Samo da dodam nešto kratko. Vi ste imali priliku sigurno da me vidite dosta frustriranu i emotivnu oko nekih ranijih izveštaja o napretku i kao nekom ko nije imao mnogo iskustva u politici, moram da kažem da je meni to bilo potpuno nejasno, neprihvatljivo, neprofesionalno, ali je tako.
Mislim da ne prođe sastanak da kada se tako nešto desi mi ne skrenemo našim partnerima iz EU pažnju na to. Ima i gorih primera od toga nego što je ovaj. Ovaj izveštaj je u tom smislu još i najbolji koji smo imali. Sećam se, zaista se sećam kada je jedan od tajkunskih medija objavio kao udarnu vest da je čitavo njihovo pismo Briselu završilo u našem izveštaju o napretku. Preslikano.
Dakle, ono što su oni napisali iz njihovog ugla, njihove žalbe, neko je u stvari to samo preslikao u Izveštaju o napretku što je krajnje nekorektno, ali tako je.
Mi smo od tada, kao što i vi kažete, to je život, i sviđa mi se taj stav, jer to je tako. Moramo da nastavimo da radimo i moramo da radimo još više. Mi smo tada naučili neke stvari, ja lično sam naučila kako to ide, i onda sam u mandatu ove Vlade odmah od prvog meseca sam krenula da pravim mesečni izveštaj o napretku u oblasti vladavine prava i tako smo mi svaki mesec davali po oblastima šta je sve urađeno i šta su sve konkretni rezultati, i iz meseca u mesec smo dodavali stvari koje smo uradili u tom mesecu, s tim što smo to obeležili crveno, da vide tačno šta je novo.
Dakle, potpuno transparentno o svim informacijama. Ja sam rekla - ja ću na kraju mandata ove Vlade da izdam jednu knjigu šta smo sve uradili u oblasti vladavine prava, pa da vidim kako to nije dovoljno za napredak.
I evo, to smo uradili i posle šest meseci smo videli konačno napredak, zato što niko nije mogao da kaže nema napretka i bili su stvarno potpuno konkretni, opipljivi rezultati koji su oni onda morali da prihvate i da ih priznaju.
Ali da postoje kao što kaže ministarka Čomić, raznorazni uticaji, postoje, i mi na kraju krajeva moramo stalno i otvoreno da pričamo o tome zato što je to naš Izveštaj o napretku, on mora biti objektivan, on mora biti nepristrasan. Tu ne smeju da se ubacuju lične impresije, utisci raznih nevladinih organizacija, koliko god važne nevladine organizacije bile.
Ali, to nije ni lična impresija, ni mene kao predsednice Vlade, ni bilo kog medija, ni bilo koje nevladine organizacije, to je izveštaj o tome šta je urađeno i šta imamo trenutno od rezultata. Da ima takvih stvari ima, samo ih ima još manje, ali dobro je, učili smo i mi kako to da rešavamo.
Iskoristila bih sad samo ovu priliku za jednu, takođe važnu stvar izdala sam i izjavu putem medija. To je nešto o čemu sam pričala ranije tokom rasprave.
Dakle, vidite kada Izveštaj nije dovoljno objektivan i kada se neke stvari ne kažu dovoljno jasno, kao što je recimo Izveštaj Evropske komisije o napretku koji dobija Priština, gde smo mi rekli – ne možete da tretirate Beograd i Prištinu isto i ne možete stalno da ponavljate iste formulacije iz izveštaja u izveštaj, zato što ako se ništa ne promeni u novom izveštaju u odnosu na stari izveštaj vi, praktično pohvaljujete nedostatak napretka.
Danas smo videli ponovo da su privremene institucije u Prištini zabranile ulazak na teritoriju KiM Petru Petkoviću i ovo je peti put samo tokom 2021. godine da je njemu zabranjen ulazak, i što je još gore ova zabrana dolazi nekoliko dana nakon što je EU jasno rekla Prištini da to ne sme da radi i da mora da poštuje Sporazum i da Petru Pektoviću omogući ulaz na teritoriju KiM, odnosno prelazak administrativne granice.
Dakle, to je rekla jasno EU. Nakon par dana Priština je rekla – ne, ne možete da uđete. Razumete, to je posledica toga kada niste dovoljno jasni u zvaničnim izveštajima i ne govorite o stvarima koje su važne za implementaciju međunarodnih sporazuma.
I, ja pitam danas EU – dokle ovako? Ovo je peti put samo ove godine da zabranjujete direktoru Kancelarije za KiM i našem pregovaraču da uđe na teritoriju AP KiM, da pređe administrativnu liniju. Dokle će to trpeti EU? I, šta će biti sledeća reakcija ili ćemo samo ponovo čuti mlako, molim vas, evo, dajte, pustite, i onda će oni da puste, pa će opet za mesec dana da zabrane.
Kada će se konačno po tom pitanju izjasniti izvestilac Evropskog parlamenta za teritoriju Kosova i Metohije, gospođa Viola fon Kramon, koja se bavi svim pitanjima u centralnoj Srbiji, od rudarstva do bubamare? Ali se zato ni jednom nije oglasila na temu zabrane ulaska Petra Petkovića, a na temu pucanja specijalnih jedinica Rosu po golorukom srpskom narodu se oglasila time što je rekla da je to za puno poštovanje i da je to vladavina prava. Pa, evo sad pitam zaista još jednom – do kada ovako? Koje će sada reakcije uslediti?
Opet, ovo nije van teme zato što je to i tema Izveštaja o napretku koji kada se ne napišu na način da daju pravu sliku toga što se dešava onda, praktično date vetar u leđa, u ovom slučaju privremenim institucijama u Prištini da nastave da se ponašaju kao što se ponašaju i ne samo da ne implementiraju Briselski sporazum u domenu implementacija, odnosno stvaranja, formiranja zajednica srpskih opština, već ni u domenu najobičnije slobode kretanja i to za našeg pregovarača.
Te stvari moraju jasno da se kažu da bi se promenile i od njih nećemo odustati. Hvala.

Dobar dan svima.
Pre svega, moram nekako, to je čini mi se i meni i većini nas koji se bavimo politikom u Republici Srbiji danas obeležilo dan, da zahvalim predsedniku Aleksandru Vučiću na fenomenalno ispregovaranom dogovoru sa predsednikom Putinom.
Rekla bih da smo svi mi dugo očekivali ovaj dan kada se predsednik Aleksandar Vučić susreo sa predsednikom Putinom u vezi, između ostalog, i cene gasa i novog ugovora za Republiku Srbiju i sa strepnjom danas očekivali kako će to proći. Ovo što sam čula od predsednika Aleksandra Vučića, kao i svi, iz njegovog obraćanja iz Sočija je bolje nego što je bilo kod od nas ikada mogao da zamisli.
Produžavamo, praktično aneksiramo postojeći ugovor za narednih šest meseci, za najteže zimske mesece, u trenutku kada je, evo danas, cena gasa 964 dolara, kada od dana do dana prelazi i 1.000 dolara cena gasa, da mi u najtežim mesecima imamo 270 dolara, dakle u narednih šest meseci, pod istim uslovima koje smo imali pre ove gasne, energetske krize je neverovatna stvar, neopisiva, nerealna stvar za Republiku Srbiju.
Ako pomislite i na privredu i na naše građane, naše potrošače, ovo je sigurnost i stabilnost, ali ovo je takođe i pokazatelj koliko se Srbija dobro bori u najtežim situacijama. Za našu privredu ovo znači da po ceni gasa mi jesmo danas praktično skoro pet puta konkurentniji od bilo koga drugog na svetskom i evropskom tržištu. Neverovatne stvari. Veliko hvala. Hvala takođe i partnerima iz Ruske Federacije i predsedniku Putinu na svemu što su ovim velikim činom uradili i za naše građane i za našu privredu.
Sada da se vratim na temu i pitanja uvaženog poslanika.
Dakle, kada kažete da svim ovim što radimo ovde stvaramo što bolji ambijent za strane investitore, reći ću vam dve stvari. Pod jedan, kada stvaramo bolji ambijent za strane investitore, to ujedno znači da stvaramo bolji ambijent i za domaće investitore. U Republici Srbiji od 2015. godine ne postoji nikakva razlika između stranih i domaćih investitora. Pre toga je postojala velika razlika. U prvoj deceniji 2000-ih godina strani investitori su bili umnogome povlašćeni.
Kada je promenjen Zakon o investicijama, ako se ne varam, to je bilo 2015. ili 2016. godine, možemo da proverimo, po tom novom zakonu koji je donela većina u Narodnoj skupštini, koju na kraju krajeva čini, okosnica je SNS, mi smo izjednačili domaće i strane investitore. Ispravili smo jednu veliku nepravdu. Tako da, kada se borimo da imamo dobar ambijent za investitore, što mislim da je dobro za našu zemlju i za građane Srbije i da ne postoji baš ništa loše u tome, borimo se za investitore, za domaće i za strane.
Kada se borimo da imamo dobar ambijent za investitore, što mislim da je dobro za našu zemlju i za građane Srbije, i da ne postoji baš ništa loše u tome, borimo se za investitore, za domaće i za strane.
Kada pitate, da li vi pravite dobar ambijent za strane investitore, vi me onda praktično pitate, da li se vi borite za još bolji ambijent za porodične firme u Republici Srbiji? Da li se borite za bolji ambijent za mikro, mala i srednja preduzeća u Republici Srbiji? Da, borimo se. Ja ne vidim apsolutno ništa loše u tome. Ali, da li zakone koje ste pomenuli, pre svega izmene i dopune Zakona o eksproprijaciji i Zakon o referendumu donosimo zbog investitora? Ne, nemaju nikakve veze sa investitorima, ni jedan, ni drugi zakon. Zakon o referendumu ima veze sa našom obavezom da taj zakon uskladimo sa Ustavom i samim tim da poštujemo Ustav Republike Srbije. Taj zakon je trebalo da bude promenjen do 2009. godine. Nažalost, nije promenjen. U tom smislu mi nismo poštovali Ustav Republike Srbije. Ustav Republike Srbije, koji se promenio, promenio neke odrednice koje su onda morale posledično da se menjaju i u Zakonu o referendumu, tako da u ovom trenutku moramo da menjamo Zakon o referendumu da bi poštovali Ustav Republike Srbije.
Što se tiče Zakona o eksproprijaciji, kao što sam i pričala tokom rasprave o budžetu, Zakon o eksproprijaciji nikakve veze nema sa investitorima, ima sa kapitalnim investicionim projektima, ali pre svega kapitalnim projektima koje finansira i sprovodi i realizuje Vlada Republike Srbije kako bi život u Republici Srbiji bio još dodatno kvalitetniji, kako bi kapitalne projekte implementirali, realizovali efikasno ili efikasnije nego što ih u ovom trenutku realizujemo kako bi brže gradili i auto-puteve i pruge i slične, pre svega projekte linijske infrastrukture.
Znate, mi smo danas, nažalost u Republici Srbiji izgubili još jedan život na Ibarskoj magistrali. Znate, koliko smo života izgubili na Ibarskoj magistrali dok nismo otvorili autoput do Čačka, Ibarskoj magistrali ili magistrali smrti, kako se zove nažalost u Republici Srbiji. Svaki dan koji smo mogli da brže izgradimo taj auto-put je vredeo jedan ili dva ili tri ljudska života. Tako i auto-put do Požege, recimo, i ja sam rekla, onaj dan kada sam bila da branimo budžet i da predstavimo budžet, da smo imali ovakav Zakon o eksproprijaciji mi bi za Svetog Nikolu otvorili auto-put do Požege. Nažalost, nismo, pa ćemo auto-put do Požege otvoriti tokom 2022. godine.
I, ponovo, dakle, nikakve veze nema sa stranim investitorima, nikakve veze nema ni sa domaćim investitorima, ovo je zaista sve u skladu sa najboljim interesima Republike Srbije i svih građana Republike Srbije i tiče se boljeg kvaliteta građana, a ne boljeg ambijenta za strane investitore iako ponovo mislim da ne postoji ništa loše o tome da imamo uvek bolji ambijent za strane investitore zato što to znači bolji ambijent za domaće investitore.
Pomenuli ste nekoliko puta u vašem izlaganju evroatlanske integracije, pa da vas ispravim i da vas podsetim jer meni je neverovatno da postoji narodni poslanik u Skupštini Republike Srbije koji to još uvek ne zna, mi nismo na evroatlanskom putu, mi smo na evropskom putu. Mi težimo evropskim integracijama, a ne atlanskim integracijama. Mi ne želimo da budemo član NATO pakta, mi smo to rekli više puta, više puta ponovili. Poslednji put sam to jasno i glasno rekla upravo u Narodnoj skupštini Republike Srbije tokom jednog od sastanaka, sednice radnog sastanka upravo u prisustvu predstavnika NATO alijanse. Mi smo vojno neutralni, to je naša politika, to je na kraju krajeva želja i našeg naroda tako da vas ispravim pošto očigledno niste informisani u tom smislu nisu to evroatlanske integracije, to su evropske integracije.
Pošto ste spomenuli dosta stvari, nekako ću vam odgovoriti samo na neke. Što se tiče javno-privatnih partnerstava i toga da vi kažete da su javno-privatna partnerstva neka vrsta privatizacije. Apsolutno, stoprocentno netačno. Samo da vas ispravim i tu, javno-privatna partnerstva baš nikakve veze nemaju sa privatizacijom, kada nešto privatizujete nešto ste prodali nekome. To je njihovo, od sada zauvek, dok oni ne odluče eventualno nekad da prodaju, a država možda nekada odluči to ponovo da kupi, ali to je njihovo, na raspolaganju njima. Nikakve veze u tom smislu nema država Srbije više sa tim, sa vlasništvom nad nečim što je privatizovano. U javno-privatnim partnerstvima sa ili bez elemenata koncesije, vlasništvo ostaje Republike Srbije. Kada smo dali aerodrom pod koncesiju, to je naš aerodrom. Privatni partner upravlja tim aerodromom i investira u taj aerodrom zato što veruje da će iz toga naravno izvući neki profit. Izvući će neki profit samo ukoliko taj aerodrom daje profit s tim što jedan deo profita mora da plati Republici Srbiji i nakon 25 godina vraća aerodrom sa svom novom infrastrukturom Republici Srbiji. Kako je to neka vrsta privatizacije? To je velika zabluda u kojoj se vi nalazite.
Tako da se razumemo, nikakve veze nema sa privatizacijom. Kada nešto privatizujete vi niste više vlasnik toga. Kada date nešto u javno-privatnom partnerstvo vi ste i dalje vlasnik toga i to se vama vraća. To je i dalje vlasništvo Republike Srbije.
Konačno i ponovo Rio Tinto. Da li oni očekuju pozitivno rešenje za njihov, kako vi kažete, za njihov slučaj ili ne očekuju? Ja to zaista ne znam i to jeste samo njihov problem. Mi smo jasno, glasno, jednom, dva puta, sto puta, evo milioniti put da vam kažem, rekli, postoje dve stvari koje će odrediti da li će taj projekta biti implementiran ili neće biti implementiran. Da li će Rio Tinto biti u Srbiji ili neće biti u Srbiji. Jedna stvar, prva stvar, najvažnija stvar, sudija o proceni uticaja na životnu sredinu. Studija o proceni uticaja na životnu sredinu, čitavog tog projekta, svakog njegovog dela pojedinačno i rudnika i deponije i tog postrojenja za preradu i kumulativni impakt sva ta tri projekta zajedno. Drugi blok, ili druga velika stvar koja je potrebna, ako studija o proceni uticaja životne sredine te tri stvari i kumulativnog impakta kaže da je u redu i druga stvar je šta će narod reći o tom projektu. Bez toga nema napred i nema projekta.
Potpuno jasno, potpuno transparentno, potpuno nedvosmisleno. To što neko to politizuje, zato što nema druge ideje šta da predstavi građanima Republike Srbije, to je njihov problem. Mislim da su nas građani Republike Srbije dobro čuli i jasno i glasno smo to govorili, a sada kažem to ponovo i da su to potpuno shvatili i uvažili.
Dakle, životna sredina i šta će narod da kaže o tome. Moguće da studija o proceni uticaja na životnu sredinu kaže da je odličan projekat i da neće imati negativan uticaj na životnu sredinu, ali da ljudi u Srbiji kažu ipak nećemo i onda će to biti ne. Dakle, bez ikakve nervoze oko toga, niko ništa neće uraditi preko noći. Nećemo mi raditi kao oni koji su 2004. godine dozvolili Rio Tintu, da ponovim, 2004. godine oni licemeri, koji danas protestvuju protiv Rio Tinta, su dali Rio Tintu devet dozvola, uključujući i dozvolu za bušenje bušotina velikog prečnika.
Ti koji se danas usuđuju da ih gledamo koliki su licemeri, i mi političari i svi građani, da ih gledamo ispred ovog Doma ili ispred Vlade ili ispred Predsedništva, ti koji su potpisivali te dozvole „Rio Tintu“, koji su hvalili taj projekat. Imate pres kliping od tada, pogledajte šta su pričali o „Rio Tintu“, ti isti koji danas protestuju protiv „Rio Tinta“. Zato što, nažalost, nemaju nikakvu drugu agendu, nikakav drugi plan i ništa drugo da ponude građanima Republike Srbije, pa se hvataju za ovo.
Da li se nadaju pozitivnom rešavanju ili ne, zavisiće zaista samo od ova dva faktora i ništa se neće raditi bez toga.
Hvala vam.

Hvala vam.
Što se tiče najvećih uspeha Vlade i stvari na koje sam najponosnija i kao predsednica Vlade u toku ovih prvih godinu dana, moram da krenem sa Kovidom.
Nažalost, pandemija korona virusa se nastavila. Mi smo i u ekspozeu rekli da će to biti jedan od glavnih prioriteta Vlade, da se uspešno borimo protiv pandemije, da sačuvamo zdravlje i živote građana i da probamo, koliko god možemo, da zaštitimo naš zdravstveni sistem.
Ono što smo mi uspeli, da podsetim, tokom prvih godinu dana rada Vlade to je da prvi u kontinentalnoj Evropi nabavimo vakcine protiv korona virusa i to čak četiri različite vrste vakcina u tom trenutku. Danas ih već imamo pet, zato što nam je u međuvremenu stigla i „Moderna“, ali to ne ulazi u ovih prvih godinu dana rada Vlade, i da napravimo jedan sistem u kome zaista jako lako, prilično efikasno možete da se prijavite za vakcinu, da se vakcinišete u bilo kom gradu ili opštini na čitavoj teritoriji Republike Srbije sa bilo kom vakcinom kojom želite i onda da vas mi podsetimo da je došlo vreme i za revakcinu, da vas podsetimo i da je došlo vreme i za treću ili buster dozu, tako da to je nešto što je, čini mi se, jedna od najvažnijih stvari.
Takođe, obećali smo da ćemo uraditi sve, a otvorili smo dodatno, u skladu sa tim obećanjem, čak tri potpuno nove bolnice sa preko 2.000 kreveta za ljude obolele od Kovida. Tri bolnice, jednu u Beogradu, u Batajnici, jednu u Kruševcu, jednu u Novom Sadu i kada Kovid prođe te bolnice će služiti u okviru našeg zdravstvenog sistema da pružaju dodatnu zdravstvenu zaštitu i negu svim našim građanima.
Posebno je, čini mi se, važna ova u Novom Sadu, jer će to u stvari biti nešto o čemu je Novi Sad dugo sanjao i dugo očekivao opravdano, a to je Opšta bolnica za Novi Sad koju taj grad nije imao, već je imao samo Klinički centar, ali to je kao da kažete da u Beogradu nema opšte bolnice ili bilo koje druge bolnice osim Kliničkog centra koji je Klinički centar Srbije. Tako je za Novi Sad Klinički centar Vojvodine.
Takođe, ekonomski rezultati. U okviru kovida mi smo pokrenuli proizvodnju dve vakcine u Republici Srbiji i ruske vakcine „Sputnjik“ i kineske vakcine „Sinofarm“. Takođe, nešto što će u svakom smislu značiti mnogo veću bezbednost, rekla bih čak i nacionalnu bezbednost zato što će ovakve pretnje, kao što je ova pandemija, biti nešto što je verovatno da će se ponavljati u decenijama pred nama, tako da ćemo imati nove resurse pomoću kojih ćemo kao zemlja moći mnogo bolje da se branimo u budućnosti i mnogo spremnije da dočekamo bilo kakvu sličnu situaciju.
Ekonomski rezultati, kao što znaju svi naši građani, imamo neke od najboljih ekonomskih rezultata u Evropi i u ovako teškim okolnostima u 2020. godini ekonomski pad BDP-a od samo 0,9% i ove godine mnogo brži rast i dinamičniji oporavak nego što smo prognozirali i očekivali i imaćemo rast od preko 7%.
Mi smo u poslednjih 12 meseci otvorili 60.000 radnih mesta. To su sve stvari kojima se sa pravom ponosi ova Vlada Republike Srbije i kontinuirani rast plata i penzija, uključujući i minimalac koji je prošle godine, uprkos ekonomskom padu i pandemiji, ipak rastao 6,6% i ove godine dodatnih 9,4% i oko 500 evra ukupno jednokratna pomoć svim našim penzionerima. Sve su to stvari koje smo uspeli zajedno da izvučemo. Na kraju krajeva, zahvaljujući tome što smo kroz tri ekonomska paketa mere podrške privrede i građanima uložili preko osam milijardi evra u našu privredu i privreda koja je pokazala vanrednu žilavost i otpornost, tako da čini mi se da svi mi i svi naši građani treba da se ponosimo svim onim što smo uspeli da postignemo.
Imam jednu lepu vest za vas i za Tutin. Opet, znam da ste i vi pokojni poslanik Muamer Zukorlić stalno pričali i stalo ste pitali o tome. Mi smo danas, pa sam se setila toga, jer smo danas imali u 13.00 časova redovnu sednicu Vlade, i usvojili smo predlog Ministarstva privrede za mere podsticaja za jednu investiciju ESB „Pellets“ za Tutin. Podsticaj za 50 novih radnih mesta, tako da evo jedna lepa vest i za Tutin.
Što se tiče trenutne situacije i novih mera, situacija, kao što možete da vidite, je mnogo bolja nego što je bila, popravlja se kontinuirano. Da li će se tako nastaviti zavisi od mnogo faktora. Zavisi od toga ne ako će, nego kada će,i ta Delta plus varijanta stići u Srbiju. Vidimo da je svuda, na kraju krajeva, i u okruženju. Vidimo i u svim zemljama okruženja, Hrvatska, Mađarska, BiH, Austrija, brojeve koji su najgori od početka pandemije u smislu novozaraženih, tako da ćemo videti kako će to biti u Srbiji.
Još jednom molim i apelujem svako ko se nije vakcinisao da se vakciniše, od toga nam mnogo zavisi. Ali je bolja situacija, nadam se da će se tako i nastaviti.
Mi u ovom trenutku imamo skoro tri miliona 100 hiljada ljudi vakcinisanih prvom dozom. Dakle, tačno 3.094.514 osoba što je 57,3% punoletne populacije, dakle, punoletna populacija. Ako gledate populaciju od 12 godina starosti, tu smo na nekih otprilike 50%, 49,7%. Revakcinisano 55% punoletnog stanovništva i treću dozu je primilo 26,6% punoletnog stanovništva ili 1.437.253 osobe.
Ono što brine, naravno, vakcinacija mladih. Stalno o tome pričamo, između 18 i 30 godina starosti u toj populaciji, odnosno u starosnoj grupi od 18-30 godina imamo svega 28,1% vakcinisanih, a u starosnoj populaciji od 12-17 godina samo 3,27%.
Najbolje stojimo u centralnoj gradskoj opštini Beograd, Stari Grad, gde imamo već 83,6% vakcinisanih, Savski venac sa 82%. Onda je treći, više nije Vračar, već Preševo, dakle, Preševo sa 77,7% vakcinisanih, pa onda ide Vračar, pa Novi Beograd. Ukupno imamo pet lokalnih samouprava koje su iznad 70%. Tako da, zaista ljudi moramo mnogo, mnogo bolje da bi bili bezbedni.
Što se tiče novih mera, održala sam juče konsultacije sa medicinskim delom Kriznog štaba. Oni su i dalje za to da u Srbiji treba da se uvedu kovid propusnice 24 časa u svim zatvorenim objektima, tako da smo o tome pričali.
Pričali smo takođe o mogućnosti uvođenja kovid propusnica na skijalištima i sa ski-pasovima, to je takođe bila preporuka medicinskog dela Kriznog štaba. Sada vam govorim potpuno otvoreno, potpuno transparentno, šta je ono što su lekari tražili, i da raspust počne od 20 decembra i traje do 10. januara.
Mi i dalje o tome razgovaramo, razmišljamo o tim stvarima. Nažalost, nismo stigli da održimo sednicu Kriznog štaba ove nedelje, ali imamo stalne konsultacije, kao što vidite. Tako da, imaćemo uskoro i sednicu Kriznog štaba, ali to su teme o kojima se razgovara zato što je to ono što su tražili lekari iz Kriznog štaba. To je nešto što je trenutno na stolu.
Nisam sigurna da li je sve od ovoga potrebno u ovom trenutku, ali to će sve zavisiti kako nam idu brojevi u narednim danima. Ali, potpuno jasno i transparentno, to je ono što lekari traže. Naravno, nastaviću sa njima konsultacije kao i ministri, a pre svega ministar Lončar.
Videćemo i kakvo je stanje u bolnicama. U ovom trenutku imamo svakim danom više otpuštenih iz bolnice, nego hospitalizovanih. Dakle, polako se smanjuje taj pritisak na bolnice. Ali, razumem lekare da žele preventivno zbog toga Delta plus soja mi uradimo nešto da bi bili što duže bezbedniji, posebno zato što ulazimo u ove zimske mesece koji su i najgori i najproblematičniji u odnosu na ovakvu pandemiju.
Tako da, videćemo u narednim danima, ali za sada ide sve bolje i to je pozitivna vest. Hvala.

Htela sam da pričam oko mera populacione politike, ali Ratko će o tome.

Hvala.
Vi ste prilično dobro identifikovali problem, mislim i problem roditelja.
Dakle, ja sam rekla, mislim da je i ministar Ružić o tome pričao, mi smo čini mi se na najbolji mogući način sproveli onlajn nastavu. Mi smo bili ja mislim jedina zemlja koja nije u 2020. godini izgubila nijedan jedini dan nastave, zato što smo od 2018. godine krenuli da uvodimo digitalne učionice, digitalni i nastavni sadržaj itd. Tako da, bili smo spremniji nego mnoge druge države. Mi smo to radili, naravno, iz nekih drugih pobuda, iz nekih drugih razloga. Mi smo to radili da bi modernizovali naše obrazovanje, da bi napravili obrazovanje interesantnijim i prijemčivijim, da bi opet i nastavnicima, učiteljima o profesorima olakšali malo itd. To je jedan pravac digitalizacije obrazovanja koji smo mi pokrenuli još 2017. godine, ali nam je pomogao mnogo tokom pandemije.
Kako god, ta nastava se ne može porediti sa fizičkim odlaskom u školu i nastavom. Zbog toga i mi u okviru Kriznog štaba uvek pokušavamo nekako da nađemo balans između toga šta je, naravno, najbolje od protivepidemijskih mera da zaštitimo životi zdravlje građana i, ponovo kažem, zdravstveni sistem i naše medicinske radnike, do toga kako da generacije koje su trenutno u školi ne izgube previše. To su uvek teške odluke.
Jedan od razloga zašto u ovom trenutku razgovaramo i razmišljamo o tome da li da idemo na raspust 20. decembra ili ne je upravo zato. To je jedan razlog. Drugi razlog je to što u velikom broju škola nije završeno ocenjivanje, pa će onda i đaci i profesori i nastavnici imati problem.
Treći razlog za obazrivost i razmišljanje o tome da li da tako uradimo kao što su lekari preporučili je, takođe, što ne znamo kakva će biti epidemijska situacija tokom januara, februara ili marta, pa je onda možda bolje da sačuvamo to vreme kao rezervu da ukoliko opet počnu brojevi da rastu tada imamo vremena, a opet da deca što više idu u školu.
Tako da, sve su to teške odluke i velika je odgovornost na nama. Kako god bilo, Ministarstvo prosvete će gledati i sa sindikatima i sa roditeljima šta je najbolje da uradimo. Garantujem vam da ćemo naći najbolje moguće rešenje i za prijemne ispite i za upis, imajući u vidu sve ovo što se dešavalo od marta 2020. godine. Mislim da tu nema razloga za brigu, ali mi jesmo zabrinuti zato što postoje generacije dece koja praktično od marta 2020, odnosno u aprilu 2021. godine će biti dve godine kako ne idu normalno u školu. Tačnije godinu dana, izvinite. Dakle, 6. marta smo imali prvi slučaj, u aprilu, ako se ne varam, smo prešli na onlajn nastavu. Dakle, april 2021. godine je godinu dana. Praktično, dve akademske, dve školske godine koje su potpuno vanredne.
Tako da, imaćemo to u vidu i naći ćemo najbolje rešenje. Hvala vam.

Brz i jednostavan odgovor – da. Kao što smo i obećali, mi ćemo raditi na tome da ovo proširimo svakako i na mlade bračne parove, da proširimo na radnike u zdravstvu i eventualno razmišljamo i na radnike u prosveti. Na tome trenutno radimo, da definišemo tačno kategorije i kako to na najbolji mogući način da uradimo.
Meni je drago što smo završili stanove za pripadnike službi bezbednosti u Kraljevu onu prvu fazu. Tu nisu svi stanovi još uvek prodati tako da mi planiramo uskoro i novi poziv sa nešto izmenjenim kriterijumima tako da ne bude samo prijava, zainteresovanost i brzi prsti, već u skladu i sa onim što nam je zamerio i predsednik Aleksandar Vučić i rekao da to bude malo sofisticiranije napravljeno i da se posebno obrati pažnja, kao na mlade, naravno koji tek treba da stvaraju porodice, pa im trebaju ti stanovi i koje želimo da zadržimo u službi, da ipak imamo jasnije kriterijume za ljude sa višegodišnjim stažom u bezbednosnim službama. Tako da mi u ovom trenutku komisija pravi te nove kriterijume i ja verujem da ćemo mi u narednih nekoliko nedelja objaviti novi poziv sa novim kriterijumima za stanove za službe bezbednosti. Radimo takođe na proširenju kategorija.
Želim takođe da kažem da onda kada sam ja zamerila gradonačelniku kada smo bili u Kraljevu, da mi je drago što smo završili prvu fazu stanova za porodice pogođene zemljotresom u Dositejevoj ulici i da sad krećemo u drugu fazu i da smo naučili, nadam se, iz grešaka koje smo tada pravili, ona kašnjenja koja smo imali, pa će druga, treća i četvrta faza, ukupno ima četiri faze, ići mnogo brže. Tako da se nadam i očekujem da uskoro posetim ponovo Kraljevo. Hvala vam.

Hvala za pitanje, to jeste bez daljnjeg, čini mi se u ovom trenutku apsolutno najvažnija tema i apsolutni prioritet.
Drago mi je što je juče predsednik Aleksandar Vučić govorio malo o novim merama podrške populacionoj politici. Na kraju krajeva i on je kao predsednik republike neko ko stalno insistira da Vlada više radi na tome, da o tome razmišlja, da vidimo šta je još dodatno moguće i u smislu zakona i koje zakone treba menjati, kao što smo onda radili izmene i dopune Zakona o finansijskoj podršci porodicama sa decom i rekli da to nisu finalne izmene, već da je to stalno nešto na čemu će se kontinuirano raditi da bi ispravljali stvari kada vidimo da u praksi one mogu da funkcionišu bolje ili ne funkcionišu dovoljno dobro. Mi se toga držimo.
Mi ćemo zaista dalje menjati Zakon o finansijskoj podršci porodicama sa decom, da redefinišemo neke stvari. Takođe, predsednik gleda u odnosu na ukupan budžet i finansije šta je to što mi kao Vlada možemo da uradimo da bi dali veću podršku.
Dakle, da ponovim ono što je predsednik rekao, što smo već dogovorili, to je da ćemo do 1. januara za prvo dete umesto 100.000 dinara odmah isplaćivati 300.000 dinara od države. Za sada nismo menjali pomoć koju smo uveli za drugo, treće i četvrto dete. Ona je ostala na onom nivou koji smo imali, a to je za drugo dete po 10.000 mesečno dve godine, za treće dete 12.000 dinara mesečno deset godina i za četvrto dete 10 godina po 18.000 dinara mesečno. Gledamo i tu šta možemo da uradimo. Dakle, radi se samo o tome da izračunamo finansijske efekte i da razumemo šta je to što bez ikakvog problema možemo da uradimo zato što su ovo obaveze koje i građani to razumeju, koje mi dugoročno preuzimamo i moramo da obezbedimo da dugoročno možemo bez ikakvih problema da isplaćujemo. Tako da na tome u ovom trenutku radimo i tu možemo da očekujemo još neke dodatne izmene.
Kao što ste i vi rekli, dakle, kako bi se mladi ljudi podstakli i motivisali da stvaraju porodice zato što je opet jedan od problema koje mi imamo, ne samo mi, koje imaju i druge evropske zemlje, SAD, naprednije zemlje, rekla bih, generalno uopšteno imaju taj problem, a to je da u starijim godinama dobijate dete, dakle 30 plus, tako da praktično gubite jednu generaciju.
Dakle, kao posebne mere podrške mladim ljudima da dobijaju decu su da ukoliko žene zatrudne tokom studija da ne važe ispitni rokovi, isto tako naravno i za buduće očeve, ukoliko su studenti. Da imamo rokove da za sve fakultete koji moraju da završe do 26 godine života, medicinski do 28 godine života, tako da im u tom smislu olakšamo, a i da vide da je to, ne samo nešto što je prihvatljivo u našem društvu, nego što je dobrodošlo u našem društvu i nešto što je ipak izuzetno iznimno važno za našu zemlju.
Takođe, nova mera kao pomoć u osamostaljivanju, odnosno u kupovini stanova gde će država davati između 10.000 i 20.000 evra praktično na poklon, sa ciljem motivisanja mladih da izađu iz roditeljskih domova i da počnu samostalni život i u tom slučaju pravo svojine na tim stanom ide na majku.
Ono o čemu dalje razmišljamo je, kao što sam rekla, dodatne izmene i dopune Zakona o finansijskoj podršci porodicama sa decom i da ćemo bolje da definišemo status majki preduzetnica, jer to je ostalo nedovoljno dobro definisano i ja mislim da se svi u Vladi slažemo da majkama preduzetnicama treba dodatno da potpomognemo i da ih podržimo zato što mi želimo da ojačamo i osnažimo i ohrabrimo preduzetničku kulturu u Republici Srbiji, a to u ovom zakonu, kako ga trenutno imamo, nismo uradili ipak na najbolji mogući način, tako da je to ono što sada radimo i o čemu razmišljamo, uz veliki broj organizacija koje se bave tim pitanjima, kojima bih volela da se zahvalim i ovom prilikom, zato što nam tu daju zaista konkretno stručnu pomoć i podršku.
Takođe smo koliko prošle nedelje ministar Lončar i ja razgovarali. Razgovarala sam o tome i sa predsednikom Vučićem da dodatno unapredimo naše zakone ukoliko je potrebno da donesemo nove zakone koji se tiču medicinski potpomognute oplodnje, tako da, praktično, žene iz Srbije koje trenutno moraju da idu u inostranstvo to mogu da urade i u Srbiji. Dakle, imamo žene koje idu odavde, idu za Skoplje, idu za Solun, idu za Istanbul, za Prag, moraju da imaju mogućnosti da urade i u svojoj zemlji.
Tako da smo ministar Lončar i ja juče se dogovorili da napravimo jednu radnu grupu koja će to u najkraćem mogućem roku završiti. Molim vas takođe da nam vi dostavite vaše predloge. Ovo za poslodavce je dobra ideja, da nam dostavite vaše predloge da uzmemo i to u obzir, jer to se stvarno tiče svih nas i najbolje je da svi zajedno radimo na tome, tako da nekako svakim danom i kontinuirano čitavu tu oblast unapređujemo.
Hvala.

Hvala vam.
Pre svega što se tiče ovog poslednjeg pitanja, kao što sam rekla, mi i dalje razmišljamo o tome koje još dodatne podsticaje možemo da damo. Otvoreni smo za sve predloge. Ko god ima neki predlog može da nam pošalje u Vladu, jer ovo je pitanje opet svih nas i budućnost naše zemlje, kakve sve podsticaje možemo da damo, da li ti podsticaji treba da idu direktno porodicama, da li ti podsticaji treba da idu eventualno, kao što je narodna poslanica pomenula ranije možda poslodavcima ukoliko zapošljavaju mlade žene.
Tako da ako imate bilo kakve predloge pošaljite, sa zadovoljstvo ćemo ih razmotriti i gledaćemo da dodatno odvojimo značajna sredstva po ovom pitanju i kao investiciju u ovu oblast zato što to jeste naša budućnost. To jeste, na kraju krajeva nešto za šta treba da radite, zato što i sve puteve koje gradite, i sve pruge koje gradite, i sve škole koje gradite, i sve investicije koje dovodite iz inostranstva i koje podstičete domaće ovde u Srbiji, radna mesta koja otvarate, ništa to ne vredi, ako nemate budućnost u smislu ljudi.
Tako da jeste ovo u ovom trenutku najvažniji prioritet, ne samo Vlade Republike Srbije, znam i da je najveći prioritet predsednika Republike i najveća briga predsednika Republike Srbije, Aleksandra Vučića. Tako da ćemo dalje raditi na tome.
Što se tiče nezavisnih institucija, one su u principu nezavisne od izvršne vlasti, dakle, nezavisne od Vlade Republike Srbije, ali one odgovaraju Narodnoj skupštini to jest vama. One Narodnoj skupštini podnose izveštaje o radu, one moraju da odgovaraju na pitanja Narodne skupštine i da budu tu daju sva dodatna objašnjenja Narodnoj skupštini. Narodna skupština Republike Srbije i bira ljude koji vode te nezavisne institucije.
Ja kao predsednica Vlade ne mogu da se mešam, teško da mogu da i komentarišem, ali ću ponoviti ono što sam jednom već rekla, što se tiče ovog pitanja. Inspekcije koje je Kancelarija Poverenika za zaštitu informacija od javnog značaja i zaštitu podatka o ličnosti, kontrolu koju je imala nad vinarijom u kojoj radi Danilo Vučić, stariji sin predsednika Aleksandra Vučića. Znate, ako smo mi došli dotle da kontrolišemo prodavnice i vinarije, zato što imaju, ne znam, koliko sam razumela internet prodaju, pa da vidimo da li i na koji način obrađuju podatke o ličnosti, u redu, ali onda istovremeno recite i da smo svetski prvaci u tome. Recite da je sve ostalo odlično urađeno u zemlji, da je sve tako dobro i tako savršeno da sada možemo da idemo i da kontrolišemo rad prodavnica, jer to je fer. Ako smo postigli takve standarde da nezavisne institucija koja kontroliše podatke o ličnosti ide po prodavnicama i vinarijama zato što imaju onlajn prodaju ili ne znam šta drugo, dakle, ne mogu da zamislim da imaju bilo šta drugo nego bilo koji običan Maksi, onda to treba jasno i glasno reći, da je Republika Srbija dostigla takve standarde u poštovanju informacija, transparentnosti, poštovanju informacija od javnog značaja i podataka o ličnosti da sada nam je ostalo samo da imamo redovan nadzor i kontrolu nad prodavnicama.
Opet ako nismo dostigli te standarde, onda zašto kontrolišemo prodavnice? Ali, nezavisne institucije moraju takve stvari i takve informacije da pružaju Narodnoj skupštini Republike Srbije, odnosno vama. Ne bih se dalje mešala u to.
Konačno, nekako uvek i slučajno neko nezavisan nabasa na Danila Vučića, nezavisni mediji, nezavisni analitičari, nezavisne institucije, građani koji slučajno naiđu i uvek sa nekim neverovatnim informacijama i podacima, koji se na kraju ispostave da nisu tačne i nikada do sada nismo čuli – izvini, i nikada do sada nismo čuli ni objašnjenje, samo umesto toga novi napad.
Svaki od tih napada je napad na predsednika Republike Srbije, Aleksandra Vučića, svaki, na politiku koju on predvodi, na politiku SNS, i konačno samim tim na sve one rezultate koje mi svi zajedno imamo. Ali, kada kažem svi zajedno, mislim zajedno i sa građanima Republike Srbije zbog podrške koju mi kao Vlada imamo ovde u Narodnoj skupštini od vas narodnih poslanika, koji ste direktni predstavnici građana Republike Srbije.
Dakle, to je tako i to je jedina logika i to neće proći. Mi ćemo se protiv toga boriti, ne samo zato što štitimo predsednika Republike Srbije i predsednika naše stranke, nego zato što time štitimo istinu, time štitimo i rezultate, time štitimo i porodicu, i time štitimo i podsećamo na one crvene linije u politici koje nikada ranije nisu pređene, dok ovi što su danas u opoziciji nisu postali opozicija.
Nikada u Srbiji vi niste znali, da li neko ko je na vlasti ima brata ili sestru, da li ima decu i kako se ta deca zovu i čime se bave. To je bila crvena linija. To se nikada nije napadalo. Nažalost, današnja opozicija, ova grupisana oko Đilasa i njegovih kompanjona, rekla bih u stranci s tim što je lakše objasniti to time što su oni svih zaposleni u njegovoj kompaniji. Dakle, nije to stranka, pa ih vezuje ideologija ili ideja, oni su ljudi svi do jednog zaposleni u Multikom grupi. Za sve što kažu, za sve što rade dobijaju mesečnu platu, kao što neko drugi radi u nekoj drugoj kompaniji, pa mora da radi šta mu je posao i za šta je plaćen, e tako ti ljudi ovo što rade rade za mesečnu platu. I mi protiv toga moramo da se borimo.
Dakle, želim još jednom i u tom smislu da kažem, a da ne ulazim zaista u rad nezavisnih institucija, nije moje da se u to mešam, niti smem, niti svakako mogu, niti imam ovlašćenja da bilo kakve takve napade mi nećemo dozvoliti i koliko god je potrebno mi ćemo se protiv toga boriti. Ako je to svaki dan, nije nikakav problem svaki dan. Mi istinu moramo da zaštitimo. Neke crvene linije moraju da se znaju. Neka politička kultura mora da se zna i neko mora da zaštiti tu političku kulturu i stalno na nju da podseća.
Psovanje nečije majke, nije politička kultura, nije ni bilo kakav aktivizam, nije ni lepo, ni smešno, ni zabavno. Psovanje i pretnje nečijoj deci, nije politička kultura, nije ni lepo, ni smešno, ni zabavno. Mi ćemo se protiv toga boriti i nećemo stati i nećemo se predati.
Hvala vam.

Hvala vam.
Pre svega, poštovani narodni poslaniče, ja želim vama lično da se zahvalim na pozivu i organizaciji moje posete Nevesinju, Prebilovcima i Mostaru u vreme mog mandata kao predsednice Vlade ili od kada sam ušla u Vladu Republike Srbije. To mi je jedan od najlepših dana koje sam imala, takođe i jedan od najemotivnijih dana koje sam imala, posebno poseta Prebilovcima i stojim pri onome što sam tada rekla, a to je da ćemo učiniti sve što možemo da kvalitet života ljudi, Srba koji su tamo ostali uprkos svemu onome što se desilo u poslednjih, pa otprilike, 100 godina.
Uprkos svemu tome, oni su ostali tamo i mi ćemo učiniti sve što možemo da pomognemo da podržimo, finansiramo projekte lokalne infrastrukture, izgradnju naših crkava, pomoć našim kulturnim društvima, kulturno-umetničkim društvima, školama, prosveti, itd.
Pozdravite molim vas još jednom od mene mnogo oca Radivoja Krulja i recite da sam pričala i sa predsednikom Vučićem o njemu i o SPC i o hramu u Mostaru i da vidimo kako možemo da pomognemo da se i taj veliki važan i velelepni objekat završi.
Što se tiče cene gasa, još jednom, počela sam sa tim, to mi je svakako obeležilo dan, ali je obeležilo i nekako poslednja dva meseca. Danas nam je zahvaljujući dogovoru između predsednika Aleksandra Vučića i predsednika Putina, danas nam je skinut veliki teret sa leđa, ogroman teret sa leđa. Čini mi se da je 100 tona skinuto sa naših leđa.
Mi smo danas dobili, ako pogledate samo u odnosu na današnju cenu gasa, još jednom samo da razumete koliko je to veliko i važno, tri i po puta jeftiniji gas. To je nama život u narednih šest meseci, ali onda prolazi zima i kako god bilo stabilizovaće se nekako tržište i znaćemo šta je to što nas očekuje dugoročno, pa će samim tim i biti mnogo lakše i predvidivije pregovarati dalje sa Ruskom Federacijom oko novih dugoročnih ugovora.
Veliku stvar je za Srbiju i za sve naše građane i za celu našu privredu izvojevao predsednik Aleksandar Vučić danas. Hvala mu još jednom na tome i još jednom hvala predsedniku Putinu na svom razumevanju i svom prijateljstvu i svoj podršci koju je on danas pružio Srbiji. Velike stvari su danas završene, važne stvari za Srbiju.
Što se tiče toga kako će biti investiran taj novac, znate, mi smo danas ovim uštedeli mnogo novca, ali to će nama omogućiti da nastavimo nesmetano sve one projekte koje smo planirali i ambiciozno budžetom za 2022. godinu pomoći će nam u našoj dodatnoj fiskalnoj konsolidaciji u tome da u 2022. godini polako, kao što smo planirali, smanjujemo taj deficit i da nam to samo po sebi bude mnogo lakše i javni dug i da nam to bude lakše.
Tako da donosi tu stabilnost i sigurnost u narednim mesecima koja je toliko važna i, kažem, koja će nama toliko olakšati realizaciju i implementaciju svih onih projekata koje smo planirali. Možda da pre nego što smo planirali počnemo neke nove, važne projekte za sve nas u Srbiji, za čitav naš narod.
Da li ćemo nastaviti da podržavamo Republiku Srpsku i projekte u susednim državama, u onim opštinama i na onim mestima gde živi srpski narod? Apsolutno. Jaka Srbija za njih znači da ćemo imati više novca da finansiramo i u njihov kvalitetni život kroz podršku projektima lokalne infrastrukture, izgradnju vrtića, škola, bolnica, domova zdravlja, kupovinu medicinske opreme itd.
Dakle, apsolutno nastavljamo sa onom politikom koju je započeo Aleksandar Vučić kao predsednik Vlade Republike Srbije 2014. godine i kada smo krenuli u takvu vrstu podrške Republici Srpskoj, bez obzira na to ili uprkos tome što smo mi tada bili u periodu fiskalne konsolidacije, što smo se borili protiv posledica poplava, što smo se borili protiv migrantske krize ili se suočavali sa migrantskom krizom, ipak našli sredstva tada da pomognemo i Republici Srpskoj, mala u odnosu na ono što smo kasnije davali kada smo mi finansijski i ekonomski ojačali, ali opet je to bio važan znak solidarnosti u tada teškim vremenima.
Mi naše projekte nastavljamo. Vi ste potpuno precizno naveli one najvažnije projekte, aerodrom Trebinje, za koji mislim da se završava projektno-tehnička dokumentacija i eksproprijacija zemljišta. Auto-put do Bijeljine, mi nastavljamo da gradimo taj pravac na teritoriji Republike Srbije. Dakle, auto-put Sremska Rača – Kuzmin i to dobro napreduje i most preko Save, za koji mi kompletno snosimo sve troškove i dogovaramo za 90% finansiranja auto-puta na teritoriji BiH, odnosno Republike Srpske, 90% finansiranja auto-puta do Bijeljine.
Tako da ja očekujem, koliko znam, iz Republike Srpske, oni su kompletno završili projektno-tehničku dokumentaciju, izdavanje dozvola, pa da krenemo i sa tim projektom u 2022. godini kada krene građevinska sezona.
Što se tiče projekta izgradnje hidrocentrale Buk Bijela, sa tim nastavljamo. Bilo je tu mnogo spekulacija da ćemo morati da pauziramo. Mi ne pauziramo, nemamo nikakvu odluku Ustavnog suda u BiH, tako da mi nastavljamo.
Kao što sam rekla, mi smo uradili kompletnu pravnu analizu kao odgovorni investitori, tu pre svega mislim na Elektroprivredu Srbije, na EPS, uradili kompletnu pravnu analizu. Mi ne vidimo nijedan jedini razlog, ukoliko se govori samo naravno o zakonima i pravu, da bilo ko pauzira ili stopira taj projekat. Ništa ne isključujem ali ja zaista ne očekujem, zato što bi takva jedna odluka bi stvorila kompletnu pravnu nesigurnost za sve investicije u Bosni i Hercegovini, tako da mi očekujemo da se prema nama kao investitorima, odnosno EPS-u, Bosna i Hercegovina ponaša kao i prema bilo kom drugom investitoru. Ako je bio nemački investitor dobrodošao u jednoj otvorenoj privredi i srpski investitor je valjda dobrodošao.
U tom duhu mi nastavljamo taj projekat koji je izuzetno važan ne samo za Srbiju, Republiku Srpsku, Bosnu i Hercegovinu, već za čitavu energetsku stabilnost i bezbednost regiona i samo je jedan u seriji projekata malih i srednjih hidroelektrana na Drini koje možemo zajedno da gradimo i ja očekujem da ćemo ih, valjda, kao odgovorni ljudi i graditi u budućnosti.
Tako da je zbog korone nešto kasnilo sa izradom projektno-tehničke dokumentacije, eksproprijacijom. Ja sam se nadala da ćemo ove projekte krenuti da radimo sve u 2021. godini. Započeli smo samo Buk – Bjela, aerodrom Trebinje krećemo 2022. godine i, naravno, sa naše strane, završavamo 2022. godine tu deonicu do granice sa Bosnom i Hercegovinom sa naše strane i krećemo onda izgradnju autoputa do Bjeljine koji će, kako sam rekla, 90% biti finansiran, odnosno od ukupnog iznosa 90% će pokriti Vlada Republike Srbije iz budžeta Republike Srbije.
Hvala vam i mnogo pozdrava našoj braći, prijateljima u Republici Srpskoj.

Dobro, ja mogu da vam obećam da ću proveriti i sa Kancelarijom za upravljanje javnim ulaganjima i sa Ministarstvom građevine, saobraćaja i infrastrukture u vezi toga ko je planiran za kompletnu rekonstrukciju i dogradnju vodovodne mreže u Republici Srbiji u 2022. godini. Mi tu imamo nekoliko izvora finansira, između ostalog i nemački „KfW“, pa ćemo biti u kontaktu oko toga.
Ako imate projekat, tehničku dokumentaciju spremnu, završenu, to je onda olakšavajuća okolnost zato što su nam uvek potrebni spremni projekti, ali treba videti da se sinhronizuju svi ti projekti. Dakle, ako već radimo u 2022. godini kanalizaciju, postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, da li tehnički sada možemo odmah da radimo i vodovod i kako to utiče na život u Svrljigu. Proverićemo.
Što se tiče fiskulturne sale, to ste mi spomenuli kada sam poslednji put bila u Svrljigu, videćemo sa Ministarstvom omladine i sporta, sa ministrom Udovičićem, ali i sa Kancelarijom za upravljanje javnim ulaganjima. Važno je da se dobro definišu prioriteti, da uradimo prve one stvari koje su najvažnije za ljude u Svrljigu zato što su opet svuda izuzetno velike potrebe i važno je definisati prioritete. Da li su to, koliko se sećam, tada su mi u Svrljigu pričali ljudi da im je važno da završimo atarske puteve, opet to je nešto što je do lokalne samouprave. Ako lokalna samouprava nema dovoljno sredstava da to završimo, da vidimo da li je bolje da pomognemo u tome ili u fiskulturnoj sali, ali samo da vidimo šta su tačni prioriteti.
U svakom slučaju, dobro je što radimo kanalizacionu mrežu i postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda, obećavam da ćemo videti za ove ostale projekte šta možemo da uradimo u 2022. godini. Hvala.

Hvala vam.
Dobar dan svima, poštovani narodni poslanici, ovde sam sa članovima Vlade Republike Srbije da vam predstavimo Predlog zakona o budžetu za 2022. godinu. Trudiću se da budem što je moguće više koncizna, a na kraju krajeva da imamo i više vremena za skupštinsku raspravu o Predlogu zakona o budžetu koji je ipak i najvažniji zakon za sledeću godinu.
Dakle, krenuću samo kratko sumiranjem rezultata za 2021. godinu, sumiranjem rezultata za 2020. godinu, zato što je jedan zajednički imenitelj za 2020. i 2021.godinu taj da su obe godine bile godine borbe protiv pandemije korona virusa, da smo se svi suočili sa ogromnim poteškoćama. Kada kažem svi, ne mislim samo na građenje i privredu u Republici Srbiji, mislim, takođe i na čitavu Evropu i na čitav svet, dok smo se suočili sa krizom koja je ne samo, nažalost, uzimala i uzima danak u ljudskim životima, već i sa krizom koja je najgore do sada od Drugog svetskog rata pogodila sve ekonomije sveta u odnosu koju je svetska ekonomska kriza iz 2008. i 2009. godine izgledala kao mala beba i u okviru koje smo mi, na kraju krajeva i ogromnu podršku vas, poštovani narodni poslanici i ovog Doma uspeli da izdvojimo značajna sredstva kroz tri ekonomska paketa, mera podrške i privredi i građanima, a zahvaljujući kojima imamo ove rezultate.
Dakle, kroz ta tri paketa mera mi smo u ekonomiju Republike Srbije, u našu privredu, a i našim građanima dali finansijsku pomoć i podršku u ukupnom iznosu od preko osam milijardi evra, verovali ili ne.
Jedna malena, do juče ekonomski slaba, finansijski nemoćna Srbija je, na kraju krajeva, i kao rezultat fiskalne konsolidacije 2014, 2015. i 2016. godine, koja je provela Vlada na čelu sa tada premijerom Aleksandrom Vučićem uspela da bude stabilna tako da mi u ovim najtežim vremenima izdvojimo osam milijardi evra za našu privredu i za naše građane da prebrodimo ovu užasnu krizu.
Pričam ovaj uvod zato što se na kraju krajeva i budžet za 2022. godinu naslanja na sve ovo što smo radili i velikim delom nastavljamo taj rast i razvoj, ukoliko dobijemo vašu podršku za Zakon o budžetu, pa je zato važan ovaj uvod.
Dakle, nama je privredni pad, pad BDP u 2020. godini iznosio svega 0,9%. To je jedan od najboljih ekonomskih rezultata, privrednih rezultata u čitavoj Evropi.
U 2021. godini, mi smo zabeležili dinamičan oporavak i ekonomski rast koji će ići, svakako i sigurno u ovom trenutku znamo iznad 7%. I to je ogroman uspeh, i to će biti jedan od najboljih rezultata u Evropi.
Ukoliko dobijemo podršku od vas za budžet za 2022. godinu, mi smo predvideli kada implementiramo sve one projekte koje smo predvideli tim budžetom da će nama rast u 2022. godini biti 4,5%, sa tim pokazateljima minus 0,9%, plus 7%, pa videćemo da li će to biti 7,2%, 7,3% ili čak 7,5% i plus 4,5%, mi ćemo kumulativno u najtežim godinama od Drugog svetskog rata, u godinama borbe protiv pandemije korona virusa imati kumulativni rast koji je svakako najveći i najbolji u Evropi. Taj kumulativni rast će biti oko 10% ili preko 10%. Zato je važan budžet za 2022. godinu i zato sam i ja danas ovde da vas molim za podršku u ovom budžetu.
Tokom 2020. i 2021. godine, kada su sve zemlje u svetu beležile dramatičan rast nezaposlenosti, kada su neke države članice EU zabeležile nezaposlenost i preko 20%, mi smo kroz ova tri paketa mera podrške građanima i privredi, i još jednom i na ovom mestu zahvalnost predsedniku Aleksandru Vučiću na ovome zato što ukoliko se građani sećaju, ali da ih podsetim zašto je važno opet da se zahvalim i predsedniku Vučiću, on je u vreme pandemije 2020. godine vodio, praktično Krizni štab za privredu i sa čitavim tim timom osmišljavao mere podrške koje su bile tako dobro targetirane da danas imamo ove rezultate.
Dakle, mi smo omogućili ne samo da zadržimo radna mesta, da nemamo rast nezaposlenosti, već smo tokom prethodnih godinu dana otvorili novih 60.000 radnih mesta u vreme kada je nezaposlenost svuda rasla kod nas je zaposlenost rasla. To su ogromne stvari sa kojima svi treba da se ponosimo. Fantastični rezultati.
Kada smo osmišljavali te mere podrške privrede i građanima, u okviru tog Kriznog štaba, tada su bila dva, jedan je bio medicinski, ja sam vodila taj medicinski, predsednik Aleksandar Vučić je vodio privredni, u to vreme ideja vodilja za sve mere bila je, kao što sam rekla juče na sastanku sa sindikatima, da sačuvamo radna mesta, da obezbedimo da naši ljudi znaju da postoji sutra, da su njihove porodice bezbedne, da imaju budućnost i da država može da se postara da oni imaju stabilnost kontinuiranu, uprkos ovim izazovima.
Mi smo paralelno sa tim našli snagu ponovo zahvaljujući stabilnoj politici koja je rezultat svih onih mera fiskalne konsolidacije 2014. i 2015. godine, da nastavimo da investiramo ne smanjenim intenzitetom u naše infrastrukturne projekte u kapitalnu infrastrukturu, u puteve, u bolnice, u pruge, u škole, u kanalizacionu mrežu, projekte zaštite životne sredine, postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda, transferne stanice, proširenje i pravljenje novih sanitarnih deponija, vrtiće, itd.
Time smo ne samo poboljšavali kvalitet života za naše građane, već smo takođe i kontinuirano i stalno stvarali novu vrednost za naše građane.
Velika i važna je ova 2021. godina, za Republiku Srbiju. Ovo je prva godina u istoriji Srbije u kojoj će naš BDP preći 52 milijarde evra. To su velike stvari.
Godine 2012. je BDP u apsolutnom iznosu Srbije bio 33,7 milijardi. Danas, krajem ove godine mi verujemo da će biti iznad 52 milijarde. Mi mislimo da će biti oko 52 milijarde 400 miliona evra. To znači da smo mi za nepunih deset godina stvorili skoro 20 milijardi evra dodatne, odnosno nove vrednosti za građane Republike Srbije. To su istorijski uspesi. To je ono gde naša zemlja nadoknađuje sve ono propušteno vreme, smanjuje jaz za onima koji su bili daleko, daleko ispred nas, prestiže neke druge zemlje u regionu i povećava opet taj jaz u odnosu na te koji će sada zaostajati za Srbijom.
Plate i penzije su nastavile da rastu. To su prosečne zarade rasle preko 10% u realnim vrednostima. Mi očekujemo da će do kraja ove godine prosečna plata u Republici Srbiji biti preko 600 evra i da smo na jako dobrom putu, na pravom putu da dostignemo onaj cilj koji smo obećali građanima Srbije, a to je da do 2025. godine prosečna plata u Srbiji bude 900 evra, a prosečne penzije između 430 i 440 evra.
Dakle, kada merimo danas prolazno vreme na odličnom smo putu. Tamo smo gde smo i u tim ambicioznim planovima planirali da treba da budemo. Ovim ćemo mi ne samo potvrditi naše liderstvo u regionu Zapadnog Balkana, već verujemo da ćemo do kraja ove godine po prosečnim zaradama prestići jednu državu članicu Evropske unije.
Ono što ja mislim, ne da se nadam, nego mislim da će to označavati da smo mi kao zemlja počeli da se takmičimo u jednoj drugoj kategoriji mnogo bogatijih društava, mnogo bogatijih zemalja sa prilično jakom privredom i ogromnom finansijskom i budžetskom podrškom od strane EU, na koju jedna Srbija ne može da računa, već se realno bori sama. Svakako, uz podršku naših partnera, ali i partnera iz EU, ali to je neuporedivo kada ste član EU koliko sredstava dobijate ili kada niste član, tako da smo se mi izborili da se od 2022. godine takmičimo u toj kategoriji.
Godine 2012. mi smo se borili sa Severnom Makedonijom i Albanijom oko toga ko će imati niže zarade. Mi danas o tome više čak ni ne razmišljamo. Mi od 2022. godine počinjemo da razmišljamo o tome kako da se takmičimo po prosečnim zaradama sa državama članicama EU i to je fakat i to je, takođe, izuzetno velika stvar.
Što se tiče stranih direktnih investicija, Srbija nastavlja da beleži rekordni priliv stranih direktnih investicija. U prvih 10 meseci ove godine mi smo privukli 3.140.000.000 evra stranih direktnih investicija, što je 63% više nego u istom periodu 2020. godine, ali ne možemo reći da je to zato što smo mi mnogo pali 2020. godine, zato što nismo. Investitori ni u doba pandemije od Srbije nisu odustali.
Investicije su se nastavile maltene istom dinamikom. Neke su malo pomerene, ali niko nije odustao od toga da investira u Srbiju. I, ponovo ću reći zato što mi je važno, mi smo u najtežoj godini 2020. u Srbiji videli investicije i nove investitore iz Nemačke i iz Japana, dve najobazrivije države, dve države sa najkonzervativnijim investitorima i to je, u stvari, najbolji pokazatelj toga koliko je Srbija i stabilna i koliko oni najkonzervativniji i najteži za ulaganje veruju u budućnost Srbije.
Znajte da je samo ta činjenica otvorila put za mnogo drugih investitora koji su onda tek obratili pažnju na Srbiju i rekli - ako Japanci i Nemci investiraju uprkos pandemiji u ovu zemlju, onda je sasvim bezbedno da investiramo i mi. Na kraju krajeva, to vidimo u ovim brojevima sada za 2021. godinu.
I, konačno, uprkos tome što smo dali osam milijardi evra kao podršku privredi i građanima, uprkos tome što smo izdvojili rekordno visoke iznose za podršku našem zdravstvenom sistemu i vanredno visoke iznose kako bi mogli da se borimo protiv ove pandemije, a ova borba protiv pandemije je sve samo ne jeftina, jer treba kupiti svaki dan i zaštitnu opremu i treba kupiti lekove.
Srbija nikada nije štedela tokom pandemije na lekovima. Nismo pitali da li je jedan lek po pacijentu 400 dolara ili je 2.500 evra. Sve lekove koji su bili najbolji na tržištu smo uspevali da nabavimo i uspevali smo da ih kupimo.
Nikad nismo pitali da li treba svi da se testiraju koji imaju najblaže simptome. Testiramo i preko 26.000 ljudi dnevno. Treba platiti sve te testove, treba platiti sve te vakcine itd, itd.
Uprkos tome da nismo smanjivali budžet za kapitalne investicije, već smo nastavili da gradimo i puteve i pruge i bolnice i škole, mi smo zadržali nivo javnog duga ispod 60% BDP-a.
Opet, u godinama kada su sve ostale države pustile javni dug da raste da bi ubacile taj novac u potrošnju, da bi ubacile u investicije, u podršku privredi, u podršku građanima, mi smo se trudili i uspeli da ne idemo u ogroman rast javnog duga da bi ponovo ostavili stabilnost za 2022, 2023, 2025. i, na kraju krajeva, za generacije koje dolaze iza nas.
Krajem oktobra javni dug je bio 56,5% našeg BDP-a. Mi očekujemo da će do kraja godine biti 58,2% i videćete, sada prelazim na Predlog za budžet 2022. godine, da smo se trudili da u 2022. godini opet, iako smo maksimalno još dodatno povećali izdvajanja za kapitalne investicije, postepeno smanjujemo deficit u budžetu i da smanjimo dodatno nivo javnog duga.
U vreme kada nam niko ne bi zamerio, kada kažem niko, mislim na Svetsku banku, MMF, EU ili bilo ko drugi, da nam ide iznad 60% nivo javnog duga, mi gledamo da ga postepeno smanjujemo zato što je to odgovorna politika, pre svega odgovorna prema budućnosti.
Šta je cilj budžeta za 2022. godinu? Naravno, kao što sam rekla, nastavak ubrzanog rasta privrede, nastavak izgradnje najvećih infrastrukturnih projekata i, naravno, poboljšanje životnog standarda životnog standarda građana Srbije. To su tri osnovna cilja za budžet 2022. godine.
Budžet koji predlažemo je razvojni i ponovo, izuzetno važne vesti za građane Republike Srbije, da ponovim i danas zato što su te stvari predviđene budžetom za 2022. godinu, za koji tražimo vašu podršku, a to je, pod jedan, minimalna zarada u Republici Srbiji se povećava od 1. januara 2022. godine za 9,4%. Time minimalna zarada prelazi 35.000 dinara. Iznosiće, otprilike, 35.022,00 dinara i stiže nivo od 300 evra i to je neverovatan uspeh.
Da li je to dovoljno za naše građane koji primaju minimalac? Ne, nikako. I, da budem kristalno jasno, niko od nas ne misli da je to dovoljno, ali kada krenete od toga da vam je minimalac bio pre samo 10 godina 150 evra, stvoriti privredu koja može da iznese minimalac od 300 evra je neverovatan uspeh svih nas.
Sada minimalac sa tih 35.022,00 dinara pokriva 87,8% minimalne potrošačke korpe. Da nije bilo pandemije ja sam apsolutno uverena da bi mi već ove godine dostigli da minimalac pokriva potrošačku korpu. Ovo je pomereno zato što smo čuvali radna mesta i zato što smo rezenovali tako da je bolje da ljudi imaju posao pa polako da nešto sporije dižemo minimalac, nego brže da dižemo, a da ljudi izgube radna mesta.
Pritom, da vas podsetim, ove godine imamo 9,4% rast minimalca, a rast privrede nam je iznad 7%. Dakle, opet smo mi uložili da minimalac raste brže od privrede.
Prošle godine smo imali pad privrede 0,9%, ali nama je minimalac rastao 6,6%. Mi smo bili uvereni da će naša privreda dodatno rasti i da to može da izdrži taj rast, iako bi nekom ekonomskom konzervativnom logikom to značilo da ako imate pad privrede, ne dirate minimalac i ne dirate plate. Mi smo ulagali novac, na kraju krajeva, zahvaljujući vašoj podršci iz budžeta 2021. godine tako da balansiramo da smanjimo poreze privredi, da privreda može više novca da da radnicima i to predlažemo i ovim budžetom. Dakle, dodatno nešto manje poreze kako bi država preuzela trošak dela ovog minimalca na sebe, da privreda ne bude previše izložena zato što su i dalje krizna vremena, ali da minimalac nastavlja da raste.
Od 1. januara 2022. godine predlažemo povećanje plata između 7% i 8% u javnom sektoru u proseku, ako isključimo, dakle, bez minimalnih plata, 7,4%.
Penzije će od 1. januara 2022. godine biti dodatno povećane za 5,5%. Samo da podsetim, mi imamo još jedno davanje penzionerima od 20 evra u decembru. To će 7. decembra svim penzionerima biti isplaćeno. U februaru imamo još jedno jednokratno davanje od 20 hiljada dinara.
Penzioneri su bili posebno ugroženi i pogođeni ovom pandemijom. Zbog toga je država paralelno i uporedo sa tim kako je radila na kontinuiranom povećanju penzija izdvojila zaista značajna sredstva da pomogne kroz jednokratna davanja penzionerima u ovim teškim vremenima da se osećaju sigurno i bezbedno, da mogu sebi više da priušte i da znaju da država može, da to bude i neki psihološki efekat, tako da ćemo mi od početka pandemije, zaključno sa februarom 2022. godine, svakom penzioneru u Srbiji dati iznos otprilike 500 evra na njihovu penziju, kroz jednokratna davanja, svakom punoletnom građaninu u Republici Srbiji koji se prijavio za pomoć biće dato oko 200 evra, našim ljudima na KiM po 100 evra a nezaposlenima 200 evra. Na kraju krajeva, i to je odlazilo u potrošnju i to je ono što je na kraju krajeva dovelo i do ovakvog brzog oporavka i bržeg rasta od očekivanog.
Izuzetno važno, možda i najvažniji aspekt ovog budžeta, pored predloženog rasta plata i penzija, jeste budžet za kapitalne investicije. Predlažemo rekordni budžet za kapitalne investicije opet, vi znate, i to se ponavlja iz godine u godinu, govorim rekordni budžet za kapitalne investicije zato što ga mi iz godine u godinu povećavamo. U 2022. godini budžet za kapitalne investicije će iznositi 485,8 milijardi dinara ili 7,3% našeg BDP.
Što se tiče kapitalnih investicija, mi ćemo ova sredstva iskoristiti za završetak i početak izgradnje novih auto-puteva i brzih saobraćajnica, pruga, kliničkih centara, opštih bolnica, domova zdravlja, specijalističkih klinika, škola, dodatnih instituta i naučno-tehnoloških parkova, da bi dodatno dobili na toj konkurentnosti naše privrede. Ja ću vam sada reći o nekim najvažnijim projektima putne i železničke infrastrukture.
Među kapitalnim projektima koji se nalaze u budžetu za 2022. godinu su, na primer, izgradnja metroa u Beogradu. Radovi su, nakon 50 godina obećanja, priče o metrou, naših snova o metrou, juče konačno i započeli. To je neverovatno velika stvar i za Beograd i za Srbiju.
Nastavljamo projekte koji su započeti već, a to je pre svega brza saobraćajnica Novi Sad-Ruma, odnosno Fruškogorski koridor, izgradnja Moravskog koridora, s tim što se tokom sledeće godine, dakle, do kraja 2022. godine, očekuje završetak prve deonice, dakle, imaćemo auto-put Pojate-Kruševac, stiže nam auto-put do Kruševca, zamislite sada koliko je to dodatno drugačija zemlja i kako se menja kvalitet života ljudi u Kruševcu, ali onda nakon toga i u Trsteniku, Vrnjačkoj banji, Kraljevu.
Nastavljamo izgradnju auto-puta Beograd-Sarajevo, od deonice Sremska Rača-Kuzmin, saobraćajnice Ruma-Šabac-Loznica, izgradnju auto-puta u poluprofilu Niš-Pločnik, to započinjemo za koji dan, tako da će to biti započeto do kraja 2021. godine, zato kažem nastavljamo.
Nastavljamo izgradnju obilaznice oko Gornjeg Milanovca, tu započinjemo izgradnju obilaznice oko Loznice, Užica, tunel kod Kadinjače, obilaznicu oko Požege. Kažem - nastavljamo Gornji Milanovac, zato što ćemo i to početi do kraja ove godine.
Završavamo prugu Beograd-Novi Sad. Juče smo započeli Novi Sad-Subotica, odnosno granica sa Mađarskom.
Završavamo auto-put u 2022. godini do Požege. Završavamo brzu saobraćajnicu do Valjeva, takođe do kraja 2022. godine. To je brza saobraćajnica Iverak-Lajkovac. Završavamo do kraja godine i deonicu auto-puta „Miloš Veliki“ od Novog Beograda do Surčina. Završavamo rekonstrukciju državnog puta Novi Pazar-Tutin. Završavamo rekonstrukciju i modernizaciju železničke pruge Subotica-Segedin. Krećemo, takođe, i sa rekonstrukcijom železničke pruge Niš-Dimitrovgrad, izgradnja severne obilaznice oko Kragujevca, brze saobraćajnice, posebno važne za Vojvodinu, Bački Breg-Kikinda, auto-put Beograd-Zrenjanin. To su sve stvari koje započinjemo.
Dakle, nastavljamo ono što je započeto, završavamo važne projekte u 2022. godini, uključujući i brzu saobraćajnicu do Valjeva i auto-put do Požege i završavamo Novi Beograd-Surčin, i započinjemo nove. Neverovatne velike stvari kojima ponovo mislim da svi mi treba da se ponosimo.
Krećemo u rekonstrukciju i dogradnju graničnog prelaza Horgoš, kao i izgradnju nekoliko graničnih prelaza, opet da bi proširili kapacitete za našu privredu, za izvoz iz Republike Srbije. To je ono gde nam je sada usko grlo. Izgradnju novog mosta preko Save u Beogradu, nacionalnog fudbalskog stadiona sa pratećim sadržajima itd.
Kada pričamo o platama, rekla sam da planiramo kontinuirano rasterećenje zarada, kao što smo to radili i u godinama pre ove.
Mi smo sa privredom ispregovarali, u okviru nacionalnog Socijalno-ekonomskog saveta, da predložimo povećanje neoporezivog dela bruto zarade sa 18.300 dinara na 19.300 dinara od 1. januara 2022. godine, upravo da bi ublažili malo taj trošak za njih od povećanja minimalne zarade od 9,4% i smanjenje stope doprinosa za PIO, dakle, za penziono i invalidsko osiguranje na teret poslodavca za 0,5%. Time dodatno smanjujemo poresko opterećenje prosečne neto zarade za oko jedan procentni poen.
Reći ću vam sada samo oko ulaganja u još nekim oblastima, trudiću se da ne idem opet u detalje.
Zdravstvo, koje je jedan od najvažnijih prioriteta, kao što smo obećali u ekspozeu. Ukupna predviđena izdvajanja za zdravstvo u 2022. godini iznose 442 milijarde dinara. To je 0,15% više u odnosu na ovaj drugi rebalans iz oktobra 2021. godine. Ako pogledate, to je u odnosu na 2019. godinu, dakle, period pre Kovid pandemije, čak za 153 milijarde dinara veće izdvajanje, 153 milijarde u odnosu na period pre pandemije.
Pomenuću samo neke projekte, da bi svi građani Republike Srbije koji nas danas prate znali, zato što ćete videti iz samog budžeta, a opet ja neću stići da pomenem sve, da zaista ne postoji deo Srbije koji smo zaboravili ili zapostavili.
Tu je nastavak započetih projekata, poput opremanja nove bolnice „Dedinje 2“, jedne od najmodernijih kardiovaskularnih bolnica u Evropi, sada ova nova, „Dedinje 2“ koju uskoro otvaramo, nastavka KC Vojvodine. Nadam se da već u 2022. godini imamo tender za početak izgradnje, rekonstrukcije i izgradnje KC Kragujevac, pa da to krenemo. Mislim da nećemo stići 2022. godine, ali već 2023. godine sigurno. Ako uspemo 202. godine tim bolje.
Nastavljamo radove na bolnicama u Aranđelovcu, Vranju, Kikindi. Završavamo „Institut za infektivne i tropske bolesti“ u Beogradu, na domovima zdravlja Gadžin Han, Vrnjačka banja, gerantološki centri u Novom Sadu, Subotici, Valjevu, domovima za decu i omladinu ometenu u razvoju u Veterniku i Subotici.
Takođe, kompletna rekonstrukcija unutrašnjosti Opšte bolnice u Leskovcu, kompletna rekonstrukcija unutrašnjosti Opšte bolnice u Prokuplju, Dom zdravlja i izgradnja novog operacionog bloka u Prokuplju, Dom zdravlja u Krnjači, dva doma zdravlja u Grockoj, Čukarici, Lapovu, Loznici, Medveđi, Rači, Somboru, radovi na „Domu za smeštaj odraslih lica“ Kulina, „Centru za zaštitu odojčadi, dece i omladine“ u Zvečanskoj, dalje opremanje KBC „Dragiša Mišović“, dalje opremanje bolnice u Aranđelovcu i Loznici. Kompletna rekonstrukcija objekata Dečije poliklinike u Zaječaru, radovi na Institutu za javno zdravlje u Pančevu, itd.
Što se tiče zaštite životne sredine, sve prisutnije teme, mi Predlogom budžeta planiramo sredstva od ukupno 27,4 milijarde dinara. Nešto od toga je u okviru budžeta Ministarstva za zaštitu životne sredine, nešto od toga je u okviru budžeta Ministarstva za građevinu i infrastrukturu.
Vi se sećate da smo mi u 2020. godini rekli da imamo rekordan budžet za izdvajanja u zaštitu životne sredine. Ovo je budžet koji je 3,3 puta veći nego ono što smo imali predviđeno za 2021. godinu. Mi tu planiramo izgradnju deponija u 28 lokalnih samouprava, sanitarnih deponija, postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u 65 lokalnih samouprava na 73 lokacije, čak 169 prečišćivača i izgradnju kanalizacione mreže od oko 5.000 kilometara.
Mi smo tokom ove godine potpisali ugovore za izgradnju kanalizacione mreže i izgradnju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u 16 lokalnih samouprava. To smo završili, to ide u izgradnju u 2022. godini. To su Lazarevac, Veliki Crnjani, Obrenovac, Svrljig, Lajkovac, Krupanj, Kladovo, Mionica, Banja Vrujici, Varvarin, Vranje, Kučevo, Novi Sad, Kragujeva, Novi Bečej, Knić. Ukupna vrednost radova u ovih 16 lokalnih samouprava je 336 miliona evra.
Planiramo izgradnju osam regionalnih reciklažnih centara koji će pokrivati više od 50 gradova i opština, a Ministarstvo za zaštitu životne sredine je planiralo 100 miliona dinara za podršku pošumljavanju.
Ovo su sredstva za sufinansiranje. Dodatna sredstva se planiraju od strane lokalnih samouprava. Za saniranje i zatvaranje nesanitarnih deponija 350 miliona, jer treba očistiti 3.500 smetlišta i divljih deponija po Srbiji. Što smo počeli treba da nastavimo. Za podršku lokalnim samoupravama koje nisu u mogućnosti da samostalno finansiraju sisteme upravljanja otpadom 400 miliona.
Što se tiče obrazovanja i prosvete, samo kratko. Opredeljeno je iznos od skoro 253 milijarde dinara, što je uvećanje od 12 milijardi dinara u odnosu na 2. rebalans iz oktobra ove godine, odnosno 17,1 milijardu u odnosu na inicijalni budžet za 2021. godinu. Dakle, i ovde upumpavamo još novca u prosvetu, obrazovanje i u nauku.
U 2022. godini mi treba da završimo kompletnu digitalizaciju naših škola. Mi smo to pokrenuli 2018. godine. Do kraja 2022. godine treba to da završimo.
Imamo 750 miliona dinara za besplatne udžbenike za socijalno ugrožene učenika, 750 miliona dinara za licence za digitalne udžbenike, 200 miliona dinara za infrastrukturu u predškolskom, dakle dodatne vrtiće. Mi smo do sada kroz ovaj projekat koji radimo sa Međunarodnom bankom za obnovu i razvoj u vrednosti od 47 miliona evra mi smo povećali kapacitete u našim predškolskim ustanovama za više od 3.800 mesta.
Treba da nastavimo i radove na rekonstrukciji i nadogradnji vrtića, kao što je rekonstrukcija i dogradnja vrtića u Doljevcu, Žitorađi, u Sremskoj Mitrovici smo završili, ali i da pokrenemo radove u Kruševcu, Loznici, Merošini, Prokuplju, Vladičinom Hanu, Smederevu, Šidu, Tutinu, Novom Pazaru. To je sve, dakle, planirano ovim budžetom.
Obezbedili smo rekordnih 26 milijardi dinara za nauku. Imamo 18 milijardi dinara za finansiranje naučnih instituta, imamo skoro 2,7 milijarde za kontribuciju za pristupanje u „Horizont Evropa“, čime se bolje povezujemo sa Evropom, odnosno naši naučnici i istraživači.
Ovim novcem, takođe, praktično, otvaramo vrata za mnogo veća sredstva iz EU za našu nauku. Povećavamo ponovo budžet Fonda za inovacionu delatnost, a u 2022. godini, što je posebno važno za naše start-ap kompanije, pokrećemo novi program pod nazivom „Fond fondova“ gde ćemo praktično dati direktni podsticaj za privatne investicione fondove u Republici Srbiji, koji će onda finansirati i naša start-ap inovativna preduzeća.
To je predviđeno i ovom strategijom razvoja start-ap preduzeća koja je sada završila proces javne rasprave, tako da ja očekujem da u narednim godinama u stvari ovo dodatno pojača i održivost našeg ekonomskog razvoja dovede do povratka nekih mladih ljudi iz inostranstva u Republiku Srbiju zato što će lakše finansirati svoje ideje u Republici Srbiji, dodatnih dovođenja sredstava, finansijskih sredstava kroz investicione fondove u Republiku Srbiju i konkurentnosti naše privrede.
Važno mi je ovde da smo planirali dodatna sredstva za neke nove razvojne projekte tehnoloških parkova, kao što je Regionalni centar u Kruševcu, gde smo budžetirali projektovanje, izuzetno važan projekat za dalji razvoj biočetiri kampusa, da Srbija postane centar ovog dela Evrope za ono što jeste i sigurno će biti budućnost, a to je biotehnologija, bioinformatika, biomedicina, biodiverzitet, a do kraja ove godine ćemo otvoriti i centar za sekvenciranje genoma.
U kulturi smo povećali budžet za 16% i on je sada 14,8 milijardi dinara. Ja želim da istaknem i posebno, čini mi se, važan projekat u kulturi za decentralizaciju kulture „Nacionalna prestonica kulture“. Majo, fenomenalan projekat i činjenica da je Čačak izabran kao prva nacionalna prestonica kulture za 2023. godinu, pa treba i tu u Čačku da isfinansiramo neke kulturne projekte koji će, generalno, podići resurse i kapacitet institucija na lokalu i čestitam mi Čačku na tome.
Prvi put značajna sredstva od 367 miliona dinara koji će biti, odnosno predlažemo da budu investirana u opštinu Lebane u restauraciju i bolju prezentaciju arheološkog nalazišta Caričin grad koji stvarno jeste jedan od naših arheoloških bisera koji nije dovoljno iskorišćen za čitavu promociju tog dela Srbije.
Poljoprivreda, i tu ću otprilike i završiti da bi ostavila konačno nešto za debatu, važno mi je da napomenem da su predviđena ukupna izdvajanja za poljoprivredu u iznosu od 62 milijarde dinara. To je povećanje od 10 milijardi u odnosu na budžet 2021. godine. Najveće povećanje u podsticajima za direktna plaćanja poljoprivrednicima, dakle, za premiju za mleko, za osnove podsticaje, za biljnu proizvodnju, podsticaje u stočarstvu itd. To dodatno povećavamo. Iznos planiran i predložen za 2022. godinu je 32,2 milijarde dinara. U 2021. godini taj iznos je bio 27,2 milijarde dinara. Dakle, značajno povećanje.
Na kraju krajeva, ako razmišljamo o budućnosti, razmišljamo o biotehnologiji, biomedicini, razmišljamo o energetici, ali ono što danas imamo kao energetsku krizu to će koliko sutra biti kriza u hrani. Mi zato dodatno ojačavamo našu poljoprivredu i naše poljoprivrednike. Opet planiramo za budućnost, na nekih narednih pet, šest, 10 godina, da stvorimo danas uslove da i tada budemo lideri.
Povećali smo takođe ili predložili vama da povećamo ulaganje u mere ruralnog razvoja, podizanje zasada, nabavku opreme, traktora, organske proizvodnje. Prošle godine smo za to izdvojili tri milijarde dinara. Ove godine planiramo pet milijardi dinara.
U budžetu su takođe sredstva od milijardu 350 miliona dinara za nastavak radova na izgradnji brane sa akumulacijom Arilje, odnosno Svračkovo, dodatnih 300 miliona dinara za modernizaciju radarskih centara, dodatnih 430 miliona dinara za izgradnju sistema za navodnjavanje iz onog Abu Dabi razvojnog fonda, itd. itd.
Samo u par rečenica što se tiče poreskih prihoda i rashoda. Mi smo predvideli ukupne budžetske prihode i primanja u iznosu od milijardu 517 miliona dinara, što je povećanje ukupnih poreskih prihoda od 1,9%. U toj strukturi ukupni poreski prihodi iznose 86,9%, neporeski prihodi iznose 11,6% i ostatak čine donacije otprilike 1,5%.
Kada pogledamo pojedinačno, videli ste u budžetu na strani poreskih prihoda sve kategorije beleže umereni rast, dakle, planiramo rast u svim kategorijama, osim poreza na dobit pravnih lica. Mi smo tu planirali konzervativno, gde smo imali pad. Planirali smo pad u odnosu na 2021. godinu, ali pre svega zato što smo imali rekordni rast u 2021. godini, pa smo u odnosu na to u ovoj 2022. godini biti mali pad, ali, takođe zato što ćemo se i dalje suočavati, nažalost, sa pandemijom.
Mi smo budžetom, odnosno Predlogom budžeta planirali ukupne rashode u odnosu od milijardu 717 miliona dinara, što je smanjenje od 4,23% u odnosu na iznos planiran rebalansom budžeta 2021. godine i na kraju krajeva to radimo da bi smanjivali sada postepeno deficit.
Jako važno, mi projektujemo deficit opšte države u 2022. godini od 3% BDP, planirani deficit u ovoj godini nam je 4,9%. Dakle, sa 4,9% deficita smanjujemo na 3% deficita i javni dug na otprilike - imamo pad učešća javnog duga na 53,8%. Dakle, i javni dug i deficit polako smanjujemo. Plan nam je srednjoročni fiskalni okvir u okviru okvira da smanjujemo deficit opšte države na 1% do 2024. godine.
Drago mi je da primetim da je ove godine i Fiskalni savet dao, čini mi se, nikada bolju ocenu Predloga budžeta. Ja ću podvući samo neke stvari. Fiskalni savet kaže da je predloženi budžet planiran oprezno i da fiskalna kretanja u 2022. godini mogu da budu bolja od predviđenih, da deficit od 3%, koji je planiran budžetom, predstavlja korak u dobrom smeru, da penzije i plate u javnom sektoru, iako se povećavaju, ostaju pod kontrolom i mi smo tu stvarno bili konzervativni. O tome je pričao i predsednik Vučić kada je pričao o tome da smo moguće mogli da povećamo i plate i penzije nešto više, ali da smo bili konzervativni pa smo gledali kako da u svakom slučaju zadržimo bezbednost, sigurnost, stabilnost i kako da smanjujemo deficit i javni dug. Zamislite šta bi uradio neko drugi obzirom da je 2022. godina izborna godina.
Dakle, mi nismo uzeli političko povećanje plata i penzija. Upravo suprotno. Čak i Fiskalni savet kaže – i ovo što se uradili u smislu povećanja plata i penzija je konzervativno i potpuno drži budžet stabilnim.
Svakako kažu da su se izdvajanja države za izgradnju infrastrukture u 2022. godini zadržala na dobrom visokom okviru i da se u 2022. godini nastavlja sa, kako Fiskalni savet kaže, dobrom praksom postepenog fiskalnog rasterećenja zaradom.
To vam je, dame i gospodo narodni poslanici, čini mi se, što sam kraće mogla Predlog budžeta za 2022. godinu. Vidite da mnoge stvari nisam pokrila, da sektore nisam pojedinačno prolazila, ni telekomunikacije, ni turizam, ni sportsku infrastrukturu, ni izuzetno važnu energetiku, ali opet u energetici mnogo očekujemo od naših javnih preduzeća i njihovog samoinvestiranja i njihove ozbiljnosti, ni pravdu, ni državnu upravu itd. To možemo kroz samu debatu.
Želela sam da istaknem najvažnije stvari za naše građane. Da završim konačno sa tim, ovaj budžet ukoliko Vlada dobije podršku od vas da ovim putem idemo će bez ikakve sumnje dodatno unaprediti kvalitet života građana Republike Srbije, povećati bogatstvo svih nas i naše zemlje dodatno infrastrukturom i dodatnim školama i bolnicima i uticati da mi ekonomski budemo jači i stabilniji.
Hvala vam mnogo i molim vas za podršku ovom budžetu.

Hvala vam.
Samo kratko, osećam obavezu da nešto saopštim i obrazložim građanima Republike Srbije, a na to me je podstakao poštovani narodni poslanik kada je počeo da govori o protestima i demonstracijama protiv svega što se gradi, protiv svakog projekta koji vodi Srbiju napred i u budućnost u ovom trenutku, to je neki, čini mi se, potpuno besmisleni trend.
Danas ispred Narodne skupštine imamo par stotina ljudi koji su došli da protestuju protiv usvajanja dva zakona - Izmene i dopune Zakona o eksproprijaciji i Zakona o referendumu, pod parolom da mi to usvajamo ili da smo mi kao Vlada to predložili a da ćete vi kao narodni poslanici to usvojiti zbog "Rio Tinta".
Jasno i glasno hoću da kažem građanima Republike Srbije da to nikakve veze sa istinom nema, da je to jedna potpuna glupost i budalaština i da to može da kaže samo neko ko nije pročitao te zakone, a ništa ni ne zna o projektu "Rio Tinto". Dakle, da bude potpuno jasno.
Što se tiče izmena i dopuna Zakona o eksproprijaciji, taj zakon će služiti samo i isključivo tome da neki projekti od strateške važnosti za Republiku Srbiju mogu brže da se implementiraju. Da smo imali takav Zakon o eksproprijaciji, mi bi za Svetog Nikolu imali završen auto-put do Požege.
Kada god oni pričaju da je taj zakon da bi se nekome uzela zemlja ili da bi se uzela kuća, da vam kažem da kreću direktno od sebe. Polaze, ponovo, kao i u svemu, od sebe.
Niko normalan ne može da zamisli da bi neko želeo nekom da uzme zemlju ili kuću. Oni su mogli da otimaju od dece, pa tako mogu danas da razmišljaju o tome da će sutra možda nekom uzeti zemlju ili kuću. Tako su oni završili sa 619 miliona evra, dok je 600 hiljada ljudi ostalo bez posla. E, takvi ljudi mogu da zamisle u svojim glavama da neko usvaja zakon da bi neko mogao da uzme zemlju ili kuću. Niko drugi normalan to ne može ni da zamisli.
Dakle, ovaj Zakon o eksproprijaciji samo i isključivo je zato da bi svi ovi projekti koje danas implementiramo i koje ćemo početi u 2022. godini, svi ti auto-putevi, sve te pruge, svi ti gasovodi, mogu da se realizuju i da se izgrade na efikasniji način nego što smo mi to mogli do sada. Vi do sada imate užasne probleme kada imate nelegalni objekat na trasi auto-puta ili pruge, da vi taj nelegalni objekat ne možete da uklonite. Jedina poenta je to.
Pored ovoga, takođe želim da kažem da su predlozi izmena i dopuna ovog zakona bili dve nedelje na javnom uvidu, da su određene organizacije, određeni pojedinci, slali svoje komentare da od tih ljudi koji su danas ispred Narodne skupštine Republike Srbije nijedan jedini komentar nismo dobili, da se nisu potrudili čak ni komentare da nam pošalju da bi, ako misle da nešto nije u redu sa zakonom, ispravili taj zakon.
Konačno, da se vratim na "Rio Tinto". Što se tiče projekta "Rio Tinto", sva ona zemlja koju u ovom trenutku "Rio Sava" kao kompanija "Rio Tinta" u Republici Srbiji poseduje, svu tu zemlju su oni kupili od ljudi čija je ta zemlja bila. Ne postoji ni jedna parcela koju mi treba da eksproprišemo ili da završimo eksproprijaciju, ni jedna jedina. Sve su pregovarali i kupili od ljudi koji su tamo imali zemlju, bez ikakve uloge države, bez ikakvog mešanja države. Dakle, ovi ljudi koji su prodali zemlju, su želeli sami da prodaju tu zemlju "Rio Tintu", odnosno "Rio Savi". Zbog čega - možemo da pitamo te ljude? Ali, ni jedna jedina parcela nije eksproprisana. Ni za jednu jedinu parcelu ne postoji razlog, potreba uopšte da se ekspropriše, zato što su ti ljudi došli, razgovarali sa ljudima, ponudili cenu i ti ljudi su je sami prodali. Država nikom ništa nije uzela, ništa nikom nije eksproprisala, ništa od nikog nije kupila. Država nikakve veze sa tim nema.
Zakon o eksproprijaciji niti je potreban "Rio Tintu", niti je pravljen za "Rio Tinto", niti bi mi nekad pravili zakon za pojedinačne investitore.
Što se tiče Zakona o referendumu, to je stvar jednako jasna i jednako jednostavna. Zakon o referendumu je morao da se donese još 2009. godine. Zakon o referendumu je samo usklađivanje sa Ustavom koji su oni progurali 2006. godine, progurali na onom čuvenom referendumu koji je bio 48 sati, jer nisu mogli da namaknu većinu, pa hajde da produžimo referendum na 48 sati.
Danas vidite svo licemerje kada tu protestvuje bivša DS i svi danas sateliti DS. To je njihov Zakon o referendumu na kraju krajeva da vam kažem. Dakle, oni su u Ustavu progurali da nema praga za referendum, oni su u Ustavu progurali. To stoji u Ustavu, ovo je samo usklađivanje.
Tako da, ili ne znaju kakav su Ustav tada donosili, što je sasvim moguće, ili su dovoljno licemeri pa da protestuju protiv onoga za šta su bili 2006. godine. Dakle, Zakon o referendumu je usklađivanje.
Konačno, što se tiče praga uspelosti o referendumu, pored toga što je to tako prošlo i Ustavom, i Venecijanska komisija je na kraju krajeva svojim kodeksom rekla da prag treba da bude takav, odnosno da prag ne treba da postoji, zato što kada postoji prag vi onda više prava dajete apstinentima od ljudi koji žele da učestvuju u donošenju odluka.
Tako da, u svakom slučaju ni jedan, ni drugi predlog zakona nikakve veze, još jednom, nikakve veze nemaju sa „Rio Tintom“, nikakve veze nemaju ni sa jednim pojedinačno investitorom. Imaju samo veze u jednom slučaju, odnosno usklađivanjem sa Ustavom koji su doneli 2006. godine. U drugom slučaju sa bržom implementacijom, realizacijom projekata strateški važnih za Republiku Srbiju, samim tim od strateške važnosti za svakog pojedinačnog građanina ove zemlje. Hvala vam.

Hvala.
Ovako, moj odgovor će imati dva dela. Jedan je generalno o investicijama i vašoj teoriji. Drugi je, naravno, o samom „Geoksu“.
Što se investicija tiče, mislim da ste potpuno u krivu. Ne slažem se sa vama ali bukvalno ni jedan jedini procenat.
Nemačke kompanije, kada kažete pre svega od Nemačke i Italije, nemačke kompanije u ovom trenutku u Republici Srbiji zapošljavaju nešto malo više od 71.000 ljudi.
Vi upravo govorite o nemačkim investitorima koji ovo sve mogu da čuju kao o nekim od najgorih investitora u Srbiji, otvaraju neka od najboljih i najkvalitetnijih radnih mesta, takođe, najbolje plaćenih radnih mesta. Nemački investitori su, po svemu što mi vidimo u ovom trenutku, i iskustvu koje imamo sa nemačkim investitorima, jedni od najboljih investitora, globalno, a tako i u Srbiji.
Dakle, samo u toku pandemije korona virusa, mi smo imali nove nemačke investicije. Nemački investitori ne samo da nisu odustali od Srbije, već su nastavili da ulažu, da šire svoje poslovanje u Srbiji, kao i nove nemačke investicije da dolaze u Srbiju, što je jedan od najboljih signala kada govorimo o privlačnosti jedne zemlje za strane direktne investicije, zato što se zna da tamo gde idu, recimo, nemačke investicije, japanske investicije, koje su po prirodi najkonzervativnije i najobazrivije, traže najtransparentnije i najbolje poslovno okruženje, da ih svi ostali investitori prate.
Tako da, mislim da je zaista neozbiljno od jednog narodnog poslanika da tako paušalno govori o investitorima iz EU, a posebno, rekla bih, nemačkim investitorima.
Mi imamo „Kontinental“ koji je, recimo, krenuo da investira u Srbiju, krenuo je polako. Onda smo otvorili Istraživački razvojni centar „Kontinentala“ u Novom Sadu. Tu su stotine mladih inženjera iz Srbije dobili visoko plaćena radna mesta, nastavili da se šire, proširili dodatno svoj razvojni centar i krenuli sada da grade još jedan pogon, gde će sve te inovacije koje osmisli naša pamet da se proizvode, takođe, u Srbiji.
Jedan MTU je zaista primer za odgovornog, transparentnog, jakog investitora, i to je neverovatna referenca za Srbiju, „Fišer automotiv“ koji je došao u Jagodinu. Dakle, vidimo, uprkos teškoj ekonomskoj situaciji, pa i u samoj Nemačkoj, u celoj Evropi, na celom svetu, da ti investitori nastavljaju da dolaze i investiraju u Srbiju. To su izuzetno kvalitetne investicije, investicije u inovaciji, u nove tehnologije, u proizvode dodatne vrednosti, gde su plate prilično iznad republičkog proseka, koji je opet sada prilično iznad onoga što je bilo 2012. godine i prilično iznad proseka plata u svim ostalim zemljama zapadnog Balkana.
Kako se Srbija razvija, kako minimalna cena rada, odnosno minimalna plata raste i kako rastu prosečne plate, tako će polako investitori koji su dolazili u Srbiju zbog jeftine radne snage napuštati Srbiju. Mi smo se na to spremali od 2016. godine. Kada smo videli 2015. godine da teške reforme daju rezultate i zbog toga koliko su odgovorno implementirane i na kakav način su implementirane, da daju rezultate i brže nego što smo očekivali, mi smo tada znali da ćemo se mi već 2018, 2019. godine spustiti na nezaposlenost koja je jednocifrena, dakle, prvi put, od kada se meri nezaposlenost u Srbiji, da je jednocifrena, da ćemo onda polako krenuti da imamo problem sa radnom snagom i dostupnosti radne snage, da će onda kao konsekvenca toga krenuti da rastu plate zato što će investitori krenuti da se bore za ljude, što je sve ono što smo želeli da se desi u Republici Srbiji.
Ulagali smo značajno više u obrazovanje, inovacije, istraživanje i razvoj, u uvođenje dualnog obrazovanja da bi podigli nivo i naših veština i znanja naših ljudi, i da bi počeli da dovodimo investicije sa tom većom dodatnom vrednošću, investicije koje mogu da prate trend plata, ne samo da ga u stvari prate, nego da nameću standard u tom rastu plata i to je ono gde se danas nalazimo. Tako da nije to do italijanskih investitora, nije do ovih ili onih investitora. Jednostavno, imate investitore koji, po svojoj prirodi posla, jesu radno-intenzivne investicije sa niskom dodatom vrednošću i koji idu tamo gde su najmanje plate.
Srbija više nije, kao što smo pričali, zemlja jeftine radne snage i ovo će biti problem, ako mogu da dodam, ja mislim, ne loš problem, koji ćemo imati sve više u budućnosti i ono što će se dešavati je to što će umesto tih investitora dolaziti bolji investitori, investitori koji će proizvoditi dodatnu vrednost za našu ekonomiju, koji će više plaćati naše radnike, koji će više ceniti i njihovo radno vreme, njihove veštine i sposobnosti i njihovo znanje. To je ono što će se desiti i u Vranju.
Dakle, nikakve to veze nema sa EU ili sa evropskim investitorima. To je nešto što se prirodno dešava u svakoj zemlji koja uspe da se podigne na jedan sledeći ekonomski nivo.
Sada za sve one koji su kritikovali sve to što sam pričala kada sam bila za vikend u poseti Pčinjskom okrugu, da vam kažem nekoliko stvari. Naše prosečne plate u 2012. godini su bile 366 evra. Naša prosečna plata kraj 2020. godine je dostigla 511 evra. To je razlika od 145 evra. Dakle, 145 evra je veća prosečna plata 2020. godine u odnosu na to gde je Srbija bila 2012. godine.
Tim „Geoksom“ se hvalio Boris Tadić i tadašnja vlast i tu je bilo sve ok, to je 1.200 radnih mesta, ali su oni tada tražili zemlju u ovom delu Evrope koja je imala najniže plate i najviše radnika mogla je da dovede. Nama je tada nezaposlenost bila preko 25%, a plate su nam bile na nivou Albanije, Severne Makedonije.
Vi danas imate Srbiju gde je nezaposlenost, pa i uprkos koroni, oko 9,3%, gde imate prosečnu platu 511 evra, gde svake godine značajno skače minimalac, odnosno minimalna cena rada i gde znaju da će prosečna plata da skače i 2022. godine i da će minimalac da se poveća od 1. januara 2022. godine. Naravno, te radno-intenzivne investicije idu u druge zemlje gde za isti novac ili istu investiciju mogu da kupe mnogo više radnih sati nečijih. To Srbija više nije, i to je ono što smo se trudili da postignemo, da Srbija ne bude zemlja jeftine radne snage.
Da vam kažem još jednu stvar. Dakle, svi ti ljudi sada imaju značajno radno iskustvo i značajne reference. Srbija je danas zemlja koja je kredibilna za investitore, zemlja koja je u prethodnih nekoliko godina tri puta bila svetski lider u privlačenju stranih direktnih investicija, gde investitori sami dolaze. Zaposlićemo mi te ljude, nećemo ih ostaviti na cedilu i neće ostati bez posla. Kada završimo to, ti ljudi će imati veće plate, ti ljudi će imati bolju perspektivu. To Vranje će imati bolju perspektivu. Taj budžet grada Vranja će biti puniji. Dakle, to je jedna normalna tranzicija.
Sad se setite i vratite se na moj ekspoze 2017. godine. Tada sam pričala da su naš zadatak i osnovni cilj da krenemo u transformaciju iz ekonomije koja je bazirana na radno-intenzivnim investicijama koja je po difoltu ekonomija jeftine radne snage ka ekonomiji koja je bazirana na znanju i inovacijama. To je naš cilj i mi polako idemo ka tom cilju i ovo je deo te tranzicije.
Na kraju krajeva, znate kako, nije ni to moglo da se desi preko noći. Takođe, kada vidim te dežurne kritičare koji kažu – pa, dobro, ko je dovodio te investicije. Znate, „Geoks“ je doveo neko drugi, ali nema veze. Ja da sam bila na njihovom mestu i ja bih tada dovela „Geoks“ zato što kada imate nezaposlenost preko 25% i nemate nikakav kredibilan status kod stranih investitora, vi morate za njih da se borite i morate da dovodite radno-intenzivne investicije da bi zaposlili svoje ljude. Pri tome, kada niste poznati kao zemlja koja je dobra za investiranje, vi ne možete da dovedete istraživačko-razvojni centar „Kontinentala“, vi ne možete da dovedete jedan MTU, vi ne možete da dovedete ni kineski „Hajsens“. Ne možete, zato što vam ne veruju. Pri tome, da su pogledali tada Srbiju 2012. godine, recimo, Duing biznis listu Svetske banke, koja pokazuje koliko ste dobra zemlja za investiranje, mogli su da vide da smo mi 92. na svetu. Mi smo na poslednjoj listi bili 44.
Dakle, gradite kredibilitet, dovodite sve bolje i bolje investitore, ulažete u znanje, sposobnosti, u veštine vaših ljudi i vodite tu tranziciju. To je sve ono što smo radili u poslednjih pet godina kada smo videli da smo izvukli zemlju iz bankrota, od sigurne ekonomske propasti. Dakle, i te investicije odlaze.
To je ono što se tiče i „Geoksa“ i investicija. Ljude iz Vranja nećemo ostaviti na cedilu.
Nisam želela da otkazujem svoj put. Želela sam da budem tamo. Želela sam da budem u Pčinjskom okrugu i želela sam da budem u Vranju i želela sam da pričam i sa lokalnom samoupravom, sa rukovodiocima, sa čelnicima grada Vranja o tome šta trenutno radimo, iako radimo zajedno, i šta će se dalje dešavati.
Da vam kažem, na kraju krajeva, što se tiče diverzifikacije investicija, da, vi ste dobro primetili da smo krenuli da diverzifikujemo investicije, ali ne da bi imali manje evropskih ili zapadnih, a više kineskih ili ruskih, nego da bi imali više i zapadnih i kineskih, i to je ono što se dešava i to je ono zbog čega je Srbija danas mnogo, mnogo jača, ekonomski snažnija zemlja u kojoj prosečne plate i minimalac polako rastu.
Da li se odlično živi u Srbiji? Opet da budem potpuno jasna – ne, ali se vidi jasna perspektiva zato što je trend rasta plata, da vam kažem, od 2015. godine kada smo mi praktično za samo nekih 18 meseci završili našu fiskalnu i makroekonomsku konsolidaciju - plata 2015. godine 368 evra, 2016. godine 374 evra, 2017. godine 395 evra, 2018. godine 420 evra, 2019. godine 466 evra, 2020. godine 511 evra. Verujem da ćemo mi uspeti da dođemo sada do karaj 2021. godine da pređemo prosečnu platu od 600 evra.
Ne, ne živi se odlično, ali se vidi jasan trend. Vidi se mnogo jača država, vidi se mnogo bolji kvalitet života naših građana i naših radnika u svim oblastima i u svim sverama.
Na kraju krajeva to vide i radno intenzivni investitori, odnosno investitori koji investiraju u radno-intenzivne proizvodne procese i kažu – ljudi mi ne možemo ovo da izdržimo. Srbija više nije zemlja jeftine radne snage i nije više zemlja za nas. Idemo tamo gde je radna snaga jeftinija, a to sada jeste, ako hoćete i u regionu, i Severna Makedonija i Albanija i Crna Gora i Bosna i Hercegovina. Uskoro će biti i Bugarska. Tako da to je ono što se dešava i ponavljam, mi smo znali da će se to dešavati i spremali smo se na takve promene.
Dakle, radimo dalje i najvažnija moja poruka – nećemo radnike „Geoksa“ ostaviti na cedilu. Bićemo tamo i naći ćemo im bolja radna mesta. Hvala.

Zaista sam u prošlom sazivu ove Skupštine slušala različite teorije zavere i neverovatne tvrdnje. Ovo spada u tu kategoriju. Da li privreda ili investitori imaju interes? Pa naravno da imaju interes da ulažu negde. Kako mislite da nemaju interes a neće da ulažu ovde? Takvi su svi privrednici. Takvi su nemački, italijanski, američki, ruski, francuski i nemački i kineski i svi. Ne, nego ćete da investirate negde bez interesa. Samo je pitanje da li vaša zemlja ima tu interes. Odgovorna Vlada kaže – dobro, to je vaš interes, ovo je moj interes. Kada nam se interesi poklapaju, a to je da su moji ljudi uposleni, da imaju dobre plate, da imaju stabilne poslove, da mogu sebi da priušte bolji kvalitet života, da vi plaćate sve poreze kako bi iz budžeta mogli da se grade putevi, pruge, bolnice, domovi zdravlja, škole, vrtići itd. onda imamo zajednički interes i onda se razvijaju i te investicije u vašoj zemlji i vaša zemlja.
Ne pričamo o njihovom interesu. Podrazumeva se da kada dođu imaju interes da dođu. Moram da razmišljam o našem interesu i mi ga tu imamo.
Samo da vas pitam – ako vi mislite da ta privreda baš toliko je povezana sa tom politikom, posebno u zemljama kakva je Nemačka, što onda nisu dolazili od 2000. do 2012. godine? Mogli su tada da dođu sa investicijama, da zaposle sve naše ljude, da ovde razviju svoje pogone, fabrike i da utiču na to ko će ovu zemlju voditi i u kom smeru i kako će se ona odnositi prema Kosovu ili se neće odnositi prema Kosovu. Nikakve veze nema sa politikom.
Znate zašto nisu dolazili? Zato što smo bili pri dnu liste Svetske banke po uslovima poslovanja u Srbiji, zato što se znalo da nemamo nikakvu javnu upravu, da je neefikasna, da je korumpirana, da netransparentna, da ne ulažemo u obrazovanje, da nema perspektive, samim tim, da oni nemaju tu svog interesa.
Nismo mogli do 2017. godine kada smo tek uspeli da podignemo i da izgradimo taj kredibilitet kao dobre investicione destinacije da dovedemo tri milijarde evra stranih direktnih investicija nikada. Kažem tri milijarde zato što se tada stalno procenjivalo da je tri milijarde evra, dobro se sećam, bilo potrebno za održiv rast i razvoj srpske privrede i naše zemlje.
Odskočili smo 2006. godine kada smo imali 3,3, ali zašto ne računam tu godinu? Pa zato što smo 2006. godine imali smo 1,5 milijardi evra od prodaje „Mobtela“ „Telenoru“. Klasična prodaja. Nije došao investitor pa je onda ovde nešto dalje razvijao u Srbiji ili zaposlio neke dodatne ljude.
Godine 2011. 3,3 takođe, ali tada je „Delta“ prodata „Delezeu“ za praktično milijardu evra. Tako da vam je i to poguralo prosek te godine.
Dakle, nema nikakvog smisla to što pričate, kad pogledate investicije i politiku imalo bi mnogo više smisla da su dolazili tada posle 2000. godine, nego što dolaze danas. Ne, oni traže efikasnu upravu, dobre uslove poslovanja, predvidivost, kredibilitet, obučenu radnu snagu, ljude koji znaju šta rade, ulaganje u obrazovanje, gde smo se mi u potpunosti izdvojili od 2016. godine i povezivanjem škola na internet i u 2017. godini uvođenjem programiranja i kodiranja kao obaveznog predmeta u osnovne škole i ulaganjem u istraživanje i razvoj, pa smo sada prvi put na UNESKO-voj listi zemalja koja ulažu u istraživanje i razvoj među prvih 15 zemalja na svetu i naravno izuzetno važno, jednu od najvažnijih stvari ulaganje u dualno obrazovanje, koje je od ove akademske godine širimo i na fakultete.
Dakle, to politički možemo da pričamo ako vi mislite da to vama donosi neke političke poene, u redu, naravno to je sve dozvoljeno u politici, ali ja mislim pravo da vam kažem što vi pričate jeste prazna priča i da vi znate da je prazna priča, ali dobro zvuči. Hvala.

Izvinjavam se, ja sam trebala da odgovorim na deo ovog prvog pitanja, pa ću sada.
Samo da kažem dve reči ili dve rečenice o slučaju Belivuk i svemu onome što se dešavalo u poslednjih nedelju dana ili nešto više od toga i da kažem da smo ponovo videli vid političke borbe kakav mislim da nikada, nikada u istoriji Srbije nije viđen. Mislim da je deo opozicije dotakao novo dno.
Kada se radi o ubicama i kriminalcima kakvi su Miljković i Belivuk, a svi smo mogli da se uverimo u to šta su i kako ti ljudi radili, onda je jedino normalno da bez obzira na političko mišljenje ili političku pripadnost, bez obzira na to koga politički volite ili ne volite, da kažete – hajde da se zarad ove zemlje i svih njenih građana ujedinimo i podržimo borbu protiv takvih ubica i kriminalaca, podržaćemo vas i to ćemo uraditi zajedno, jer to nema nikakve veze sa politikom. Normalan čovek, iole pristojan, mislim da nikada sebi ne bi dozvolio da kaže ili pomisli – jao, vidi, možda ovo mogu da iskoristim u svrhu političke borbe, da sebi podignem rejting, a nekog drugog srušim sa vlasti.
Nažalost, to se u Srbiji dešava danas, i to je ono što vidimo, da ne pričam o tom svedočenju zato što psihopate i ubice ali i generalno najobičniji kriminalci mogu da govore šta god žele u svoju odbranu, i najčešće to čine, najčešće izvrću činjenice, informacije najogavnije, najbrutalnije lažu, što im naravno nije strano. Kome može biti strano da laže ako može da isecka ljude u komadiće i pravi ćevape od njih. Dakle, laž im je zaista, čini mi se, ne dođe naročito teško.
Dakle, ne radi se o tome šta oni govore, nego se radi o tome ko i kako koristi njihov iskaz, njihove reči, njihove laži. Da li vi možete da kažete da takvim psihopatama i ubicama verujete više nego bilo kome drugom na ovom svetu, ko nikoga nije ubio, da počnemo od toga? Kakav ste čovek ako možete da kažete više verujem Belivuku i Miljkoviću, pošto ste videli šta su sve radili, nego da ne pominjem legitimno izabranog predsednika vaše zemlje? Kakav ste to čovek? Kakvu politiku vi propagirate i kakvu bi zemlju voleli da vidite? Bilo kakvu, čak i zemlju u kojoj su Belivuk i Miljković na slobodi, dok god Aleksandar Vučić nije predsednik. To je njihova politika.
Da li je to njihova politika? Da li je to novo dno koje smo dotakli u političkoj borbi u Republici Srbiji? Znači, umesto da kažete kao ozbiljni ljudi - ujedinjeni smo protiv ubica i kriminalaca. Ne, njihova politika je - ujedinjeni smo sa ubicama i kriminalcima, protiv Aleksandra Vučića i Vlade Republike Srbije.
Samo da čujemo to jasno i glasno. Jer, to je tako. Sve što smo videli u poslednjih desetak dana govori to i ne govori ništa drugo. Opet kažem, potpuno mi je irelevantno šta je on govorio. Irelevantno mi je šta govore takvi ljudi. Zaista, ljudski mi je irelevantno. To je sve dalje stvar institucija u koje ja verujem.
Ali, kako je to neko iskoristio, u kom cilju, mi je skandalozno, i više od toga. Izuzetno tužno. Da ste vi toliko politički nemoćni i bezidejni, koliko je deo naše političke opozicije da su vam ne samo relevantne reči Miljkovića i Belivuka, nego se na njih pozivate i takve ljude citirate. Pa, dokle ste ljudi došli? Zar ne mislite da vam nije više mesto u politici? Zar vam samo ovo ne govori da vam više nije mesto u politici. Ako nemate šta da kažete protiv Aleksandra Vučića i Vlade Srbije, nego se pozivate na Belivuka, ja mislim da ste vi sa politikom završili. Mislim da su završili već pre nekog vremena, ali ovo je zaista tačka na tu priču.
Lično, želim da dam zaista svu podršku i hrabrost i Aleksandru Vučiću i Aleksandru Vulinu, koji je brutalno napadnut, samo zato što radi svoj posao odgovorno, i kako treba i uz Aleksandra Vučića je prvi stavio svoju glavu u torbu i svoju porodicu na liniju.
Jer, kada se obračunavate sa takvim ljudima, kada vodite borbu protiv takvih ljudi i tako otvoreno, vi zaista svaki dan kada ustanete možete da se pitate da li ćete doživeti noć, ili nećete. I, to je istina, posebno zato što nisu svi oni danas u zatvoru, nego ima i veliki broj njih koji su na slobodi, koje još uvek jurimo uz podršku i pomoć stranih partnera i koji su opasniji nego ikada, ali, kada još dobiju odavde tu političku i medijsku podršku koju dobijaju, ih, koliko su onda tek jači i koliko ih to tek dodatno osnaži. Samo toliko sam želela da kažem o tom slučaju da bi ljudima nekako još jednom bilo potpuno jasno u stvari o čemu se ovde radi i šta se ovde događa.
Što se tiče zaista neverovatno pozitivne inicijative koju je predsednik Aleksandar Vučić pokrenuo pre nekog vremena Mini Šengen inicijative koja se od danas, praktično zvanično zove „Open Balkan“ ili otvoreni Balkan, to je jedna od najlepših stvari koje su nam se i politički i ekonomski desile u poslednjih ne znam koliko decenija, pa mislim od sukoba na ovim prostorima devedesetih godina i jedna od stvari koja u ovom trenutku jeste za našu ekonomiju i kvalitet života možda i najvažnija inicijativa, da krenemo samo od toga, da ne nabrajam zaista konkretne benefite koje ćemo doći, ali da krenem samo od toga kakav se signal šalje saradnje, razumevanja, boljih odnosa, drugačije budućnosti na ovim prostorima, naravno u ovom trenutku između Srbije, Severne Makedonije i Albanije, ja se nadam uskoro i još nekih drugih partnera sa Zapadnog Balkana.
Ne mogu da razumem politiku gde se neki još razmišljaju da li da se priključe ili ne, posebno ne mogu da razumem politiku onih kojih kritikuju inicijativu Otvoreni Balkan, zaista vi dajete potpuno drugačiji signal, pre svega mladim ljudima na ovim prostorima.
Danas su potpisani sporazumi za tri važne stvari. Jedna je lakša trgovina, lakši transport robe, druga je praktično, slobodno kretanje i otvaranje tržišta za radnu snagu, dakle slobodno kretanje ljudi koji traže posao ili žele da se prijave za posao u ove tri zemlje i treća je saradnja u slučaju prirodnih katastrofa.
Tako da smo generalno mnogo jači, ako želite i u prirodnim katastrofama, koje, nažalost danas vidimo skoro svakog meseca neka prirodna katastrofa, pa i u zemljama Evrope, u zemljama širom sveta, biće ih nažalost i ovde, ali od danas smo mnogo jači i zajedno smo.
Mislim po nekim našim prognozama da ovo sada zavisi u kom stepenu implementacije ove inicijative, ali u punoj saradnji predviđenoj inicijativom „Otvoreni Balkan“, dakle potpuna sloboda kretanja roba, kapitala ljudi, usluga, to našem BDP-u može da doprinese sa dodatnih 3%, što je zaista neverovatno i što govori o svemu onome što bi mi mogli još dodatno da uradimo kada bi se ceo Balkan pridružio.
Ali, o tom potom, ovo je više nego odličan početak i znam kakav entuzijazam i predsednika Aleksandra Vučića, ali i premijera Zajeva i premijera Rame. Iskreno sam pratila detaljno sa velikim nestrpljenjem sve ono što se dešavalo juče i danas u Skoplju i sve dodatne razgovore oko stvari koje će se raditi u budućnosti.
Konačno, što se tiče epidemiološke situacije, dakle, ona se svakako komplikuje i pogoršava iz dana u dan, taj rast ne može da se poredi sa onim što smo videli u prethodnim talasima zahvaljujući ponovo tome što mi sada već imamo, rekla bih 50% punoletnog stanovništva koje je vakcinisano. Bilo bi mnogo bolje da smo mi bliži 60% ili 70% i zato još jednom molim ljude da se vakcinišu, posebno mlade ljude i zaštite stariju populaciju kojima je već prošlo neko vreme od revakcine i da zaštite naš zdravstveni sistem od dodatnog udara, dakle od ljudi koji će biti hospitalizovani.
Zbog kovida u ovom trenutku naš zdravstveni sistem u tom smislu ne trpi opet zahvaljujući tome što smo mi izgradili kovid bolnicu u Beogradu, kovid bolnicu u Kruševcu. Uskoro ćemo završiti kovid bolnicu u Novom Sadu, tako da se svi novi slučajevi primaju isključivo samo u kovid bolnice, što nam omogućava da čitav ostatak zdravstvenog sistema radi nesmetano i pruža pomoć i podršku svom ostalom stanovništvu.
Konačno ću vam samo pročitati današnje brojeve vakcinisanih. Dakle, mi u ovom trenutku imamo 2.687.143 punoletnih stanovnika Republike Srbije koji su se vakcinisali, što je 49,8% tako da smo praktično na 50% vakcinisanih.
Čak 53 lokalne samouprave ima preko 50% vakcinisanih. Tu su se u poslednje vreme, dakle, u poslednjih nedelju dana, mislim da je i Darija pričala o tome juče, priključili Odžaci, Golubac, Gadžin Han, Pančevo, Svilajnac, a od danas i Sokobanja.
Imamo deset lokalnih samouprava koje su blizu 50%, ali nažalost imamo još osam lokalnih samouprava koje su ispod 30% vakcinisanih i Tutin koji još uvek nije ni na 15% vakcinisanih, pa vas ja molim nekako da zajedno vidimo šta da uradimo dodatno za Tutin i Novi Pazar da zaštitimo te ljude, da razgovaramo sa njima, da im objasnimo koliko je vakcina sigurna, bezbedna i sve one dileme koje oni imaju da ne stoje. Prijepolje je na iznad 50% vakcinisanih, tako da vam čestitam na tome, ali hajmo dalje.
Što se tiče vakcinacije mladih, to je do 30 godina starosti, mi smo u ovom trenutku na 18,4% na nivou Srbije, ali imamo 21 lokalnu samoupravu koji su ispod 10%.
Prijepolje je na 14,11%, tako da je ispod republičkog proseka. Hajde da tu zajedno radimo sa mladima u Prijepolju da se vakcinišu da bi napravili onaj uspeh koji ste generalno napravili u vakcinaciji punoletnog stanovništva.
Sve čestitke za gradsku opštinu u Beogradu Stari Grad koja je prava opština koja je dostigla 50% vakcinisanog stanovništva do 30 godina starosti.
Mi ćemo nastaviti da radimo na tome i to je jedan od mojih osnovnih zadataka, da putujem po Srbiji, razgovaram sa ljudima. Razgovarala sam kako da dodatno, i sa nekim festivalima, pojačamo kampanju za vakcinaciju mladih. Od toga nam sve zavisi, tako da moramo da nastavimo svi zajedno da pričamo, apelujemo i da molimo ljude i da im objašnjavamo zašto je ovo važno i koliko je vakcina bezbedna.
Hvala vam i izvinite na dužem odgovoru.