Dobro, ja razumem, teško je, teško predstavnicima opozicije da budu ovde 10 godina nakon promena i da vide da je moguće kad neko ozbiljno i odgovorno radi, više nego duplira BDP, sa 33 milijarde evra, na preko 60 milijardi evra, da je moguće da kada naporno i vredno radite, uprkos teškim vremenima i migratornoj krizi, pandemiji i sada, svetskom sukobu, ipak uspete da za svoje građane više nego duplirate prosečne plate, da uspete da stvorite 440.000 radnih mesta. To je, razumem, emotivno teško.
Teško je odgovoriti argumentima na to, pa onda, hajde valjda da se pesničimo. To je odgovor poštovanih narodnih poslanika iz opozicije. A mi ćemo da nastavimo da razgovaramo i pričamo i predstavljamo rezultate, zato što imamo čime da se pohvalimo i zato što smo zaista naporno, naporno, naporno, svaki dan na tome radili.
Pričaju nam ljudi danas o tome kakav je BDP po glavi stanovnika i kako smo užasni zato što smo i dalje pri dnu evropske lestvice. Pa, dobro, dajte da vidimo odakle smo krenuli. Vi odgovorni i stručni, šta ste nam ostavili? Pa, koliko treba da rastete i kako to da postignete da budete makar pri sredini?
Znate, 2012. godine je BDP po glavi stanovnika u Republici Srbiji bio 4.676 evra. Godine 2021. je 7.803 evra. Porastao je za tih devet godina 67%. A zamislite da ste nas vi ostavili pa makar da smo bili tada bolji od svih u zapadnom regionu, Zapadnog Balkana, kao što smo danas, pa da smo sa te osnove rasli 67, 70%. Koliki bi nam danas bio BDP po glavi stanovnika? Složićete se, mnogo bolji.
Tako da, ja mogu samo vama da se cinično zahvalim koliko ste stručno radili da uništite ovu zemlju tako da 10 godina radite, duplirate BDP, otvorite 440.000 radnih mesta. Podignite BDP po glavi stanovnika 70% i i dalje ste pri evropskom dnu.
Mnogo bolje od čitavog regiona, jer pre ste bili na dnu regiona, ali i dalje pri evropskom dnu i onda vam isti ti, koji su vas doveli dotle da trčite rame uz rame sa Albanijom po prosečnim platama i penzijama, da se borite za 20 evra, ko je gore, ko je dole, dok vam svi ostali u regionu beže i Bosna i Hercegovina i Severna Makedonija i Crna Gora, imaju obraz da kažu - pa, dobro, sada ste bolji od čitavog regiona, bolji ste za 70 %, ali niste dovoljno dobri. Stvarno, pa, dobro, ako imate obraza toliko, to je isto u redu.
Sada ću da vam kažem, kada pričamo o regionu, koliko je to poražavajuće. Godina 2011. – prosečna neto zarada u Republici Srbiji 331 evro, prosečna neto zarada u Crnoj Gori 484 evra, prosečna neto zarada u Bosni i Hercegovini 453 evra, u Severnoj Makedoniji 351 evro, i oni bolji od nas, u Albaniji 310 evra, za 21 evro Albanija u prosečnim platama manja od Republike Srbije.
Mi danas, da kažem, pošto nemam podatke po mesecima za svaku od tih zemalja, da uzmemo 2021. godinu, odnosno kraj 2021. godine – Republika Srbija 635 evra, Crna Gora 537 evra. Crna Gora nam je u platama u vaše vreme bežala za neverovatnih 153 evra. Prosečna plata u Crnoj Gori je 153 evra bila veća nego prosečna plata u Srbiji. Danas je plata niža u Crnoj Gori, oni imaju 537, a mi 635, kraj prošle godine.
Bosna i Hercegovina nam je bežala za neverovatnih 122 evra, dok su stručnjaci bili na vlasti, 122 evra je bila veća neto zarada u Bosni i Hercegovini, nego u Republici Srbiji. Danas, odnosno kraj 2021. godine mi imamo 635, a Bosna i Hercegovina 533 evra.
Severna Makedonija nam je bežala za 20 evra, ne mnogo, bili su nešto bolji od nas, Severna Makedonija za 20 evra bila bolja od nas, a Albanija za 20 gora od nas. To je bilo naše društvo po prosečnim platama. Severna Makedonija 486 evra danas, a Srbija 635 evra.
Razumem da možda za vaše standarde mi danas nismo dovoljno dobri i za devet ili 10 godina nije bilo dovoljno dobro da povećamo 70% naš BDP po glavi stanovnika i više nego dupliramo prosečne plate, nego je žao što tu pamet niste koristili dok ste bili na vlasti, pa da nas ne dovedete na začelje zapadnog Balkana, nego da smo kao danas najbolji na zapadnom Balkanu, pa da se onda takmičimo polako i sa Bugarskom i Rumunijom i da grabimo dalje.
Pričate o rasipništvu vi koji ste bili najplaćeni predsednik opštine u Srbiji u to vreme. Kada je bila nezaposlenost 26%, nezaposlenost mladih 51%, a prosečna plata 330 evra, vi ste sebi, i to protivpravno, suprotno zakonima, obezbedili da ste najplaćeniji predsednik opštine, opštine Trstenik. To su plaćali svi žitelji, stanovnici Trstenika. To pokazuje i presuda Prekršajnog suda u Trsteniku po kojoj ste osuđeni da platite 90 hiljada dinara, na kraju krajeva i za neke pronevere, ali, o tom potom, i to je nešto gde postoji mnogo informacija o kojima vi, sigurna sam, znate mnogo više nego ja.
Zato vi kažete da mi uživamo u političkim benefitima. Ne, nikada nismo želeli ove funkcije da bi uživali u političkim benefitima. Većina ljudi ovde je imala mnogo veće benefite dok su radili svoj posao u privatnom sektoru, međunarodnim organizacijama itd. Došli smo ovde da radimo nikad napornije, da pokušamo zaista patriotski, iz srca da pomognemo nešto svojoj zemlji zato što smo svi do jednog verovali da Srbija može mnogo bolje i da je sramota dokle ste Srbiju doveli i da to nije pravo lice Srbije. To vi mislite da kada dođete na funkciju imate politički benefit. Mi ne mislimo, a to da li se neko seća ministara u našim vladama ili ne, pa da vas pitam – da li se neko seća ministara iz vaših vlada?
Sećamo se nekih po lošem koje su doneli Republici Srbiji. Sećamo se ministra spoljnih poslova koji nas je zakopao toliko duboko da ne možemo još 100 godina da se iskopamo, ministra spoljnih poslova koji je na naše insistiranje prebacio pregovore o Kosovu i Metohiji iz UN, gde smo imali podršku, u EU, gde uglavnom nismo imali nikakvu podršku. Tog ministra spoljnih poslova nikada u Srbiji niko neće zaboraviti, nažalost. Ministra spoljnih poslova koji je postavio to neverovatno pitanje Međunarodnom sudu pravde na koje se pozivaju svi oni koji su priznali jednostrano proglašenu nezavisnost tzv. republike Kosovo.
Taj ministar je onda pomogao sa svojim savetnicima da se 2011. godine uvede granica između Srba i Srba i mislim još nekih ministara koji nisu ništa uradili da pomognu srpskom narodu na Kosovu i Metohiji da se spreči pogrom ili bilo kako pomogne 2004. godine ili makar da se zaštite naše crkve i manastiri ili ministri koji ništa nisu uradili 2008. godine, već su sedeli i pisali saopštenje za medije, a onda do 2012. godine, jureći svoju međunarodnu karijeru, nisu se potrudili čak ni da provere, kada Priština objavi da je neko priznao tzv. Kosovo, da li su stvarno priznali ili nisu priznali. Danas imamo pet važnih zemalja, država članica UN za koje je Priština već toliko puta pričala da su priznali, ali taj dokument ne postoji nigde, pa ih vodimo da su neutralni, ali smo putovali po celom svetu, jurili međunarodnu karijeru, želeli da budemo predsednici sveta, ali onda, kada smo se vratili u Republiku Srbiju, molili da nas Aleksandar Vučić podrži da budemo njegov kandidat za predsednika Republike Srbije, a da Aleksandar Vučić ostane da bude predsednik Vlade zato što su želeli da podrže i da pomognu i zato što će biti na liniji i podržaće politiku predsednika Aleksandra Vučića. To je ta principijelnost u vašoj politici. To je radio vaš predsednik. I vi i ja to znamo, najbolje on i ja.
Rudarsko-topioničarski basen Bor smo prodali. Pa, kako da vam kažem, našli smo strateškog partnera, koji je sačuvao 5.000 radnih mesta, zaposlio još dodatne ljude i u dve godine postao treći najveći izvoznik iz Republike Srbije.
U vaše vreme četiri puta ste pokušali da privatizujete RTB Bor, ni jednom uspešno, Bogu hvala, ako mogu da dodam, kada vidim šta ste drugo privatizovali i koliko je to bilo uspešno, hvala Bogu da ga niste privatizovali.
Vidimo šta je bilo sa Železarom. Našli ste tako dobre strateške partnere da kada je udarila prava kriza vratili su nam Železaru za jedan dolar. Onda smo morali nekako da nalazimo novac da platimo sve te ljude da ne bi ostali, da ne bi ostavili pet hiljada ljudi u Smederevu bez hleba. Danas je Železara najveći izvoznik iz Srbije. Imamo sigurna, bezbedna, prilično dobro plaćena radna mesta, dobar doprinos našoj ekonomiji, velika ulaganja u zaštitu životne sredine i od strane kineskih partnera u Železari i indirektno smo sačuvali nekih 15.000 radnih mesta. Tako da smo mi od RTB-a tom privatizacijom napravili veliki uspeh.
Da li ja mislim i to treba nešto zbog čega doveka treba da se stidite, kao jedna od mnogih, mnogih stvari, da ste drugačije mogli da privatizujete našu naftnu industriju, naš NIS? Apsolutno. Prodali ste NIS, čitav NIS, Naftnu industriju Srbije, čitavu naftnu industriju, sve skupa sa svim nalazištima, sa svim što je imala i što nismo ni znali da ima, dakle i pravo na buduće izvore, za 400 miliona evra.
Nemam ja šta tu da zamerim Rusima. Ako su oni imali ovde Vladu koja je bila dovoljno neodgovorna da proda nešto svoje takvo za 400 miliona evra, pa što bi oni rekli – ljudi, hajde da platimo dve milijarde, fer je. Ne, čoveče, da ste ponudili 100 miliona, kupili bi ljudi za 100 miliona. Za 400 miliona evra čitava Naftna industrija Srbije. Tako ste vi privatizovali.
Setila sam se toga, pravo da vam kažem, kada smo završavali koncesiju za međunarodni aerodrom u Beogradu „Nikola Tesla“. Koncesija za međunarodni aerodrom „Nikola Tesla“, dakle koncesija, nismo prodali aerodrom, dali smo aerodrom nekom na upravljanje, ostao je u vlasništvu Republike Srbije i vraća se nama na upravljanje nakon 25 godina. Dobili smo na toj koncesiji 501 milion evra direktne finansijske nadoknade, garantovane investicije od preko 700 miliona evra što i danas možete da vidite na aerodromu i u novi toranj i u novi terminal i u novu pistu itd, sve najmodernije ekološke standarde i svake godine godišnju koncesionu naknadu, što sve zajedno za koncesiju aerodroma „Nikola Tesla“ iznosi preko milijardu i 200 miliona evra. Prilično preko milijardu i 200 miliona evra kada se računa i ta godišnja koncesiona naknada.
Ljudi moji, evo pogledajte stručnost našeg tima i stručnost njihovog tima. Oni su uspeli da prodaju čitavu Naftnu industriju Srbije za 400 miliona evra. Zauvek da prodaju, nije naša, bespovratno, za 400 miliona evra. Mi smo koncesiju za aerodrom, a zamislite šta je aerodrom u odnosu na naftnu industriju čitavu, dali u koncesiju na 25 godina za milijardu i 200 miliona evra, s tim što nam se posle 25 godina vraća, ostaje vlasništvo države Srbije.
Svaka vam čast. Dobro ste to privatizovali i to i sve ostale privatizacije. Zaista, toliko ste učinili uslugu našoj zemlji i svim našim građanima. Da se vratim na RTB Bor, Bog samo pomogao da ne uspete u ta četiri pokušaja da ga privatizujete.
Pričate o Loznici i rudnicima. Vi, imate obraza, koji ste doveli „Rio Tinto“ 2004. godine, koji ste promenili Zakon o rudarstvu 2006. godine, kako bi obezbedili da onaj ko ima pravo na eksploataciju, odnosno na istraživanje, ima automatsko pravo na eksploataciju.
Vi, pa ne Aleksandar Vučić, ne Ana Brnabić, ne Irena Vujović, ne ni Zorana Mihajlović, ne ni Aleksandar Antić, koji je bio takođe ministar – vi. Doveli ste „Rio Tinto“, dali ima sve, dali im pravo na istražene bušotine velikog prečnika i to dalo pravo Ministarstvo za zaštitu životne sredine, promenili zakon da odgovara „Rio Tintu“ i kažete - mi hoćemo od Loznice nešto da napravimo, rudarski basen.
Iskreno da vam kažem, kada pogledate koliko je litijum sada i to je jedna tema na koju bi potpuno ozbiljno mogli da razgovaramo o odgovornosti, Boga mi i vašoj i našoj, ali biće prilike.
Za poljoprivredu, budžet poljoprivrede ove godine je preko 46 milijardi dinara. Četrdeset i šest milijardi 319 miliona 423 dinara. Godine 2012, hajde da kažemo 2011, tada ste realno završavali, tada ste pravili vaš poslednji budžet, bio je 15 milijardi 406 miliona 801 dinar, pa je valjda poljoprivrednicima u Srbiji bilo bolje dok je budžet za subvencije bio 15 milijardi, nego kada je 46 milijardi. Rezultati su, Boga mi, slični i dobro reflektuju taj budžet.
Mi smo imali izvoz poljoprivrednih proizvoda pre deset godina u vrednosti dve milijarde dolara, a prošle godine izvoz u vrednosti pet milijardi dolara naše poljoprivrede, tako jadne i uništene, zgažene pošto ste je vi tako vinuli u visine da je sve pevalo sa budžetom za subvencije koji je četiri puta manji nego što će biti sledeće godine. Prosečni godišnji rast u našoj poljoprivredi je bio 7%. Šta ćete, to su cifre.
Da vam odgovorim sada i na onu nezaposlenost. Lako je. Znate, stalno se menja metodologija. Kada sam u prošlom Ekspozeu rekla da je bila 7,3% od tada se promenila metodologija, pa je danas po novoj, mnogo restriktivnijoj metodologiji 8,9%. Evo, pogledajte broj zaposlenih, odnosno procentualnu zaposlenost u Republici Srbiji, tu će se naći odgovor na vaše pitanje. Tada je zaposlenost bila 46,3% u Republici Srbiji. Danas je zaposlenost 50,9% tako da to pokazuje da sam bila u pravu, a i da vi ne umete to da gledate, ali dobro. Ako pogledamo u vaše svedočanstvo iz škole, nije ni to za naročito čuđenje.
Mi branimo Predraga Kuluviju koji je proveo, možete da me ispravite ako grešim, dve godine u pritvoru, tako ga branimo, takva smo mi diktatura, tako smo mi moćni da naši saveznici, kao što vi hoćete da kažete, provedu toliko godina u pritvoru i onda se brane sa slobode sa nanogicom. Ne bih rekla da šta god da se dešavalo, tu su reagovali pravosudni organi i bezbednosne službe Republike Srbije, naše. Sve što imate u vezi sa tim, to zaista sada u ovom trenutku morate da adresirate na sudstvo i da vam oni daju sve odgovore.
Sve u svemu, da završim, na kraju krajeva, i sa mojim bratom. Rekla sam vam nekoliko puta, imate tu širok prostor da reagujete na sve zloupotrebe, ako mislite da je nečega tu bilo, korupciju, trgovinu uticajem ili bilo šta drugo. Znate kako? Tako što je ta kompanija u kojoj je on bio direktor a ne vlasnik, pošto je multinacionalna kompanija, to je isto kao da je bio direktor „Koka-Kole“ pa da kažete da je moj brat vlasnik „Koka-Kole“, to je evropska kompanija, međunarodna kompanija, kompanija iz Poljske, EU. Izvolite, gospodo, rekla sam vam već sto puta, ne znam zašto to ne uradite, obratite se EU, Evropska unija će rešiti to, pa ako ima mesta, da on odgovara, da ja odgovaram, vi slobodno. To je kompanija koja zapošljava preko 500 inženjera u Republici Srbiji. Jel vi mislite da ne treba da dobije nijedan posao sa Vladom Republike Srbije? Dobijala je i od 2008. godine, a ja nisam bila…
Ne, pričam o mom bratu. „Milenijum“ je građevinska kompanija koja, vi ste u pravu, ima mnogo, mnogo poslova, kao i sve građevinske kompanije u Republici Srbiji. Nemamo više građevinskih kompanija i radnika za sve projekte koje imamo u Republici Srbiji, za razliku od vašeg vremena, kada je trebala ozbiljna veza i značajna svota da se izdvoji za političare, rukovodioce i stranke da bi dobili taj jedan posao, ukoliko ga je nekako bilo, pošto građevinske kompanije tada u Srbiji nisu imale šta da rade.
Sada se sve promenilo, tako da da, „Milenijum tim“ ima posao, kao i mnoge druge i strane i domaće kompanije i „Štrabag“ i „M“ enterijer gradnja i „Bau bazen“ i koliko ih već ima, i ako mogu još da dođu, molim vas neka dođu, zato što imamo toliko projekata da su nam zaista potrebne dodatne građevinske kompanije. Imaju posao, ima i „Aseko“, imaju i sve ostale IT kompanije. Još više ih dolazi u Srbiju, zato što danas u Srbiji ima šta da se radi. U vaše vreme nije imalo da se radi ama baš ništa. Hvala.

Iz čitavog ovog govora, najveći utisak je to što ste nas pet puta pozvali da zamišljamo Gorana Vesića golog. Dobra politika, realno. Ne znam šta je ovde problem, ali vidim da mojih ima mnogo i to mi se sviđa, moram da priznam da sam ohrabrena. Ja ne bih zamišljala Gorana Vesića golog, ali vi želite.
Poštovani narodni poslaniče vidim da vi želite da ga zamišljate golog i da nagovarate sve nas ovde da moramo Vesića golog da zamislimo i to kažete i bez gaća ako može. Dakle, toliko u detalje idemo. Neka, da se razgalimo malo u teškom danu.
Da pričamo o ozbiljnim temama iako je ovo bilo nešto na šta ste nas pozvali pet puta i ovo je zaista bio fokus vašeg izlaganja.
Ja ne znam kako smo mi došli do maltene poslednjeg dana roka za Vladu. Nismo mi ni blizu ustavnog roka da se Vlada formira. Imamo komotno vreme da razgovaramo koliko god treba o programu Vlade, o rezultatima, o izazovima, o tome da li imamo kapacitet, nemamo kapacitet, imamo sve vreme ovog sveta za razliku od onih Vlada koje su se formirale 15 minuta pre isteka roka zahvaljujući zaista neverovatnoj kolegijalnosti i konstruktivnosti, ozbiljnosti i odgovornosti opozicije, tada Srpske radikalne stranke da pusti da se formira Vlada da ne bi Srbija išla na nove izbore. To je tada bila ta Vlada vaše stranke bivše stranke svih vas. Dakle, nismo čak ni blizu.
Rekli ste da se stvari dešavaju iako nema Vlade i donekle ste u pravu, ali stvar stoji drugačije ni u jednom trenutku, ni jednoga dana, ni jednoga minuta, Vlada, odnosno građani Republike Srbije i Srbija nije bila bez Vlade. To je ustavno nemoguće. Bilo je Vlade u tehničkom mandatu i ta Vlada je radila i hvala vam za tu pohvalu i taj kompliment zato što ste i vi sami tom rečenicom rekli da se nije osetilo.
Dakle, radili smo, pripremali se za zimu, pokušavali da utičemo na cene, ograničavali margine, borili se sa inflacijom, ograničili cene za osnovne životne namirnice, kupovali energente, dogovarali dodatna gasna skladišta, punili robne rezerve, to su sve stvari koje je radila Vlada u tehničkom mandatu i onda došlo do toga da potpuno u roku bez ikakve panike, bespotrebnog stresa, lepo dođem u Narodnu skupštinu da predstavim program, ekspoze, kandidate, da razgovaramo i da sve u najboljem mogućem redu i na vreme obavi. Dakle, jedan zaista odgovoran odnos prema poslu i građanima sa naše strane.
Što se tiče sankcija Rusiji da je verovati vama oni su već davno uvedene ili ako nisu onda i vi dugujete izvinjenje građanima Srbije kojima ste rekli da ćemo ih uvesti, odnosno da će ih Aleksandar Vučić uvesti odmah nakon izbora jel to se nije desilo, tako da ne možete sad ponovo da pričate o sankcijama Rusiji i da li će biti ili neće biti kada ste već tri puta najmanje rekli da ćemo uvesti tako da ste izgubili zaista svaki kredibilitet na tu temu, a da ne pričam o tome da ste izgubili dodatno kredibilitet zato što ste, doduše ne vi, vi ste i pre izbora pričali da treba da se uvedu sankcije Rusiji, pa sad isto pričate da treba da se uvedu sankcije Rusiji, ali neki vaši koalicioni partneri su pričali da ne treba onda su odmah nakon izbora promenili ploču, pa rekli požurite zato što već kasnimo sa uvođenjem. Ali, pre izbora, kada su trebali da kažu nešto građanima da građani glasaju za njih bilo je nećemo nikad i mi nikada ne bi uveli sankcije Rusiji. Dve nedelje nakon troga su promenili, potpuno promenili ploču.
Za sankcije Rusiji, videćemo, mislim da je dosta predsednik Aleksandar Vučić pričao o tome, ja mislim da je svim građanima to potpuno jasno da ćemo se boriti kao što se trenutno borimo i borim već, evo koliko, osam, devet meseci i jesmo jedina zemlja u Evropi na evropskom kontinentu koja nije uvela sankcije Rusiji pored svih pritisaka da ćemo se boriti koliko god možemo, da ćemo braniti taj principijelni stav. Ako dođe taj trenutak da više ne možemo to kako će ministri u Vladi glasati je za Vladu Republike Srbije nije za vas, ne glasa Vlada ovde pred vama, pa da svaki ministar treba da kaže kako se izjašnjava, nego Vlada glasa i onda Vlada izađe sa stavom. Naš stav je da ćemo se boriti koliko god možemo, kao što smo se borili do sada da ne uvedem sankcije Rusiji, jer je to u skladu sa principijelnom politikom našom.
Kao što sam rekla u ekspozeu mi imamo zaista objašnjenje za to ko je dovoljno iskren, odgovoran i pošten od strane onih koji nam traže da uvedemo sankcije, ne može da pobije naše argumente. Tako da se ja nadam da ćemo mi izgurati i dalje, a kako će Vlada u tom trenutku da se postavi svakako ćete biti obavešteni, naravno naša dužnost i moja dužnost je da dođem i da obavestim i Narodnu skupštinu o tome.
Vi kažete da je problematično što je Vlada da se prezimi, i šta ćemo zaista da uradimo, pa vidite, videli smo se pre 2 godine, odnosno, nismo se videli, vi niste tada bili u parlamentu, ali mogli ste da gledate na televiziji, da čitate u medijima moj Ekspoze, mi smo tada dali ozbiljno obećanje i takođe se nalazili pred jednom teškom situacijom, usred pandemije Korona virusa, i za dve godine smo ispunili ono što smo obećali, pre svega, mislim u zdravstvu.
Još jednom, ja razumem da je to vama nezamislivo zato što niste za godina uspeli da izgradite nijednu bolnicu, ali mi smo za dve godine, uspeli da izgradimo tri nove i da završimo KCS i da završimo najnoviji Institut za kardiovaskularne bolesti Dedinje 2, i još tri opšte bolnice po Srbiji i da započnemo Klinički centar Vojvodine, i to sve u dve godine.
Ja verujem da će ova Vlada pa sve i da je samo tu da prezimi, uraditi mnogo stvari na energetskoj bezbednosti Republike Srbije, pa i tim naftovodom, vidim da ste protiv njega, ali vidite, to što ste vi protiv tog naftovoda od Srbije do Mađarske, da se priključimo na naftovod družba, meni govori da vama nije baš mnogo stalo do energetske bezbednosti i sigurnosti Republike Srbije i da vi nama kažete da mi i dalje treba da se držimo tog jednog naftovoda, jednog jedinog koji imamo JANAF, Jadranski naftovod.
Videli smo, na žalost, pre par nedelja, da ona država kroz koju prolazi JANAF, naftovod koga smo svi zajedno gradili, u okviru bivše Jugoslavije, koristi tu energetsku infrastrukturu za političku agendu. To je za nas nebezbedan i nesiguran izvor nafte, ruta za naftu.
Mi na to ne možemo da se oslonimo, bilo bi neodgovorno da ne gradimo alternativni naftovod, koliko god on koštao a svakako ne košta toliko koliko ste vi rekli. Ali koliko god koštao, on znači energetsku bezbednost i stabilnost, veću nezavisnost energetsku, Republike Srbije i žao mi je što to ne razumete ili mislite da treba da zavisimo od volje Hrvatske i Hrvatskog rukovodstva, da kako god bude bilo oni mogu da koriste taj izuzetno važan objekat energetske infrastrukture, da ucenjuju Srbiju, ja mislim da ne treba, ja mislim da ne smemo. Zato kažem da je ovo jedan od osnovnih prioriteta i verujem da ćemo ga u mandatu ove Vlade mi završiti i time u mnogome povećati našu energetsku bezbednost.
Opet mi je neverovatno zato što vi kao opozicija treba da budete srećni ako je ovo Vlada oročenog mandata. Pa, tim pre će biti izbori, pa tim pre ćete vi na tim izborima pobediti, tim pre ćete vi doći na vlast. Ovo je prva jedinstvena zemlja u tome gde opozicija ne želi izbore. Nemojte, bili su izbori, imate sada mandat četiri godine, a mi smo ušli u Skupštinu. Ko Boga vas molimo, nemojte ponovo izbore, pustite nas četiri godine na plati narodnih poslanika, pustite da sedimo ovde, lepo, imamo posao, neki su dobili prvo radno mesto, svi smo sreći, svi smo zadovoljni, nikako nemojte da idete u prevremene izbore. Ovo je jedinstvena zemlja na svetu. Nije nikakav problem
Dakle, pokazali smo da i za dve godine možemo da uradimo mnogo. Ako se promene okolnosti i potrebno je da ponovo idemo na izbore, da dobijemo legitimitet, da vidimo, da proverimo volju građana, kao što je to bilo potrebno nakon dve godine pandemije i tih svih problema. Moguće je bilo sasvim.
Znam da je predsednik Aleksandar Vučić kao odgovoran političar i državnik to mislio da mi sa tom pandemijom možda nismo imali snage da se suočimo, da nismo mi možda bili dovoljno stručni i dovoljno odgovorni i da će posle dve godine pandemije, ljudi u Srbiji reći – ne, ajmo da promenimo nešto, zato što očigledno nije baš dobra Vlada u kriznim situacijama.
Na svu sreću nije bilo tako i odlično smo se izborili i bili jedna od najboljih zemalja, i po ekonomskim pokazateljima, i po zdravstvenim pokazateljima, i u Evropi i u svetu, i išli proverili volju građana, i oni nam dali mandat da se borimo sa još težim okolnostima izazovima, nedaćama i u još većoj krizi.
Kažete, da li je relevantno za građane, šta je to što je bilo 2012. godine? Pa, naravno da je relevantno. To je prolazno vreme koje mi merimo. To je kao da mi kažete… Zamislite, ne daj Bože, posle svih tih kriza i nedaća, da je danas prosečna plata u Srbiji 300 evra. Pa, da li bi onda rekli - nije relevantno što je 2012. godine bila 330 evra, da pričamo sad samo zato oko toga što je 300 evra. Pa ne, onda bi se pozivali na tu 2012. godinu, kada smo mi bili na vlasti imali smo veće prosečne plate, nego danas. E, sada u stvari vi nećete da se pozivate na 10 godina ranije i prolazno vreme zato što su ti rezultati bili toliko katastrofalni, a sada su toliko bolji.
Relevantno je i šta je bilo devedesetih, osamdesetih, sedamdesetih. Sve je to prolazno vreme za jednu državu da vidi kako napreduje ili nazaduje po svim parametrima. Naravno da je relevantno.
Kažete – nismo mi izmislili internet, pruge, nauku. Nismo izmislili, ne, mi smo ih uveli. Nismo ih izmislili, neki drugi je, mnogo pametniji ljudi su izmislili i pruge, i nauku. Kako god, ne znam sad na koju nauku tačno mislite da je izmišljena, pošto ih ima različitih, prirodne nauke, društveno-humanističke nauke, koje nauke mislite da smo izmislili. Nismo izmislili internet, ali smo ih uveli.
Nije moj problem što vi niste izmislili internet. Moj problem je što ga vi niste uveli u škole, zato što je već postojao, neko ga je izmislio 2011, 2012 godine, nego vi niste imali potrebu da ga uvedete u škole. To je moj problem, to je moja kritika.
Moja kritika i moj problem i ljudski kao građanke ove zemlje što vi niste od 2000. godine do 2012. godine napravili ni jedan novi naučni institut u Srbiji. To je moj problem. Niste trebali da izmislite nauku. Trebali ste da otvorite naučni institut da podržimo našu nauku, naše naučnike, naše mlade istraživače.
Dvanaest godina niste našli za shodno jedan naučni institut da otvorite, jedan. Mi smo formirali „BioSense“ institut za digitalnu poljoprivredu, Institut za razvoj veštačke inteligencije, Univerzitet u Kragujevcu, formirali Institut za informacione tehnologije. Dobro, ali znate poražavajuće je da je pre toga poslednji institut formiran u doba SFRJ. To je apsolutno tačno, a to ako nije tačno vi meni dokažite kako to tačno nije tačno, a ne tako paušalno.
Mi nemamo dva Eko autobusa u Beogradu, nego dve Eko linije. Tako sam i rekla, dve Eko linije, 15 ekoloških autobusa. Pri tom, meni je drago što ste vi u Šapcu nešto uradili, pa uveli te na gas i to je takođe dobro, ali za nas kojima nije prvi prioritet zaštita životne sredine u odnosu na vas kojima je valjda danas prvi prioritet zaštita životne sredine i ako kada ste formirali svoju partiju u tom programu nije bila ni jedna reč o zaštiti životne sredine i niste bili Zelena stranka nego ste tu našli, u Nišu kasnije da se nekako profilišete, mi smo uzeli "Zero emision" autobuse, potpuno električne. Gas je ipak fosilno gorivo.
Tako da smo uradili u Beogradu nešto bolje nego što ste vi uradili u Šapcu. Meni je svejedno. Meni je važno i da Beograd napreduje i da Šabac napreduje. Nikakav problem nemam.
Tako da imamo 15 potpuno ekoloških, ekološki čistih, nula emisija električnih autobusa, dve linije. Od toga ta prva linija je uvedena 2016. godine kao prva ekološka linija, prva čista ekološka linija na svetu u jednom gradu. To mi, naprednjaci koji ne marimo za zaštitu životne sredine i neodgovorni smo prema zaštiti životne sredine, eto 2016. godine, dok vi niste još znali šta je životna sredina niste bili ekolozi, mi uveli prvu ekološku liniju na svetu. Šta ćete, tako je.
Solarni paneli na svakom krovu. Hajte proverite vi tehnički kako je to moguće i da li je moguće. Ja ću vam reći - to tehnički nije moguće, za nekoga ko govori o zaštiti životne sredine, o Zelenoj agendi i da vam je to jedini i prvi prioritet, a da nemate informaciju i da ne znate da je nemoguće da ako na svakom krovu u Republici Srbiji stavimo po solarni panel da to priključimo na naš elektroenergetski sistem, odnosno, ako ga priključimo da će odmah da nam padne elektroenergetski sistem je, izvinite, sramota. To je vaša agenda, to je vaša prva, najvažnija agenda.
Znate, ja sam bila u energetici pre bavljenja politikom. Solar, sunce iz vetra se zove intermitentni izvor energije, varira kada ima sunce i kada ima vetra, za to je potrebno balansiranje. Mi nemamo toliko energije za balansiranje, samo bi nam srušio sistem, pokidao mrežu, sve bi kolabiralo. Dakle, svakako je nemoguće.
Vi predlažete nešto iz vaše agende što niste ni proverili da li može da bude, ali lepo zvuči, pa hajde da kažem, pa će onda svi da kažu - što ne stavimo svi solarne panele. Nemoguće je. Da vam ne kažem koliko bi to povećalo cenu električne energije u Republici Srbiji.
Dobro, u svakom slučaju, hajde da ne dužim. Što se tiče poljoprivrede, rekla sam vam, ne morate, čak ni da gledate prema budžetu za subvencije, gledajte po rezultatima, gledajte po produktivnosti te poljoprivrede, gledajte da li je veća proizvodnja, da li je veći izvoz, da li je izvoz bio dve milijarde, da li je danas pet milijardi? Jeste. Da li je rast poljoprivredni bio u proseku 7% godišnje? Jeste. To je rezultat tih subvencija.
Kada su naši poljoprivrednici poslednji put kupovali traktore dok mi nismo uveli subvencije za mašine, za mašineriju? Pa, mogu da kupe traktore, mogu da kupe i MT traktore, i on se sad ponovo proizvodi u Republici Srbiji. To su razlike.
Vaš bivši šef, Dušan Petrović je vodio oba ta resora i pravdu i poljoprivredu i napravio je neverovatne rezultate, u pravdi, onu reformu pravosuđa iz 2009. godine kada je 840 ili nešto manje sudija ostalo bez posla, bukvalno preko noći po političkoj liniji. Ubio pravosudni sistem Republike Srbije. Stranka se nije pobunila. Nije rekla - ljudi, ovo je nemoguće, ovo ne može. Gde je ovde vladavina prava? Šta ste uradili sa tim ljudima? Dvoje sudije od tih koji su izgubili funkciju je izvršilo samoubistvo zbog nečije političke bahatosti.
Poljoprivreda. Da li ste uvodili sisteme za navodnjavanje? Imali smo 2% poljoprivrednih površina pokrivenih sistemima za navodnjavanje. Danas nemamo mnogo više. Imamo 5%, ali imamo više.
Da li ste uvodili elektrifikaciju poljoprivrednih površina? Ne. Znate kako znam? Zato što smo tada morali da objašnjavamo u EPS-u zašto treba dalekovode i elektrifikaciju da dovodimo u polja. Pa, zato da bi ljudi mogli da priključe svoju mehanizaciju i navodnjavaju kada dovedete sisteme za navodnjavanje.
Kako ste se branili protiv grada? Radarskim sistemima? Ništa od toga nije bilo. Da li treba još mnogo da radimo? Mnogo, mnogo, mnogo, ali smo mnogo i uradili.
Za solarne panele, samo proverite, ipak je to vaša agenda. Takve stvari kada predlažete kao neko ko se zalaže za zelenu tranziciju, kao ozbiljan narodni poslanik, morate da proverite, zato što onda mi kao izvršna vlast to čujemo, pa da ne gubimo mi vreme, jer slušamo to od velikih ekologa i stručnjaka, pa je dobro da nam dajete relevantne informacije.
Molim vas, ako imate repliku, da ne tražite od Gorana Vesića da se skida.
Hvala vam.

Opet da vam kažem, ja zaista nemam nikakav problem sa tim, niti imam bilo šta protiv da li je neko zelen ili je žut ili kakav je, sve mi je jedno, nego kada vi već kažete da ste zeleni, da vam je to najvažnija agenda i vaš prioritet, onda o nekim osnovnim stvarima u okviru te agende treba nešto više da znate.
Ne kaže se amortizacija, nego balansiranje energije. Nije amortizacija. Ne postoji amortizacija energije. Imate obnovljive izvore energije koji su intermitentni, morate da ih balansirate. Kada nema sunca, morate da uključite neki drugi energetski izvor da bi mreža ostala stabilna. To se zove balansiranje.
Možete, naravno, da balansirate koliko god želite i vetra i solara, ali su vam za to potrebni kapaciteti. Za te kapacitete smo mi u ekspozeu stavili da ćemo imati dve reverzibilne hidroelektrane, „Bistrice“ i „Đerdap III“, da bi mogli na naš sistem da priključimo nekoliko hiljada megavata zelene energije iz obnovljivih izvora, ali bez tih kapaciteta, možete i tako da balansirate, ali ćete onda svu tu balansnu energiju da uvozite i onda će građani Republike Srbije sa tom vašom politikom, koju ste nam danas predložili, da plaćaju najskuplju struju u Evropi zato što se sva struja onda za balansiranje uvozi.
Da li vam je sada jasno. Tehnički je moguće. Da li je racionalno? Daleko od racionalnog. Vi se konsultujte sa inženjerima, pa svakako neka vam kažu.
Što se tiče Rusa…
(Narodni poslanik dobacuje.)

Biće vremena za vas, nikakva nervoza.
Što se tiče Rusa, toga da mi samo želimo da kupujemo gas od Rusa, da vam kažem, mi smo krenuli da diversifikujemo naše izvore gasa time što smo krenuli da gradimo gasni interkorektor do Bugarske koji će se konektovati do Grčke da bi imali izlaz na LNG terminale i nismo, takođe, mi krivi što smo to krenuli da gradimo 1. februara 2022. godine. Krenuli smo da gradimo 1. februara 2022. godine, zato što smo to želeli da radimo u saradnji sa EU. Eto, tu nismo hteli da uzmemo kineski kredite, nego smo želeli da gradimo sa EU, pa je onda procedura EU, nažalost, bila takva da je to kandidovao kao prioritetni energetski projekat tada predsednik Vlade Aleksandar Vučić 2015. godine i tako smo dobili taj kredit i krenuli kroz procedure EU na taj način da smo onda sedam godina kasnije krenuli da gradimo gasovod, koji je u tom trenutku bila procenjena vrednost 80 miliona evra.
Vi možete da pričate šta hoćete, ali da smo uzeli kineski kredit, neistina je da je skuplji i nepovoljniji, mi bi do danas imali već taj gasovod izgrađen. Jedino što bi tu bio problem, naravno, što Bugarska ne bi imala završen svoj deo, svoju deonicu do Grčke, tako da nam ništa ne bi ni značio, tako da kada uzimate evropske kredite nekada morate da se suočite sa tim da će to mnogo, mnogo dugo trajati, što nam je problem sada, da budem sasvim iskrena, i sa Kliničkim centrom Kragujevac, koji finansiramo iz kredita EIB, gde su nam procedure toliko sumanuto duge da tri godine samo radimo na tenderu ko će da radi tehničku dokumentaciju. Dobro, krenuli smo tako i idemo tako.
I mi smo navikli samo na ruski gas, a nije stranka kojoj ste vi pripadali i Vlada koju je ta stranka vodila, prodala našu naftnu industriju za 400 miliona evra. Nije ili jeste? Jeste. Pa, nama prebacujete za ruski gas?
Ja vam ponovo kažem, vi ste čitavu NIS prodali za 400 miliona evra. Mi smo aerodrom dali u koncesiju za milijardu i 200 miliona evra. Da li vi razumete koja je razlika i šta ste od zemlje uradili neodgovornim vođenjem?
Kako god, da li je nafta iz Amerike, a naftovod preko Hrvatske ili gas iz Rusije, pa preko Turske, nama je svejedno. Nama je samo važno da mi gradimo našu bezbednost i stabilnost, našu energetsku nezavisnost. Tu je razlika.
Vi ne bi gradili naftovod do Mađarske da se ne bi zamerili Hrvatskoj, pa ako imamo naftu imamo, a ako nemamo, nemamo, ali nemoj slučajno da se zamerimo. Toliko je to važno.
Nemojte, molim vas, da mi pričate o skupim kreditima. Zaista, stvarno nema smisla. Vi znate da je tada država, ponavljam, bila u takvoj situaciji da ste se zaduživali po kamatnoj stopi 6,5%, 7%, 7,1%, 7,25%.
Mi danas imamo kamatnu stopu 1%, u ovim teškim trenucima 2%, 2,5%. Skupi krediti, i te skupe kredite kada ste se zaduživali po 7,25%, dignete 2006. godine, pa plaćamo penale do 2012. godine. Ne koristimo taj novac, plaćamo penale, plaćamo kamate. Skupi krediti. Nije postojala neodgovornija vlast ni po tom pitanju kredita.
Konačno, i vi lično, i kao bivši gradonačelnik bi nešto o tome trebali da znat i ne bi trebali o tim stvarima da pričate, zato što je kod vas DRI konstatovala nedostatak od pet miliona evra iz budžeta grada Šapca i pokrenula sudski postupak na kome se vi ne pojavljujete da bi zastareo. Verujem da nemate šta da krijete, da bi otišli, rekli, objasnili i da bi se to završilo, ali na tom sudskom procesu vas nema.
Tako da, ajmo samo odgovorno dalje, pa ćemo svi zajedno napraviti da Srbija dalje napreduje. Hvala.

Hvala.
Kako to sve lepo zvuči, lepo, kako nekako i lako teče to. Jedini problem naš je to što smo mi izgubili nacionalnu ambiciju. Ja ne znam da li ste vi izgubili nacionalnu ambiciju, mi niti smo je izgubili, niti je nemamo, nego se svaki dan borimo za to i svaki dan to pokazuje. Svaki dan se borimo da Srbija pobeđuje, ali ne kao floskula da Srbija pobeđuje, nego da pobeđuje.
Znate koliko ljudi ima kada pogledaju kako je ko prošao kroz pandemiju, pa kažu – aha, šta je ova Srbija koja je jedna od samo 10 zemalja na svetu koja je imala rast zaposlenosti a svi ostali su imali rast nezaposlenosti? Vidite, to je za mene takođe nacionalna ambicija.
Srbija je odjednom dobra. A koja to Srbija koja je prva u Evropi, prva u kontinentalnoj Evropi nabavila vakcine? Jel to neka druga Srbija? Svaka im čast. Pa onda dođu ovde i poznati sportista i glumac i influenseri iz inostranstva, da se vakcinišu u Srbiji. I to je nacionalna ambicija. Ili kada ulažemo deset puta više, recimo u sport, sportiste, nego što smo to činili pre 10 godina, pa na poslednjoj olimpijadi u Tokiju osvojimo onoliko medalja koliko smo nekada osvajali na tri olimpijade, 2004, 2008. i 2012. godine. Pa neko kaže – aha, pogledajte ovu Srbiju, ozbiljna država, šta se dešava tamo?
Kada, i mislim da je to važno i kada pričate o kulturi, kada kao država ili koliko vlada je prošlo da je zatvoren Narodni muzej u Beogradu, a državu baš briga i vlade to ne završavaju i onda dođe neka stranka, neka koalicija, neki tada predsednik vlade, Aleksandar Vučić i kaže – ne može tako više. Ne možemo biti zemlja u kojoj je Narodni muzej zatvoren 15 godina. Ja sam kada smo završavali Narodni muzej rekla da to jeste svojevrsni genocid naše kulture, jer 15 godina ste vi imali generacije neke dece koja su išla u školu, ali nisu ih vodili u Narodni muzej.
Užasne stvari, ali mi nismo izgubili nacionalnu ambiciju. Upravo suprotno, naši rezultati su zato što verujemo u Srbiju i naše ljude, da smo mi u poslednje dve godine kumulativno najbrže rastuća ekonomija opet na kontinentalnom delu Evrope. Opet neko kaže – šta se dešava u toj Srbiji?
Onda imamo Muzej savremene umetnosti. Kako je moguće da Muzej savremene umetnosti bude zatvoren 10 godina? To je takođe vrsta kulturnog genocida. Zato smo radili na tome.
Kada kažemo informacione i komunikacione tehnologije IT, opet ću se vratiti na tu 2017. godinu i koliko su mi se smejali ovde i koliko su me kritikovali zbog digitalizacije. A znate zašto? Zato što nisu imali nacionalnu ambiciju, zato što nisu mislili da mi imamo dovoljno znanja i da imamo dovoljno ideja, i dovoljno kreativnosti, da možemo da budemo najbolji u najsofisticiranijim sektorima, a mi smo verovali i Aleksandar Vučić i SNS i svi naši koalicioni partneri.
Mi smo verovali i uprkos tome što su nam svi rekli da ne znamo o čemu pričamo i da to nije potencijal Srbije. Mi smo verovali u Srbiju i naše ljude i to postali jedni od najuspešnijih u Evropi. Ako pričamo o obrazovanju, danas je Srbija u reformama jedna od lidera u Evropi i zbog toga što smo modernizovali i uveli programiranje i uveli i veštačku inteligenciju, ali znate šta, mi jesmo uveli i povećali dramatično broj specijalizovanih IT odeljenja u srednjim školama, ali smo mi takođe od 2019. godine po prvi put uveli specijalizovana umetnička odeljenja po gimnazijama, po čitavoj Srbiji, uključujući, naravno i Beograd, Novi Sad, ali i Niš, Kruševac, Kragujevac, ako se ne varam i svake godine se povećava, zato što želimo da uložimo i u te mlade generacije i te mlade talente zato što se mi ponosimo njima.
Nismo mi koji ovde sedimo i sa kojima pričate izgubili nikada nacionalnu ambiciju. Opet, kažem, upravo suprotno, mi smo ovde zato što smo bili razočarani i frustrirani, i nesrećni, i zato što je neko doveo Srbiju na te grane da svi imaju veće prosečne plate u regionu od nas osim Albanije, od koje smo imali veće prosečne plate samo 20 evra, zbog toga su mnogi od nas u politici, zato što su videli kako nam zemlju uništavaju i urušavaju. Naša nacionalna ambicija i verovanje u našoj zemlji nas je ovde dovela. Sve što pročitate svaka strana ovog ekspozea, upravo suprotno onome što vi kažete, kaže i govori o nacionalnoj ambiciji, da završimo još u narednih godinu dana još pet autoputeva i brzih saobraćajnica, da izgradimo još 500 kilometara.
Pustili smo prvu brzu prugu, odmah nastavili da gradimo drugu. Kada pričamo o kulturnom nasleđu znate meni je bilo strašno kada sam otišla na ovo naše jedno od najvažnijih stvari svetskih arheoloških nalazišta za doba neolita Vinča, Belo brdo i otišla i videla da nam se svake godine deo tog istorijskog nasleđa survava u Dunav zbog klizišta, da se čitavo nalazište svelo na jedan plac zbog nelegalne gradnje, pa svi oni koji nam pričaju nemojte gondolu na Kalemegdanu, nemojte Savamala i ovo i ono, ali niko se nije setio tog kulturnog nasleđa, jednostavno nije nekako prijemčivo ni vidljivo i ja vam garantujem da ćemo mi nastaviti time da se za to borimo.
Pa, mi smo krenuli obeležavanje „Oluje“, zar ne? Predsednik Aleksandar Vučić, kao predsednik Vlade, svake godine po prvi put obeležavanje „Oluje“, kao pogroma da se ne zaboravi najveće etničko čišćenje na tlu Evrope od Drugog svetskog rata, pa mi smo krenuli da obeležavamo godišnjicu NATO agresije. Pa, Aleksandar Vučić je prvi koji se usudio da kaže to je bila agresija, brutalna agresija, ne bombardovanje, ne znam ovako onako, agresija na jednu suverenu državu koja nikoga nije napala, pa spomenik Stefanu Nemanji je takođe nacionalna ambicija, identitet i svest, pa filmovi, kao što je „Dara iz Jasenovca“, „Kralj Petar Prvi“, „Zaspanka za vojnika“, pa Memorijalni centar Staro Sajmište, pa jedan od najvećih prioriteta, konačno i Ministarstvo za rad koji će, nadam se, kada dobijemo podršku voditi Nikola Selaković, izgradnja Memorijalnog centra Donja Gradina, da i to obeležimo. Pa, činjenica je da je Aleksandar Vučić prvi predsednik Srbije ikada koji je tražio da ode u Jasenovac da položi cvet, prvi predsednik ikada. Tu ne vidim da postoji ijedan milimetar da nama zamerite i ne ljutite se, ali posebno sa nasleđem koji vi hteli ili ne, morate da nosite.
Gde je bila nacionalna ambicija kada ste 2001. godine, pustili 1.700 terorista, albanskih terorista, uključujući braću Mazreko koji su ubijali srpsku decu, silovali ili Aljbina Kurtija ili neke druge? Gde je tada bila nacionalna ambicija? Gde je bila nacionalna ambicija 2004. godine, kada su nam ubijali narod na Kosovu i Metohiji i proterivali ga? Kada su palili naše crkve i manastire, pa čak i one, kao što Visoki Dečani ili Bogorodica Ljeviška, koju su svetska kulturna baština. Gde nam je bila ambicija? Gde je bila da uđemo, da pokušamo da pomognemo, ali vi nosite tu odgovornost i taj deo nasleđa?
Godine 2008. kada smo izdali saopštenje za medije nakon jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova, saopštenje za medije kada nam je tadašnji predsednik republike pobegao u susednu državu da ne bude tu. To su bila mračna, tužna i tamna vremena gde nije bilo nikakve nacionalne ambicije, gde nikome tu nije smetalo da budemo zemlja na začelju zapadnog Balkana, nikome. S
Kada pričamo o EU, znate, za nekog ko je profesor, ako se ne varam, uvoda u pravo EU, neverovatno je da ste toliko protiv EU, zar ne? Mislim da pošto ste toliko protiv EU, treba vašim studentima da kažete da taj predmet nije potreban, da ne dolaze, da su na pogrešnom mestu, da se vi bavite pogrešnim poslom.
Mislim da mi nikada nismo koristili tu floskulu – EU nema alternativu. Svakako, nikada nismo mislili da nam treba tutor, upravo suprotno, da nam ne treba tutor, da možemo sami da razmišljamo o sopstvenoj politici, sopstvenom napretku, ali da ne budemo sami zato što je snaga i u tome da dovodite investitore, da učite od drugih ljudi nešto, da razmenjujete neka znanja i tehnologije i da gradite savezništva, kao što i gradimo u poslednjih devet, deset godina.
Ali, da li je činjenica ono što sam rekla, da iz EU dolazi 65% investicija u Srbiju? Da. Da li je činjenica da 70% naših proizvoda ide u EU? Da, važan su nam partner i geografski, na kraju krajeva, pripadamo toj EU. Ali, nećemo pristati na sve da budemo deo te EU. Ali, da li mislimo da je u smislu demokratije i demokratičnosti političkog uređenja to najbolje uređenje u ovom trenutku, najbolje za naše građane? Da. I svi koji mi pričaju o odlivu mozgova, mada smo mi, ako je verovati nekim relevantnim istraživanjima i studijama kao što je Bečki institut za međunarodno pravo, koji je rekao da je Srbija uspela da preokrene odliv mozgova, ali i oni koji idu, idu uglavnom u tu EU.
Tako da, te reforme će nam pomoći da zadržimo neke ljude da dodatno poboljšamo kvalitet života, ali ono što su naše crvene linije danas su bile potpuno jasne i ono što je naša svetinja.
Da li ćemo priznati Kosovo da bi postali član EU? Ne, nikada. Da li se danas tako priča sa Srbijom? Ne, i to ste videli od predsednika Aleksandra Vučića kada je na pres konferenciji sa kancelarom Šolcom potpuno jasno te stvari rekao. To je nacionalna ambicija i konačno Srbija koja sme da kaže takve stvari, stvari koje misli, ali da sačuva dobre odnose. To je veliko umeće u politici i u tom smislu je nama beskonačno važna uloga Aleksandra Vučića.
Opet da ne dužim, mogla bih zaista jako mnogo. Ako pričamo o decentralizaciji, pa sve što radimo jeste decentralizacija. Kada gradite puteve, to je decentralizacija. Kada gradite brze pruge, to je decentralizacija. Znači da neko može da živi u Novom Sadu, a da radi u Beogradu, da živi u Beogradu, a da studira u Novom Sadu. Danas neko maltene može da živi u Čačku, a da radi u Beogradu. Da imamo povezan istok i zapad Srbije.
Uvek ću se sećati toga kada smo bili, kada je bio premijer Aleksandar Vučić, kada smo kao Vlada bili u Nišu, a moji su imali slavu u Gorobilju kraj Požege, da nisam znala kako od Niša da dođem do Požege. Kada završimo Moravski koridor, sve to će biti drugačije i sve će to biti lakše i to je decentralizacija.
Decentralizacija je i to što smo izašli sa programom „Nacionalna prestonica kulture“ svake dve godine, što je sledeće godine Čačak, da bi sistemski ulagali u lokalne samouprave i kulturne sadržaje, što smo krenuli po ugledu na Novi Sad na omladinske centre. Pa, kako je to uradio Novi Sad i Miloš Vučević i čitav njegov tim tamo, da to repliciramo sada i u Subotici i u Merošini i u Nišu i u Somboru. To je decentralizacija i radimo na tome.
Takođe, da povežemo sve škole, to što smo uveli jedinstveni informacioni sistem prosvete gde na dlanu imamo sve kakve su škole u Srbiji i iz koje škole po Srbiji đaci idu u gimnazije, iz koje odustaju od školovanja, kako idu na fakultete, kad se zapošljavaju, da bi videli i da ujednačimo kvalitet obrazovanja, da nemaju šansu samo oni po velikim gradskim centrima. I to je decentralizacija. To je ozbiljna decentralizacija i sve ovo je, na kraju krajeva, zaista ozbiljan posao.
Zato vam kažem, na kraju, sve to što vi kažete baš mnogo lepo zvuči, ali je malo prazno i nema tu mesa na toj kosti. Danas je predsednik Vučić bio u Vlasotincu, kažem, otvorio je još 200 radnih mesta. I to je decentralizacija.
Konačno, super lepo zvuči i ovo za udžbenike naše, ali znate, nije to baš tačno. Pošto se posebno interesujete za tu temu, bitno je da znate, ako ne znate da vam kažem, a ako znate da ne koristite to na taj način za jeftine političke poene, ne može svako u Srbiji da štampa i pravi udžbenike kako želi i to što je strana kompanija koizdavač udžbenika.
Republika Srbija popisuje plan i program. Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja propisuje šta treba da bude u tim udžbenicima, u kolikoj meri, kako, na koji način obrađeno. To sve zavod propisuje i svi izdavači toga moraju da se pridržavaju i to da poštuju. Onda se to dalje kontroliše.
Da vam kažem, nije naročito za hvaljenje, ali je tako, kada smo na inicijativu predsednika Aleksandra Vučića uporedili različite udžbenike različitih izdavača, da vam kažem da su neki strani izdavači u mnogo većem obimu pokrivali teme kao što je Kosovska bitka ili kao što je Jasenovac, nego udžbenici Zavoda za udžbenike. Tako da, i te stvari moramo da promenimo. Ta laka rešenja - ajde da sve stavimo u Zavod za udžbenik, imamo monopol, pa koga briga, ne ide. Nisu se pokazala ni ranije da daju neki rezultat.
Dakle, sve to zahteva mnogo, mnogo rada, mnogo promišljanja i, konačno, ne mogu da prihvatim krivicu ili kritiku za nedostatak nacionalne ambicije. Imamo je onoliko i pomogla nam je da promenimo Srbiju i da obezbedimo da Srbija pobeđuje u svim poljima. Hvala.

Ja moram da se složim sa vama, zaista da mi nemamo isto shvatanje nacionalne ambicije. Meni je drago što ja nemam isto shvatanje nacionalne ambicije, kao što imate vi, vaša stranka. Meni nacionalna ambicija nije puštanje 1870 terorista po Zakonu o amnestiji 2001. godine. Nije. Ali, jeste vama, vašoj stranci, vašim tekovinama vaše stranke. Meni je to nedopustivo.
Još jednom, ali opet ja vidim i ovde i u ovoj političkoj debati nekome je nešto dopustivo, pa se vraća, ne izlazi iz političkog života, nema veze što su zgazili Srbiju, 440 hiljada ljudi ostavili bez posla i dalje bi na vlast, da valjda ostave još 440 hiljada.
Isto tako i vama. Sve je okej, ali nemojte vi da nam pričate o nacionalnoj ambiciji. Nemojte, nije fer, 1870 puštenih terorista iz srpskih zatvora, uključujući i one koji su ubijali i silovali srpsku decu, ima neki, ostavlja neki bljutav ukus u ustima kada se kaže nacionalna ambicija.
Opet, vi ste sa nekim vašim prethodnim i u prethodnoj vlasti koalicionim partnerima potpisivali sada skoro taj dokument ili tražili tu reintegraciju Kosova. Eto, vidite kako i to fenomenalno zvuči i kako je i to lako.
I sada ste odjednom u opoziciji i sada reintegracija Kosova, a dok ste bili odgovorni i dok ste bili na vlasti puštali teroriste, niste reagovali na pogrom srpskog naroda, na paljenje crkava i manastira, na ubistva naših ljudi. Kada ste bili na vlasti 2008. kada su proglasili nezavisnost, izdali ste saopštenje za medije, na vlasti ima li odgovornost, vlast, moć u rukama.
I onda nama spočitavate nacionalnu ambiciju i nedostatak nacionalne ambicije, ambicije vi i pričate nam o reintegraciji Kosova koji ste bili na vlasti kada se desila, ako želite i dezintegracija Kosova, a na šta ste iz sve snage izdali saopštenje za medije. Tresnuli saopštenjem za medije po stolu. Neverovatno je da nam spočitavate takve stvari.
I da vam kažem još jednom, lepo je što vi nas hvalite i podržavate u toj diplomatskoj aktivnosti povlačenja priznanja jednostrano proglašeno nezavisnosti od strane Prištine. Nego kada ste vi i vaši koalicioni partneri napustili politiku, odnosno kada su vas građani poslali u istoriju, tada je bilo 117 priznavača, a danas je 83 zemlje koje priznaju republiku Kosovo tzv.
Nego što vi tada niste imali nacionalnu ambiciju? A, što ste vi dopustili njima da potrče pa priznaju Kosovo? Lakše je bilo sprčiti ih da priznaju, nekom diplomatskom aktivnošću ranije, nego ih nagovoriti da odpriznaju ili suspenduju priznanje. Ali, je to tako lako i tako lepo govoriti, tako prijemčive političke floskule.
I da vam kažem još nešto, nažalost, možda niste bili upoznati pa možda promenite društvo sa kojim želite da reintegrišete Kosovo, znate, ti koji su sa vama potpisivali su ti, ovde prisutni koji su nas optuživali da plaćamo strane političare za otpriznavanje Kosova, da imamo korupciju, da korumpiramo strane državnike, time vređajući i nas i njih. E, ti koji su vas za to optuživali ti sa vama potpisuju da idemo na reintegraciju Kosova, licemerju nikada kraja. Samo što nam treba ovako još sedam dana, sedamnaest dana, sedamdeset dana da pričamo građanima o svemu tome, da vide koliko ste samo licemerni. Ali ja ću biti tu i odgovaraću koliko treba. Hvala.

Hvala vam.
Nismo se dugo videli i radovala sam se ovom susretu, zaista.
Da vam kažem, nažalost, nismo svi mi ovde odgovorni ljudi, iako smo politički neistomišljenici.
Nemam ja problem sa tim da neko drugačije misli i smatra od mene, nikakav problem, mislim da je to stvar demokratije i to ću uvek podržavati i mislim da je to jedna od osnovnih demokratskih vrednosti i to nije meni ni najmanji problem.
Nažalost, neodgovornost koju vi pokazujete jeste, kao što sam vam jednom prilikom rekla, izuzetno opasna za ovu zemlju i za sve naše građane.
Dugo se nismo videli ni na jednu od optužbi gnusnih, opasnih optužbi na naš račun, na moj račun, na račun Aleksandra Vučića, na račun Vojske Srbije. Nismo čuli odgovor. Nikada nismo čuli izvinjenje. Nismo čuli makar a zašto. Kao vid političke borbe brutalne laži i brutalne optužbe i kažete da smo mi svi ovde odgovorni? Ne, poštovana narodna poslanice, vi ste više nego neodgovorni.
Da vas pitam sada ovako. Evo nekoliko vaših tvitova.
Odgovoriću, nemojte da se nervirate. Odgovoriću, nemam nikakav problem. Hoću samo da pokažem koliko ste kredibilan sagovornik i da vi kada kažete koliko košta kilogram junetine, ja vam ne verujem zato što ste govorili neistinu i oko svih drugih stvari lako proverljivih. Vaš kredibilitet je nepostojeći. Nema ga.
Dakle, ja isto mislim da je ovo prava reakcija i dosta elokvetna. Dakle, ovako. Tvit poštovane narodne poslanice o tome da Vojska Republike Srbije na imanju u Moroviću gaji marihuanu. Pored „Jovanjice“ i Gakova pošteni ljudi iz MUP-a kažu da plantaže i plastenike marihuane čuvaju funkcioneri vlasti i na Jutkinom terenu itd. i koke, narkodileri i to. Optužba, na šta su reagovali i vaši bivši prijatelji i politički istomišljenici kao što je Šutanovac, koji je onda rekao – ovo su objekti vojne ustanove Morović, u kojima se decenijama gaje kokoške, Goran Ješić itd.
Da li ste dokazali? Da li ste pokazali da su koke narkodileri? Niste, zato što koke nisu narkodileri, samo su koke. Ne koke kao kokain, nego kokoške na vojnom dobru Morović, ali dobro. Tu ste promašili, ali da kažemo bilo je nenamerno, slučajno, pa hajde, jedan tvit, više-manje, ali onda smo imali tokom pandemije korona virusa i ovaj tvit, isto jako zanimljiv. Da rezimiramo, kaže poštovana narodna poslanica, Vučić, pod jedan, dogovorio sa Austrijom vraćanje migranata u Srbiju. Pod dva, taj sporazum je sada potvrdio austrijskih MUP. Pod tri, Poštanska štedionica (leglo SNS-a) već pripremila platne kartice za migrante. Dakle, dovozili smo ljude i davali im platne kartice. Kredibilno. A šta Srbija dobija, tajna je. Koliko po migrantu, Vučiću?
Poštovana narodna poslanica nas je optužila i za trgovinu ljudima tokom migranske krize. Ali, ni po jada, mi i sa tom Mađarskom i sa tom Austrijom imamo dogovor o sprečavanju ilegalnih migracija.
Poštovana narodna poslanica je rekla da smo uveli restriktivne mere da bi autobusima tokom noći naseljavali migrante u Republiku Srbiju. I vi kažete - na svu sreću svi smo odgovorni. A, gde je vaša odgovornost? Gde je vaša ozbiljnost? Gde je vaš kredibilitet?
Dakle, imamo ovako, takođe, tokom pandemije Korona virusa, 17. april 2020. godine, zahtevamo od Ane Brnabić da javno kaže koje su sve privatne laboratorije sertifikovane za testiranje Korona virusa, po kojim kriterijumima i koje su tačno veterinarske i hemijske laboratorije brzinski sertifikovani, iako nikada nisu izvadile krv čoveku. Samo godinu dana nakon ovoga nas optužuju što nismo dali privatnim laboratorijama da vrše testiranje na Kovid?
Dakle, bilo je koje su sve privatne laboratorije sertifikovane za testiranje? A, onda što nijedna privatna laboratorija nije sertifikovana za testiranje? To je odgovorno, kredibilno. Ja sada treba da verujem šta god vi kažete. Posle narko-dilera koka u Moraviću, posle trgovine ljudima i naseljavanja migranata tokom pandemije Korona virusa, platnih kartica koje štampa „Poštanska štedionica“ i čekajte, da, i takođe u jednom od antologijskih TV nastupa vaših, tokom pandemije Korona virusa, kada ste objašnjavali ljudima da je Kovid nastao u globalnim gibanjima, planetarnim gibanjima, da vas citiram, u planetarnim gibanjima je nastao Korona virus i vakcine ne znamo da li su bezbedne, pa treba da raspišemo referendum, da vidimo da li da vakcinišemo ljude.
Dakle, crno na belo, to nije crno na belo, tu postoji kao video snimak dali ste intervju o tim brilijantnim idejama o Korona virusu. Nema veze što ste ugrozili javno zdravlje, koga briga, vi ste se posle vakcinisali. I posle ste se sa istim tim samopouzdanjem i samouverenošću reklamirali vakcinaciju. To je vaše mišljenje o našim građanima, da im kažete - vakcine nisu bezbedne, zato što mislite da je to politički oportuno u tom trenutku, a onda da snimite spot šest meseci kasnije i kažete - evo ja sam se vakcinisala, vakcinišite se i vi. I da kažete, a šest meseci ranije kažete - a vi raspišite referendum o vakcinaciji. Onda mi kažete ovde - mi smo svi odgovorni ljudi. Pa, nismo svi odgovorni ljudi, evo, vi niste i evo, imam dokaz koliko ste neodgovorni.
Dakle, što se tiče vređanja i sada svega toga koliko ste vi divni, a jel, kako sam ja nevaspitana ovde, vama je, takođe, potpuno uredu i u vašu politiku i vrednosni sistem se, takođe, uklapa i to da meni 20. juna 2017. godine kažete homo-premijerka, da me nazovete homo-premijerkom i vidite kako objavite ovu fotografiju, pola ja pola Dačić, i to je potpuno u redu sa vašim vrednosnim sistemima, ali da onda u septembru 2022. godine vi date podršku LGBT građanima, ali sam ja homo-premijerka.
Znači, homo-premijerka je kompliment, jel, tako ste me branili? Pa, tako ste branili Vojsku Republike Srbije kada ste rekli da su oni narko-dileri, jel? Pa ste tako branili i migrante, koje ste rekli da ilegalno naseljavamo, tako ste migrante branili i niste širili ksenofobiju u Srbiji, molim vas? Ali, dobro, nema veze.
Ima tako milion primera, ovi su zaista samo neki naročiti onako, za koje ja nisam mogla da verujem da neko može da bude ozbiljan političar i da takve stvari priča.
Pričate o slobodi medija. Vi ste tražili proterivanje novinara Miće Milakova iz Pančeva, da ga gepekuju i da ga izbace iz Pančeva. A, sloboda medija, sloboda za one medije koje su za vas, ali za one medije koje ne volite, a za njih gepekovanje. Odlični aršini, zaista. Mislim, potpuno u skladu sa slobodom medija koja postojala tada u Republici Srbiji.
Podsetiću vas na Izveštaj Saveta za borbu protiv korupcije iz 2011. godine, kada je Savet rekao da su novinari u Srbiji, mediji u Srbiji poniženi, uništeni, ugaženi i da nemaju više osnovnih ni uslova, ni sredstava za rad, da ne postoji sloboda medija u Srbiji. E, tako je kasnije trebao da prođe i Mića Milakov i to bogami, dok ste bili u opoziciji, pa ste bili dovoljno jaki da mu pretite.
Pričate mi o inflaciji, hrabro, zaista, obzirom da je prosečna godišnja stopa inflacije u Srbiji između 2008. i 2013. godine bila 9%, bez ikakve uvezene inflacije, bez energetske krize, bez trećeg svetskog rata.
Imali smo inflaciju u Srbiji 2008. godine 11,7%, 2011. godine 11%, 2009. godine 8,4%, 2010. godine 6,5%, 2012. godine 7,8%. O inflaciji? To je bila inflacija kumulativno, odnosno prosečno 9%. Još jednom vam kažem, kada je bila nezaposlenost 25,9%, kada je minimalna plata bila 14.000 dinara, na tu nezaposlenost od 26%.
Vi danas kažete da bi radnici u Srbiji mogli da imaju bolje uslove rada. Svakako i trudićemo se da imaju i sve bolje plate, kao što smo ih povećavali svake godine i sve bolje uslove rada i sve sofisticiranije poslove, zato što mi, znate, nismo verovali u Srbiju kao zemlju jeftine radne snage, pa smo upravo zato ulagali i u obrazovanje i u nauku i dovodili sada istraživačke i razvojne centre najvećih i najboljih i najsofisticiranijih kompanija u Srbiju, kao što je nemački "Kontinental" ili američki "NCR", gde su prosečne neto plate i 2.500 evra. To smo mi radili.
Nama je prosek, da pokažem kako je to bilo dok nije bilo energetske krize, trećeg svetskog rata. Od 2014. godine do 2021. godine prosek inflacije u Republici Srbiji 2,0%. Tako se to radi. Tako da, ne pričamo o inflaciji.
Nemojte da pričamo o odlasku lekara. Nemojte da pričam sa vama, koji predstavljate stranku koja je bila dovoljno ignorantna da ni ne isprati rast plata medicinskih radnika, lekara i medicinskih sestara i tehničara, pa ste jedina stranka u svetskoj političkoj istoriji, tako ćete ja verujem ostati zapamćeni, koja je u svom programu obećala smanjenje plata zdravstvenim radnicima kad dođu na vlast. Rekli ste da će plata doktora biti hiljadu evra, a plata lekara je tada već bila iznad hiljadu evra. Nisu uspeli ni da isprate, toliko su im važne plate lekara.
Izvinite, jesu li ovo plate lekara specijaliste 2011. godine, neto plate lekara specijaliste 609 evra, a 1020 evra neto plata početkom 2022. godine. Povećanje od samo 68%, sitnica, 68%, pa su onda lekari krenuli da beže iz Srbije, ali nisu bežali kada je lekar specijalista imao 609 evra platu, kada je radio u uslovima Poljske i ratne bolnice zato što niste mogli da kupite opremu, niste renovirali ili ne daj Bože izgradili nijednu novu bolnicu ili klinički centar ili bilo šta tako.
Plata medicinske sestre tada u Srbiji je bila 282 evra. Danas je 522 evra, povećanje od 85%. Kada uzmete od 1. januara 2023. godine, biće povećanje veće od 105%, pa su sad našli da beže, a tada su bili jako srećni. I vi to ozbiljno tvrdite.
Znate ko to jedino može da tvrdi? To jedino može da tvrdi političarka koja kaže da smo naseljavali migrante tokom pandemije korona virusa i da smo zato imali restriktivne mere, to jedino može da tvrdi neko ko je sasvim ozbiljno i odgovorno dao svoje usko stručno mišljenje da je korona virus nastao kao posledica planetarnih gibanja i da je vakcina nebezbedna, kao i da je potreban referendum da bi se primale vakcine. U skladu sa tim su i ove tvrdnje o kojima pričate, zbog čega mislim da je relevantno da podvučem to kao paralelu, da samo građani razumeju koliko ste kredibilan sagovornik.
Recite mi da li su zdravstveni radnici bežali iz Srbije dok je 10 godina bila zabranjena specijalizacija? Nisu. Dok se znala tarifa za zaposlenje u Kliničkom centru Srbije? Završite medicinu i ako hoćete da se zaposlite, tačno se zna kome u Demokratskoj stranci treba da se odnesu pare i koliko para da bi bili zaposleni za stalno u zdravstvenom sistemu Republike Srbije, bez toga da možete da dobijete specijalizaciju, zato što su bile zabranjene. Tada su ostajali srećni zdravstveni radnici, a danas beže od kada smo uveli, zahvaljujući ministru Zlatiboru Lončaru, program automatskog zapošljavanja najboljih srednjoškolaca iz medicinskih škola i studenata sa medicinskih fakulteta. Vrlo zanimljivo.
Sve u svemu, mogu da odgovaram na koja god teška pitanja vaša, zato što će se ona na kraju svesti na ovakvo odgovorno ponašanje, na koke u Moroviću, na globalna gibanja i planetarna zbivanja, na referendum za vakcinaciju, na naseljavanje migranata, noću autobusima, na dogovor sa Austrijom da plaćaju po glavi migranta, i to direktno Aleksandru Vučića, da Poštanska štedionica već plaća platne kartice za migrante i mnoge druge zanimljive stvari. Nekad mi je žao što ne mogu svega da se setim, ali zaista jeste jako, jako inspirativno.
Da li smo dobili 500 hiljada glasova manje? Kako da vam kažem, nije da se ne ponosim i time, a znate zašto? Zato što smo u teškim vremenima, komplikovanim vremenima pred izbore bili pošteni, govorili ljudima, građanima, glasačima stvari koje nisu popularne, za razliku od vas.
Podsetite me da li je vaša koalicija, pokret, stranka, Ujedinjeni, ili kako god, pričala da ne treba uvesti sankcije Rusiji? Da slažete građane da bi dobili neki glas? Onda nakon izbora kažete – hitno uvedite sankcije. I onda se pojavite ovde kao kredibilni političar i da kažete da smo odgovorni – ne bih rekla. Mi to nismo uradili i nikada nećemo uraditi.
Ako treba da izgubimo glasove, ali da pričamo narodu istinu, izgubićemo glasove i to smo pokazali, ali će na sledećim izborima građani glasači u Srbiji tačno znati ko priča istinu a ko pokušava da dobije glasove i da onda odmah nakon izbora ponovo menja politiku. Mi je nismo promenili ni za jednu crtu, nismo je za jotu pomerili.
Vi danas pričate sve suprotno od onoga što ste pričali u predizbornoj kampanji. Alal vam odgovornost! Hvala.

Hvala vam.

Replika, pošto mislim da me poštovani narodni poslanik imenom i prezimenom prozvao sigurno već tri puta.

(Radomir Lazović: Planiram da nastavim.)

Slobodno nastavite, činite mi veliku čast, zato što bi naši građani koji prate ovaj prenos pomislili da ste vi opsednuti mnome. Ali, to nije tako. Samo da objasnim.

Pouzdano znam da je govor koji ste pročitali pre dva dana pisala lično gospođa Viola fon Kramon, tako da je Viola opsednuta mnome.

Ne iznosim optužbe, iznosim činjenice. Tu koaliciju napravila je Viola fon Kramon i to je javno rekla. Viola fon Kramon ih je ugurala u parlament zahvaljujući tome što je Aleksandar Vučić i SNS bila dovoljno demokratična da spusti cenzus sa 5 na 3 posto pa su se jedva dokopali parlamenta, da bi onda ona njima pisala govore i ovde diktirala šta treba da kažu, koga da napadnu i koju politiku da promovišu.

Politika koju promovišu kada kažu da se bore da u Srbiji bude bolje, odnosno da Srbija bude bolje mesto za život je ta da pod tačkom jedan priznamo republiku Kosovo kao nezavisnu državu, što su rekli tokom kampanje.

Hvala vam mnogo.

Dakle, ovako, kako sam naučila od poštovanog narodnog poslanika, prvo je važno da se namestite lepo za slikanje, drugo je važno da izgledate lepo na televiziji, a najmanje važno je, poštovani narodni poslaniče, šta pričate. Tako da, evo, i ja to tako da ponovim kao i vi.

Dakle, samo da pojasnim, pošto ste me pomenuli ponovo imenom i prezimenom, da je to ostalo iz ovog vremena dok ste dogovarali koaliciju nakon izbora, kada ste gledali da li je nekako moguće da napravite koaliciju sa ovom radikalnom levicom, da napravite koaliciju, pa i sa ovima koji su za pridruživanju NATO paktu, da napravite koaliciju sa ovima koji kažu da je Srebrenica genocid, da napravite koaliciju, Viola fon Kramon koaliciju sa ovima koji kažu da treba priznati jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova i republiku Kosovo, pa je to moje ime ostalo iz tog perioda, verovatno iz još nekog govora Viole fon Kramon, zato što vam je tada ona pripremala govore za čitavu koaliciju.

Dakle, kada pričate, i da građani koji nas prate razumeju, kada pričate o tome da mi zajedno i da mi zajedno i da mi zajedno, i kada pričate o tom takozvanom patriotskom bloku, to govori o tome da vi zajedno, da vi koji ste gledali da li možete svi da se nakupite da imate jednog poslanika, jedan glas više protiv Aleksandra Vučića i SNS, e to vi zajedno, to je vaš patriotizam, to je patriotizam za malo vlasti. Može i radikalna desnica i radikalna levica, može i NATO, može i republika Kosovo, sve može samo kada bi moli da skupite većinu.

(Predsedavajući: Vreme, poslanice.)

Samo da objasnim, izvinite što sam produžila, samo da objasnim građanima koji nas prate zbog čega i kako vam je ostalo moje ime tu u vašim beleškama. Hvala vam.

Hvala vam mnogo.

Samo da kratko kažem, najmanji je problem ovde danas i uopšte ono što Marinika Tepić priča o meni, mom bratu i o mojoj porodici. To je zaista za našu zemlju, naš narod, sve naše građane najmanji mogući problem. Gospođa Tepić je šampion u preletanju, menjanju stranaka, kruženju u prirodi i promeni amorfnih stanja. Pored toga, ona je svakako i šampion u govorenju neistina i kontradiktornih izjava.

Mnogo veći problem za našu zemlju i za naš narod su sve ostale izjave, kao što su te da Vojska Republike Srbije diluje drogu na vojnom dobru u Moroviću, da su kokoške iz Morovića takođe dileri droge, da mi plaćamo, odnosno korumpiramo strane političare kako bi povlačili priznanja jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova ili priznanja tzv. republike Kosova, što ima mnogo dalekosežnije posledice za našu zemlju, naš teritorijalni integritet, bezbednost Srba na Kosovu i Metohiji. Mnogo su veći problem optužbe da smo uvodili vanredno stanje da bi naseljavali migrante, da smo imali ugovor sa Austrijom po kome smo se bavili trgovinom ljudima i uzimali novac za te migrante. Mnogo veći problem takođe je da je Poštanska štedionica već ištampala platne kartice za te migrante koje mi naseljavamo. Sve ovo su izjave poštovane poslanice Marinike Tepić. Da je kovid veštački stvoren virus, stvoren u, citiram: „planetarnim gibanjima“, da vakcina nije sigurna, da za vakcinu treba referendum raspisati.

Sve su to stvari koje mnogo više utiču na nacionalnu bezbednost, sigurnost naših građana, pa samim tim ovo što priča o meni i mojoj porodici i sve te laži koje je jako lako dokazati su najmanji problem i na to se osvrtati neću. Hvala vam.

Hvala vam.
Dobar dan svima i želim da se zahvalim ponovo Narodnoj skupštini na organizaciji ove važne plenarne sednice.
Želim takođe da vas obavestim, poštovani narodni poslanici, da ministarka Jadranka Joksimović nije u mogućnosti da prisustvuje ovoj sednici, iako je izuzetno zaista važna za Vladu Republike Srbije zato što prisustvuje jednom važnom, zajedničkom evropskom projektu, a to je izgradnja autoputa E-80, Niš-Pločnik ili autoputa „Mira“, kako ga mi zovemo, zajedno sa predsednikom Republike Srbije, Aleksandrom Vučićem, i sa šefom delegacije EU u Srbiji i ambasadorom Žiofreom.
Ministarka Maja Popović je otputovala na Brdo kod Kranja, gde učestvuje na ministarskom forumu Zapadnog Balkana na temu „Pravda i unutrašnji poslovi i vladavina prava“, tako da su obe odsutne, čini mi se opravdano, ali upravo njihovo odsustvo govori o tome koliko je bliska, dobra naša saradnja sa našim evropskim partnerima, pa je utoliko, čini mi se, njihovo odsustvo opravdanije.
Svakako sam ja tu kao predsednica Vlade, takođe ministarka Čomić koja ipak vodi jedan izuzetno važan resor u oblasti društvenog dijaloga, saradnje sa organizacijama civilnog društva, ljudska i manjinska prava, koji je jedan od takođe ključnih u našim evropskim integracijama.
Kao što ste čuli toliko puta, dakle, čini mi se da mi generalno možemo biti zadovoljni ovim izveštajem o napretku Evropske komisije. Vlada Republike Srbije je svakako prilično zadovoljna, po prvi put od 2016. godine i to je ono na šta sam posebno ponosna. Po prvi put od 2016. godine imamo potpuno pozitivan narativ u pogledu reformi oblasti vladavine prava.
Takođe, po prvi put od 2016. godine imamo konstatovan napredak i u oblasti slobode izražavanja i medija, što je takođe izuzetno važno zato što smo kao Vlada mnogo vremena i mnogo pažnje poklonili ovom pitanju, osnovali čak dve radne grupe, Radnu grupu za implementaciju, punu implementaciju medijske strategije koju smo usvojili i takođe Radnu grupu za bezbednost i zaštitu novinara.
Ja se kao predsednica Vlade svakih mesec dana sastajem sa predstavnicima ove radne grupe. Takođe želim da zahvalim evropskoj delegaciji u Srbiji zato što učestvuje u radu ove grupe, ambasadi Norveške, Fondaciji „Konrad-Adenauer“, OEBS-u. Dakle, svi oni učestvuju u radu ove radne grupe. To nam nekako pomaže, svakako, da idemo dalje, da napredujemo i konačno i u ovom izveštaju o napretku je konstatovano da smo ipak uspeli da napravimo neke pozitivne pomake.
Standardno, što se tiče ekonomije. Dobar izveštaj, pohvale. Čini mi se posebno važno zato što ove pohvale i ova stabilnost ekonomska i dalji napredak i brži oporavak od očekivanog dolazi u vreme kada se i dalje borimo sa pandemijom korona virusa.
Vidimo sada da će svakako BDP rast, ekonomski rast u 2021. godini biti verovatno preko 7,5%, što je zaista neverovatan uspeh i neočekivano, čini mi se, brz oporavak naše privrede, koja je opet i u 2020. godini pala minimalno i to samo 0,9%.
Ono što je nama posebno u fokusu, u mandatu ove Vlade, kao što sam rekla i u Ekspozeu, kao što smo pričali svaki put u ovoj Skupštini, to jesu reforme u oblasti vladavine prava i u oblasti reforme pravosuđa i adresiranja preporuka koje nam je dao GREKO u oblasti borbe protiv korupcije i borba protiv organizovanog kriminala i sloboda medija u Republici Srbiji. Takođe, i sve ono što se tiče osnovnih prava, dakle, čitav onaj resor koji vodi ministarka Čomić, ali tu je naravno i ono što se tiče ratnih zločina, nacionalne strategije, implementacije te strategije koju smo usvojili itd.
Dakle, zaista dva ključna prioriteta u funkcionisanju ove Vlade koji govore o našoj opredeljenosti za brže evropske integracije, svakako vladavina prava i oblast zaštite životne sredine. Zbog toga mi je toliko važno ponovo da napomenem da je u ovom izveštajnom periodu, čini mi se na ponos i priznanje svih nas, konstatovan napredan u oblasti vladavine prava, negde više, negde manje, ali ipak napredak.
Takođe, ono što je važno podvući, jasno je ovim izveštajem Evropska komisija državama članicama preporučila otvaranje oba klastera koja su spremna, to je Klaster 3 – konkurentnost i inkluzivan rast i Klaster 4 – zelena agenda i održiva povezanost. Mi dalje radimo direktno sa svim državama članicama EU na tome da dobijemo zaista i ovu podršku, dakle da otvorimo tokom međuvladine konferencije koja će se verujem održati u decembru tokom slovenačkog predsedavanja, da otvorimo makar jedna od ova dva klastera i mislim da je to pozitivan signal ne samo za Srbiju, već i za čitav region Zapadnog Balkana i da je utoliko važniji. Ovo za sada svakako još nije garantovano, nije taj posao završen.
Dakle, svakodnevno smo u kontaktu sa državama članicama, odgovaramo još uvek na sva otvorena pitanja koja imaju razjašnjenja koja traže od nas, pružamo i borićemo se i ponovo, nadam se da ćemo do kraja ove godine kao konačni rezultat svog onog našeg rada u ovoj prvoj godini mandata Vlade, ali i kao rezultat ovako dobrog ili generalno dobrog izveštaja o napretku, da ćemo imati i otvaranje klastera.
Posebno mi je važno, a trudiću se da budem kratka, da pričam i o tome koliko smo pokušavali u poslednjih 12 meseci u mandatu ove Vlade da na svemu što se tiče evropskih integracija radimo potpuno otvoreno, potpuno transparentno i sa svim činiocima u našem društvu zbog čeka smo i uspostavili uz ogromnu podršku, i na kraju krajeva inicijativu Nacionalnog konventa, stalni dijalog sa Nacionalnim konventom, ja im se zahvaljuje takođe i na prisustvu ovoj plenarnoj sednici Narodne skupštine, što imamo kontinuirani dijalog, otvoreni dijalog o svim pitanjima od značaja za Republiku Srbiju i želim da zahvalim svim organizacijama civilnog društva ko je preko Nacionalnog konventa u ovom dijalogu učestvuju i to na sve teme.
Do sada smo imali od oblasti vladavine prava, kao nekako i simbolično prvu temu u ovom dijalogu sa konventom, preko zaštite životne sredine, preko pitanja pandemije kovida i time kako se na kraju krajeva, kako smo se mi suočili i šta je bilo dobro, a šta je bilo loše u radu Vlade tokom pandemije i mnogim drugim pitanjima, da razgovaramo sa organizacijom civilnog društva tokom konventa, ali smo i ovaj izveštaj predstavili svim relevantnim udruženjima i organizacijama, počevši od Privredne komore Srbije, sa kojom je ministarka Jadranka Joksimović imala sastanak 25. oktobra, sa posebnim fokusom na ekonomski deo izveštaja o napretku, preko stalne konferencije gradova i opština i ponovo Nacionalnog konventa.
Takođe smo održali povodom izveštaja i sastanak sa svim ambasadorima državama članicama EU 22. oktobra, tako da je važno ponovo da napomenem da su ipak evropske integracije Republike Srbije pitanje i tema od važnosti i značaja svih nas, ne samo Vlade kao izvršne vlasti i svakako ne samo Narodne skupštine, iako je Narodna skupština ipak kao parlament najznačajnija i ne bez razloga se najviše puta i pominje u izveštaju kako je i narodna poslanica i predsednica Odbora rekla, ali pored izvršne vlasti i pored zakonodavne vlasti svih nas i lokalnih samouprava i organizacija civilnog društva i medija i pojedinaca i svih nas zato što je proces pristupanja EU ipak naš zajednički proces.
Mi se dalje, kao što kažemo i nakon svakog izveštaja i želim to i danas da vam kažem, ipak pred ovim domom je najvažnije, kao izvršna vlast dalje fokusiramo na preporuke i punu implementaciju svih preporuka iz izveštaja. Jedna od važnih stvari koje radimo u ovom trenutku je svakako da smanjimo broj v.d. vršilaca dužnosti u okviru javne uprave. Danas smo na redovnoj sednici Vlade imenovali dodatne rukovodioce koji su do sada bili v.d. recimo kao što je direktorka „Elektromreža Srbije“ ili direktor „Srbijavoda“. Dakle, čuli smo jasno i glasno preporuku Evropske komisije. Smanjujemo broj v.d. u javnoj upravi i nastavićemo sa tim.
Naravno, idemo i u sve one dalje procese koji su predviđeni i revidirani akcionim planovima za Poglavlje 23. i Poglavlje 24. ponovo oblast vladavine prava, važnim zakonima. Sa nekima dosta kasnimo pa pokušavamo da ipak koliko god je potrebno vremena da ih uradimo kvalitetno, ali u saradnji sa svim relevantnim činiocima u društvu, što uvek naravno čini taj proces i kompleksijim i dugotrajnijim ipak važno je da zajedno donosimo zakone. Tako da očekujem da uskoro Vlada usvoji predlog važnih zakona, kao što je Zakon o medijima, ali i Zakon o elektronskim komunikacijama, pa da se on nađe i na razmatranju ispred vas, poštovani narodni poslanici, ali to su sve stvari na kojima naravno moramo ozbiljno da radimo i kao što kažem – u saradnji sa više činilaca u našem društvu.
Nadam se takođe da ćemo do kraja godine, pričala sam da smo se konsultovale ministarka Čomić i ja, imati važne strategije usvojene, kao što je recimo strategija saradnje sa civilnim društvom i neke druge strategije. Tako da se fokusiramo na preporuke i nastavljamo dalje da radimo.
Sledeći izuzetno važan korak koji očekujemo pa već od 2018. godine i čini mi se da smo sada konačno na pravom putu. Velika zahvalnost Skupštini u toj podršci. To su naravno izmene Ustava u domenu pravosuđa i time što konačno 16-og januara imamo zakazan referendum. Mi ćemo kao Vlada dati sve od sebe da sada imamo jednu jaku, dobru kampanju, da predstavimo svim građanima Republike Srbije zbog čega je ovaj referendum važan, o čemu se u stvari odlučuje na ovom referendumu, zašto su te reforme u oblasti pravosuđa važne. Da bi naše sudstvo postalo, svakako da bi bilo manje zavisno, ne da bilo nezavisno, koliko može naravno, mora od Narodne skupštine Republike Srbije kao direktno izabrane od strane građana Republike Srbije, da bude nezavisno, ali takođe da bude i mnogo efikasnije i mnogo odgovornije i prema građanima Republike Srbije.
Čini mi se da smo na najbolji mogući način, koliko smo mogli kao izvršna vlast, vodili ovaj proces dok taj proces nije preuzela Narodna skupština i Odbor za pravosuđe, a da smo onda i kao Vlada dali zaista svu potrebnu podršku Odboru za pravosuđe i Narodnoj skupštini da dalje idemo u proces javne rasprave, da dođemo do jednog akta kojim će se praktično izmeniti Ustav ukoliko građani glasaju za to, da imamo stalnu komunikaciju sa Venecijanskom komisijom, da ponovo dobijemo zeleno svetlo Venecijanske komisije.
Podsetiću vas da smo mi 2018. godine ta Vlada, tada sam je ja vodila, da je imala javnu raspravu, predložila izmene Ustava u oblasti pravosuđa, dobila zeleno svetlo Venecijanske komisije, ali da smo u ovom mandatu Vlade želeli dodatno da proširimo tu javnu raspravu, da bi bez obzira na to što imamo zeleno svetlo Venecijanske komisije, mi ipak postigli toliko potreban konsenzus u društvu o tim izmenama Ustava. Mislim da smo mi sada taj konsenzus nekako postigli, što mi je posebno drago i mislim da svi zajedno posebno treba da obratimo pažnju na to.
Dakle, nismo išli na to da je Venecijanska komisija odobrila, idemo dalje, iako se neka profesionalna stručna udruženja ne slažu sa ovim, već smo nastavili razgovor dok nismo dobili najveći mogući stepen konsenzusa oko ovih važnih pitanja, jer ipak je to promena Ustava.
Još jednom, čini mi se da je i ovo pokazalo koji smo standard dostigli u oblasti vladavine prava i izmena Ustava zato što je ovo prvi put da je na ovaj način u Republici Srbiji menjan Ustav, odnosno da li će biti promenjen će reći građani na referendumu 16. januara, ali nikada ni za ove, ni za predlog izmena Ustava mi nismo imali javne rasprave. Svakako ne u ovakvom obimu i 2006. godine nismo ni tražili, ni dobili mišljenje Venecijanske komisije, pa, svi oni koji kritikuju danas bilo šta što mi radimo treba da se okrenu da pogledaju kako je to bilo nekada i kako to izgleda danas i koliko smo mi kao zemlja napredovali, zato što bilo koja sledeća vlada ili bilo koji naredni saziv Skupštine, ukoliko budu želeli da menjaju Ustav neće to moći da rade na način kao što je to, recimo, rađeno 2006. godine. Moraće da poštuju ovaj standard, a to je zaista široku javnu raspravu i inkluzivnu, transparentnu javnu raspravu, stalne komunikacije i konsultacije sa Venecijanskom komisijom i na kraju krajeva i zeleno svetlo Venecijanske komisije, pa onda da to tako damo građanima da oni odluče šta žele dalje da rade i kako žele da Srbija dalje ide. Dakle, to je onaj sledeći važan korak.
Želim da kažem i da time završim. Posebno mi je drago što, čini mi se, zaista, zahvaljujući svemu onome što je Narodna skupština Republike Srbije uradila i što je Vlada kao izvršna vlast uradila, način na koji radimo to, na kraju krajeva i transparentno, uz veliko učešće, ponovo želim da kažem i Konventa i organizacija civilnog društva, koliko god se nekada ne slagali, važno je da imamo dijalog i važno je da o tim pitanjima pričamo. Da kažemo mi naše stanovište, da oni kažu svoje stanovište, da se borimo argumentima, jer to je ono što je važno i za političku kulturu, ali samim tim nekako i za dalje evropske integracije.
Zahvaljujući tome što je to proces koji se tiče svih nas i u koji su svi na jedan ili drugi način uključeni, podrška građana Republike Srbije za članstvo u EU, prema poslednjim istraživanjima je trenutno 57%, što je najveća podrška u poslednjih pet godina.
Dok su se evropske integracije zagovarale u ovom društvu samo deklarativno, bez ikakvih zaista reformskih, ozbiljnih reformskih procesa ta podrška je bila i 40%, 41% zato što prvo, ljudi nisu razumeli, drugo, nisu zaista videli ništa šta njima to donosi, jer je to bilo pitanje pojedinaca u političkoj eliti. Sada kada ovaj proces ide na način da su svi uključeni, mi vidimo sve veću i veću podršku građana Srbije evropskim integracijama. Dakle, u ovom trenutku 57%, najveća podrška u poslednjih pet godina i ja se konačno nadam i da ćemo to videti i na referendumu 16. januara.
Hvala vam mnogo. Biću danas tokom čitave debate ovde da odgovaram na pitanja i da, na kraju krajeva, i od vas primam instrukcije šta Vlada, kao izvršna vlast koja odgovara vama, dalje treba da radi.
Hvala.

Hvala.
Samo par stvari nakon dva govornika, pa da dam svoje komentare.
Evropska unija i članstvo u Evropskoj uniji je naš strateški prioritet i prvi cilj naše spoljne politike. To nije samo deklarativno, to stoji iz nekoliko razloga. Pre svega, zato što mislim da Srbija pripada vrednosno, ekonomski i kulturno, u konačnici i geografski, porodici evropskih naroda. Pored ovoga, sve ono što mi vidimo u našoj ekonomiji takođe kaže da mi treba da pripadamo Evropskoj uniji, u smislu toga da najveći procenat stranih investitora i stranih investicija u Republici Srbiji dolazi iz Evropske unije, takođe da naši proizvodi se najviše izvoze na tržište Evropske unije i da je to nama daleko najznačajnije tržište, ali i da mi sa Evropskom unijom i zemljama članicama Evropske unije, kao što sam rekla, delimo sistem vrednosti.
Mi živimo danas u kompleksnim okolnostima, u kompleksnom svetu. Naravno, da ni sve države članice EU ne dele mišljenje o svim pitanjima i o svemu onome što se dešava. Naravno, da onda ni evroposlanici, dakle poslanici u Evropskom parlamentu koji dolaze iz različitih političkih grupacija ili različitih država članica EU ne razmišljaju jednako o tome kakva je Srbija, šta Srbija radi, kako radi, da li je to pozitivno ili negativno i u kolikoj meri je to pozitivno i negativno.
Onda je normalno da čujemo i razne neverovatne i neshvatljive izjave. Naravno, normalno je i da čujemo razne vrste i stepen licemerstva. Nažalost, činjenica jeste da iz jednog ili drugog razloga, uopšte da ne ulazimo u meritum toga, imao po nekim pitanjima i duple i troduple standarde ili da nemamo uopšte standarde, dakle da standard postoji u nekim pitanjima samo i isključivo za Srbiju i ni za koga drugog, ali sve je to činjenica, životna činjenica. Tako je kako je. Dakle, sa tim se treba pomiriti, o tome treba razgovarati. Ponovo, o tome treba imati, naravno, i dijalog i sa EU i sa državama članicama EU, ali oko toga ne treba kukati.
Mi znamo da je u našem najboljem interesu da budemo član EU. Konačno, i sve ono što radimo na našem evropskom putu, sve one reforme koje mi sprovodimo na našem evropskom putu, te tri najvažnije oblasti, oblasti vladavine prava, ekonomije, javne uprave, sprovodimo kako bi mi postali bolje, jače društvo i zemlja, kako bi imali bolji kvalitet života za sve naše građane, za sve one koji žive u Republici Srbiji.
Konačno, opet, šta god možete da kažete za EU i ko god šta je mogao da zameri EU mislim da niko ne može da spori to da je EU u istoriji čovečanstva, to sam mnogo puta rekla i mislim da je važno da i danas pomenem još jednom, da je u istoriji čovečanstva to najveći i najuspešniji mirovni projekat, pa kao takav on ima mnogo toga da pruži i nama ovde, svima zajedno na ovim prostorima, na prostoru zapadnog Balkana. Tako da, sve što je racionalno u stvari govori o tome da je EU ipak i naša kuća.
To nikako ne ukida ili ne uslovljava naše partnerstvo i sa svima ostalima. To partnerstvo i prijateljstvo ni sa Ruskom Federacijom, ni sa SAD, ni sa Turskom, Indijom, Ujedinjenim Arapskim Emiratima, drugim zemljama nikada nije ni uslovljavala ni postavljala kao pitanje ni EU, bez obzira na to šta neko kaže ili kakav narativ želi da plasira. Nikada, nikada se to nije postavilo kao pitanje. Nikada to nije bili ili – ili.
Da, svakako ima i problema, ima i duplih aršina, ima i stvari koje nas nerviraju, kao što verujem da ima stvari koje njih nerviraju u odnosu prema nama, ali je, čini mi se, jedinstvena platforma da su integracije potrebne kako nama, ali tako i samoj EU, da su integracije zapadnog Balkana u EU potrebne, poželjne i dobra stvar.
Moram da naglasim i za građane Republike Srbije koji prate ovaj prenos, da podsetim, ljudi, EU je apsolutno i daleko najveći donator Republici Srbiji. I, kao donator u smislu bespovratnih sredstava, dakle poklon novca, grantova, i svakako najveći finansijer, u smislu povoljnih kredita za našu infrastrukturu, putnu, železničku, energetsku, za naš zdravstveni sistem.
Kada pogledate svi klinički centri koje mi u ovom trenutku radimo. Klinički centar u Nišu koji smo završili, Klinički centar Srbije čiju prvu fazu treba da završimo do kraja ove godine, pa nastavljamo u 2022. godini drugu fazu, Klinički centar Vojvodine koji u ovom trenutku radimo, Klinički centar Kragujevac koji ćemo, nadam se, krenuti da radimo ili u poslednjem kvartalu sledeće godine ili u prvom kvartalu 2023. godine, sve je to finansirano iz kredita Evropske investicione banke. To je preko 250 miliona evra samo za to.
Kada pogledate digitalizaciju naše prosvete, obrazovanje, modernizaciju naših škola, takođe to su krediti ili Evropske investicione banke ili Evropske banke za obnovu i razvoj ili obe ove banke. Vi ste ovde ratifikovali kredit od 65 miliona evra iz Evropske investicione banke za modernizaciju i digitalizaciju naših škola.
Dakle, sve te stvari, možda mi i dalje ne govorimo dovoljno o tome, govore o tome koliko su nama važne evropske integracije i koliko one zaista praktično i svakodnevno doprinose boljem kvalitetu života građana Republike Srbije u svakom, ali u apsolutno svakom segmentu. Tako da, to je jedan talas. Razum da mi često govorimo, kao i svi u svetu, o nekim negativnim stvarima. Imamo, naravno, i nerazumevanja i različita mišljenja o mnogo važnim stvarima, kao što je KiM, sa nekim državama članicama EU, ali je dijalog važan.
Na kraju krajeva, politika koju Srbija danas vodi, a koja je promenjena dolaskom Aleksandra Vučića na vlast, odnosno njegovim preuzimanjem premijerske pozicije, je ta da je stalni dijalog argumentima, borba argumentima važna i da je u redu da se sa nekim ne slažete, ali da treba onda o tome i da pričate. Tako da je i to, ta politika koju mi sada imamo i u ovom Izveštaju o napretku.
Ponovo, ne postoje, ne slažemo se mi stoprocentno sa svima stvarima koje su u samom izveštaju, ali i to smo podelili sa Evropskom komisijom i sa delegacijom EU u Srbiji. Mi se ne slažemo sa onim delovima izveštaja koji se tiču Kosova i Metohije, zato što ja mislim da je duboko ne fer da kažete da pozivate obe strane na punu implementaciju međunarodnih sporazuma. Ne možete iz izveštaja u izveštaj pozivati obe strane na punu implementaciju ako je jedna strana, odnosno Beograd ispunila sve što je mogla da ispuni tim međunarodnim sporazumom, misli se na Briselski sporazum. Nije u redu, a kao što nije u redu da svaki put u tom izveštaju za Prištinu ponavljate istu tu konstataciju i pozivate ih na primenu, ako iz izveštaja u izveštaj oni samo da ne rade ništa na primeni već sada i otvoreno poručuju da oni neće i nikada neće primeniti Briselski sporazum.
Dakle, ja mislim, ali opet sve je to do Evropske komisije, EU, da zaista sada morate da date neku drugu kvalifikaciju. Ako ste davali istu kvalifikaciju osam godina, a sada će u aprilu biti devet godina od potpisivanja Briselskog sprozuma, bez zajednice srpskih opština koje je kičma, ključna stvar u tom sporazumu, a čiji je garant EU, vi morate da kažete nešto drugačije u izveštaju o napretku i za Beograd i za Prištinu.
Opet, to su stvari oko kojih se ne slažemo i na njima dalje radimo. Ali, nikada ne treba da smetnemo sa uma koliko je nama EU važna i kao partner, i kao apsolutno daleko najveći donatori, i kao kreditor, finansijer pod najpovoljnijim uslovima najvećih projekata naše infrastrukture zdravstva, školstava i tako dalje, i politički i vrednosno i na svaki drugi način.
Što se tiče zamrznute cene osnovnih životnih namirnica, videla sam, to je valjda i normalno, i pohvale i kritike, za kritičare i toga, želim da kažem znate šta? U ovom trenutku ovo je najodgovornija, najbolja moguća odluka, ne zato što mi u bilo kom smislu želimo da se mešamo u slobodno tržište, ili da intervenišemo na tržištu, ili da promenimo, ili remetimo odnose na tržištu, već zato što u ovom trenutku mi zaista imamo nekontrolisani rast cena. Ne samo mi u Srbiji, nego niko u ovom trenutku ne može ni da pretpostavi šta će se dalje dešavati i na tržištu energenata, i u smislu cena, i gasa, i struje, električne energije, kako će naravno to uticati na sve ostale cene, gde će se i na kom nivou one stabilizovati.
Jedino što mi želimo da uradimo sada je da cenu tih osnovnih životnih namirnica držimo predvidivom, stabilnom i sigurnom, dok se stvari na tržištu i ti potresi ne stabilizuju.
Gde god se oni stabilizovali, na kom god nivou budu stabilizovale cene gasa ili cene električne energije, mada smo mi opet, zahvaljujući zaista najboljem mogućem nerealnom dogovoru između predsednika Putina i predsednika Vučića, produžili sve ono što naše postojeće uslove, cenu gasa, od 270 dolara još dodatnih šest meseci, uz mogućnost da uzmemo još dodatnog gasa ako nam je potreban.
Dakle, dok ne idimo gde će se cene stabilizovati mi ćemo intervenisati. Intervenisaćemo ukoliko je potrebno iz robnih rezervi, gledaćemo da to bude što manje, da se ne mešamo u tržište, ali opet, dok su ovakvi potresi, da ipak garantujemo jednu stabilnost za sve naše građane, pre svega za one građane sa manjim primanjima.
Vi ste se osvrnuli i na proteste i na pozive na proteste. Protesti, čini mi se, po svojoj suštini su prirodni, posebno u demokratskim društvima, i mislim da je način na koji smo mi prišli tim i svim ostalim protestima u prethodnih nekoliko godina, kako smo i dozvoli, kako se ponašala policija, pripadnici MUP, da, takođe, pokazuje da jesmo zemlja koja je ne samo sigurno na evropskom putu, već zemlja koja u velikoj meri pušta ljude da protestuju oko čega god žele, dakle, na bilo koju temu, bez ili sa minimalnim prisustvom policije i bez primene prekomerne sile, pa, čak i kada je policija pod direktnim napadom, kao što su pod direktnim bile institucije, a pre svega, ovaj dom, kada se policija trudila, na kraju krajeva, i pustila demonstrante da uđu u Narodnu skupštinu, parlament, ove zemlje, pa, ih tek onda izbacila. To ne možete videti, ja mislim, ni u jednoj državi članice EU.
Mi se opet trudimo da budemo, čini mi se u tom smislu veći katolici od Pape, pa da pokažemo da nećemo imati bilo kakve nasilne obračune sa demonstrantima, da ćemo pustiti ljude da protestuju, oko čega, bilo čega, i kako hoće, i gde hoće, i da pokušamo da sve te stvari razrešimo dijalogom i argumentima.
To je iz jedne perspektive izuzetno važno za naše evropske integracije. Iz druge perspektive, razlozi za ove proteste, razlozi zbog koji su pokrenuti ovi protesti se takođe, i direktno tiču naših daljih evropskih integracija.
Tu pričam, pre svega o tome, da jedan od razloga za proteste ultimatum da se povuče Zakon o referendumu, da predsednik Republike Srbije ne potpiše Zakon o referendumu. Predsednik je, kao što smo čuli juče potpisao Zakon o referendumu, i hvala mu na tome.
To je direktno nešto od čega nama zavisi dalja brzina naših evropskih integracija. Zašto? Zato što ako nemamo izmenjen Zakon o referendumu što je, pritom, da vas podsetim još jednom i one koji protestuju, i oni koji su tražili od predsednika da ne potpiše i od vas da ne glasate za taj Zakon o referendumu, bila naša ustavna obaveza.
I još jednom, dakle, jasno i glasno, pre ovih izmena na snazi je bio Zakon o referendumu iz 1994. godine. Zakon o referendumu iz 1994. godine je u svom članu 24. stav 1. rekao da je referendum punovažan ako je na njemu glasala većina građana koji imaju biračko pravo i koji su upisani u birački spisak u skladu sa ovim zakonom.
Dakle, referendum je punovažan ako je na njemu glasala većina građana od upisanih u birački spisak.
Onda su promenili Ustav 2006. godine. Promenjenim Ustavom iz 2006. godine u članu 203. stav 8. kaže da je referendum punovažan ako je za promenu na referendumu glasala većina izašlih birača. Dakle, Ustav ukida prag.
Od 2006. godine je vama Zakon o referendumu koji je bio na snazi 1994. godine bio neustavan. Mi smo menjali Zakon o referendumu da ga konačno uskladimo sa Ustavom koji je usvojen 2006. godine.
Da li se meni taj Ustav iz 2006. godine sviđa, da li sam ja kao građanin 2006. godine glasala na tom referendumu ili ne, da li sam bila za ili sam bila protiv, to uopšte nije bitno sada. Ja sam tu da poštujem Ustav Republike Srbije kao i svi mi.
Da li se meni sviđa da ukidamo prag ili ne, nije pitanje. Ukinut je prag Ustavom 2006. godine, ljudi. Kada protestujete onda vi protestujete protiv tog Ustava iz 2006. godine, što je takođe potpuno u redu, ali ako želite da menjate Ustav iz 2006. godine, žao mi je ali morate da promenite Zakon o referendumu na način kako smo ga promenili da bude u skladu sa tim Ustavom, pa ga onda menjajte, pa uvedite ponovo prag. Ljudi, da se razumemo, to je tako i nikako drugačije.
Dakle, ne možete protestvovati i tražiti nešto što je neustavno. Niti smo mi donosili taj Ustav, niti je tada postojala javna rasprava, ali vi Ustav morate da poštujete i svako mora da poštuje Ustav.
Tako da, promenili smo sada Zakon o referendumu. Taj Zakon o referendumu je u skladu sa Ustavom iz 2006. godine.
Pritom, da vam kažem još jednu stvar. Što se tiče praga izašlih mi smo, naravno opet u skladu sa svim onim što smo trebali da radimo na našem evropskom putu i za Zakon o referendumu tražili mišljenje Venecijanske komisije. Kodeks Venecijanske komisije, kodeks dobre prakse Venecijanske komisije iz 2006. i 2007. godine staje na stanovište da prag izašlih kao institut nije nužno u skladu sa najboljim demokratskim praksama i da prag izašlih ne treba da postoji u Zakonu o referendumu.
Dakle, da smo uradili nešto drugo ne bi dobili pozitivno mišljenje Venecijanske komisije, bez pozitivnog mišljenja Venecijanske komisije Evropska unija ili Evropska komisija bi nam rekli – ljudi, u oblasti vladavine prava mi ne odlučujemo, mi slušamo Venecijansku komisiju. Da li je to što ste uradili i da li ste uradili u redu ili niste uradili u redu.
Tako da, ponovo, taj koji protestuje protiv toga treba da zna da ne samo da to što traži u suprotnosti sa Ustavom, već da ukoliko usvojimo, a hvala Bogu, nismo te zahteve da će to direktno da se odrazi na to da nema daljih evropskih integracija dok ne završimo to u skladu kako smo i uradili, a to je u konsultacijama sa Venecijanskom komisijom. I to je tako.
Dakle, da se razumemo, što se tiče životne sredine, naravno, građani mogu da protestvuju.
Lično, ako me pitate kao Ana Brnabić, meni je drago, zaista, što se sve više u Republici Srbiji bavimo životnom sredinom. Ja mislim da je to užasno važno.
Ja sam, na kraju krajeva, predsednica Vlade koja je stavila kao prvi predsednik Vlade u Republici Srbiji životnu sredinu kao jedan od osnovnih prioriteta Vlade koju vodim, jedan od osnovnih prioriteta, zato što ja jasno rekla u svom ekspozeu, ako se sećate, ljudi, znate kako, mi smo dostigli sada taj ekonomski standard da mi ne samo da moramo, morali smo mi to i pre 40 godina, nego sada i možemo da investiramo u zaštitu životne sredine zato što su to užasno skupe investicije.
Meni nije jasno i još jednom pitam zašto sada? Zašto protestvujete sada kada smo mi u mandatu ove Vlade i u sazivu ove Skupštine usvojili čitav niz izuzetno važnih zakona koji se tiču životne sredine.
Zakon o korišćenju obnovljivih izvora energije prvi put ima Republika Srbija. Pre toga su obnovljivi izvori energije bili jedan član u okviru šireg Zakona o energetici.
Zakon o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije koji nam dozvoljava da širimo, praktično nam dozvoljava, i ovako smo mogli, ali ovo nam praktično dozvoljava da širimo centralnu mrežu za centralno grejanje, daljinski sistem grejanja zato što uvodi kategoriju „povlašćenog kupca toplotne energije“, pa će ljudi moći da se priključe na centralni sistem. S druge strane, menjamo energente sa uglja, mazuta na biomasu i gas. Širimo mrežu. Ljudi koji to pre nisu mogli da priušte sada mogu da priušte zato što su povlašćeni, pa im mi subvencionišemo cenu toplotne energije i svi zajedno za par godina imamo mnogo čistiji vazduh, ali mi smo to krenuli da menjamo.
Zakon o izmenama i dopunama Zakon o energetici, Zakon o izmenama i dopunama Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima i čini mi se možda i najvažniji, kao najveći signal Zakon o klimatskim promenama kao prvi sistemski zakon kojim se uspostavlja osnov za ograničenje emisije gasova sa efektom staklene bašte.
Da li smo od 2014. godine smo tek počeli da gradimo filtere za odsumporavanje na našim termoelektranama? Jesmo. Niko to nije radio pre nas.
Da li smo mi počeli da gradimo postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda? Jesmo. Da li smo počeli da radimo kanalizacionu mrežu? Jesmo. Da li smo počeli da dajemo subvencije za kupovinu električnih vozila?
Pa, ne možete sa jedne strane, ti tajkunski mediji, da nam kažu, kada uvedemo subvenciju za električna vozila, kako subvencionišemo najbogatije, a sa druge strane, kada imamo proteste zbog životne sredine i ugroženog vazduha, da kažu ništa niste uradili za taj vazduh. Pa, ne može jedno i drugo. Ili lažete kada ste rekli da to nismo trebali da radimo ili lažete kada kažete da ništa ne radimo. Ne može i jedno i drugo, a stalno čujemo jedno i drugo. Od dana do dana čujemo suprotne poruke i kritike ili da nešto jesmo uradili, pa nismo trebali da uradimo ili da to isto što su nas juče kritikovali da smo uradili da to u stvari nismo uradili, ali, dobro, na nama je da se borimo dalje.
„Rio Tinto“, ja mislim da je juče predsednik Aleksandar Vučić stavio tačku na temu „Rio Tinta“ i sve špekulacije, i ko je doveo i ko je dao prvih devet dozvola i ko je dao prvi put dozvolu za bušenja i istraživanja. Ono što je posebno neverovatno je što 2019. godine čak nije dalo Ministarstvo za energetiku i rudarstvo, nego Ministarstvo za životnu sredinu. Ministar Oliver Dilić je to dao. Toliko o brizi za životnu sredinu i za naše resurse i za to kako se eksploatišu, ali dobro.
Konačno, samo da kažem i ovo. Što se tiče toga da ne treba sada menjati Ustav zato što ovaj saziv nema legitimitet, pa opet ste preskočili jedan važan korak, kao što ga uvek preskačete, a to pričam o ovima iz vanparlamentarne opozicije, a to su građani. Uvek zaboravite na građane. Uvek. Proglasite pobedu na izborima pre nego što su građani glasali za vas ili za nas, kao i što ste sada došli do toga da li će Skupština dvotrećinskom većinom u to da usvoji ili neće. Prvo građani treba da kažu da li žele ili ne žele 16. januara, a onda, ako dođe do Skupštine, onda vam je tema da li saziv ima legitimitet ili nema legitimitet. Ali, da vam kažem, ako želite da kažete da nema, glupa vam je to tvrdnja. Glupa vam je teza i potpuno promašena tema zato što niko na ovom svetu, niko u EU, niko u SAD-u, niko nigde nije nikada osporio legitimitet ovog saziva.
Pa, i partneri iz EU su rekli izađite na izbore. To je, na kraju krajeva, demokratija. Vlast može da se menja jedino na izborima i nismo za bojkot. Odlučili ste da bojkotujete. Oni koji nisu odlučili da bojkotuju, nego su izašli, nisu uspeli da dobiju glasove ni za cenzus od 3%. Dakle, građani su glasali, izabrali svoje narodne poslanike i svaki saziv ima legitimitet nakon demokratskih izbora. Ne možete vi utvrđivati da li neki saziv ima legitimitet ili ne, iako razumem da misle da su iznad svih i iznad svakog i da je jedini legitimitet kada mu oni daju legitimitet.
Pa nije ni legitimno ako nekad slučajno pređu cenzus, pa imaju 5% nego moraju da imaju valjda 20% ili 25% da bi to imalo legitimitet. Nigde to ne piše. Nije to demokratije.
Dakle, da se vratimo građanima i demokratiji i tu će nam se sve lepo samo kazati.
Hvala vam.

Hvala vam.
Zamolila me je ministarka Čomić da vas pozovem na dijalog o tim pitanjima. Mislim da se ne razumemo dobro i mislim da niste možda sasvim razumeli sve ono što radimo, i promene, ali da vam kažem šta god vi rekli, narod nije glup, jer razume i šta je dobro za njega i šta nije dobro za njega.
Ja mislim da 57% podrške građanima u procesu evropskih integracija i članstvu Srbije u Evropskoj uniji, građana Republike Srbije, čini mi se dovoljno govori o tome da građani razumeju šta je to što je dobro za njih i za njihove porodice, za njihove porodične firme, firme u kojima rade, karijeru i perspektivu njihovih porodica, ali svakako je vaša politika politika koju treba da saslušamo i treba da damo odgovor na to što vi pričate.
E, sada, neke od stvari koje vi kažete, kao i obično kada govorite i kada sam ovde svakog poslednjeg četvrtka u mesecu na odgovorima na poslanička pitanja, jednostavno nisu tačne. Dakle, to su tvrdnje koje nemaju nikakvu potporu u stvarnosti, u realnosti, u činjenicama i namerno ili slučajno vi time što to izgovarate obmanjujete narodi i građane Republike Srbije koji nas, na kraju krajeva i prate, prate ovu sednicu.
Pod jedan, na primer, da i mi kada uđemo u tu Evropsku uniju da više nećemo odlučivati o nama. To se nikada neće desiti. To nikada niko nije rekao. Države članice Evropske unije same odlučuju o sebi, imaju svoje skupštine, svoje parlamente, imaju svoje izbore, biraju svoje predstavnike u tim parlamentima, ti parlamenti odlučuju o tome šta će se u zemlji raditi.
Dakle, zaista ne znam kako vi mislite da kada jedna zemlja postane država članice Evropske unije ko odlučuje o njoj. Šta, nema više svoju skupštinu, svoj parlament, nema više svoju vladu? Zaista ne razumem, ili možda vi ne razumete kako funkcioniše Evropska unija ili namerno obmanjujete građane.
U svakom slučaju, to je veliki problem što vi kao narodni poslanik i sa toliko godina ne znate da ni jedna država ne gubi svoj suverenitet time što ulazi u Evropsku uniju. Ni jedna, pa neće ni Srbija.
Dakle, i dalje će ovde da se o svemu pitaju građani Republike Srbije, i dalje će oni odlučivati o pravcu u kome će se zemlja kretati na izborima, i dalje će ovu zemlju voditi, praktično najviša zakonodavna vlast, a to je Narodna skupština, predsednik Republike koji se direktno bira, i Vlada Republike Srbije kao izvršni organ koji bira Skupština.
Da to nije tako ne bi mogao da se desi Bregzit, pošto niko Veliku Britaniju nije izbacio iz Evropske unije nego je njihov narod odličio da više neće da budu članovi Evropske unije. Tako da, to što vi govorite zaista ne stoji ni u teoriji, a još manje u praksi.
Kada govorite o našem pravosuđu i o tome šta mi predlažemo da se promeni izmenama Ustava u oblasti pravosuđa ja sada moram da kažem, takođe i za građane Republike Srbije da smo mi na ovome ozbiljno radili, i to ozbiljno merili, balansirali i cenili.
Dakle, izvršna vlast, predsednica Vlade, Vlada Republike Srbije, Ministarstvo pravde neće imati više nikakav uticaj na sudstvo, nikakav, ali Narodna skupština će naravno birati ljude u sudstvu.
Žao mi je što ministarka pravde nije ovde. Rekla sam zbog čega je morala da bude odsutna, ali svakako članovi Visokog saveta sudstva delom bira i Narodna skupština. Mi nikada nismo hteli da pristanemo na to da Narodnu skupštinu iz toga isključimo zato što bi time pravosuđe otuđili od građana, što ne može biti.
Ja sam lično na javnim raspravama govorila da ne može biti da je sudstvo u potpunosti nezavisno, pa nezavisno i od zakonodavne i od izvršne vlasti. U redu ako je nezavisno od izvršne vlasti, ali od zakonodavne vlasti svi mi moramo biti zavisni, zato što zakonodavna vlast mora da balansira tu sve nas. Zašto? Zato što vas, gospodo, biraju građani. Vi ovde svakih 250 od narodnih poslanika predstavlja broj direktnih građana u Republici Srbiji. I Narodna skupština i dalje zadržava ulogu u biranju sudija i VSS. Moguće nešto manju ili svakako je potrebna drugačija parlamentarna većina, ali opet, mi smo rekli - u redu, čak i mi koji sada imamo ovoliku većinu u Skupštini, mislimo da je dobro za demokratiju, na kraju, i građane koji se ne slažu sa nama i misle drugačije od nas, da je za odluke o pravosuđu potreban dogovor između većine i predstavnika opozicije.
Time smo mi, poštovani narodni poslaniče, rekli da ćete i vi sutra imati mnogo veći glas u tome kako izgleda Visoki savet sudstva, pravosuđe, itd, nego što bi imali danas. Dakle, i mi smo se borili za veće pravo opozicije, ali nikako da Narodna skupština ili narodni poslanici nemaju nikakav uticaj na sudstvo. To jednostavno nije tačno. Mi smo se borili za to, jer na kraju krajeva, osnova demokratije je balansiranje tri grane vlasti - sudske, zakonodavne i izvršen. Ne može jedna od tri biti sama za sebe, zato što onda ne odgovara građanima Republike Srbije. A mi smo uvek govorili da želimo sudstvo koje je svakako nezavisno od politike ili nezavisnije, i rekli smo u redu, ne mora potpuno izvršna vlast, može da se isključi iz procesa, ali takođe i efikasnije, mnogo efikasnije i mnogo odgovornije. Mi to moramo da čuvamo.
Sad, da vam kažem oko toga, što mi, kakvi god da smo, ipak dobro znamo za sebe šta je istina, ali da vam kažem, kada politika ima preveliki uticaj na pravosuđe, onda vam se desi i ne libi se da taj uticaj zloupotrebi, što smo mi, nažalost, u Republici Srbiji videli, onda se vama desi 2009. godina, reforme pravosuđa, preko noći i bukvalno preko noći, hiljade sudija, javnih tužilaca, zamenika, ostalo bez posla, samo zato što nisu bili članovi tadašnje stranke na vlasti ili stožera tadašnje vlasti, što se njima u vlasti, odnosno tada u Ministarstvu pravde nešto nije svidelo, pa su ljude ostavili bez posla, i to 579 sudija osnovnih sudova, 152 sudije viših sudova, 70 sudija privrednih sudova, 11 sudija Privrednog apelacionog suda, 24 sudije Vrhovnog suda, 75 javnih tužilaca i njihovih zamenika. Sve su to onda naknadno platili građani Republike Srbije, svi mi koji živimo u ovoj zemlji i plaćamo poreze i to preko 44 miliona evra.
Zato nije dobro da imate politiku, političare i bilo kakvu mogućnost da neko sam od sebe želi da zameni sudiju ili tužioca. To je moglo 2009. godine, danas ne može, a niti mi danas imamo u Srbiji vlast koja bi tako nešto zloupotrebila, a konačno, želimo da to nekako utvrdimo i u tom smislu je to vladavina prava, ne vladavina Ane Brnabić, ne vladavina SNS, ne vladavina Vladana Glišića, nego vladavina prava, koji je samim tim iznad svih nas. To je praktično predlog koji mi imamo i postavili smo ga, na kraju krajeva, i na referendumu da o tome odluče građani.
Sada, što se tiče pretrpanih sudova, sve što smo mi uradili, pa da vam kažem, i kao deo reforme u oblasti pravosuđa, iz vladavine prava, na našem evropskom putu, je prouzrokovalo da naše sudstvo, iako ja ne bih, ako smem sebi da dozvolim tu slobodu, rekla da je efikasno, jer mora biti mnogo efikasnije, da je opet mnogo efikasnije nego što je nekada bilo.
Onda i imamo činjenicu da je i u 2021. godini u srpskom pravosuđu nastavljeno sa smanjivanjem broja starih izvršnih predmeta i da mi, odnosno naše pravosuđe, i ja im čestitam na tome i velika zahvalnost našem pravosuđu na tome, petu godinu za redom pravosudni sistem u Srbiji rešava više predmeta, nego što ih primi.
Dakle, čitav onaj backlog, celo ono nasleđe koje smo imali, polako i to čistimo.
Dakle, kada vi kažete – sudovi su pretrpani i sve je gore, to činjenično nije tačno. To možda u vašoj politici lepo zvuči. Ja razumem da je to taj narativ koji vi volite da kažete. Ali, ili ne znate šta je činjenično tačno ili vas baš briga za istinu, a ja bih volela da mislim da je ovo prvo, dakle, da vi ovo jednostavno ne znate, da ne znate da mi pet godina za redom rešavamo, odnosno naše pravosuđe, više predmeta nego što ih primamo i da se ta efikasnost povećava i da se taj broj slučajeva koji su se nagomilali polako ali sigurno čisti.
Samo još jednu stvar, ta me je pogodila posebno, pa sam je ostavila za kraj, zato što mislim da je od svega što ste vi rekli najnekorektnija i najneispravnija, a to je vaša rečenica da narod nema osećaj da živi u svojoj državi. Ja mislim da je to velika uvreda i za Republiku Srbiju i za naš narod, velika i nedopustiva uvreda.
Naš narod i te kako ima osećaj da živi u svojoj državi i itekako zna koliko ta država postaje sve jača, snažnija i stabilnija svakim danom. I Vojska Republike Srbije i sve bezbednosne službe i ekonomija, koja je prvi put ikada od kada postoji naša Srbija će imati kumulativni ekonomski rast najveći u Evropi, i tako slično i u sportu, a da ne pričam o tome da se konačno i ponovo moram da kažem, zahvaljujući Aleksandru Vučiću, vraćamo sebi, svojoj istoriji, svojoj tradiciji i slavljenju svega onoga što je bilo najlepše i najbolje u našoj istoriji. Zato danas imamo u Beogradu i velelepni spomenik Stefanu Nemanji na Savskom trgu, koji je bila najgora, najveća, najružnija rupa u glavnom gradu naše zemlje, danas je jedan od najlepših, ako ne i najlepši trg sa spomenikom Stefanu Nemanji.
Danas imamo i auto-put „Miloš Veliki“. Ne samo što imamo auto-put do Čačka, koji su toliki sanjali i toliki su ih obećavali, nego što se taj auto-put zove auto-put „Miloš Veliki“. Pa ćemo imati i auto-put vožd Karađorđe, pa ćemo uskoro imati i obeležje jasenovačkih žrtava.
To su neke stvari koje mi se čini da vi mora da znate, nego nažalost, pošto ne odgovara vašem političkom narativu, nije vam važno šta je istina. E, to tako neće moći. Hvala.