oko.
Ispraviće me kolege koji su neku godinu duže u Parlamentu, kao što je kolega Krasić, koji je trenutno izašao iz Skupštine, ali mislim da bi i gospodin Zoran Nikolić i gospodin Aligrudić mogli da daju doprinos u tome.
Hajde da krenemo redom, od gospodina Slobodana Unkovića, Aleksandra Bakočevića, Dragana Tomića, Predraga Markovića, Olivera Dulića, do Slavice Đukić-Dejanović, da li su to bili diplomirani pravnici po struci? Ukoliko ne znate šta pričam, moram da vam kažem da su, po Poslovniku Narodne skupštine Republike Srbije, predsednici Parlamenta i predsednici Odbora za ustavna pitanja.
Sada je, po našem poslovniku, najkompetentnija za tumačenje Ustava Slavica Đukić-Dejanović, koja je redovni profesor Medicinskog fakulteta u Kragujevcu, ali vi to ne znate.
Molim vas, elementarno se pripremite, kao predstavnik izvršne vlasti, pošto ste zaboravili kada ste bili poslanik, kada dođete pred narodne poslanike. Mene to vređa, iz prostog razloga što ste niz optužbi na račun Parlamenta izneli. Mogu da sumnjam da ste, osim što ste NATO lobista, lobista za degradaciju najvišeg zakonodavnog tela, jer se mi, upravo, degradiramo. Ko to radi? Boris Tadić, kao vrhovni komandant, jel tako?
(Glasovi iz klupe: Nije.)
Sad vi što dobacujete – nije, vi obožavaoci lika i dela Borisa Tadića, dozvolite meni da tumačim da je on na sebe preuzeo ulogu izvršne i zakonodavne vlasti i da radi šta hoće. Verovatno na takav način brifuje svoje ministre da se ovde tako ponašaju. To ne može. Moramo da vratimo ugled i dostojanstvo Narodnoj skupštini i da znamo šta ko radi.
Kada govorimo o našoj ulozi, zbog čega ovo dolazi pred Parlament – to je Ustavom jasno definisano, da to sad ne ponavljam. Zbog čega je tako? Baš zbog toga što Narodna skupština najbolje može da proceni da li je politika koju država vodi dobra ili nije.
Čuli smo niz argumenata, ali da pođemo od toga šta je to što SRS, što nas, sa velikim argumentima koje imamo, a mnoge od njih je izneo gospodin Krasić, govoriću i ja i kolega Aleksić, sprečava da glasamo za ovu odluku?
Najpre ste u ovom obrazloženju sa Vikipedije skinuli, da nama, kao narodnim poslanicima, približite, gde je Čad, koliki broj stanovnika ima i kakvi su etnički sukobi. Izostavili ste klimatske uslove, pa je trebalo da kažete da su, verovatno, verujem da jesu, pripadnici ove misije, ove ekipe koja će otići po odluci, očigledno, sposobni da izdrže takvu klimu. Kaže se da je pustinjska klima, supsaharska, veoma suva klima. Verujem da vi ne biste uspeli da se snađete u takvoj klimi.
Toliko je suvo da zelenila, voća i povrća nema mnogo; možda bi nešto drugo odgovaralo, pa se stanovništvo uglavnom hrani mesom, kaže Bonardo.
Ko je gospodin Bonardo? Gospodin Bonardo je onaj predstavnik UN-a koji vodi računa o tome šta se dešava s predstavnicima Misije UN-a koji se pojave u Čadu. On kaže, to nismo želeli ni da sporimo, za kontingente koji dolaze, odnosno predstavnike država koje učestvuju u ovom tzv. sektoru, kao što je sanitetski tim Vojske Srbije – za sada nije bilo situacije da, ne daj bože, neko ko je predstavnik sanitetskog tima bilo koje države strada, što ne znači da ne mora. Kaže da su bolnice u kojima oni rade izolovane od mesta sukoba, a i to je sada sve manje sporno.
Mi svakome želimo dobro zdravlje, da profesionalno obavlja svoj posao, ali se ne slažemo s tim, iako imamo najlepše reči hvale za naše medicinske, naročito za vojne stručnjake, posebno sa VMA Srbije, koja je jedna od najprestižnijih zdravstvenih ustanova na Balkanu, koji dobro obavljaju svoj posao, da ih Srbija šalje, pa makar, to ste nam vi rekli, pod zastavom, pod trobojkom Srbije sa četiri "S", tako se pravilno kaže, u kontingent Norveške, zbog toga što je Norveška pokazala eksplicitno svoj stav kada je u pitanju naša država, naš teritorijalni integritet i suverenitet.
Nemojte, gospodine Šutanovac, da već dva dana vršite zamenu teza. Ja sam član Parlamentarne skupštine SE, gospodin Zoran Krasić –Parlamentarne skupštine NATO-a, baš kao i gospodin Šormaz, ili druge kolege. Recite mi, molim vas, otkud vama ideja da kažete da se parlament, samo kada ovo dođe na dnevni red, bavi ovim pitanjima?
O krizi u Darfuru je Parlamentarna skupština SE, kad biste vi to znali, raspravljala još pre dve godine, jel tako, gospodine Aligrudiću, kada je i naša delegacija uzela aktivno učešće u tome. U raspravi nismo imali amandmane, kao što smo uzeli aktivno učešće, ali ne svi, nisu Dragoljub Mićunović, Miloš Jevtić i Nataša Vučković, jer to njih ne zanima, pošto su oni ti koji vode antirusku politiku, zajedno sa svima vama iz DS-a, i to odgovorno tvrdim. Vi ste taj koji lobira za NATO i vi ste ministar koji trguje Kosovom i Metohijom, to vam odgovorno kažem.
Na svaki način, ne da vam je dato, da vam je to dedovina, nego svojim ponašanjem, svojim stavom, dajete zeleno svetlo svima onima koji se osokole da nas i dalje uslovljavaju, da nas ucenjuju i da nam dalje ispostavljaju uslove.
Ko se bavio rusko-gruzijskom krizom i rezolucijama u Savetu Evrope? Jeste li vi možda putovali u SE da podnosite amandmane, ili su to radili članovi delegacije koji su patriotski orijentisani?
Ne, to je radio Miloš Aligrudić, zajedno s nama, srpskim radikalima.
Gospodin Todorović i ja smo putovali istog dana kada i on, zato što nas je zamolila parlamentarna delegacija, na čelu sa gospodinom Kosačevim, ali isto tako smo mi njih zamolili da pomognu nama, i koleginica Donka Banović, takođe, izvinjavam se, kada nam je bilo potrebno i kada je, sada već pokojni, lord Rasel podnosio one monstruozne rezolucije protiv Srbije, da nam se otme KiM, koje su bile uvod u dolazak Euleksa, protivpravno i protivustavno.
Sada da se vratimo na Čad i na Darfur. Dame i gospodo narodni poslanici, da li vi mislite da je to neka bezvezna stvar i da je Srbija tamo, kako Šutanovac reče, da bi jačala svoj spoljnopolitički kapacitet, pa ste se pozivali na vreme Josipa Broza, pa ste rekli da su oni koji su bili najveći obožavaoci lika i dela Josipa Broza, u neko tamo vreme, sada najglasniji kritičari.
Mi nismo bili obožavaoci lika i dela Josipa Broza. Pod režimom Josipa Broza, zbog svoje ispravne nacionalne politike i ideologije srpskog nacionalizama, od režima Josipa Broza i njegovih zlikovaca je stradao predsednik SRS-s prof. dr Vojislav Šešelj, što su sada, čak, priznali, pre neki dan, kada sam bila u Sarajevu, na jednoj konferenciji koja se tiče baš snaga bezbednosti u oblasti jugoistočne Evrope, i neki koji su tvorci Islamske deklaracije. Oni to sada priznaju, jer kad prođe vreme, ide točak istorije, vidi se ko je ko, kao što će proći tek, nadam se, nekoliko meseci, pa će na vrata ovog parlamenta ući doktor Vojislav Šešelj kao predsednik naše stranke i nosilac naše izborne liste.
Nisam ovde da držim vama časove demokratije, nego da vam govorim strateški zašto se SRS ne slaže s ovim. Ako krenete ozbiljno, u okviru Vojske imate izuzetno kvalitetne i stručne ljude, odnosno u okviru Ministarstva odbrane, bez obzira na to što su to ljudi koji su prošli mnoge faze odbrane ove zemlje. Neki su uspeli da opstanu, naročito u pojedinim upravama. To znam, jer sam putovala nedavno s tim ljudima na jedan seminar u Brisel, kada smo morali i NATO paktu da kažemo šta nam je uradio i zašto Srbija neće u NATO, i da imamo Rezoluciju o vojnoj neutralnosti.
Morate građanima Srbije da objasnite kako je uopšte došlo, kada ste tako pametni, a vi tvrdite da jeste, do krize i u Čadu i u Darfuru. Ko je indukovao tu krizu i od kada ona traje? To nije smešno, to rade upravo oni koji su vaši prijatelji, a to su Amerikanci i Bajden, s kojim ste vi razgovarali o tome. Jaka stvar, hvalite se time kako ćete da pošaljete sanitetsku grupu Vojske Srbije. Amerikanci su zbog geostrateške politike u tom delu sveta, u centralnoj Africi, i mi to vrlo dobro znamo.
Trebalo je u januaru da bude održana konferencija centralnoafričkih zemalja u Libiji, na kojoj bi se, između ostalog, raspravljalo o tome; žele i Libiju da uvuku u sve to, upravo zbog činjenice što je gospodin Gadafi na početku te krize želeo da bude mirotvorac. Jer, pitanje Darfura, ipak je pitanje Sudana, kao što bi i trebalo da bude, ali ne daju Amerikanci. Kao što je i pitanje Čada njihova stvar, jer sami ste rekli, gospodine Šutanovac, da je Čad stekao nezavisnost 1990, a konačno je proglašena 1996, kad je izabrao i svog predsednika.
Što se sada meša Francuska na takav način? Zbog francusko-američkih sukoba tamo. Zbog čega?
Razumem ove ljude, oni neće da idu pod prisilom, ali pitanje je principijelnog stava. Nikako ne mogu da idu sa snagama države koja je izrazito antisrpski raspoložena i koja vodi takvu politiku, kao što je Norveška. Oni će dobiti naknadu i platu za to, pola godine, godinu, da li su lekari, da li je drugo medicinsko osoblje, a šta će Srbija da dobije time? Zašto ne razmišljate o toj ulozi Amerike da se svuda, kao žandar, meša, apsolutno svuda na kugli zemaljskoj, gde se god šta dešava?
Ti plemenski sukobi, koje ste naveli ovde, zbog toga što je sever zemlje, uglavnom, muslimanske veroispovesti, a jug – hrišćanske, traju više decenija, više od jednog veka, ali nije poenta u tome, gospodine Šutanovac, dame i gospodo poslanici, nego je poenta u tome što su velika nalazišta nafte u Čadu počela da se eksploatišu i da ih Čad izvozi 2004. godine. Da li vi mislite da Amerikanci idu tamo gde nema nečega što može da se zgrabi? Ne samo to, nego zbog drugih resursa. Isti vam je slučaj, isto pitanje i sa Sudanom.
Zaboravili ste da kažete gde se zaista vrši pravi pokolj, kao što je pred Savet Evrope stigao sa lica mesta monstruozan izveštaj o tome šta se dešava u Darfuru, samim tim i u Čadu, jer se to prelilo iz jedne oblasti u drugu, gde se ljudi ubijaju na najzverskiji način, a Amerikanci skupljaju kajmak. Žele da tu ostvare svoje interese i da istisnu Kinu, jer je upravo Kina ta, koja je jedna od vodećih svetskih sila, prijateljska zemlja prema Srbiji, uvek je bila i biće, uložila mnogo i u naftna polja, i u eksploataciju, i u druge projekte i u Čadu i u Darfuru, odnosno u Sudanu, a što vi ne eksploatišete, jer ste NATO saveznik i NATO lobista. To je cela suština.
Onda se postavlja pitanje – kakvu spoljnu politiku vodi naša zemlja? Neko vam je rekao ovde, čini mi se kolega Jovanović, da vi ne možete da vodite politiku, jer predstavljate Vojsku. Ne, vi predstavljate izvršnu vlast, a izvršna vlast je ta koja u jednom delu kreira politiku.
Ako ste vi, gospodine Šutanovac, početkom marta ove godine rekli da će time da se jača spoljnopolitički kapacitet naše zemlje, na šta ste mislili?
Da li ste se onda drznuli da kažete Bajdenu da smo mi morali ponovo da tražimo članstvo u UN-u posle petooktobarskog puča, a jedna smo od država osnivača UN-a? Zašto mu niste rekli da su upravo Amerika, zapadne sile i njeni saveznici do zuba naoružali Hrvate i muslimane i krenuli u razbijanje srpskog nacionalnog, kulturnog i etničkog prostora, da su do zuba naoružali šiptarske teroriste i separatiste i da su im direktno pomogli da urade što su uradili?
Kakva je to politika i zagovaranje? Vi kažete da postoje izvesne skrupule i animoziteti prema NATO-u. Pažljivo sam pratila vaše izjave, jer želim ozbiljno da radim ovaj posao, naročito zbog toga što su mi Parlament, pre svega, moja stranka, ukazali poverenje da ih predstavljam u jednoj međunarodnoj organizaciji kao što je Savet Evrope. Kako to mislite – aha, Srbija će u članstvo NATO pakta i tako će da se osigura da dalje neće nešto da joj se dešava Narod je prepoznao da NATO pakt, upravo, hoće da čereči i da dalje rastače Srbiju. Bombardovali su nas, a vi nam pričate o tome koliko košta jedna poljska bolnica; rekli ste, 50 miliona evra, odnosno piše ovde, uložila je Norveška vlada.
Zašto niste pomenuli da 30 milijardi maraka, to je minimum procenjene vrednosti, iznosi materijalna šteta od besomučnog 78-dnevnog bombardovanja NATO zlikovačke alijanse našeg naroda? To ne bi bio kraj, izdržaćemo to, mnogo smo kao Srbi izdržali, kao narod, i podigli se iz pepela, ali živote ljudi koje su NATO-vci ubili, nažalost, ne možemo da vratimo. Zbog toga je važno da Srbija, naravno, to ne može pod vlašću Borisa Tadića i DS-a, jasno definiše gde se nalazi u svetu i kakvu spoljnu politiku vodi, šta mi tražimo i ko su nam prijatelji.
Vi ste se juče smejali i rekli ste da ovo nije ruska Državna duma. Kada se dešavaju stvari kao što su slučajevi povrede ljudskih prava, štrajk glađu do smrti, što je bio prinuđen da radi dr Vojislav Šešelj, sastala se ruska Duma i Ministarstvo inostranih poslova da reaguju na činjenicu da jedan politički sud, koji je NATO, sa CIA-om, osnovao, ad hok Tribunal u Hagu, a vi se ponosite da sarađujete s njim, ubio jednog čoveka kome nije dokazan nijedan individualni zločin, koji je tamo zbog svoje ideje i zbog svoje ideologije.
Šta je ideologija Vojislava Šešelja i SRS-a? Zbog čega smo mi protiv ovoga? Mi smo za miroljubivi savez sa svima onima u svetu koji žele dobro Srbiji, ali Norveška ne želi dobro Srbiji. To što postoji Norveška kuća u Gornjem Milanovcu, nadomak mog Kragujevca, to što ste pominjali šta se dešavalo u ranijem periodu, znate, i druge nekada prijateljske zemlje su to zaboravile.
Ko su danas naši prijatelji i sa kim možemo da razgovaramo i da tražimo pomoć? Upravo od onih zbog kojih je Amerika indukovala ovu krizu i zbog kojih je doneta Rezolucija 1778 Saveta bezbednosti, 25. septembra 2007. godine, o upućivanju mirovne misije UN-a.
Moram da vas podsetim, a time ću završiti, kada se već dičite time i misijom UN-a, tzv. plavim šlemovima, zašto ne spomenete onda, gospodine Šutanovac, da je Republika Srpska Krajina bila zaokružena celina, odnosno najzapadnija srpska republika, u kojoj je živelo preko pola miliona naših sunarodnika, koje su ustaški zlikovci proterali u akcijama "Bljesak" i "Oluja"? Zar ta srpska republika pod patronatom UN-a nije imala svog predsednika, svoj parlament, svoju vladu, čiji je predstavnik sada ovde u progonstvu, a poslanike SRS-a, gospodin Milorad Buha?
Da li vi mislite da su presrećni ti ljudi, koji su jedni od najsiromašnijih na svetu, iz 200 raznih plemena, bez obzira na veroispovest i da li su ovi sa severa ili ovi sa juga, u Čadu ili Darfuru, zbog toga što dolaze snage UN-a? Ne. Oni su se borili toliko godina za svoju nezavisnost, ali oni nezavisnost nemaju i neće je imati sve dok je takva politika Amerike.
Moram još nešto da vam kažem, s obzirom na to da ste pominjali u kontekstu i govor gospodina Krasića. Gospodin Zoran Krasić je član Parlamentarne skupštine NATO-a, baš kao i njegov zamenik, kolega Vuković. Oni učestvuju u ''routro'' seminarima i u drugim seminarima koje organizuje NATO pakt, ali ne da bi im se dodvoravali, ne da bi govorili nešto što nema osnova, nego ono što govori Dmitrij Rogozin, kao jedan od ljudi najvećeg poverenja gospodina Putina i Medvedeva, za koga ste rekli da ste se juče s njim sreli i koji je prijatelj srpskog naroda, a pre svega SRS-a – to i mi njima govorimo.
Ne možete da gradite odnos poverenja. Mi jesmo od pre nekoliko godina u Partnerstvu za mir, ali ne možemo da imamo poverenja u one koji nam otimaju i rastaču zemlju, koji su ubijali naš narod, koji su išli dotle, i nastavljaju s tim, da potpuno okupiraju i unište Srbiju.
Hvala na pažnji i izvinjavam se kolegama, možda sam malo više vremena potrošila. Nastaviće kolege Aleksić i Krasić. Hvala.

Gospođo predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, član 10. reguliše obaveze proizvođača i distributera. S obzirom na to da ministar Milosavljević nije ovde, moram da vas obavestim, mada verujem da ste svi uočili da se u ovom članu, poslednjem stavu, desila jedna, od strane predlagača, odredba koja do sada nigde nije postojala, ni u jednom zakonu. Moraću da vam je pročitam.
Naime, kada se govori o tome posle kojih procesa i mera upozorenja eventualno proizvođač može da povuče, a to predlagač kaže da treba da uradi samoinicijativno, proizvod koji je opasan po bezbednost i koji ne može da bude u daljem prometu, zamislite, predlagač nam je to obrazložio ovako: ''Meru opoziva proizvoda proizvođač preuzima samoinicijativno samo kao krajnju meru ako proceni da druge mere nisu dovoljne za otklanjanje, odnosno smanjenje rizika, a može je sprovesti i na osnovu pravila dobre prakse u vezi sa opozivanjem proizvoda, ako takva pravila postoje u Republici Srbiji.''
Mene ovo navodi na zaključak da je ovaj zakon, kao i svi drugi, pisan u kancelariji EU, da je ovde preveden i da su ti vaši nalogodavci, je li tako, koji su vam dali ovaj zakon i paket drugih zakona napisali da ako takva pravila postoje u Republici Srbiji vi ih sprovedite, a ako ne postoje, onda neka se, jer nije samoinicijativno proizvođač odlučio drugačije, proizvod i dalje nalazi u prometu.
Dolazimo u situaciju, a na to se odnosi i moj amandman član 4. stav 2, da zaista moramo da obavežemo proizvođača, jer sam ovu fakultativnu odredbu koja glasi - kada je to potrebno da proizvođač vrši ispitivanje uzorka proizvoda na tržištu, u ime SRS jednostavno sam amandmanom brisala.
Ne može - kada je to potrebno. Uzorak proizvoda, pogotovo stranih, pogotovo onih koji po svojoj supstanci i opasnim eventualnim materijama koje sadrže, kolega Jeremić je danas i prethodnih dana govorio o igračkama, ali to može da bude i u bilo kom hemijskom proizvodu.
Opet se vraćamo na ono što je zaista tačno. Vidi se i po kvalitetu i po ceni tih proizvoda, ali šta briga Miškovića i ostale tajkune, oni će to da uvoze, što je napravljeno za istočnoevropsko tržište i neće da mare za kvalitet, evo vidite da se ni taj strani proizvođač, a ni domaći, ne obavezuje da vrši kontrolu i povlači proizvod sa tržišta.
Nemojte da mislite, a naročito naše dame u Srbiji, da su proizvodi koji se tiču kozmetike poznatih svetskih kompanija istog kvaliteta kao i oni koji se prodaju u zemljama zapadne Evrope. Naravno da nisu i to vrlo dobro znamo, kada otputujemo tamo i vidimo kakva je cena tog proizvoda tamo, originalnog, sa tim supstancama koje sadrži originalni proizvod, a kakvi su ovde. Isti je slučaj kada je u pitanju prehrana.
Zato je veoma važno da u danu za glasanje prihvatite ovo, naročito zbog toga što vidite da je predlagač zakona lutao. Ali, stvarno stojim na onoj početnoj mojoj tezi da u stvari ovaj zakon nije došao iz našeg resornog ministarstva, jer da jeste ne bi se našla ovakva odredba.
Što se tiče te dobre prakse tzv. i kampanje kupujmo domaće, setite se kada je to bilo.
Da li je uopšte ta kampanja - kupujmo domaće, imala svoj početak i svoj kraj, ili je to samo nekome trebalo u jednom periodu da se promoviše i da, što bi naš narod rekao, opere pare za neki projekat? Mislim konkretno na ranijeg ministra trgovine Bojana Dimitrijevića.
Kako se kasnije to pokazalo u praksi? Nikako. Ko je taj koji danas forsira i stoji iza nekog domaćeg brenda?
Ko je taj iz Vlade Republike Srbije, a to pogotovo nije ministar Milosavljević, koji se zalaže za to da više budu naši proizvodi prisutni na domaćem tržištu, jer da to rade ne bi takvu prođu imali ovi proizvodi lošeg kvaliteta tih svetskih kompanija koji se rade za istočno tržište.
Još jednom vas pozivam da u danu za glasanje, naročito zbog činjenice da su ovo opasna vremena, vreme teške finansijske ekonomske krize, kada ljudi pored toga što jedva izdvajaju poslednji dinar, moraju i četvore oči da otvore kada je u pitanju kontrola i kvalitet proizvoda, jer pre svega su namenjeni deci, mlađoj populaciji, naravno i odraslima, da prihvatite ovaj amandman i da proizvođač u svakom trenutku zna, kako onaj strani tako i domaći, da mora da se vrši rigorozna kontrola i da mora taj uzorak da se ispituje na tržištu.

Učiniće vam se, gospodine Mrkonjiću, dame i gospodo narodni poslanici, da je u pitanju samo stvar tehničke prirode, jer smo mi u 1. stavu člana 209. hteli da obavežemo predlagača zakona da se instruktori koji se angažuju za rad na određeno ili neodređeno vreme na taj posao angažuju u skladu sa Zakonom o radu.
To iz razloga, što je veoma važno, zakon je takav kakav je, i znate, gospodine Mrkonjiću, da je on donet 2002. godine karticom Borislava Novakovića iz Soluna, kasnije je doživeo dve izmene, međutim važno je da se instruktori vožnje koji će da obučavaju vozače ''V'' kategorije, profesionalci, zaštite.
Evo, to se sada ne uklapa u priču nekih zlonamernika koji su hteli da predstave kako se SRS ovde zalaže za neki monopol ili lobi. Ne. Na tržištu, kao što je gospodin Stevanović rekao, i u njegovoj Surdulici i u mom Kragujevcu ima toliko auto-škola da zaista ljudi koji se time, naročito koji su stekli reputaciju, dugo godina ili više decenija bave, vrlo dobro znaju da će potencijalni kandidati ili budući vozači po preporuci i pre svega zbog instruktora vožnje da se opredele za tu i tu auto-školu.
Međutim, ono što bih htela da istaknem ovde je nonsens u ovom zakonu.
Naime, instruktori vožnje, oni koji su najodgovorniji za to da li će nekog ko od početka ne zna ni šta je volan ni kočnica ni kvačilo ni menjač da obuče, nekoga od najmanje starosne dobi pa do zakonom propisane najveće dobi...
Ima takvih slučajeva, to možete i u rubrikama zanimljivosti da pročitate, da je neka baka položila u nekoj državi u svetu gde je to dozvoljeno vozački ispit u sedamdeset i nekoj godini. Šalu na stranu, ti ljudi imaju veoma odgovoran posao i Agencija koju vi ustanovljavate je dužna da im izda licence.
Sada se vraćamo na onaj policijski aspekt zakona, da zapravo policijski službenik koji je ispitivač i koji proverava znanje (što teorijsko, što praktično) ima, u krajnjem slučaju, sud o tome da li je neko osposobljen da upravlja motornim vozilom, a da pre toga on nije licenciran i da on ne prolazi ovako rigorozne kontrole kao što to treba da prođu i svojim znanjem i umećem instruktori vožnje.
Evo, završiću time, iskoristiću još par sekundi vremena naše poslaničke grupe da vam kažem, gospodine Mrkonjiću, da je mnogo važnije, a to je kolega Stevanović vrlo stručno, kompetentno i sa mnogo argumenata iz cele Srbije govorio i u načelnoj raspravi i sada, da se obezbedi putna infrastruktura za siguran saobraćaj naših građana.

Hvala, gospođo predsedniče.
Zaista sam morala da iskoristim ovu priliku i poslednju rečenicu koju je rekao gospodin Krasić, ako mi dopustite, s obzirom na to da sam član Parlamentarne skupštine Saveta Evrope i da me je na tu funkciju, ispred Poslaničke grupe SRS-a, izabrao ovaj parlament.
Gospodine Krasiću, vi jeste u pravu kada kažete da ste čuli i videli izjave predsednika naše delegacije Dragoljuba Mićunovića, ali, nažalost, niste mogli da čujete reči onih predstavnika naše srpske delegacije koji dolaze iz opozicije, pre svega, moje malenkosti.
Moram vas, gospođo predsedniče, da upoznam, a i sve vas, dame i gospodo narodni poslanici, da je meni bilo onemogućeno da se obratim, kao poslanik i potpredsednik Narodne skupštine, u Savetu Evrope.
Naime, iako sam se uredno prijavila da govorim o izveštaju Monitoring komiteta gospodina Grosa i Rezoluciji koja se tiče naše države i novih nagoveštaja onoga što nam oni traže i što žele da ispunimo kao država u narednom periodu, šef naše delegacije, Dragoljub Mićunović, jer je pre toga imao uvid u moj govor na engleskom jeziku, tendenciozno insistirao da se nađem poslednja na listi od svih prijavljenih učesnika o toj tački dnevnog reda, što je bio skandal i što su uočile i kolege, pre svega, iz ruske delegacije, koje nisu mogle da veruju, pa i kolege iz drugih zemalja, da mi je onemogućeno da govorim o tački koja se tiče Srbije.
Javnosti radi, zbog činjenice da sam, kada je u pitanju izveštaj Monitoringa, završavam, gospođo predsedniče, poseban akcenat stavila na utamničenje, već šest i po godina, predsednika srpskih radikala prof. dr Vojislava Šešelja, predsednik naše delegacije me je onemogućio, pa zbog toga, gospodine Krasiću, niste mogli da čujete reči s druge strane, da čujete ono što sam ja htela da kažem u ime naše stranke i u ime Skupštine, o neslaganju s tim izveštajem, koji je, po mom mišljenju, skandalozan. Još da vas obavestim, to je moja obaveza …

Gospođo Čomić, javljam se na osnovu člana 31. Poslovnika. Pokušala sam, kao jedan od potpredsednika Narodne skupštine, da vas najljubaznije pitam, dok su mikrofoni bili uključeni, kada će biti određeno vreme za pauzu…
(Mikrofon isključen)

Gospođo predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, javljam se na osnovu člana 31, u vezi sa članom 100. pa i članom 1, prava i obaveze narodnih poslanika. Zadržaću se na članu 31. jer moram da protestujem zato što se povreda Poslovnika odnosi na povredu koja je učinjena od strane predsedavajućeg u toku sednice.

Naime, već nekoliko dana, kada poslanici SRS naočigled celokupne srpske javnosti argumentovano, stručno, na osnovu nepobitnih dokaza i činjenica iznose sve ono što je vezano za kriminal Borisa Tadića, Demokratske stranke i vladajuće koalicije, gospođa Gordana Čomić, ne znam iz kog razloga, kršeći evidentno i član 31. i član 103. Poslovnika, zloupotrebljava to što je jedan od potpredsednika i bez ikakvog razloga vam suflira stvari kao što su – ovo što on sada govori može jednoga dana da bude dobar materijal za krivičnu prijavu, odnosno klevetu protiv Dragana Đilasa.

Prema tome, gospođo predsedavajuća, ako ste u tom trenutku bili pod uticajem Gordane Čomić, na moje uši, i zbog činjenice da sve čujem za stolom predsedavajućeg, onda je potrebno da se vi izvinite gospodinu Martinoviću. Iako je malopre bio skroman pa to nije rekao, on je magistar pravnih nauka, vrlo dobro poznaje Ustav, kao što je rekao šef naše poslaničke grupe, i zna da sve ono što govori sa skupštinske govornice ne može biti predmet krivične prijave u postupku na način na koji vam je to potpredsednik suflirala.

S druge strane, mislim da nije u redu, jer vi ste ipak neko ko treba da ima autoritet i svoje mesto predsednika, da neko ko pretenduje da bude na vašem mestu, a to je očigledno Gordana Čomić, na takav način zloupotrebljava funkciju potpredsednika u toku sednice. Hvala.

Gospođo predsedniče, uz zahvalnost sjajnom kolegi Borisu Aleksiću, a pre svega zbog činjenice da je mlad čovek, kao što je i rekao, koji ima samo 21. godinu, Ivan Ninić napravio zbog građana Srbije elaborat na temu SOFA sporazuma, najoštrije protestujem u ime SRS i smatram da su povređeni član 104. i član 195. Poslovnika zbog toga što u sali više od pola sata, 40 minuta, nije prisutan ministar odbrane Dragan Šutanovac.
Gospođo predsedniče, SOFA sporazum je, kao što ste čuli, a sada i građani Srbije, bio pod velom tajne čitave četiri godine. Nisu znali da objasne ni predvodnici te agresivne politike zapadne vojne alijanse NATO pakta, jer pre dve godine kada je delegacija Skupštine Srbije, na čelu sa tadašnjim predsednikom odbora gospodinom Ivicom Dačićem, boravila u bazi Šejp u Briselu, dakle u centru NATO snaga za Evropu, gospodin Jadranko Vuković je pitao nadležne iz NATO pakta šta predstavlja SOFA sporazum i kakav će biti odnos američke vojske prema Srbiji.
Sada smo shvatili da je naša uloga takva da ćemo biti apsolutno, kao što jesmo, u situaciji da smo država protektorata, da će neverovatna ovlašćenja kroz ovih 14 članova, koje je do detalja obrazložio gospodin Aleksić, imati američka okupaciona vojska u Srbiji. Građani Srbije, od kojih najmanje tri četvrtine ne želi Srbiju u NATO paktu, ne mogu da prihvate ovakva ponižavanja od strane ministra odbrane, koji je svim srcem za NATO pakt.
Samo pod pritiskom javnosti pretprošle nedelje i zbog činjenice da su se obratili svi oni koji su srpske patriote, ali i drugi srpski intelektualci, naši vojnici nisu otišli na vojnu vežbu NATO snaga u Gruziji.
Prema tome, smatram da je ovo najveća sramota i za srpsku vladu i pre svega za one koji predstavljaju Ministarstvo odbrane, a to je lično Dragan Šutanovac koji nije bio prisutan ovde. Vi znate da nema amandmana na ovaj predlog..
(Predsednik: Vreme.)
Vreme vam je da shvatite da smo mi, nažalost, zemlja koja je u teškom vazalskom odnosu…

Gospođo predsedniče, juče sam, kao i ostale kolege srpski radikali, posle onog brutalnog izbacivanja počela sa učešćem u radu u novoj tehničkoj opremi u Domu Narodne skupštine. Sada imam primedbu, u skladu sa čl. 121, 122. i 123. Poslovnika, kao i sa Ustavom Republike Srbije, i oštro protestujem zbog činjenice da se ne identifikujemo na način koji je propisan, u duhu srpskog jezika i onoga što je kod nas običaj.
Naime, u elektronskom sistemu koji vama pokazuje prijavu za reč najpre stoji prezime pa ime narodnog poslanika, pa vam je tako sada prijavljen Ilić mr Velimir, a on zna da bi se svuda i na svakom mestu predstavio kao što je upisan u birački spisak, kao što mu piše u svim drugim dokumentima, u bilo kojoj aplikaciji, da je on Velimir mr Ilić. Da li je tako, gospodine Iliću? Da li sam u pravu? Nikada vi nećete reći, jer mi nismo u Bundestagu, nego u Domu Narodne skupštine Republike Srbije, da ste vi Ilić Velimir, nego ćete reći da ste Velimir Ilić.
Kao što gospođa Pop-Lazić neće reći za sebe da je Pop-Lazić Gordana, nego Gordana Pop-Lazić, a i u njenom slučaju i u slučaju gospodina Stevanovića desilo se isto. Prema tome, nisu vam u skladu, gospođo predsedniče, a na to upozorite službu, identifikacione kartice sa sistemom za glasanje. Na ovim našim karticama (Izvinjavam se, koleginice Popović.) lepo piše Judita Popović, a kod vas je drugačija identifikacija. Recite mi, molim vas – ko se to poigravao sa ovim čipovima, o čemu je govorila gospođa Pop-Lazić i šta osim toga sve stoji u čipu za identifikaciju? Morate da nam date neko objašnjenje.
Nije sada problem u tome, kako je malopre rekao Dragan Stevanović, da li ćemo mi da se uhodamo. Jer, nije nikakav problem, to su ljudi, kada su u pitanju ovi mladi ljudi srpski radikali, koji sa visoko sofisticiranom opremom barataju, ali molim vas, neka nam neko da objašnjenje zbog čega mi Narodnu skupštinu izvrgavamo ruglu u onome što smo mi kao narod i pre svega kao građani Srbije.

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se, gospođo predsedniče, po članu 31. Poslovnika, koji reguliše obaveze potpredsednika Narodne skupštine, a vezano za ovo o čemu je govorio gospodin Ilić. Da objasnimo, u skladu sa procedurom i sa ovakvim nakaradnim Poslovnikom, narodnim poslanicima koja su njihova prava u Domu Narodne skupštine.
Poslanička grupa SRS je na najbezočniji način udaljena sa sednice Narodne skupštine, voljom režima Borisa Tadića. Mi smo se sada vratili. Vi ste videli, gospođo predsedniče, da pojedini poslanici SRS ne mogu da sede na svojim mestima, kao gospodin Sulejman Spaho, koji je prestajao dva sata od početka sednice. Sada je potrebno da damo gospodinu Iliću i ostalim poslanicima objašnjenje.
Ovaj Poslovnik, koji promoviše na sva zvona, pre svega, predsednik Administrativnog odbora Nenad Konstantinović, koji je od jutros počeo da preti narodnim poslanicima, iz Jutarnjeg programa RTS, svuda i na svakom mestu, ne reguliše da se poslanik isključivo javlja i da govori sa mesta. Ova ovde pozornica ili govornica je u funkciji i, gospodine Iliću, vi možete, pošto ste izrazili malopre smetnju, kao i svaki poslanik bilo koje stranke, da koristite i da govorite sa govornice Narodne skupštine.
Nigde u Poslovniku ne piše, jer se Konstantinović, pametni, Boško Ristić i slični, ovi koje instruiše Boris Tadić, nisu dosetili da napišu – morate da govorite u Domu Narodne skupštine sa tog mesta. Oni su se dosetili da prave neku šemu pa da srpske radikale izbacuju sa mesta na kojima sede od 1992. godine. Jer, vi niste ni znali gde je Dom Narodne skupštine, neki od vas nisu znali ni gde je Beograd, uopšte, kada je ovde sedeo Vojislav Šešelj sa srpskim radikalima.
Prema tome, gospođo predsedniče, (Predsednik: Vreme) ja vam sugerišem, a takođe i koleginica Popović kao potpredsednica, da lepo objasnimo kolegama da mogu da govore sa govornice, jer očigledno je da (Predsednik: Zahvaljujem.) imaju smetnje. Tako, da to raščistimo. Hvala.

Gospođo predsedniče, jednostavno, niste u pravu zato što nisu ispunjeni ni uslovi iz člana 93. Poslovnika koji reguliše tok sednice, i kako ste usvojili dnevni red i kako je sednica otpočela, a član 93. stav 1. govori o tome ko ima pravo da učestvuje u diskusiji po tačkama dnevnog reda, nedvosmisleno je da mi imamo neka akta pred nama.
Naime, jasno je da je predlagač, grupa u stvari pravnog fakulteta, međutim, formalno-pravno Odbor je uradio svoj posao i vi ste pitali gospodina Boška Ristića da li želi ispred Odbora, o tom predlog koji je Odbor razmatrao, nešto da kaže. Kolega Ristić ne može, kao predsednik Odbora da bude predlagač ovog akta.
Vi ste morali, u dogovoru sa onima koji su ovlašćeni, jer upravo član 93, za koji smatram da je povređen, u stavu 1, alineja 1. kaže:
''– predlagač akta, odnosno ovlašćeni predstavnik grupe predlagača akta.''
Ko će to da bude u ovom slučaju, s obzirom na to da iz zakona proističe obaveza, odnosno procedura, kako vi malopre rekoste, ko predlaže ove osobe koje se biraju na funkciju?
Mi kao SRS ne ulazimo ad personom u to. Neka oni odrede koga god, ali mi ne možemo da otpočnemo raspravu bez ovlašćenog predlagača akta, jer nisu ispunjeni uslovi iz člana 93, zato što kolega Ristić to ne može. Možda su oni mogli da kažu – da je predlagač akta, a to bi sada morali da pogledamo u funkciji predlaganja i procedure, da će biti predsednik tog i tog skupštinskog odbora. Kako to ovde nije slučaj, mi nemamo predlagača akta.
U ranijim slučajevima, pre dve nedelje, to gospodin Ristić vrlo dobro zna, bilo je više ovlašćenih predlagača za pojedina imenovanja, pa on sam nije želeo, a bile su spojene tačke dnevnog reda na predlog gospođe Kolundžije.
(Predsednik: Vreme.)
Ali je sada sasvim druga situacija – nemamo ovlašćenog predlagača.

Gospođo predsedniče, onaj koji vam je pisao Poslovnik stvarno nije imao pojma šta je parlament, da je to stvarno jedna živa politička arena i da su moguće svakakve situacije. Tako je, taj neko napisao – da se poslanička pitanja postavljaju poslednjeg četvrtka u mesecu u vremenu od 16.00 do 19.00 časova, a sada je 16.32.
Taj neko nije predvideo da može da dođe do ovoga, da nema svih ministara u Vladi i da će poslanici da se javljaju po povredi Poslovnika i da će vreme da teče, a ovo vreme mi očigledno ne možemo da nadoknadimo. Tako je povređen član 200. stav 2. Poslovnika.
Molim vas, sada, objasnite mi, šta ćemo mi u ovoj situaciji? Deset poslanika se javilo po povredi Poslovnika, vreme je prošlo i ako uopšte krenemo da radimo po poslaničkim pitanjima, mi smo uskraćeni i povređen je taj član Poslovnika koji to kaže.
Je li taj neko bio "toliko pametan" kada je pisao Poslovnik, pa je predvideo varijantu B? Varijanta B kaže – kada se postavljaju poslanička pitanja, a vi zakažete po članu 205. Poslovnika po nekoj određenoj temi, e, tada nije dozvoljeno da se javlja po povredi Poslovnika, odnosno da se reklamira član 100. i član 101, ali je zaboravio da to stavi u ovom prvom delu, kada se govori o ovim običnim poslaničkim pitanjima, odnosno o ovoj situaciji danas, pa se sada došlo u situaciju – da ne znamo šta ćemo.
Zbog toga ćemo mi, srpski radikali, da napustimo, a vi sami ostanite sa ovom farsom od Poslovnika, sa ovom diktaturom i sa ovim što ste napravili građanima Srbije – da ne može da se poštuje narodna volja i da mi ne možemo da štitimo obespravljene građane Srbije. (Aplauz.)

Gospođo Čomić, koliko je bio gospodin Milan Avramović u pravu kada je, obrazlažući kao i kolega Martinović, rekao da ne postoji opšta diskriminacija, potvrdila je i koleginica iz poslaničke grupe G17 plus. Pogledala sam, koleginice, prihvaćen je amandman na član 26. vaše poslaničke grupe. Međutim, očigledno je i jasno je bilo, a i vama, da taj termin ''opšti'' ništa ne znači i da ste vi morali da reagujete tako što ste obavezali predlagača zakona da se povede računa o invalidima i onda je amandman vaš, koji kaže da se za slučajeve diskriminacije osoba sa invaliditetom primenjuju članovi od 41. do 46, nešto što je sada u zakonu obavezujuće.
Ali, ako to sada tako posmatramo, onda moramo da idemo i korak dalje i da sve grupe lica i sve potencijalne građane Srbije koji će biti na bilo koji način diskriminisani, kroz prihvatanje od strane gospodina Čiplića kao predlagača, odnosno Vlade, na takav način zaštitimo.
Evo kada govorimo onima čija su verska prava ugrožena. Naime, gospodine Čipliću, napravljen je jedan katastrofalan propust prilikom donošenja Mitrovdanskog ustava pre dve godine i kada nisu u članu 44. Ustava pobrojane tradicionalne verske zajednice, a njih je sedam u Srbiji.
Međutim, nižim aktom, odnosno pojedinim zakonima, kao što je Zakon o osnovnom obrazovanju, gde se u poglavlju organizovanja verske nastave po školama, koja je uvedena pre nekoliko godina, čini mi se 2005. godine, tačno su pobrojane tradicionalne verske zajednice.
Sada vi meni objasnite, a kod nas je kolega Slađan Mijaljević tretirao te slučajeve agresivnog ponašanja verskih sekti, koje pre svega truju i razdiru srpsko nacionalno tkivo, i utiču pogubno na srpsku omladinu, i ne samo na pripadnike Srpske pravoslavne crkve, nego i drugih tradicionalnih verskih zajednica, kako ćemo onda mi njih da zaštitimo, kada sa druge strane imamo nakaradan Zakon o crkvama i verskim zajednicama, gospodine Čipliću, gde u članu 3, čini mi se, tog zakona je dozvoljeno da se upis u registar vrši za sve one verske zajednice, kako su ih oni nazvali, koji imaju određeni broj svojih pripadnika?
Tako je raniji ministar vera, koji je obrazlagao taj zakon pred Narodnom skupštinom, rekao da mi moramo da se povinujemo realnosti da postoje tzv. nove protestantske crkve, kako ih je on nazvao, a u stvari to su sve sekte.
Da li one imaju izrazito destruktivno delovanje ili imaju neki prikriveni smisao svog kvaziverskog delovanja, u to mogu sada da ulaze stručnjaci pre svega iz te oblasti.
Evo, navešću vam takav drastičan primer iz šumadijske eparhije, pripadnici Srpske pravoslavne crkve, odnosno sveštena lica dolaze pod udar i na najgori mogući način preživljavaju ono što preživljavaju mnogi građani Srbije, a pre svega srpska deca, da na njih ispred porte crkve, na sveštenike u mantiji, nasrću pripadnici verskih sekti.
Da ne govorimo o građanima Srbije, svedoci ste toga, pa verovatno i u naselju u kome vi živite, da su agresivni, a pre svega su najagresivniji ovi pripadnici sekte Jehovini svedoci i mnogi drugi. U Kragujevcu ima samo da sada kragujevačka policija zna najmanje 15 tzv. verskih sekti, a u stvari, to su potencijalni razarajući faktori našeg društva i uništavanja pre svega naše dece.
Prema tome, mi možemo da kažemo, s obzirom na to da ste vi sve podveli pod opšte, da je ovaj zakon, a sudeći i po vašim obrazloženjima, a pre svega izlaganjima poslanika DS, Nade Kolundžije i Dragoljuba Mićunovića, anacionalno totalitaran, ne znam kako drugačije da ga nazovem.
Zaista, anacionalno totalitaran, jer vi nas terate da budemo kao neke amebe, da budemo ništa, da ne znamo ni svoj jezik, ni kulturu, da ne znamo kome pripadamo, ne samo mi Srbi, nego i predstavnici drugih i verskih i nacionalnih zajednica u našem društvu. Prema tome, ovaj zakon je poguban za naše društvo, za Srbiju, i ne samo za Srbe, nego za sve njene građane. Hvala.

Gospodine potpredsedniče, gospodine ministre, u ime SRS sam tražila da se reč ''ravnopravnost'' zameni rečima ''zabrana od diskriminacije''. Proverila sam kod kolege mr Martinovića, pošto je stručnjak i za ustavno pravo i za sve druge pravne oblasti, kada je, jer nisam bila sigurna, počela ta reč ''ravnopravnost'' u ustavno-pravnoj teoriji kod nas da se pojavljuje. Rekao mi je da je to posle Drugog svetskog rata. Naravno, to je komunistička kovanica.
Mogu da vam kažem da ni u jednom odboru, pa čak ni u odboru Saveta Evrope, ne postoji odbor koji ima u svom nazivu reč ''ravnopravan'', nego ''jednake mogućnosti''. Eto, to je ostalo tako da se prepisuje od Brozovih ustava, pa mi imamo odredbu Ustava koja se tiče ravnopravnosti polova, jednakih mogućnosti žena i muškaraca. Međutim, gospodine Čipliću, to nije tako u Srbiji danas, iako imamo 19 godina višestranačja.
Pre nekoliko dana naša koleginica iz prošlog saziva Skupštine, a sada predsednik odborničke grupe SRS u Kraljevu i u tom trenutku zamenik gradonačelnika Vesna Vukajlović-Nikolić, pretučena je od strane jednog kolege. Kolega je nekada bio član DSS, formirao je neku grupu građana, izvesni Ljubiša Jovašević, nasrnuo je na Vesnu Vukajlović-Nikolić samo zbog toga što mu se ne dopada to što SRS brani zakon o lokalnoj samoupravi i brani odredbe zakona koje DS, uz pomoć onih koje nahvata posle nekoliko meseci da prekomponuje političku scenu neke opštine i grada, pokušava da pravi. To baš rade vaši ''žuti'' u svim gradovima gde se dočepaju takve prilike.
(Predsedavajući: Hvala.)
Gospodine Novakoviću, koristiću još 30 sekundi ovog vremena.