Nema informacija o predloženim aktima.
Hvala, gospodine predsedavajući.
Koleginice i kolege poslanici, gospodine ministre i vaši saradnici, ja sam na ovu temu, kao i svi mi juče, po onim tačkama kada smo raspravljali oko REM-a i medija, slušali, ako se sećate, žestoku raspravu. Juče sam dobro primio diskusiju gospodina Rističevića, on je danas dosta toga ponovio.
Tim povodom bih hteo da kažem nešto što, čini mi se, nismo zahvatali juče i danas kada su u pitanju mediji ukupno i elektronski i štampani, itd.
Mi imamo situaciju da su se zadnjih godina mediji umnožili, pogotovo čini mi se elektronski. Imamo u zemlji žestoke pokušaje i nastojanja, svi to svaki dan ovde govorimo, da opozicija ili nazovi opozicija, koristeći te medije i budući u velikom broju vlasnici tih medija, da na toj liniji, ja bih globalno rekao da ne detaljišem, prave ogromne i sutra moguće jako velike štete podelama u društvu.
S druge strane mi imamo nešto što ovde nismo pominjali. Ja vas podsećam, prisetite se strategije o nacionalnoj bezbednosti gde je rečeno, između ostalog, na kraju, i ko su nosioci te strategije i sistema nacionalne bezbednosti, pa su vojsku uz mnoge druge strukture institucije stavljeni barabar, rame uz rame i mediji. Ja sam i tada, kada smo donosili tu strategiju, ako se sećate ovde u Skupštini, govorio o tome da kada su u pitanju mediji i kada je u pitanju ta uloga nosioca bezbednosti i sistema bezbednosti, da tu moramo biti vrlo restriktivni. Ne možemo Mas-medije uzeti kao nosioce bezbednosti. Naprotiv, oni su veoma korišćeni, kao što vidimo ovde sada, veoma korišćeni na razbijanju sistema bezbednosti i slabljenju bezbednosti u ovoj zemlji.
Sad tu da se podsetimo nečega drugog. Neke velike zemlje u svetu, ja neću, obzirom da se ovo prenosi javno, neću izlaziti ni sa kakvim detaljima, ali ću na kraju predložiti nešto.
Neke zemlje, odnosno njihove obaveštajne službe, to se zna, jedna od njih je nekoliko stotina režima u svetu do sada oborila. Zanemarujuće mali broj je onih režima koje su oborili atentatom, ili na drugi način, na predsednika države. Sve su oborili upravo vodeći agenturnim putem, vodeći situaciju tako, pre svega preko medija i preko agenturne mreže da izvrše podele u zemlji i da u zemlji takoreći samo od sebe dođe do građanskog rata ili drugih vidova zbog kojih padaju režimi.
Ja vas molim da ne zaboravimo da se te države i te službe nikada nisu toga odrekle i da ovo što raste kod nas u zemlji može sutra da zaliči, a zaličilo je već na to, i može da se desi da eskaliraju u tom pravcu. Iz tog razloga, ja predlažem…
Molim kolege samo da ne udaramo priču, jer mislim da ću predložiti nešto što nismo dosad pominjali.
Predlažem da se mi lepo i u Skupštini ovde dogovorimo da krenemo veoma studiozno, dubiozno i široko u preispitivanje celokupnog našeg bezbednosnog sistema. Ja ne mogu ovde sad iznositi, predlažem da se Vlada odredi prema tome i da se onda odredi format u kome će se razgovarati o svim tim stvarima ko će biti sve tu, jer mislim da nas samo takva rekonstrukcija sistema, i kadrovski i organizaciono i na svaki drugi način, možemo najviše tim putem uspeti da zaustavimo ovaj trend, o kome priča i gospodin Rističević i mnogi od vas su i juče i ranije govorili o tome, koji imamo u zemlji.
Mene niko ne može, obzirom da sam ceo radni vek proveo na tim poslovima, ali me niko ne može ubediti da ovo što rade i ovde mi u Skupštini svaki dan pominjemo od Đilasa pa nadalje, sve to što rade, da to rade iz svoje pameti. Spreman sam da žrtvujem sve za opkladu da to nije tako.
Neko spolja diktira i diriguje. Pitanje je koliko mi sadašnjom organizacijom i postavkom i nosilaca sistema nacionalne bezbednosti i svega drugog uspevamo da pratimo i da nalazimo obaveštajne službe iza svih tih poteza koji nam se reflektuju ovde, ali se moramo reorganizovati tako da do toga dođe.
Ne zaboravite da su od devedesetih godina pa naovamo u ovoj zemlji postojali uslovi koji nikada nisu postojali od Prvog svetskog rata pa naovamo, da su postojali uslovi za najlakši mogući agenturni rad stranih obaveštajnih službi i da je u tom periodu stvorena brojna velika struktura strane agenture koja nam sigurno ne sedi van zemlje, nego je dosta ima i unutar zemlje. To moramo da pronađemo. To moramo da raščistimo. Moramo da vidimo ko stoji iza toga. Samo tako možemo sprečiti ovaj trend koji nam je sada u toku.
Evo, ne bih više. Ja se izvinjavam što otvorenije nisam mogao, ali ako počnemo to raditi, onda ću se uključiti, ali mislim da treba što pre da napravimo mi iz Skupštine inicijativu jednu prema Vladi, da Vlada sedne, da se odredi prema ovoj ideji hoćemo li krenuti u to ili nećemo, pa da vidimo onda šta da radimo.
Inače, ovako razgovarati samo o tome što je na delu već, nema uspeha. Moramo presretati stvari. Moramo saznavati, a tu su nam službe i bezbednosne i obaveštajne pre svih, pa i svih drugih. Moramo stvari saznavati pre nego što se i ispoljavaju, da bismo ih sprečili. Hvala lepo.
Zahvaljujem.
Gospodine predsedavajući, uvaženi ministre Nedimoviću i vaši saradnici, poštovane koleginice i kolege poslanici, imamo danas veliki set zakona koji prati budžet i danas o tome raspravljamo uglavnom rekao bih na isti način, pa sam se ja zato odlučio da kažem nešto o onome što je vezano za Zakon o poljoprivredi i nešto, ali vrlo malo reći ću i zašto, jer se spremam o tome šire da govorim na drugom jednom mestu.
Druga stvar o kojoj ću govoriti to je sistem nacionalne bezbednosti i bezbednost zemlje uopšte.
Kada se radi o poljoprivredi ovaj zakon koji je danas pred nama većinski uglavnom je tretirao IPARD i sve oblike pomoći države u finansiranju poljoprivredne proizvodnje, odnosno gazdinstava, domaćinstava, itd.
Ja bih o poljoprivredi, o nečemu drugom, danas ovde rekao. Poljoprivreda sigurno jeste jedna od grana koja pruža velike mogućnosti, možda među najvećima privrednim granama, a činimo relativno malo na tom polju.
Sećam se pred kraj 2013. godine, čini mi se, raspravljali smo, ne znam kojim povodom, ovde upravo o poljoprivredi i o sufinansiranju itd. ja sam tada nešto malo govorio i tada je bilo rečeno da će se upravo sačiniti, pristupiti sačinjavanju strategije poljoprivrede ili to nije urađeno ili nije urađeno na dovoljno transparentan način čim ja recimo, ne smatram da sam među ne znam koliko informisanima, ali još neke kolege sam pitao, ne znaju da li postoji taj dokument ili ne postoji.
Naime, ja mislim da je prva stvar koju treba uraditi i koja bi mogla napraviti revolucionarne promene u poljoprivredi, to je sveukupna modernizacija poljoprivrede.
Primera radi, nama danas i dalje u poljoprivredi dominiraju žitarice. Dakle, dominiraju proizvodi sa jednogodišnjom berbom. Nismo ništa učinili, a trebalo bi da one krajeve, delove teritorije koji imaju za to uslove da se prebacimo i tu započnemo proizvodnju celogodišnju, kao što je recimo povrtarstvo, to cele godine donosi plodove.
Ja ću podsetiti, verovatno se neko od vas seća, mislim da je to pre 40 i nekoliko godina, Francuzi su nama ponudili koncesije na 20 godina za Mačvu, s tim što bi svih tih 20 godina svakom vlasniku hektara zemlje svake godine isplaćivali onu vrednost koju on dobija zasejavanjem tog hektara kukuruzom, pšenicom, žitaricama. Nismo to prihvatili tada.
Šta je u pitanju? Verovatno svi znate, ako neko ne zna neka kaže. Dakle, kad je Mačva u pitanju radi se o prvoklasnoj zemlji, radi se o kraju, delu, cela Mačva leži na toploj vodi, severni deo Mačve je na vodi koja dostiže toplotu oko 80 stepeni. Treća stvar, nalazi između velikih reka Bogom dana, nacrtana za zalivanje i mogućnost da se pretvori, ono što kažu seljaci – u misir, dakle jedan deo ove zemlje koji bi sukcesivno, preko cele godine davao rod i gde bismo imali daleko i neuporedivo veću zaradu po hektaru od pet puta pa naviše.
Dakle, ovo sam naveo kao primer malo detaljnije, jer mislim da je iz toga jasnije nego da ja pričam na šta mislim.
Druga stvar koja bi morala da revolucioniše poljoprivedu to je da se okrenemo daleko više nego do sada, ne samo primarnoj proizvodnji u poljoprivredi, nego i sekundarnoj proizvodnji, odnosno preradi, pa onda plasiranje tih proizvoda prerađenih, a ne u izvornom stanju sa njive van zemlje u inostranstvo, što je daleko jeftinije.
U poljoprivredi imamo jednog partnera koji je na istoj stvari. Naime, u međuvremenu, od 2013. kad smo to raspravljali, mi imamo pored Ministarstva za poljoprivredu, imamo Ministarstvo za brigu o selu.
Rezultati za kratko vreme od godinu, dve dana su izvanredni u smislu da je jako velik broj mladih ljudi iz gradova vratilo se u selo, prihvatilo da se bavi poljoprivredom uz pomoć, naravno, države, računajući tu i IPARD program itd, itd. Tu bi trebalo dva ministarstva da budu u punoj sinergiji i da zajedno nastupaju.
Rezultati koji su postignuti kao inovacija, ono što je program Ministarstva za brigu o selu, gospodin Milan Krkobabić je vodeći to Ministarstvo upravo napravio, ja mislim, tri puta više je osnovano seoskih zadruga različitog tipa nego što je bilo planirano, što nam pokazuje da bismo ovakvom još inovacijom u poljoprivredi privukli jako velik broj i mladih ljudi i ruralni deo ove zemlje preobrazili upravo, da kažem direktno, sela, takvim jednim novim nastupom.
Mislim da bi to takođe pomoglo, udruženi nastup da bi pomogao još boljem razvoju, započetom razvoju, zadrugarstva po selima i u ruralnim delovima zemlje.
Znači, da na kraju zaključim, IPARD kao takav, zakonom ovim potenciran, zadrugarstvo i prerađivačka delatnost, to su tri pravca koji bi revolucionisali razvoj poljoprivrede.
Osim ovoga, pomenuo sam da ću drugu stvar pomenuti i samo ću tako, u stvari, pomenuti, to je bezbednosni sistem Srbije.
Samo još dve rečenice. Mi imamo situaciju u zemlji. Dakle, promenili su se uslovi i okolnosti spolja, unutar zemlje. Neke stvari koje teku i iz vremena od pre 30 godina pa na ovamo omogućile su, ako se sećate, nemam vremena da sada pričam, omogućile su ino faktoru, pre svega stranim obaveštajnim službama, da obnove agenturnu mrežu, da je ojačaju, strukturno, da je postave raznovrsnije. Naše službe bezbednosti i obaveštajne službe moraju na to odgovoriti i kadrovski i organizaciono i strukturno, moraju se modernizovati, reorganizovati, metodološki prilagoditi, moraju postati efikasnije, revnosnije, da brže reaguju i postanu akciono delotvornije.
Sve službe, svaka za sebe, moraju ojačati svoj samostalni rad i istovremeno pojačati sinergiju sa svim ostalim službama. Kontraobaveštajni poslovi su nam u zaostatku, kontraobaveštajna zaštita u okviru kontraobaveštajnih poslova pogotovu. Ne može se dogoditi, jer se to nikada nije događalo, da predsednik države objavi u javnosti da je prisluškivan, a nama se to desilo, kao što znate, kada je bio gospodin Toma Nikolić predsednik.
Dakle, MUP mora biti drugačije postavljen. Njegova uloga među službama mora biti sasvim drugačije postavljena. Biro za koordinaciju službi bezbednosti ne može biti ovako neprimetan, neviđen. On mora biti drugačije postavljen i organizaciono i kadrovski. Mora imati daleko jaču ulogu u sistemu bezbednosti.
Da završim time, iz ovoga proizlazi da sadašnji nosioci sistema nacionalne bezbednosti, u najširem smislu, moraju se preispitati. Neki koji se računaju u nosioce sistema bezbednosti to ne mogu biti, kao što su mediji i da ne nabrajam neke druge. Nemam vremena za više. Hvala vam.
Poštovani predsedavajući…
Hvala, gospođo predsednice.
Ja bih o jednoj stvari koja ovde nije pominjana do sada. Počeo bih sa time da je prethodna Vlada i ova Vlada pogotovo prepoznala prvi put potrebu da u svom sastavu ima makar na nivou samo ministra bez portfelja potrebu da posebno vodi računa o regionalnom razvoju. Na to mesto je došao gospodin Krkobabić, koji je u okviru ukupne problematike regionalnog razvoja pokrenuo posebno pitanje razvoja sela i uopšte ruralnih krajeva naše zemlje.
Ono što je bitno, Vlada je, prateći to što ministar radi, pokrenula neke stvari, a posebno je gospodin ministar zadužen za ta pitanja prvi put, čini mi se, ne znam ranije da jeste bilo, uključio najkompetentnije naučne krugove u pitanje razvoja sela, dakle Akademiju nauka kroz njen Odbor za selo.
Stvari su se razvijale možda ne onoliko koliko se moglo očekivati, ali mislim u dovoljno dobroj meri da je predsednik države, gospodin Vučić, kao što ste svedoci, pre nekoliko dana kada je formiran Nacionalni savet za razvoj sela, u svojoj izjavi jasno ukupnoj javnosti stavio do znanja da država punim kapacitetom stoji iza programa razvoja sela. Mislim da je to nešto što nedovoljno ističemo kao jednu od probitačnih stvari u radu i programu ove Vlade. Mislim da je razvoj sela jedno od kardinalnih strateških državnih pitanja.
Koliko se Vlada u ovom trenutku opredelila, recimo, za ono što ja mislim da je zrelo za to, dve stvari, a to je da se priđe pravljenju strategije razvoja sela i ruralnog dela i druga stvar …
Nažalost, tu nisu ni ministar za unutrašnje poslove, ni za odbranu, a tiče se toga, gospođo premijerko onda evo obraćam se u ovom slučaju vama i naravno Vladi.
Radi se o sledećem, međunarodna situacija i bezbednosna situacija naša u kojoj se nalazi Srbija nameću potrebu za inoviranjem, odnosno donošenjem nove strategije nacionalne bezbednosti.
Mi smo u Odboru za odbranu i unutrašnje poslove, još u oktobru prošle godine, obavešteni da je Komisija, koja je formirana da napravi predlog, završila posao. Iznenađuje me da do sada nije išlo dalje, bar mi ne znamo ništa o tome, pa pitam Vladu – kada ćemo pristupiti definitivno donošenju te strategije i predviđa li se, u okviru donošenja strategije, razmatranje i dogradnja strukturno-organizacione strane ukupnog sistema bezbednosti koja je, mislim, jako važna i potrebna, obzirom na potpuno izmenjene bezbednosne okolnosti i međunarodne odnose u odnosu na nekih pre 10 godina kada je važeća doneta?
Gospodine predsedniče, ovo što ću reći nisam inspirisan prvim nastupom danas kolege, nego mislim inače da sa tim predlogom sam mislio da izađem.
Mi s pravom potenciramo i ova zemlja se s pravom prioritetno bavi ekonomskom problematikom, borbom protiv virusa i da ne nabrajam dalje. Ali, ne pominje se nigde u situaciji u kojoj smo kao Srbija iz dana u dan sve više pritisnuti inokomponentom iz međunarodne zajednice, a konkretno i sve jačim radom stranih obaveštajnih službi prema Srbiji.
Da li smo mi toliko naivni pa mislimo da sve ovo što se unutra događa i ovde svaki dan pominjemo one koji napadaju sve što se pozitivno pokrene u ovoj zemlji, da li mislimo da iza njih ne stoje strane obaveštajne službe? Ja mislim i siguran sam da stoje.
Iz tog razloga, predlažem i mislim, pošto nema vremena da šire obrazlažem, da treba što pre da sednemo i da u novonastalim okolnostima i unutar zemlje i izvan zemlje preispitamo Strategiju nacionalne bezbednosti, da razmotrimo i inoviramo tamo gde je to opravdano kompletan bezbednosni sistem ove zemlje, a posebno obzirom na ovo što sam rekao malo pre, da posebnu pažnju u tome treba posvetiti i organizaciono-kadrovskom preispitivanju, odnosno reorganizovanju i jačanju obaveštajno-bezbednosnog sistema.
Pitanje je da li je, recimo, opravdano ono što smo pre nekoliko godina zauzeli kao stav, da se kroz diplomatsku aktivnost, kroz Ministarstvo inostranih poslova, odnosno ne služimo se njime kao instrumentom u obaveštajnom i kontraobaveštajnom radu, u cilju zaštite ove zemlje, itd, itd, do toga da koordinaciju službi bezbednosti treba snažno pojačati, jer ona nije dovoljna u ovim uslovima?
Ne mogu sada ulaziti u to da razrađujem itd, ali mislim da su sve ovo pitanja koja bi promenila odnos ove zemlje prema bezbednosnoj komponenti i bezbednosnoj sopstvenoj zaštiti. Hvala.
Gospodine predsedavajući, koleginice i kolege poslanici, postavljam pitanje, hajde, može se reći, svima nama, ali pre svega predsednici Skupštine – kada ćemo konačno pristupiti izmenama Poslovnika, jer ovaj Poslovnik, postojeći, je pokazao do sada sve svoje slabosti? Neke se samo mogu nabrojati, a može se nabrajati sat vremena. On dozvoljava da neidentifikovane ličnosti i osobe sede u ovoj sali kada otvaramo sednicu. On dozvoljava mnoge vidove opstrukcije rada Skupštine na sednicama.
Navešću samo jedan primer da mi u zadnjih godinu dana, mislim, baš eklatantnije to je izraženo, kod utvrđivanja dnevnog reda gubimo jedan radni dan. Izračunajmo koliko košta jedan radni dan Skupštine, pa ćemo videti, kada saberemo za godinu dana, koliko na taj način uzmemo para od građana.
Mnoge druge stvari postoje i ne bih nabrajao, niti ulazio u to da sada načinjemo raspravu o tome, ali mislim da postoje svi razlozi da se po hitnom postupku pristupi izmenama i dopunama ili izradi novog Poslovnika o radu ove Skupštine. Hvala lepo.
(Beograd, 26.10.2022.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 145000.00 | RSD | 26.10.2022 - |
| Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (Penzija) | Republika | Mesečno | 100000.00 | RSD | 01.06.1991 - |