Reći ću vam ukratko. Dakle, ne. Ne znam odakle vam sve to što ste izvukli kao zaključke na osnovu predloga ova dva zakona. Ja sam iznenađena, ništa od toga što ste vi rekli nisam pročitala u predlozima tih zakona. Ti zakoni su u potpunosti u skladu sa našim Ustavom. Ti zakoni su u potpunosti u skladu sa našim društvom i našom otvorenošću kao društva. Čini mi se da zaista ne postoji baš ni jedan jedini razlog da mislite tako o tim zakonima.
Naravno, ti zakoni će tek biti na dnevnom redu Skupštine, tako da se ne bih u ovom trenutku mešala u tu debatu. Imaćete priliku, naravno, da razgovarate do detalja o oba predloga zakona. Zaista, opet, duboko mislim da su oni u skladu ne samo sa našim Ustavom, što znam da su u skladu, zato što su na kraju krajeva prošli i sve instance u okviru Vlade Republike Srbije koje proveravaju da su svi zakoni koje Vlada predlaže u skladu sa Ustavom, već da su duboko u duhu tradicije našeg naroda, koji je uvek bio i otvoren i tolerantan, na šta sam ja zaista duboko ponosna.
Sve ovo ostalo nisam, pravo da vam kažem, baš ni videla taj haos toliki u tim nekim društvima, a posebno ne u njihovim pravosudnim sistemima, tako da, ne znam, možda razmišljam o različitim zemljama, ali ja zaista takav haos u pravosudnim sistemima nisam uočila. I ovo što pričate o zakonima, to isto nisam pročitala u našim zakonima, odnosno svakako ne u našem predlogu. Vi kao narodni poslanik, naravno, imaćete mogućnosti da date amandmane na oba ta zakona. Hvala vam.

Odgovoriću vam još jednom, zaista jasno. Dakle, moguće da je to tako u Kanadi, moguće da je to takav zakon u Kanadi, ali to zaista nije zakon koji je Vlada Republike Srbije predložila Narodnoj skupštini i po zakonu koji smo predložili, a koji ćete imati prilike da vidite i, naravno, o njemu da debatujete, tako nešto ne stoji u Predlogu zakona.
Zaista ne znam kakav je zakon u Kanadi, ali ti primeri koje vi navodite i ako se usvoji zakon, pa tačno u obliku u kome ga je Vlada Republike Srbije uputila u Skupštinu, tako nešto neće biti moguće u Republici Srbiji. Moguće da niste pažljivo pročitali ili niste uopšte pročitali taj Predlog zakona u ovom trenutku. Zaista ne, niti je to intencija apsolutno ovog zakona, niti mi to radimo zbog Evropske unije.
Da se vratimo na ovo prethodno pitanje. Dakle, ja mislim da je pitanje rodne ravnopravnosti, ravnopravnosti muškaraca i žena u našem društvu važno pitanje za naše društvo. Iako smo mi pre ovoga imali Zakon o rodnoj ravnopravnosti, pa se takve stvari nisu dešavale. Ovo je sada samo dodatno unapređivanje te zakonske regulative.
Znate, mi i danas imamo u našem društvu slučajeve da jedna žena, kao što je npr. Marinika Tepić, kaže svim ženama u jednom gradu u Srbiji da su sve zaposlene preko “druženja i zabave“ i praktično kaže njima da ne vrede ništa više od toga. Zaista mislim da je nama potrebno upravo zbog takvih ljudi kao što je Marinika Tečić, Dragan Đilas, koji tuče žene, tuče sopstvenu ženu, tuče njenu majku, ne znam kako drugačije maltretira ženu u svojoj stranci ili svom okruženju, ne želim ni da znam, želim da nadležni organi to znaju.
Znate, mislim da ipak, nažalost, mi i dalje jesmo društvu u kome je negde potrebno unapređenje te zakonske regulative. Ali, ovaj zakon koji je Vlada Republike Srbije predložila jednako štiti i muškarce, posebno u onim oblastima ili profesijama gde ima više žena. Znate, to je opet ravnopravnost.
Opet, ja se ponosim svojom zemljom Srbijom, zato što mislim da mi napredujemo jako dobro i bez bilo kakvih zakonskih okvira mislim da smo mi jedno otvoreno, tolerantno društvo, puno poštovanja jedni prema drugima. Nažalost, imamo i ovakve primere kao što smo videli u ovoj službenoj belešci. Imamo i primere Marinike Tepić koja optuži sve žene da dolaze do funkcije ili do posla nekim metodama koje su za mene, nikad mi tako nešto ne bi palo na pamet. Nažalost, imamo i takve primere.
Tako da, verujte mi, poštovani narodni poslaniče, toga što vi pričate u Predlogu zakona, ni ovog antidskriminatornog ili ovog o rodnoj ravnopravnosti koji je Vlada usvojila kao predlog i uputila u Skupštinu, zaista nema. Hvala.

Poštovani narodni poslaniče, ja ću vam samo brzo odgovoriti na pitanje u vezi sa hidroelektranom Brodarevo 1 i 2 na Limu. To je projekat koji je razvijan preko 10 godina od strane kanadske firme „Reservoir Capital“ koji su na kraju odustali od tog projekta, izuzetno je kompleksan projekat, projekat koji nije dobio ekološku dozvolu, gde je takođe bilo problema i gde je, u stvari, Republika Crna Gora izrazila zabrinutost zbog prekograničnog uticaja koji bi te dve, nisu ni male hidroelektrane, bogami, srednje veličine, imale, pa je to preuzeo jedan drugi, ako se ne varam, domaći investitor. Tokom juna, jula prošle godine bili su javni uvidi.
Mi svakako nećemo donositi rešenja bez, na kraju krajeva, potpune saglasnosti lokalnog stanovništva a moja molba još jednom je zaista da se naši ljudi uključe u trenutku kada proces to od njih zahteva, dakle, u javnom uvidu, pa od plana detaljne regulacije pa nadalje, a najvažnije kada se predstavlja studija o proceni uticaja na životnu sredinu.
Tako da, ne znamo u ovom trenutku u kojoj fazi je razvoj tog projekta, ali ja bih pretpostavila da i ukoliko je završen javni uvid i nije bilo nekog naročitog učešća, da bi verovatno moralo to da se ponovi, zato što je to bilo u vreme korone, tako da verujem da nije bilo mnogo ljudi koji su mogli da učestvuju, ali ćemo biti u kontaktu i da zaštitimo sve interese naravno lokalne zajednice, iako sam ja za to da što više diversifikujemo naše energetske izvore, zato što mislim da to doprinosi našem bogatstvu, našoj energetskoj stabilnosti, ali kao što smo rekli i kao Vlada u svim ostalim projektima, posebno energetskim projektima, životna sredina je na prvom mestu.
Obišla sam Kostolac, Blok B, postrojenja sa prečišćavanje sumpordioksida, izduvnih gasova iz Termoelektrane Kostolac B pre neki dan, da pokažem i da podsetim ljude gde i kada je počela borba za zdraviju životnu sredinu, a to je bilo 2014. godine, kada je Aleksandar Vučić postao predsednik Vlade i tada, uprkos svoj težini trenutka poplavama i posledicama poplava, potrebi za fiskalnom konsolidacijom, ekonomskim reformama, tada je Vlada Srbije izdvojila 130 miliona dolara za prvo postrojenje za prečišćavanje dimnih gasova na jednoj našoj termoelektrani i za mene je tada počela borba za zaštitu životne sredine.
Od tada smo samo u ta postrojenja uložili oko 600 miliona evra i planiramo dodatna ulaganja, a ja ću u narednim nedeljama sa svojim timom putovati po čitavoj Srbiji da obiđem sve one projekte zaštite životne sredine koji su urađeni i završeni, projekte na kojima radimo i projekte na kojima ćemo tek raditi da pokažem zaista na najkonkretniji način ko je u ovoj državi počeo i ko brine o životnoj sredini, za razliku od onih predstavnika bivše vlasti koji nam spočitavaju tu brigu a, zaista, za životnu sredinu, nažalost, ama baš ništa nisu učinili.
Tako da ću uskoro posetiti onda i vaš kraj, da bi obišli i ono što moramo da saniramo sa deponijom, ali i da vidimo šta radimo sa transfernom stanicom i šta možemo još dodatno da učinimo za Lim.
Hvala vam.

Hvala vam.
Što se tiče vakcinacije, imam presek od 15.00 časova. U 15.00 časova u Republici Srbiji je bilo ukupno vakcinisano, makar prvom dozom, 2.015.280 građana, što je otprilike nešto malo iznad 35% od ukupne punoletne populacije. Revakcinisano je bilo 1.462.125 građana, što je nekih 25,6% od punoletne populacije. Mi vodimo i tu treću kategoriju imunizovani, odnosno potpuno zaštićeni koje brojimo kao broj ljudi kojima je od revakcinacije prošlo dve nedelje ili pet nedelja u slučaju da su se vakcinisali Astra zeneka vakcinom. Takvih je bilo 1.261.974 ili 22% od ukupne punoletne populacije.
Mi ćemo uskoro imati negde oko 40% ukupne punoletne populacije vakcinisano, što je dobro, ali su velike razlike između različitih gradova i opština u Republici Srbiji. Daleko, daleko najuspešniji u vakcinaciji je Beograd, i to posebno centralne gradske opštine. U centralnoj gradskoj opštini Stari Grad imamo u ovom trenutku preko 62% ukupno vakcinisanog punoletnog stanovništva. Beograd - gradska opština Savski venac oko 61% i Beograd - gradska opština Vračar oko 60%. Dakle, to je zaista mnogo, mnogo više od republičkog proseka.
Najslabija je u vakcinaciji u ovom trenutku opština Tutin sa samo nekih 8% punoletne populacije vakcinisano. Nakon toga - Novi Pazar, pa Lajkovac, LJig, Žagubica, Merošina. To je ono na čemu u ovom trenutku zaista intenzivno radimo, da vidimo i sa predsednicima opština i sa lokalnim liderima, uticajnim osobama kako možemo da zaštitimo ljude u tim mestima.
Takođe je velika razlika i kada govorimo o starosnim kategorijama. Najveći stepen vakcinacije je u populaciji između 65 i 74 godine. U toj populaciji smo značajno iznad 60% populacije vakcinisano, što je odlično zato što su oni ugrožena kategorija. Mislim da smo oko 64%. Dobri smo, takođe, iznad 75 godina. Tu smo negde u ovom trenutku na 52%. Moglo bi i mora i bolje, ali opet 52%, ako razumete da npr. 56%, po svim istraživanjima, znači kolektivni imunitet, onda je to dobro.
Daleko najlošije stojimo u starosnoj grupi od 18 do 35 godina i tu je potrebno da mnogo, mnogo još uradimo.
Grad Beograd, Vlada Republike Srbije, ako se ne varam i grad Novi Sad i još neki gradovi u saradnji sa nekim festivalima ili kako se to popularno sada kaže influenserima sada rade na jednoj kampanji za vakcinaciju mlađe populacije koja će početi 15. maja, odmah nakon praznika. Mislim da će tu učestvovati i Egzit i Bir fest, tako da radimo u ovom trenutku na tome. To je dobro.
Mi smo juče na sednici Kriznog štaba doneli odluku da ćemo otvoriti punktove za masovnu vakcinaciju i u okviru tržnih centara. Prvi će biti TC Ušće u Beogradu, pa onda TC Delta i verovatno ćemo otvoriti još dva u tržnim centrima u Kragujevcu i u Nišu. Na tome radimo u ovom trenutku, a masovno otvaramo i lokalne domove zdravlja za vakcinaciju.
Volela bih danas posebno da pohvalim opštinu Bosilegrad gde oni zaista uzmu medicinsku ekipu i idu od kuće do kuće i vakcinišu građane tamo i mislim da ćemo tako morati svi da radimo, posebno u nekim opštinama koje su razuđenije, gde ima naseljenih mesta i sela dalje od gradskog jezgra, od gradskog centra, ali to nam je najvažniji zadatak u ovom trenutku.
Vidite, mi imamo sve bolju, sve stabilniju epidemiološku situaciju u Republici Srbiji. Brojevi konstantno padaju i novozaraženih i procentualno pozitivnih u odnosu na testirane. Najveći deo toga je zahvaljujući vakcinaciji i to se najbolje vidi u gradu Beogradu gde dramatično pada broj obolelih. Dakle, vakcinacija radi. Molim ljude da budu ozbiljni, odgovorni i da odu da se vakcinišu.
U ovom trenutku oko 98% ukupno hospitalizovanih, kojih imamo nešto malo manje od 5.000, 98% nije vakcinisano. Dakle, ljudi pogledajte kako padaju brojevi u sredinama gde imamo dobru vakcinaciju, veliki broj vakcinisanih i kako izgleda u bolnicama. Nije vakcinisano 98% hospitalizovanih. Nema dalje. Zaista ne postoji argument da se ljudi ne vakcinišu.
Pratićemo situaciju iz sata u sat, iz dana u dan, pa ćemo dodatno osmišljavati načine na koje ćemo komunicirati sa građanima i približiti im vakcinaciju.
Što se tiče kovid sertifikata, zahvaljujući čitavom procesu koji je u potpunosti digitalizovan, koji nam je zaista pomogao da mi logistički izazovan posao uradimo na ovako efikasan i dobar način, zahvaljujući tom IT sistemu, mi smo u mogućnosti da imamo potpuno elektronske kovid sertifikate. Oni će biti završeni 1. maja. Od subote, praktično, Republika Srbija će za sve svoje građane koji su vakcinisani i revakcinisani imati digitalne kovid sertifikate.
Mi smo radili na tome, odnosno mi smo podelili naše sertifikate i sa Svetskom zdravstvenom organizacijom i sa brojnim zemljama, kao što su na primer Izrael ili Mađarska, i mislim da su te zemlje spremne da prihvate te sertifikate. Ono što će to omogućiti građanima jeste da zaista jako lako mogu da putuju i da ne moraju da imaju PCR testove, a to će zavisiti od države do države, ali što se tiče digitalnih kovid sertifikata to će od subote zaživeti.
Još jednom želim da zamolim, apelujem, hvala vama na ovom pitanju, na sve građane Republike Srbije, sada posebno u ovom trenutku mlađu populaciju, da se vakcinišu. Mi realno imamo vakcina da završimo sa ovom borbom i izađemo kao pobednici do kraja juna. Mi u ovom trenutku imamo vakcine za još sigurno nekih 350 hiljada građana, da se vakcinišu. Nama već 5. maja stiže nešto preko 104 hiljade dodatnih Fajzer vakcina. Koliko imamo najavu, tokom sledeće nedelje, dodatne količine iz Kovaksa.
Dakle, nemamo problem sa vakcinama, ali hajde stvarno da budemo odgovorni da stavimo tačku na ovo, da pobedimo i da se vratimo normalnom životu. Ja sam danas i zaista beskrajno srećna zato što smo dobili i preliminarne rezultate naše ekonomije, ekonomskih pokazatelja u prvom kvartalu koji su mnogo, mnogo bolji nego što je bilo očekivano, nego što je bilo projektovano. Ali, i to je zahvaljujući tome što smo mi bili dovoljno sposobni da nabavimo vakcine i da efikasno vakcinišemo naše ljude i što za ovih prvih otprilike dva miliona ljudi, što smo zaista imali ljude koji su bili zainteresovani i jedva čekali da prime vakcinu.
Kada bi ovako nastavili, stavili bi tačku na ovo do kraja juna, vratili bi se i normalnom poslu i normalnoj ekonomiji i normalnom druženju, zagrljajima, zaista i svemu onome emotivnom što nam toliko nedostaje kao narodu.
Što se tiče životne sredine, ja se izvinjavam što sam produžila malo, ali obe teme su izuzetno važne i izuzetno kompleksne, vaša pitanja oko energetskog miksa. Dakle, ja sam rekla juče, ono što je zaista meni simptomatično, ovako vidite, godine 2014. je počela zaista jedna sistemska briga za životnu sredinu, iako tiha zato što je mnogo drugih stvari bilo prioritet i fiskalna konsolidacija i kako da izađemo iz toga brzo, kako da zaposlimo ljude zato što nam je bila enormna nezaposlenost, posebno nezaposlenost mladih, i kako da vratimo izuzetno skupe dugove koje su uzimale vlasti pre 2013. godine, kako da zemlju napravimo kredibilnom za investitore, kako da se izborimo za to da se pitanje Kosova i Metohije ponovo nađe na stolovima svih međunarodnih aktera i kako da nekako ponovo otvorimo tu knjigu koja je bila realno zatvorena i stavljena negde ad akta.
Ali, radilo se na tome i koliko god je bilo nedostatka novca u životnu sredinu se ulagalo i zaista najbolji pokazatelj toga su ovi filteri na našim termoelektranama, Kostolac B koji je završen i termoelektrana Nikola Tesla Blok A i Blok B koji se trenutno rade.
Pored ovoga, ja ću podsetiti ljude, jedna od sledećih mojih destinacija će biti Stolice. Podsetiću na ekološku katastrofu koja se desila 2014. godine u rudniku Zajača, gde se izlilo olovo, gde je bilo sve zatrovano i zemlja i voda i ljudi i koje je krajem 2016. godine u potpunosti sanirana za vjek-vjekova, dakle ne postoji više taj problem.
To takođe govori koliko su se ljudi brinuli i pre te 2014. godine za životnu sredinu i koliko se tome nije pridavalo ni značaja ni pažnje ni od strane, nažalost, građana koji su ponovo za sebe imali mnogo drugačije prioritete i mnogo drugačije muke, a ni tadašnjih vlasti.
Danas, u stvari 2014. godine, samo šest godina kasnije ova Skupština bira Vladu koja stavlja zaštitu životne sredine kao jedan od tri najvažnija prioriteta. Toliko se Srbija promenila. Da vam je neko tada pričao da će za neku vladu u Srbiji zaštita životne sredine biti među top tri prioriteta, ljudi mu ne bi verovali.
Dakle, toliko se Srbija promenila i nekako sedam godina, nepunih sedam godina kasnije Srbija dobija i opet ova Skupština u ovom sazivu vi usvajate i hvala vam na tome, Zakon o klimatskim promenama kao prvi sistemski zakon koji se usvaja u našoj zemlji, a koje je usaglasilo na kraju krajeva i Ministarstvo energetike i Ministarstvo zaštite životne sredine, što je ogroman problem, verujte mi, koje na sistemski način obrađuje ovu temu.
Nakon toga i Zakon o energetici, Zakon o obnovljivim izvorima energije. Ovo je prvi put da Republika Srbija ima Zakon o obnovljivim izvorima energije. U prethodnom zakonu su obnovljivi izvori energije bili samo jedan deo Zakona o energetici i to ponovo govori o tome koliko nam je ovo važna tema i još jednom zahvalnost ovom domu na podršci i na razumevanju koliko je ovo važno i za tu našu energetsku tranziciju i idemo u izmene dopune Zakona o zaštiti prirode.
Dakle, i na taj način i kroz zakonodavnu aktivnost i kroz budžet i kroz naše aktivnosti se vidi koliko pažnje poklanjamo zaštiti životne sredine.
Sad, što se tiče energetskog miksa, ja ću probati da budem zaista najkraća moguća. Ono što je važno, naše termoelektrane jesu i dalje naša sigurnost. Dakle, mi imamo te rezerve uglja, nažalost, lignita nije najsrećnije rešenje, ali imamo to što imamo. I one nam daju taj tzv. "bazni", osnovni kapacitet i bez toga mi ni ne možemo da imamo mnogo više obnovljivih izvora energije zato što morate da ih balansirate.
Dakle, u te dve stvari moramo da budemo zaista izuzetno pažljivi kako dalje vodimo našu energetsku politiku. I koliko god ljudi mislili nisu nam potrebne termoelektrane, ja opet moram i za sebe da kažem, ja jesam jedna od tih koja pre ide ka zelenoj energiji, nego ka termoelektranama. Za odgovornu državu vi morate da imate te kapacitete kao osnovne ili bazne kapacitete.
Isto tako, morate da razmišljate o energetskoj sigurnosti, da ne budete neto uvoznik električne energije, da takođe pokušavate da držite energetski sektor takvim da on bude i podsticaj daljem razvoju vaše privrede, ali da ne optereti u ovom trenutku kada smo mi u nekoj fazi zaista jako brzog razvoja, da ne optereti ni kućni budžet građana.
Sve to mi moramo da uzmemo u obzir kada pravimo energetski miks, ali ću vam reći da ćemo svakako videti još više obnovljivih izvora energije, diversifikujemo i izvore gasa i gasne koridore. Idemo, što je jako važno, razmišljamo i o električnoj energiji, toplotnoj energiji i transportu.
Ovo o čemu sam pričala, električna energija u smislu toplotne energije Ministarstvo za zaštitu životne sredine ima zaista jako ambiciozne projekte, projekte gde imate zamenu energenata, gde prebacujemo, posebno u onim gradovima, opštinama koje su najzagađenije kao što je Kosjerić, kao što je Kragujevac, kao što je Užice, kao što je Valjevo, gde zatvaramo sistem centralnog, odnosno daljinskog grejanja na mazut i ugalj, prelazimo na gas, u nekim slučajevima i na bio masu. Naravno, u sistemu transporta gde već dajemo i subvencije za kupovinu električnih vozila, ali postavljamo električne punjače na našim putevima, gledamo da sa „Putevima Srbije“ imamo što više elektronsku naplatu putarine da bi smanjili i tu čekanje na naplatnim stanicama, da bi smanjili zagađenje.
Dakle, imamo jedan sveobuhvatan pristup energetici i životnoj sredini. Kompleksno je pitanje, ali verujte, dajemo sve od sebe da sačuvamo našu bezbednost i stabilnost, da to bude u funkciji našeg rasta i razvoja, ali i dalje zaštite naših potrošača i da otvorimo zaista na pravi način taj put ka zelenoj tranziciji.
Izvinite još jednom na dužem odgovoru, ali bila su kompleksna pitanja. Hvala.

Hvala.
Samo da se nadovežem na neke stvari koje je pomenuo ministar Momirović i nekako podstaknuta danas zaista prelepim događajem da smo dobili i novi avion „Er Srbije“ A330 sa likom Nikole Tesle koji je danas krenuo put NJujorka, da se zahvalim našoj „Er Srbiji“ na svemu što su uradili.
Pre dve nedelje, za one koji nisu znali, „Er Srbija“ je uvela i treći nedeljni let za NJujork. Mislim da je, uz „Turkiš erlajns“, „Er Srbija“ bila jedina avio kompanija koja nije prekidala letove do SAD. Zaista se izborila u tako teškim okolnostima da ima i najpopunjenije kapacitete od svih avio kompanija na tim letovima.
Još jednom, zahvalnost „Er Srbiji“ za to što su tokom korona krize, odnosno krize uzrokovane korona virusom prevezli čak 10.310 građana Republike Srbije na evakuacionim letovima. Dakle, spašavali naše građane iz zatvorenih gradova, iz zatvorenih zemalja, sa zatvorenih aerodroma. Da nije bilo „Er Srbije“, verujte, nište od toga ne bi bilo tako, ne bih rekla lako, i ovako je bilo teško, ali ne bi bilo moguće.
Konačno, naša „Er Srbija“ je do sada sprovela 56 kargo letova koji su nama donosili medicinsku opremu, aparate, respiratore, vakcine u trenucima kada vi, da imate pare, niste mogli da nađete, da iznajmite avion da vam donese opremu i vakcine. Mi smo samo slali našu „Er Srbiju“ sa onom starom A330, sada imamo ovu novu. Da nismo imali nacionalnog avio prevoznika zaista mi ne bi mogli ovako uspešno da se borimo protiv virusa.
Tako da, sve to nekako oslikava zajedno jednu mnogo snažniju, mnogo ozbiljniju državu. Ne može jedna stvar da učini razliku, ali kada ulažete u sve i pametno radite onda vam se to na kraju sve vraća.
Tako da, veliko hvala „Er Srbiji“. Hvala vam.

Poštovani narodni poslanici, ne povodom ove teme, ali ću iskoristiti samo da vam prijavim jedan neverovatan slučaj koji ja još uvek nisam videla, ne samo u svojoj političkoj karijeri, nego i ranije dok sam gledala i pratila Narodnu skupštinu Republike Srbije. Vi ste svi svedoci o čemu smo mi pričali i moje debate sa narodnim poslanikom Vladanom Glišićem, da smo pričali o dva zakona koja je Vlada Republike Srbije usvojila kao predlog i uputila u Narodnu skupštinu Republike Srbije. To je Zakon o rodnoj ravnopravnosti i Zakon o zabrani diskriminacije.
Upravo sam dobila notifikaciju, poruku za jednu od glavnih vesti na portalu N1, premijerka, pa citiraju – „Zakon o istopolnim zajednicama, duboko u duhu tradicije našeg naroda“.
Dakle, ja zaista moram da reagujem i da kažem kada lažete o nečemu što su mogli da vide svi građani Republike Srbije, mogu da vrate program pa da čuju ponovo o čemu smo pričali da o ovom zakonu koji su oni pomenuli nije bilo ni jedne jedine reči. Zaista, moram da reagujem.
Tako sam jednom već reagovala kada su lagali o tome da smo mi pozvali nekog na vakcinaciju, a da je bio zatvoren punkt za vakcinaciju. Tada su govorili da to nije bila laž nego sam ja sprečila nekoga da daje neku informaciju.
Dakle, ovakve otvorene laže, ovo nisu lažne vesti, ovo su otvorene laži. Neprofesionalizam, kakav u ovoj zemlji nikada, mislim nije viđen.
Dakle, hvala vama što pokazujete svaki dan o tome koliko ste profesionalni, hvala vama što sami o sebi govorite najbolje, bolje nego što bih ja ikada mogla o vama da kažem, a sada još jednom nakon one moje pres konferencije, poštovani građani Republike Srbije, možete sada da pogledate i da vidite koliko je objektivan, neprofesionalan, izvinite profesionalan i kredibilan izvor N1.
Hvala vam mnogo.

Hvala.
Pre svega, rekla bih da kad pričaju o istraživačkom novinarstvu ne pričaju o ovakvom istraživačkom novinarstvu, čiji smo primer upravo videli gde zbog loših veza i gubljenja signala između Beograda i Luksemburga dobijaju potpunu pogrešne informacije o tome šta sam pričala, ali dobro, i to je život i to je politička scena Srbije. Ovo nisu mediji, ovo su politički aktivisti, šta da se radi, moramo protiv toga da se borimo.
Nekoliko puta smo pričali o Rezoluciji Evropskog parlamenta. Tu zaista postoje neke činjenično pogrešne stvari. Vi ste naveli samo neke od tih stvari. Dakle, kada neko u Rezoluciji koju usvoji Evropski parlament kaže da mi imamo nedostatak medicinske opreme, a mi smo tokom korona virusa, odnosno krize prouzrokovane korona virusom tu medicinsku opremu slali, pa i članicama EU kako bi im pomogli zato što su bili u težoj situaciji od nas, a mi smo u tom trenutku mogli da im pomognemo, a da ne pričamo o tome koliko smo pomogli i regionu, pa na kraju krajeva i Prištini sa PSR testovima, onda zaista ne postoji argument kojim vi možete da pobijete tu tvrdnju. Vi to možete samo da pročitate, da ponavljate i da onda ta rečenica ili taj jedan red ili član u toj Rezoluciji dovoljno govori o objektivnosti te same Rezolucije.
Ne mogu da krijem svoje razočaranje zašto je to tako, posebno zato što iskreno verujem da su nažalost u tom Evropskom parlamentu za tu Rezoluciju, na primer glasali i evroparlamentarci iz Italije, zemlje kojima smo mi poslali medicinsku opremu, a oni su glasali za to da je Srbija u opasnosti zato što nema medicinsku opremu.
Ali, dobro. Nekad imate Izveštaje koji su toliko neobjektivni, da kada odu u toliku krajnost da su to nekako otvorene laži koje možete lako da pokažete i lako da dokažete, onda čine i naš posao lakšim zato što postoji deo kao što smo pričali u svakoj Skupštini, pa i u Evropskom parlamentu poslanika koji se ne slažu sa nekom politikom, u ovom trenutku sa politikom predsednika Aleksandra Vučića ili vladajuće koalicije, ili politikom i aktivnostima Vlade Republike Srbije, pa onda iz te politizacije imamo i ovakve neobjektivne i netačne članove u okviru jedne rezolucije.
Opet, ja se nadam da se to neće ponavljati u budućnosti, pre svega zato što mislim da to nije u evropskom duhu. Ja evropski duh poštujem, evropski duh cenim, ja iskreno želim Srbiju Evropskoj uniji i mislim da je nama tamo mesto i jesam posvećeno za to da mi treba da postanemo član EU, verujem u evropske vrednosti. Isto tako, znam da ova rečenica iz tog Izveštaja Evropskog parlamenta, odnosno Rezolucije Evropskog parlamenta nije ta evropska vrednost.
Kada se kaže da Vlada manipuliše, sumnjaju ili postoji mogućnost da Vlada manipuliše podacima, ponovo bih rekla da je to zaista neverovatna optužba na račun Vlade Republike Srbije i svih naših službi koje se bore protiv korona virusa.
Reći ću vam zašto. Prvo zato što vi ne možete znati tačne brojeve dok se ne završi čitava borba, dok se ne završi pandemija, dok vi ne pogledate sve te statističke podatke, dok ne uradite reviziju tih brojeva i onda izađete sa konačnim brojevima.
Neke zemlje članice Evropske unije i neke druge zemlje širom sveta, izuzetno snažne, značajne, napredne zemlje su radile i reviziju i tokom same pandemije i menjale te brojeve i zaraženih i preminulih u toko 24 časa za više hiljada ljudi. Kažu, OK, imali smo preminulih 3.000, izvinite, u stvari, imali smo preminulih 9.000, pa ih niko nije optužio za manipulaciju.
Dakle, mi ćemo svakako onako odgovorno, kao što smo i do sada vodili ovu borbu i čitav proces i kada ovo sve prođe, uraditi tu reviziju i mislim da ćemo imati čime da se ponosimo, kao što se mi ponosimo danas.
Dali smo sve od sebe i mislim da smo u svakom slučaju postigli u mnogim oblastima mnogo bolje rezultate nego mnogo drugih zemalja iz EU i širom sveta i opet stvarno je to bio naporan i mukotrpan rad i velika zahvalnost ne samo zdravstvenom sektoru, nego svima koji su u ovome učestvovali.
Dakle, ne znam šta bi nam rekli da smo uradili nešto što je na primer uradila jedna Velika Britanija, a to je da jedan dan samo kažu – mi prestajemo da objavljujemo brojeve preminulih? Ne znam kako bi onda reagovali da je Republika Srbija to uradila? Mi nismo želeli to da uradimo. Uvek smo se trudili da građanima damo tačne, pravovremene informacije koliko god je to bilo moguće u datim uslovima pandemije kakva je nezabeležena od španske groznice.
Tako da, dovoljno to govori o toj rezoluciji, ali, opet, ima tu i nekih stvari na koje mi zaista moramo da obratimo pažnju, koje moramo uzeti u obzir i svaki takav dokument, kakav god bio neki deo njega, subjektivan i pristrasan, mi zaista uzimamo sa pažnjom koja je zaslužila i naše opredeljenje da budemo zemlja članice Evropske unije, ali se opet nadam da će i ovo biti nekako i njima za nauk da baš ne idu u takve ekstreme kao što se išlo u ovoj rezoluciji.
Hvala.

Hvala vama poštovani narodni poslaniče na svoj pomoći i podršci koju ste vi lično pružili Vladi Republike Srbije kada smo razmatrali šta je to sve potrebno da se uradi, koji su prioriteti i šta treba da radimo i na koji način.
Mnogo je urađeno i ja sam ponosna što sam u tome učestvovala, ponosna takođe što sam bila predsednica Vlade kada je na inicijativu predsednika Aleksandra Vučića i predsednika predsedništva BiH Milorada Dodika ustanovljen i novi praznik Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave, 15. septembar, koji sada slavimo već dve godine, kao podsetnik na datum kada je 1918. godine probijen Solunski front.
To je simbolično, čini mi se, najbolji način da počnem da odgovaram na ovo pitanje, o svim projektima, ali svi ti projekti su deo nečeg većeg, nekog zajedništva između, ne samo Srbije i Republike Srpske, već srpskog naroda gde god on živeo u regionu ili širom sveta, Severnoj Makedoniji, Crnoj Gori, Hrvatskoj, bilo gde na svetu. Ponosim se svim što smo uradili.
Ja ću vam reći da sam zaista emotivno doživljavala svaki put kada odem u Republiku Srpsku i otvorim neki od tih projekata koji smo zajedno radili, a koje je finansirala Republika Srbija, da li neko obdanište koje nosi ime Srbija ili neki dom zdravlja, most ili nešto treće. Dakle, sve ono što je važno za kvalitet života građana u Republici Srpskoj, ne samo u Republici Srpskoj, već srpskog naroda i u širom BiH i u drugim opštinama gde smo mogli da pomognemo.
Ja se iskreno nadam, pravo da vam kažem, da ćemo mi konačno krajem jula ili u avgustu otvoriti most „Bratoljub“, dakle, most LJubovija – Bratunac, koji smo mi završili sa naše strane još 2017. godine i uložili značajnu sumu novca i onda Republika Srpska za predpristupne saobraćajnice, ali smo čekali na otvaranje graničnog prelaza. To je pre nekih godinu dana odglavljeno i sada se na tome radi, ali to će značiti toliko mnogo za ljude sa obe strane tog mosta, tako da se nadam da ćemo taj veliki poduhvat konačno završiti.
Reći ću vam, takođe, možda sada ekskluzivno da je postignut dogovor da 17. maja mi imamo zajedničku sednicu dve vlade – Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Srpske. Pravili smo pauzu, nažalost, preko godinu dana zbog korona virusa, ali sada kada se situacija malo smirili, malo stabilizovala, 17. maja ćemo mi ići u Banja Luku na zajedničku sednicu dve vlade i da pokrenemo ponovo dinamiku oko mnogo tih projekata, posebno ovih strateških projekata, koje ste vi naveli, aerodrom Trebinje.
Mi 17. maja, ponosna sam to da kažem, postavljamo kamen temeljac za hidroelektranu Buk Bijela, i to je jedan strateški projekat do koga nam je mnogo stalo, na kome smo mnogo radili koji će finansirati Republika Srbija. Autoput do Bijeljine. Dakle, mi smo već krenuli da radimo stranu u Republici Srbiji, Kuzmin-Sremska Rača, ali će Republika Srbija finansirati i deo do Bijeljine, kompletnu trasu do Bijeljine, tog autoputa. Imamo gasovod.
Ne znam da li sam pomenula aerodrom Trebinje, vi jeste, ali još jedan izuzetno važan strateški projekat. Ja se nadam da ćemo krenuti u izgradnju sledeće godine. Tu smo mi odvojili značajna sredstva za eksproprijaciju. To je aerodrom koji će biti u 100% vlasništvu Republike Srbije, ali će mnogo značiti, ne samo za Republiku Srpsku, već za čitavu BiH.
Razgovarali smo takođe i o jednom važnom projektu u oblasti poljoprivredne infrastrukture. To je automatska protivgradna zaštita kojom će se braniti i područje Republike Srpske, ali koje će u mnogome pomoći i nama na ovom području da mi te gradonosne oblake već tamo razbijemo, tako da ćemo imati manje potrebe da dejstvujemo na teritoriji Republike Srbije.
Pored toga, predsednik Vučić i predsednik Dodik su pokrenuli još jednu važnu temu, a to je otvaranje pograničnih i industrijskih zona. To je jedna od važnih tema za narednu zajedničku sednicu vlada, a onda i konkretni projekti i podrška ove četiri opštine, koje ste pomenuli: Dubica, Kostajnica, Drvar i Nevesinje. Tako da smo 17. maja ponovo tamo i razgovaramo konkretno šta možemo da uradimo. Evo, 17. maj je dan kada krećemo konačno u realizaciju zajedničke hidroelektrane Buk Bijela. Hvala vam mnogo.

Ja se slažem sa vama da je mir najvažnija stvar za nas u ovom trenutku i da skoro pa ništa ne sme da kompromituje taj mir. Mir nam je potreban za dalji razvoj, za stabilnost, za jačanje naših domaćih investitora, za dovođenje dodatnih stranih investitora i za širenje njihovih investicija ovde.
Dobro nam ide. Dobro nam je krenulo. Nije to palo sa neba, rezultat je hrabrog i napornog rada i ne smemo da stanemo. I zbog toga na svakom mestu, u svako vreme jedina naša poruka je mir. Mir je potreban čitavom Balkanu i naša politika uvek i u potpunosti sledi te naše reči.
To smo mogli da vidimo i sada kada niko u regionu, osim Republike Srbije, nije imao vakcine, nesebično, solidarno smo delili one vakcine koje mi imamo sa našim prijateljima, partnerima u regionu, bez obzira na možda neke naše političke razlike, različita mišljenja o određenim stvarima, bližoj ili daljoj prošlosti. Jedino što je bilo važno je da što je moguće više i što je moguće pre čitav naš region i svi ljudi koji u njemu žive budu sigurni i bezbedni. Zato donacija vakcina i BiH, naravno Republici Srpskoj, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji i tako ćemo i nastaviti.
Pored ovoga mi smo skoro predsednik Vučić i ja razgovarali i o projektu eventualno izgradnje naučno-tehnološkog parka u Sarajevu. Iskreno da vam kažem, ja sam spremna i izuzetno bih volela da mi takve projekte radimo i sa nekim drugim narodima. Volela bih da smo sa Prištinom kada su uvodili takse od 100%, stavljajući etnički i nacionalni predznak namirnicama i robi, da smo govorili o tome kako možemo zajedno da digitalizujemo škole, na primer u Prištini, kako možemo zajedno da izgradimo neki naučno-tehnološki park, kako možemo da uradimo nešto što će značiti drugačiju budućnost za sve ljude koji žive na tim prostorima.
Nažalost, sa te strane nismo imali sagovornika za tako nešto, ali mi ćemo nastaviti da propovedamo, širimo politiku mira i saradnje, međusobnog razumevanja, jer je to jedini način da idemo napred. Da idemo napred je jedina moguća opcija za nas, zato što mi želimo da naši ljudi ostaju ovde, žive ovde, ovde grade svoje porodice, ovde grade svoje karijere, dalje grade našu budućnost i to je jedini put napretka za Republiku Srbiju, ja iskreno verujem i za čitav region.
Koliko god možda neko imao politički motiv da destabilizuje region da bi opravdao svoje, pre svega, ekonomske neuspehe, Republici Srbiji je u životnom interesu mir, stabilnost, dijalog, razumevanje i saradnja i tako ćemo nastaviti da pričamo i da radimo. Hvala.

Moram da kažem, pošto je već dva minuta do sedam i pošto je prethodni narodni poslanik čestitao Uskršnje praznike svim građanima Republike Srbije i Uskrs je tu, pred vratima, ja bih volela nekako da završim u tom optimističnom tonu i da zamolim još jednom nadležne organe da se oni bave siledžijama, nasilnicima, bahatim osobama, kakav je gospodin Đilas, a da svim našim građanima, celom našem narodu, svima onima koji slave, poželim mir, sreću i blagostanje i da nastavimo mi da radimo naš posao i guramo dalje samo napred.
Hvala vam.

Hvala vam.
Dobar dan, poštovani narodni poslanici.
Poštovani građani Republike Srbije, pre svega, želim da kažem, narodni poslaniče, da mi je drago da smo se videli nakon što smo mi poslednji put bili ovde i odgovarali na pitanja vas narodnih poslanika, kao što smo se i dogovorili i mislim da je to pravi primer saradnje između izvršne i zakonodavne vlasti, našeg poštovanja prema narodnim poslanicima i ovom domu i naše otvorenosti da čujemo i vaše komentare i vaše kritike i vaše sugestije i kako možemo da unapredimo dalje rad Vlade Republike Srbije.
Još jednom, želim da vam kažem da su moja vrata uvek otvorena za sve narodne poslanike, da vidimo kako zajedno možemo da nastavimo da guramo Srbiju u pravom smeru najbrže što možemo.
Što se tiče vakcinacije, evo, da obavestim i građane Republike Srbije i vas narodni poslanici o stanju vakcinacije. Podaci su od pre nekih, otprilike, pola sata, 45 minuta pre nego što sam krenula iz Vlade u Skupštinu. Dakle, mi u ovom trenutku imamo vakcinisano 1.356.000 ljudi, otprilike, od kojih imamo revakcinisanih 913.000, ja se nadam da u narednih nekoliko dana i pređemo u tu brojku od milion revakcinisanih ljudi, što je zaista izuzetno, izuzetno značajno.
Mi smo čak sada uveli i treću kategoriju po kojoj pratimo našu vakcinaciju i prema kojoj ćemo takođe odlučivati u okviru Kriznog štaba i o merama, popuštanju mera, zatezanju mera, kako da pravimo dobar balans između privrede i zdravlja, ali i mentalnog zdravlja nacije. Ta treća kategorija je imunizovani građani, odnosno u principu potpuno zaštićeni građani i to praktično brojimo broj građana koji su primili, dakle, tri nedelje nakon revakcinacije i takvih građana u ovom trenutku imamo 564.663, dakle, otprilike nešto oko, malo ispod 10% punoletnog stanovništva. Tako da, ne ide nam loše, ali svaki dan je važan i zaista moramo da uradimo sve što možemo da što više ubrzamo dalju vakcinaciju, da razgovaramo sa ljudima, da komuniciramo koliko je ovo važno i da se borimo.
Tako da, u ovom trenutku 913.000 revakcinisanih građana, ali ako računamo da su građani zaštićeni nekih tri nedelje nakon revakcinacije, to je 564.663 građana na današnji dan.
Otprilike i dalje imamo oko 10.000 građana Republike Srbije koji se svakodnevno prijavljuju putem portala i e-uprave za vakcinaciju, što je i dalje jako dobro, ali ono što znam je da postoji mnogo, mnogo građana koji ili ne znaju ili ne žele, ne osećaju se lagodno da se prijave za vakcinaciju putem portala e-uprave ili putem kontakt centara. Zbog toga u sve više lokalnih samouprava imamo otvorene punktove za masovnu vakcinaciju, da ljudi dođu bez poziva, kako nam budu stizale dodatne vakcine, a to je početkom aprila dodatnih pet stotina hiljada Sinofarm vakcina. Takođe, 5. aprila očekujemo još nekih 106.000 Fajzer vakcina. Očekujem da će zaista u svim lokalnim samoupravama biti otvoreni punktovi za masovnu vakcinaciju i bez prijava, a da ćemo uz podršku lokalnih samouprava i, naravno, resornog ministarstva, odnosno Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu, koje se zaista izuzetno aktiviralo po ovom pitanju, ući i u svako selo i obezbediti da zaista svako ko bude želeo da se vakciniše, da se i vakciniše, uglavnom vakcinom kojom žele.
Što se tiče ekonomskog paketa mera i pomoći privredi, dakle, vi znate da smo usvojili ovaj treći ekonomski paket mera. Sveukupno kroz ta tri paketa mera, mi smo iz budžeta Republike Srbije izdvojili osam milijardi evra direktne podrške privredi i građanima. Po tome smo jedna od 10 najboljih zemalja sveta, dakle, jedna od 10 zemalja koja je najviše dala za podršku ne samo privredi, već i direktnu finansijsku podršku građanima i to se vidi u našim ekonomskim rezultatima, po tome što imamo jednu od najboljih ekonomskih rezultata u Evropi, ne samo u odnosu na BDP ili da smo imali minimalni pad BDP od nekih 1% u 2020. godini, već i po tome što je Srbija, mislim, jedina zemlja u kojoj su rasle plate, u kojoj su rasle takođe i penzije, u kojoj smo zajedno sa privredom povećali minimalnu cenu rada za 6,6%. Inflacija stabilna, javni dug pod kontrolom i time ne mogu da se pohvale ni mnoge druge, ni veće, ni bogatije zemlje Zapadne Evrope.
Tako da, paket mera i pomoći privredi i građanima daje svoje rezultate.
Želim, takođe, da naglasim da se naši sastanci i razgovor sa različitim industrijama i sektorima u okviru privrede Republike Srbije nastavljaju, tako da mi već sutra imamo dodatne sastanke sa onima koji su najviše pogođeni. Neki traže dodatne savete oko toga kako da iskoriste sredstava iz Fonda za razvoj, neki oko toga kako da iskoriste garancijske šeme koje radimo zajedno sa privrednim komercijalnim bankama, za koje opet garantuje Vlada Republike Srbije, što je ogromna direktna podrška našoj privredi. Neki jednostavno samo traže da rade. Ne žele nikakvu finansijsku pomoć i podršku, samo žele da pokušamo zajedno da napravimo plan kako možemo da otvaramo našu privredu, šta mogu da očekuju i čemu mogu da se nadaju, jer ljudi samo žele da rade. Neki traže da produžimo radno vreme, koje je u ovom trenutku između 20 časova i 21 čas, u zavisnosti od toga koja grana industrije je u pitanju.
Pokušavamo, zaista, da investiramo i naše vreme i našu energiju da čujemo sve, da saslušamo i da zajedno u ovim teškim trenucima podržimo našu privredu.
Do sada prvi kvartal ide, da kucnem u drvo, dobro, nešto malo bolje nego što smo očekivali. Ne želimo da budemo preveliki optimisti. I dalje je izuzetno teška situacija, posebno teška u zemljama EU na koje je naša privreda naslonjena, i Nemačkoj i Italiji. Imate višemesečni lokdaun, dakle, potpuno zatvaranje. Naravno da privreda trpi, naravno da se time smanjuje i kupovna moć i apetit kupovni stanovništva. Od toga zavisi naša privreda.
Dakle, ne možemo biti preveliki optimisti, ali za sada sve što mi možemo da uradimo, ide to jako dobro.
Imali smo u januaru nešto manji pad nego što smo očekivali. Opet, januar 2020. godine je bio rast, ukoliko se ne varam, nešto preko 6%, dakle, januar 2020. godine nam je bio toliko jak da je zaista očekivano da smo imali pad, ali smo imali mnogo manji pad nego što smo očekivali.
Industrija nastavlja da raste, vidi se taj oporavak. To je zaista nešto što nas ohrabruje. Imamo investitore koji su nastavili i da investiraju i da grade pogone i da otvaraju pogone. Samo u poslednje vreme i kamen temeljac za veliku japansku investiciju „Tojo Tajers“. Imamo još jednu najavu velike japanske investicije u Novom Sadu. Imali smo otvaranje novog pogona fabrike „Kontinental“ koji se dalje širi zato što na sve ono što su već radili u Srbiji i ono što razvijaju u svom istraživačkom i razvojnom centru u Novom Sadu, sada će to i proizvoditi u Republici Srbiji. To je neverovatna dodatna vrednost.
Ali, kada u ovako teškim trenucima nastave da investiraju nemački i japanski investitori, onda nema boljeg signala da je Srbija stabilna, bezbedna, jaka zemlja i da je pred nama dobra perspektiva. Ali, moramo da nastavimo da radimo svaki dan naporno i, čini mi se, sve napornije, zato što su ovo trenuci kada mi možemo da nadoknadimo ono što je propušteno i da skočimo brže u trenucima kada neki drugi zaostaju. Tako da, imamo ambiciozne planove. Videćemo kakav će biti prvi kvartal. Za sada deluje nešto bolje nego što smo očekivali, ali je izazovna godina pred nama.
Što se tiče popuštanja mera, opet moram da ponovim, mi pratimo situaciju bukvalno na svaka dva sata. Pratimo i broj novozaraženih i procenat novozaraženih u odnosu na ukupno testirane i pojedinačno po lokalnim samoupravama i broj hospitalizovanih i broj otpuštenih iz bolnice, nažalost, i broj preminulih i trudimo se da u odnosu na sve ovo gledamo kakve mere mogu da budu.
Ponavljam, postoje tri stvari koje uvek imamo u vidu kada razmišljamo o merama. Prva stvar je, naravno, zdravlje nacije, zaštita života, zaštita i podrška zdravstvenom sistemu Republike Srbije i zdravstvenim radnicima Republike Srbije. Druga stvar je privreda. Privreda mora da radi, da bi ljudi imali posao, da imaju od čega da prehrane porodicu, da znaju da postoji život i nakon ove korone, ali i da bi se punio budžet Republike Srbije, zato što je borba protiv ovog korona virusa izuzetno skupa, izuzetno skupa. Zato moramo da imamo prilive u budžet.
Treća stvar je, naravno, mentalno stanje nacije. Vidite neke druge zemlje gde su ljudi realno disciplinovani, ali gde više ni potpuno zatvaranje ne daje efekte zato što ljudi jednostavno ne mogu da izdrže više. Dakle, mi se trudimo da se to ne desi u Republici Srbiji, trudimo se da između ove tri tačke nađemo neki balans.
Imam stalne sastanke i stalnu komunikaciju sa medicinskim delom kriznog štaba, hvala i njima, pokušavaju da razumeju, pokušavaju da nađu kompromis i da pristanu na kompromis iako je njihov posao da zastupaju najstrožije, najoštrije moguće mere.
Ja se nadam da ćemo mi moći da popustimo mere sledeće nedelje. U ovom trenutku deluje da nam brojevi stagniraju, da nam procenat stagnira. Mi smo danas imali 5.226 novozaraženih, što je otprilike oko 30% pozitivnih u odnosu na ukupno testirane, što je ogroman procenat, zastrašujući procenat, ali opet procenat koji stagnira ili polako pada u odnosu na prošlu nedelju.
Mislim da nas vadi vakcinacija. Da nismo uspeli kao zemlja, i velika zahvalnost predsedniku Vučiću na svoj pomoći, na svoj podršci u nabavci vakcina, da nismo uspeli da nabavimo ovoliko vakcina, da imamo ovako dobro organizovan sistem za imunizaciju, imali bi danas preko i 10.000 zaraženih. Vidite šta se dešava u ostalim zemljama.
Dakle, ide dobro, verujte da svaki dan razmišljam o tome kad možemo da popustimo mere, ali opet u ovom trenutku ipak je najvažnije da damo podršku našim zdravstvenim radnicima. Preko godinu dana nisu imali odmor, ne mogu da vide svoju decu, ne znaju koliko će vremena provesti sa njima, ne znaju kad da rade, kad su im smene. Zaista moraju da osete podršku svih nas, tako da imamo u vidu privredu, ali sada su najvažniji zdravstveni radnici, oni najviše trpe.
Evo, ja vam obećavam i vama i svima u Srbiji, građanima i privredi, razmišljam o tome, ali molim vas u ovom trenutku samo da svi vodimo računa o disciplini, merama, vakcinaciji, prijavi za vakcinaciju da bi naši zdravstveni medicinski radnici i nemedicinski radnici koji rade u kovid bolnicama osetili da zaista razumemo kroz šta prolaze zarad svih nas. Hvala.

Hvala.
Da potvrdim, obećanje izvođača radova je da će Autoput Miloš Veliki do Požege biti završen do Svetog Nikole, 19. decembar ove godine. Otvaramo i tu deonicu Čačak – Požega. Velika stvar. Znate da paralelno sa tim radimo i uređivanje Ovčarsko-Kablarske klisure koja je zaista biser Srbije i želimo da pokažemo građanima da radimo paralelno sa stvarima. Da ne kasnimo. Ako već izmeštamo saobraćaj iz Ovčarsko-Kablarske klisure zahvaljujući autoputu da ćemo odmah ovo da sređujemo kao izuzetnu turističku i prirodnu destinaciju, predeo izuzetne prirodne lepote. Tako da i na tome radimo. Izdvojili smo 100 miliona dinara samo za sređivanje Ovčarsko-Kablarske klisure u 2020. godini.
Osim ako nemamo dodatnih nekih ozbiljnih problema koje može da nam napravi korona virus, zaražavanja radnika koji rade na autoputu, mislim da tu imamo odlične partnere kineski Siar bisi, neverovatno kvalitetna kompanija, ispunjavaju sve što kažu, tako da ja verujem da ćemo imati do kraja godine autoput do Požege, a onda krećemo dalje Požega-Kontroman, ono što je važno za taj deo Srbije.
Što se tiče pristupnih saobraćajnica. Tu vas pozivam ponovo da dođete, da imamo sastanak sa ministrom Momirovićem, sa njegovim timom, da pogledamo sve mape, da dođu i predsednici opština, pa da znate, da se dogovorimo. Čini mi se da je tako najbolje i najpraktičnije. Hvala.

Hvala vam.
Poštovani narodni poslaniče, ovo je Narodna skupština Republike Srbije, vi ste narodni poslanik Republike Srbije, dakle, morate da poštujete Republiku Srbiju i morate samim tim takođe da poštujete da je Kosovo i Metohija AP u okviru Republike Srbije.
Dakle, oko ovoga nema dvojbe, nema preteranih emocija, nema ljutnje i nema rasprave. Ovo je potpuno jasno, a posebno i pre svega u ovom domu.
Karta AP Kosova i Metohije koja je obeležena srpskom zastavom je karta koja je uobičajena. Tu kartu, takvu sa tom srpskom zastavom priznaje više od polovine zemljine kugle. Dakle, oni koji misle da Kosovo nije u Srbiji su u manjini na ovoj planeti i brojčano po broju stanovnika i po broju zemalja u UN.
Zastava neke druge zemlje ili neke druge izmišljene zastave na teritoriji Kosova i Metohije pokazuju pretenzije stranih sila ka srpskoj teritoriji. Dakle, to ne bi bilo u redu, a ovako kako je stavio predsednik Aleksandar Vučić to je istina i to je tačno tako kako treba da bude.
Što se tiče dobrosusedskih odnosa na zapadnom Balkanu, mislim da zaista niko u poslednjih ne znam koliko decenija nije uradio više od predsednika Aleksandra Vučića za dobrosusedske odnose na zapadnom Balkanu. Nije reagovao niti na jednu provokaciju. Svaki put kada su drugi provocirali trudio se da pošalje poruke mira, razumevanja, saradnje, trudio se da Srbija ne odgovara na agresivan način zato što nikome u ovom regionu nije u interesu da region bude nestabilan i da mir ovde u ovom regionu ponovo dođe u pitanje. Nikome to nije u interesu, ponajmanje Republici Srbiji.
Zbog toga, između ostalog, inicijativa mini Šengen. Zbog toga od pre nekih mesec i po dana građani Republike Albanije u Republiku Srbiju mogu da uđu bez pasoša, samo sa ličnom kartom. Znate ko je to inicirao? Aleksandar Vučić. Ne znam da bilo šta bolje od toga govori. Mi možemo ovde da pričamo političke floskule. Političari smo, razumem, vama idu i lokalni izbori, treba sada pokušati da nabacite još neki glas, još neki procenat, ali ovo je istina.
Kada pričamo o dijalogu Beograda i Prištine, a ne Kosova i Srbije, kao što vi kažete, nego Beograda i Prištine, taj dijalog održava Beograd i predsednik Vučić, upravo zbog mira i upravo zbog stabilnosti. Ali u ovom trenutku postoji samo jedna tačka kada govorim o dijalogu, samo jedna stvar o kojoj pričam - zajednica srpskih opština. Zajednica srpskih opština je predviđena, da vas podsetim, Prvim sporazumom o normalizaciji. Prvi sporazum o normalizaciji potpisali su politički lideri u Prištini. Potpisala je takođe i Evropska unija, u ime Evropske unije njihova visoka predstavnica koja je tada moderirala dijalog Ketrin Ešton i naravno predstavnici centralne Srbije, odnosno Beograda.
Iz tog prvog sporazuma o normalizaciji ostala je jedna neispunjena obaveza, jedina koju je Priština imala da ispuni - osnivanje zajednice srpskih opština. Nema drugog sporazuma o normalizaciji dok se ne implementira Prvi sporazum o normalizaciji - zajednica srpskih opština. Ako pričamo o dobrosusedskim odnosima, ako pričamo o pomirenju među narodima, među nacijama, onda treba da pričamo o tome da ozbiljni ljudi, ozbiljni državnici implementiraju ono što su dogovorili i na čemu stoji njihov potpis u ime neke njihove institucije.
Konačno, pošto smo sada bili svedoci formiranju tzv. vlade u Prištini, dakle vlade privremenih institucija samouprave u Prištini, ponovo vidimo provokaciju. Ponovo vidimo ljude koji ne samo što ne mogu da stoje iza svog potpisa u Prvom sporazumu o normalizaciji, pa ne ispunjavaju taj Briselski sporazum i ne osnivaju zajednicu srpskih opština, već ponovo, naočigled celog sveta, krše sopstveni ustav.
Srbi u toj vladi, toj vladi privremenih institucija, moraju po tom ustavu te tzv. republike Kosovo da imaju dva mesta. Mi treba da razgovaramo sa ljudima koji ne poštuju ni taj svoj tzv. ustav, ali smo i dalje tu, ali smo i dalje za stolom, ali i dalje molimo da pričamo. Zašto? Zato što mi za mlade generacije moramo da napravimo potpuno drugačiju budućnost nego što je bila prošlost na ovim prostorima. To pravi pre svega Aleksandar Vučić.
Srbija, Beograd, Vlada Republike Srbije, pa i ovaj dom su tu da mu daju punu i potpunu podršku u tome. Ja vas molim i kao predstavnika albanskom naroda, da razgovarate sa političkim liderima u Prištini i skrenete im pažnju na to da je za dobrosusedske odnose, za bolju budućnost u stvari najvažnije da poštujemo ono što smo dogovorili i ono što je potpisano - zajednica srpskih opština, i da ako već imaju ustav u nekoj njihovoj zamišljenoj državi, onda dok žive u toj zamišljenoj državi, sami oni moraju taj ustav i da poštuju. Nisu ga poštovali ni kada su formirali svoju tzv. vojsku, ni sada kada formiraju svoju tzv. vladu.
Kako, evo, recite mi vi, ozbiljan ste političar, ozbiljan čovek, kako onda da se nastave razgovori sa ljudima koji ne poštuju ni svoj Ustav, ni prethodno potpisane dogovore i stalno provociraju? Ali, tu smo, mi moramo da obezbedimo drugačiju budućnost. Ta budućnost je razgovor o školama, obrazovanju, auto-putevima, zajedničkim prugama, letovima, poslovima, naučno-tehnološkim parkovima, nešto što će dati šansu ljudima da žive na tim prostorima, da znaju da su bezbedni i da znaju da je pred njima neka sigurna i svetla budućnost. Hvala.

Hvala vam.
Zaista nema potrebe da se nervirate i da se raspravljamo na taj način, čini mi se i da sam ja i da su moji ministri u Vladi potpuno jasno rekli neke stvari. Možemo mi da pričamo Amerika, Kina, sudbina sveta, nego da pričamo mi o zajednici srpskih opština.
Dakle, da ne vodimo mi baš neki veliki politike, da mi pričamo o tome kako zapadani Balkan može da bude region prosperiteta, mira, saradnje i kao što znate, ja pričam sa Prištinom kad god mi se ukaže prilika. Volela bih da je to češće. Nemamo naročitog sagovornika u Priština. Da mogu da pričam svaki dan, a volela bih pričam svaki dan zato što bi onda mogli da nađemo neko rešenje nego ima tamo političkih lidera u Prištini koji kažu da im je razgovor sa Beogradom šesti ili sedmi prioritet. Pa, tako da mi evo sedimo, čekamo, a nama nije, nama je jedan od prvih prioriteta. Mi mislimo da je mir i stabilnost, bezbednost, zaštita života ljudi, dovođenje investitora, podrška privrede, otvaranje radnih mesta, za šta je sve preduslov taj dijalog, da je to najvažnija stvar u ovom trenutku.
Tako da, evo, gospodine Kamberi, volela bih ja da pričam sa Prištinom, nego Priština neće da učestvuje u tom dijalogu, nije joj važan. Toliko je važno kako žive građani na Kosovu i Metohiji. Vi pričate, gospodine, poštovani narodni poslaniče o jeziku mržnje i apropo jezika mržnje pominjete Marka Đurića. Jezik mržnje čoveka koji je bio otet u Kosovskoj Mitrovici, koga su tukli i mučili, koga su vezali, pa fotografisali da bi se hvalili kao zveri sa mladim političarem iz Beograda koga je njih desetorica uhvatilo, vezalo, tuklo, vuklo za kravatu kao da smo u 14 ili 15 veku.
Vi pričate o jeziku mržnje, pa, gde je Priština od jezika mržnje. Pa, jezik mržnje je za Prištinu civilizacijsko dostignuće. Vi ste još na mučenju, otmicama, ubijanju, pa, gde smo mi do jezika mržnje.
Marko Đurić je to najbolje osetio na svojoj koži. Hoćete da vas podsetim slike kada su ga izveli i paradirali ulicama Prištine, vukući ga za kravatu kao psa. Jel, to ta Priština, jel, su to ti dobrosusedski odnosi? Jel, to, nije provokacija. Jezik mržnje.
Mi pričamo ovde o lingvistici sa ljudima koji odu, ubiju decu na kupanju i nikad niko ne odgovara. Niko, nikad nije odgovarao za decu koju su pobili na kupanju. Za uništene crkve, manastire, ubijane, proterivane porodice 2004. godine, niko nikada nije odgovarao.
Nisu tada Albanci na KiM uništili samo srpsku kulturnu baštinu, nego i svetsku kulturnu baštinu pod zaštitom UNESK-a, kao što je ISIS uništavao hramove u Palmiri, što su tada UN proglasile za zločin protiv čovečnosti. Tako su Albanci 2004. godine uništavali svetsku kulturnu baštinu na KiM. Niko reč jednu nikada nije rekao. Niko nikada za to nije odgovarao.
Mi smo okrenuli drugi obraz u razgovoru, dijalogu sa Prištinom samo da bi bio mir, samo da bi imali drugačiju budućnost, i vi pričate o jeziku mržnje. Ni za jedan jedini zločin protiv srpskog naroda, pa, makar srpske dece, niko nikada tamo nije odgovarao. Ni u tim tzv. kosovskim institucijama ni u UNMIK, ni u Euleksu, ni u međunarodnim institucija, koje su tamo bile i te 2004. godine, da čuvaju ljude, bezbednost, mir na tom području.
Kada pričate o stereotipima prema Albancima, zaista, ja nemam nikakve stereotipe prema Albancima, ja nemam stereotipe ni prema jednom ljudskom biću, nekom narodu, ili nekoj veri.
Imam prijatelje na sve strane, kao što postoje ljude svih vera i nacionalnosti koje ne cenim. Ne delim ljude po tome da li je neko Srbin, ili Albanac, nego po tome koliko je kvalitetan čovek. Na primer o tome koliko stoji iza datih obećanja, koliko stoji iza svog potpisa, da li je čovek ili nije, po tome.
Dakle, političare u Prištini, određene, ne cenimo ama, baš ni malo. Ne cenim ih zato što nešto pregovaraju, potpišu, i onda misle da svi ostali mogu da budu budale koje ne vide da neće da ispune ono što su potpisali. Čemu onda gubljenje vremena?
Mogli ste odmah da kažete da neće da pričate, da za vas nikakav dijalog nema nikakvu važnost, da to što dogovorimo, potpišemo, nikada neće sa jedne strane biti ispunjeno. Ali, znate, problem u tome je što je na tom Sporazumu i potpis EU, što oni moraju, na kraju dana da obezbede da se Briselski sporazum u potpunosti implementira.
Vraćam se na početak, poštovani narodni poslaniče, Zajednica srpskih opština, mislila sam, pošto vam je toliko u interesu, kako kažete, dobrosusedski odnosi, saradnja među narodima, pomirenje, drugačija budućnost, u tom smislu sam mislila kao molbu da pričate sa političarima iz Prištine, da kažete – ljudi, fer je, ljudski je, da kad se nešto potpiše da se to onda i ispuni. Ja ću to, naravno, kao što uvek i govorim reći na svakom mestu kada mi se pruži prilika, sa Prištinom sešću sa bilo kim iz Prištine kad god treba da razgovaramo o bilo čemu, samo da bi bio mir.
Ali, to je Srbija, a u Prištini, nažalost, čujem da sagovornika nemamo. To ja čujem od gospodina Kurtija, i to me i plaši i zbog toga sam tužna, i žao mi je, zato što ne mogu da verujem da ne vidi da je jedini način, pa da, i na teritoriji KiM i da svima nama bude bolje, dijalog sa Beogradom.
Ali, mi smo tu, ali nemojte govoriti o jeziku mržnje, posebno nemojte da stavljate Marka Đurića u istu rečenicu sa tim da je jezik mržnje čoveka koji je jedini čovek, verovatno, u celom, čitavom 20. veku u Evropi, koji je kao pas bio vođen ulicama jednog grada, samo zato da vi pokažete, odnosno da vaši politički lideri, u Prištini pokažu, jel te, koliko su jaki, ali pokazali su time i koliko su civilizovani. Hvala.

Hvala vam.
Dakle, što se ovoga tiče, mi smo krenuli u digitalizaciju našeg obrazovnog sistema neke 2017. godine. Krenuli smo time što smo predmetno uključili programiranje i kodiranje kao obavezan predmet od petog razreda osnovne škole, ali takođe, uz puno razumevanje da dosadašnji način učenja, držanja predavanja, časova, nije više toliko zanimljiv za mlađe generacije, ušli smo u kompletnu digitalizaciju škola.
Znate, neverovatno je kada se sada setim tamo 2015. godine, koliko malo škola širom Republike Srbije je imalo pristup internetu, što je sramota i pokazuje stav, mislim, prethodnih vlada od 2000. do pa i 2014. godine prema obrazovanju i prema tome kakve veštine mi dajemo našoj deci da se bore u budućnosti za bolja radna mesta.
Dakle, krenuli smo u tu kompletnu digitalizaciju obrazovanja, 2017. godine krenuli da povezujemo škole na brzi internet, krenuli da uvodimo digitalne učionice i digitalne udžbenike. Te 2017. godine, ako se ne varam, imali smo praktično test fazu, pilot projekat sa 2.000 digitalnih učionica. To se pokazalo kao izuzetno. Bili su zadovoljni učitelji, nastavnici, profesori, ali su zaista izuzetno bila zadovoljna i deca i roditelji i onda smo to nastavili.
Naš plan je da do kraja 2022. godine završimo kompletno digitalizaciju, odnosno da sve škole u Republici Srbiji budu povezane na internet, i to tako da ne samo informatički kabinet ili računarska učionica ima internet, već da sve učionice u svim školama imaju internet, imaju digitalne učionice, imaju digitalne udžbenike.
To onda otvara prostor za ovo što je kao inicijativu dao zamenik gradonačelnika Goran Vesić i grad Beograd, a to je da lokalne samouprave same umesto onoga što je nekada bilo, kupuju udžbenike, u stvari, daju tablete, kupuju licence i tako daju potpuno jedan drugačiji način, metod obrazovanja svojim osnovcima ili osnovcima u toj lokalnoj samoupravi.
Što se tiče nas kao Vlade, mi ćemo obezbediti da na čitavoj teritoriji Republike Srbije sve škole imaju iste uslove, da svaka škola, bez obzira koliko je udaljena, koliko je mala, u kojoj je sredini, koliko ima učenika, da svaka škola bude povezana na internet, da svaka učionica ima digitalne učionice i da svaka škola ima digitalne udžbenike.
Onda ćemo videti i sa lokalnim samoupravama i na jedan sistemski način, pa i preko Akademske mreže Srbije kako možemo da obezbedimo stalno zanavljanje opreme, jer je to nešto što će dati onda potpuno drugačije uslove za učenje našim mlađim generacijama, deci u školama, drugačije veštine, drugačiji način razmišljanja i onda će sve to rezultirati i u drugačijim radnim mestima, platama i jednoj drugačiji privredi i generalno drugačijem društvu i ekonomiji, dakle, drugačijoj jednoj Srbiji.
To je ono što smo krenuli da radimo. To je velika investicija. Zahvaljujem se i Narodnoj skupštini i vama narodnim poslanicima što ste glasali za ratifikaciju kredita sa Evropskom investicionom bankom za povezane škole od 65 miliona evra. To je taj deo koji ćemo mi, svih 65 miliona evra, u stvari, investirati da sva deca širom Srbije imaju jednake uslove, a da ti uslovi, verujte, budu nešto bolji nego u najvećem broju zemalja EU.
Paralelno sa tim ide sve ono što radimo preko Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima, gde renoviramo sve škole od poda do plafona, gde u sve većem broju škola pravimo i školske bazene.
Ja sam imala zaista veliko zadovoljstvo da posetim upravo završenu renoviranu osnovnu školu u opštini Ub. Izgleda kao da ste u nekoj osnovnoj školi u Velikoj Britaniji, sa malim školskim bazenom. Zaista fenomenalno sve to izgleda i to je taj standard koji mi danas imamo u Srbiji.
Za sve škole trebaće vremena ali, bogami, već smo dosta i uradili. Tako da je to što se tiče digitalizacije obrazovanja, a ova druga stvar je zaista samo kvaliteta uslova u kojima naša deca uče. Hvala.