Hvala vam.
Zaista ću se truditi da budem umerena, zato što će to biti nekako i manir ove Vlade, zato što zaista želimo dijalog i zato što zaista nemamo nikakav problem sa predstavnicima albanskog naroda i sa albanskom populacijom na jugu centralne Srbije, ni bilo gde drugde.
Ja razumem poštovani narodni poslaniče da ste vi izabrali da se bavite politikanstvom i da ovde govorite o političkim floskulama. Mislim da bi mnogo bolje za Albance iz Bujanovca ili Preševa, sa juga centralne Srbije bilo da mi nastavimo ovde da pričamo o kvalitetu života, a ne o političkim floskulama.
Isto tako mislim da bi bilo mnogo bolje da pričamo iskreno o onome šta je urađeno i šta je ko uradio i da pričamo o stvarima i vremenu u kome živimo, a to je 2020. godina, na pragu 2021. godine, a ne devedesete. Ako želite da nastavite da živite u devedesetima, naravno, slobodna zemlja, svako može da živi u kojim god vremenima hoće u ovoj zemlji. Mislim da je vaša politička odgovornost zbog građana koji su vas birali da pričate o temi koja je na dnevnom redu u Republici Srbiji, a to je kvalitet života građana, a ne ratovi, zločini i prošlost devedesetih.
Meni je žao što čujem da vi sami sebe diskriminišete, ali i na to imate pravo. Niko drugi vas ne diskriminiše ovde i nikada neće.
Nemate pravo, čini mi se, da diskriminišete sve ostale, Bošnjake, Albance i sve ostale o kojima ste vi pričali na najgori mogući način stavljajući te reči i te misli u naša usta i u našu glavu. Niko od nas nije tako pričao kao što ste vi pričali. Niko.
Nemate pravo da diskriminišete ni Albance, ni bilo koga drugog. Možete da imate osećaj manje vrednosti vi kao vi. To je vaše pravo. Mi ne diskriminišemo, nemamo nikakav problem. Vi ste za mene narodni poslanik kao bilo koji drugi narodni poslanik ovde. Imam poštovanje prema vama kao narodnom poslaniku u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Zašto vi birate da tako pričate o Aleksandru Vučiću, e to je već posebno pitanje. Pitanje, ja mislim, na koje vi pre svega treba da odgovorite građanima albanske nacionalnosti u Republici Srbiji.
Aleksandar Vučić kao predsednik Vlade je uradio više nego bilo ko drugi u ovoj zemlji za istorijsko pomirenje Srba i Albanaca. Vidim koliko to vama znači. Vidim šta vama znače rezultati, a šta vam znači politika. Vama je važnije da politički vi ovde ispljujete i isprozivate Aleksandra Vučića nego da kažete šta je taj čovek uradio i da nastavimo tim pravcem da idemo. Jel to dijalog? Jel to poziv za istorijsko pomirenje?
Aleksandar Vučić kao predsednik Vlade je bio prvi predsednik Vlade koji je posle, ako se ne varam, 69 ili 70 godina pozvao u zvaničnu posetu Republici Srbiji predsednika Vlade Republike Albanije Edija Ramu i to je tada bila velika stvar, o tome su svi pričali. Od tada, zahvaljujući Aleksandru Vučiću i njegovoj političkoj hrabrosti koju vi očigledno nemate ni u naznakama, jer da je imate govorili bi istinu i govorili bi o rezultatima, isto tako i o problemima, ali govorili bi, pre svega istinu, zahvaljujući njemu danas nije vest da se mi nalazimo sa predsednikom Vlade Albanije ili imamo bilo kakve razgovore ili odnose sa Albanijom ili Albancima, da želimo da ukinemo pasoše, putovanje pasošima, da želimo da otvorimo prostor za saradnju, razmenu ljudi, roba, usluga, kapitala. Nije vest, zato što je on na tome radi i on je, uprkos svim kritikama, ne razmišljajući o tome koliko će on biti politički popularan, nego o tome šta je dobro za Srbiju, radio na tim stvarima. Da, ja se ponosim što sam u njegovom timu.
U tom timu, u timu čoveka koji je prvi pozvao na istorijsko pomirenje Srba i Albanaca, koji je govorio o tome da bez Srba i Albanaca i pomirenja i saradnje Srba i Albanaca nema prosperitetnog regiona. O tom čoveku vi danas pričate na taj način na koji pričate. To je najveći pokazatelj da vas zanima samo politika, a ne kvalitet života Albanaca na jugu centralne Srbije, Albanaca u AP Kosovo i Metohija ili bilo gde drugde u ovom regionu.
To je čovek koji je pokrenuo interni dijalog oko, takođe, istorijskog kompromisa između Srba i Albanaca u vezi sa pitanjem Kosova i Metohije, zašto su ga mnogi ovde, radikalni kao što ste i vi radikalni, optužili za izdaju. Da vam je stalo do kvaliteta života, do mira, stabilnosti, bezbednosti, pa onda samim tim i ekonomskog prosperiteta rekli bi to, ne bi ovde pokušavali da skupljate jeftine političke poene. To što vi pričate više vam ne veruje ni albanski narod.
Da vas pitam – šta ste vi tačno uradili za Albance u Bujanovcu ili Preševu ili bilo gde na jugu centralne Srbije? Decenijama ste u politici. Decenijama. Duže verovatno od svih nas ovde zajedno. Šta ste uradili osim što stalno i stalno i stalno kukate da nešto ne može i da nešto nije ili da je ovako ili onako? Šta ste vi uradili osim što ste sebi obezbedili budućnost u toj, takvoj državi, političku budućnost za koju kažete stalno da vas diskriminiše? Ako ništa niste mogli da uradite, što niste dali ostavku i pustili nekog drugog da uradi nešto?
Mi prema Bujanovcu i prema Preševu imamo isti odnos kao prema bilo kojoj drugoj lokalnoj samoupravu u Republici Srbiji. Da, mi ne možemo da dovedemo strane direktne investicije u svaki kraj zemlje, svaku lokalnu samoupravu, ali zato ste tu vi da podržite lokalnu privredu, lokalne preduzetnike, da kažete nama šta dodatno zajedno možemo da uradimo, a ne da sedite i da zato što vi nemate rezultate na nas okrenete da smo mi nešto uradili ili mi nismo dovoljno radili za taj Bujanovac ili za Preševo.
Kada pričate o žrtvama, onda je valjda u redu da pričate i o srpskim i o albanskim žrtvama. Ja, gospodine narodni poslaniče, pričam i o srpskim i o albanskim žrtvama i o svim drugim žrtvama i to je način za dijalog i za pomirenje koje nam je svima nama toliko potrebno. O tome sam pričala kada sam predstavljala program nove Vlade. Tog Aleksandra Vučića vi, pre svega, treba da podržite zbog svega što je uradio za istorijsko pomirenje, ali toliko vam je stalo do toga.
Kada pričate o žrtvama, pričajte o svim žrtvama. Kada pričate o monstruoznosti zločina, pričajte o „žutoj kući“. Takav monstruozan zločin nije viđen, ne u 20 veku, nije viđen da se otimaju ljudi, da im se uzimaju organi da bi se zaradio novac. Pričajte o svim žrtvama. Ja poštujem sve žrtve i uvek sam za dijalog, ali sam za dijalog ljudi koji zaista žele da sednu sa druge strane i da imaju dijalog i da vidimo šta možemo da uradimo za sve građane Republike Srbije, ne u odnosu na to da li je neko Albanac ili je Hrvat ili je Srbin i Srpkinja, Mađar ili bilo šta drugo. Naš problem je što vi ne želite da imate dijalog, nego želite i dalje iz decenije u deceniju da se bavite političkim floskulama, politikanstvom, a ne onim što je važno za građane Republike Srbije. Hvala.

Hvala vam, poštovani predsedniče.
Na kraju ove rasprave želim da se zahvalim svim poštovanim narodnim poslanicima, kako onima koji su izrazili podršku za program rada Vlade koji sam predstavila i za tim koji sam predstavila, tako i onima koji su rekli da neće glasati za nas, što je sve normalno i prirodno u jednom demokratskom društvu, kakva je Republika Srbija.
Takođe, moram da kažem da sam zaista ponosna i zahvalna zato što smo danas u ovoj Narodnoj skupštini posle mnogo, mnogo vremena čuli jednu zaista konstruktivnu raspravu i pokazali građanima Republike Srbije kako to izgleda kada imate parlament u kome njihovi predstavnici razgovaraju o stvarima koji se zaista tiču njihovog kvaliteta života, kada imate ljude koji se bave konkretnim temama i da vam kažem da, ukoliko dobijemo vaše poverenje, već danas ja znam da će meni rad ovakvog parlamenta mnogo pomoći u mom radu kao predsednice Vlade zato što ću… Pa, kao što je i rekao narodni poslanik Đukanović, ne očekujem ja da ćemo mi imati uvek i stalno podršku zato što ste vi ozbiljni ljudi. Očekujem zaista tu ulogu parlamenta gde ćete vi kontrolisati naš rad kao i izvršne vlasti koja odgovara vama, ukazivati nam na greške koje pravimo, otvarati neka nova pitanja i tako ćemo svi zajedno u mandatu ili u sazivu ovog parlamenta i ove Vlade zaista na najbolji mogući način pružiti ono što našim građanima treba i ono što oni od nas očekuju, a to ne uzaludne i prazne i isprazne političke rasprave, nego zaista rešavanje konkretnih pitanja za građane Republike Srbije.
Mislim da će posle mnogo vremena svi građani Republike Srbije da se osete ponosno kada gledaju svoj parlament i svoje narodne poslanike, teme o kojima pričaju i način na koji razgovaraju jedni sa drugima i kako rade za njih, jer, na kraju krajeva, svi mi ovde radimo samo i isključivo za građane Republike Srbije.
Čula sam neke kritike da je ekspoze suviše ambiciozan i hoću da kažem da mi nikada, pa kada govorimo o tom kontinuitetu, onda mislim od 2014. godine, nismo bili neambiciozni. Upravo suprotno, zaista smo uvek bili izuzetno, izuzetno ambiciozni, ali ne i nerealni, ne neracionalni. Znali smo da postavljamo ciljeve koje neko može da ispuni samo ako radi svaki dan od ujutru do uveče i da sve od sebe i ako radi kao tim i mi smo pokazali da kada postavljamo ambiciozne ciljeve, isto tako možemo da isporučimo i rezultate i verujem da je ovaj ekspoze ambiciozan.
Dugo sam predano, pažljivo radila na njemu, ali zaista verujem da ćete u prvih 100 dana rada ove Vlade videti, takođe, koliko mi zaista možemo da ispunimo sve ono što smo stavili u ovom ekspozeu i kako to može da doprinese da provučemo taj naš brod koji se zove Srbija kroz ove oluje koje nas čekaju do kraja ove godine i tokom 2021. godine, izazove i da izađemo ponovo kao pobednici na kraju te 2021. i početkom 2022. godine. U to sam zaista ubeđena.
I još jedna stvar mi govori o tome, a treba da govori to i ovim ljudima koji nas kritikuju da smo možda suviše ambiciozni, a to je da je već danas tokom ove rasprave predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić potvrdio je da ćemo mi do kraja ove godine isplatiti jednokratne nagrade svim našim zdravstvenim radnicima u iznosu od 10.000 dinara, da im se i na taj način nekako zahvalimo i nekako odužimo za sve njihove napore tokom čitave ove godine. Dakle, svim zdravstvenim radnicima, i lekarima, i medicinskim sestrama, tehničarima, njihovim timovima.
Kada sam rekla jutros da garantujem da će ovo biti jedan od apsolutnih prioriteta, ja mogu da kažem da smo mi već do danas popodne potvrdili da ćemo zaista svaki dan na tome raditi. Zbog toga je i kandidat za ministra finansija Siniša Mali morao da izađe, da bi isplanirali da to provučemo i kroz rebalans budžeta koji ćemo predložiti vama, poštovani narodni poslanici, tokom sledeće nedelje.
Konačno, drago mi je što vidim da i oni koji nas kritikuju, kritikuju takođe, pored toga što kažu da smo suviše ambiciozni, i to da ćemo biti vlada kontinuiteta. Ja mislim da je to jedna od najvećih snaga Srbije u poslednjih šest ili sedam godina. Žao mi je što oni to ne prepoznaju.
Vlada kontinuiteta znači da vi nastavljate da se borite tamo gde ste stali i nastavljate odmah sutra ujutru, kao što ćemo mi, ako dobijemo vašu podršku, a čula sam da hoćemo, sutra ujutru u osam časova ujutru imati sednicu Vlade i nastaviti da radimo odmah na akcionim planovima koje treba da usvojimo, na nacrtima zakona koje treba da usvojimo da bi na najkonkretniji mogući način, ponovo se vraćam na to, poboljšali kvalitet života svih naših građana.
Dakle, nastavljamo da radimo i obećavam da ćete u prvih sto dana rada Vlade videti konkretne rezultate koje mnogi možda u ovom trenutku zaista ne očekuju.
Kada kažem vlada kontinuiteta, jutros nisam pomenula to, a čini mi se da je važno da kažem još jednom, mada sam sigurna da velika većina vas to zna, ali zbog građana Republike Srbije, pored toga što ćemo mi biti Vlada kontinuiteta, mi ćemo ostati jedan jedinstven tim sa predsednikom Republike Srbije Aleksandrom Vučićem. To je, takođe, donelo mnogo toga dobrog našoj zemlji i građanima Republike Srbije.
Ako pogledate samo naš region, možete videti da smo svedoci toga koliku cenu građani jedne zemlje plaćaju ukoliko postoji frikcija, nerazumevanje, međusobne rasprave između predsednika Vlade i predsednika Republike. Srbija to već dugo nema i zato je Srbija jača i zato Srbija brže ide napred i kakve god bile kritike na tu temu, lične uvrede i prozivke, verujte, to je jedna od stvari koja meni lično najviše znači i za koju znam da Srbiji daje prednost nad mnogim drugim državama u ovom regionu i širi i da je to nacionalno jedinstvo nešto što se prepoznaje i ceni u svetu i što doprinosi da smo mi kredibilan i pouzdan partner. Mnogi nam zbog toga zavide, neki iz vanparlamentarne opozicije koji nisu mogli da dobiju podršku naroda, ni da pređu taj mali cenzus od 3%. Mislim da je to loše za Srbiju. Treba da se zapitaju onda u stvari da li su njihove političke procene toliko loše i pogrešne da su ih, na kraju krajeva, doveli politički tamo gde se sada nalaze.
Još jednom veliko hvala. Zaista očekujem da od ovog saziva parlamenta i od vas, poštovani narodni poslanici, dobijemo dodatnih mnogo ideja i da od vas čujemo šta je to što tišti naše građane na lokalu.
Ja vam obećavam da ćete uvek imati u Vladi Republike Srbije nekog ko vas sluša, ko vam odgovara na pitanja i ko vam podnosi izveštaj i o tim pojedinačnim inicijativama, neke od kojih ste vi i danas pokrenuli.
Hvala vam mnogo i biće mi čast i zadovoljstvo da u narednom periodu radim sa vama. Hvala.

Hvala vam.

Poštovana predsedavajuća, poštovani poslanici, velika zahvalnost što ste nam omogućili da radimo danas u interesu građana.

Vlada je poslala Predlog za ukidanje vanrednog stanja. Moje izlaganje će biti kratko. Daću vam samo pregled toga zašto smo mi predložili ukidanje vanrednog stanja.

Dakle, prema mišljenju struke, Kriznog štaba, a onda i Vlade Republike Srbije stvorili su se svi uslovi da se u Srbiji ukine vanredno stanje, koje je uvedeno 15. marta 2020. godine, zbog epidemije Kovida – 19, odnosno Koronavirusa.

Osnovni uslov je bio da više od sedam dana imamo procenat ispod 5% zaraženih u odnosu na ukupno testirane. I taj uslov je, sva sreća ispunjen, zahvaljujući svim onim restriktivnim merama, svoj onoj disciplini, svom zalaganju i zdravstvenih radnika i svih ostalih. Dakle, imamo taj osnovni uslov ispunjen.

Od 28. aprila mi smo ispod 5%. Tada, 28. aprila imali smo 4,0%, dakle procenat pozitivnih, odnosno zaraženih u odnosu na ukupno testirane, 29. aprila takođe 4%, 30. aprila 4,25%, 1. maja 3,31%, 2. maja 3,09%, 3. maja 1,93%, 4. maja 2,04% i 5. maja, odnosno juče 2,49% i danas ćemo videti u 15.00 časova presek, ali do ovog trenutka je negde oko 1,8%, dakle ispod 2%.

Pored ovoga, mi već sedam dana vidimo značajno smanjenje dnevnog broja aktivnih slučajeva i pored ovoga, konačno ispunjeno je svih šest kriterijuma Svetske zdravstvene organizacije koji su Ministarstvu zdravlja Republike Srbije dostavljeni i kada se ispuni ovih šest kriterijuma koje je dala Svetska zdravstvena organizacija, trebaju postepeno da se ukidaju mere u slučaju epidemije u nekoj državi članici.

Pod jedan, dokazi pokazuju da je prenošenje Kovid – 19 kontrolisano, što smo mi ispunili već duže od sedam dana.

Pod dva, javno zdravstveni i zdravstveni sistemi imaju dovoljno kapaciteta da identifikuju, izoluju, testiraju i leče sve slučajeve, kao i da prate i smeštaju kontakte u karantin, što je sva sreća bio slučaj u Republici Srbiji zaista od prvog dana i to se nikad nije promenilo, zahvaljujući svim merama koje smo svi zajedno i preduzimali i poštovali.

Pod tri, rizici od epidemije su svedeni na minimum, u okruženjima velike ranjivosti, kao što su ustanove za dugotrajno zbrinjavanje i kolektivni centri.

Pod četiri, preventivne mere se uspostavljaju na radnim mestima sa fizičkim distanciranjem, sa postavljanjem sredstava za pranje i dezinfekciju ruku i respiratornom higijenom i potencijalnim termalnim skriningom.

Pod pet, upravljanje rizikom od importovanja ili eksportovanja zaraze iz zajednica sa visokim rizikom prenošenja. Mi čak to danas više ni nemamo. Dakle, nemamo čak ni ova mala žarišta.

I pod šest, lokalne zajednice učestvuju u prelasku na blaže mere.

Dakle, imamo tri osnovna uslova ispunjena. Mislim da je od nas odgovorno da predložimo vama ukidanje vanrednog stanje, mislim da je to najodgovornije moguće ponašanje prema građanima Republike Srbije. Mislim da je važno da vanredno stanje u Republici Srbiji ne ostaje na snazi ni dan duže nego što je potrebno i da se Srbija, njena privreda, svi naši građani vraćaju polako, koliko toliko normalnom životu, a kao što smo rekli, ono što će biti naša nova normalnost jeste život i rad uz mere socijalne distance, fizičke distance, mere opreza i prevencije, maske, pojačana higijena. Dakle, sve ono što će biti potrebno do pronalaska vakcine za Kovid – 19.

Važno je da sada krenemo ponovo u privredni rast, privredni oporavak, važno je da iskoristimo i donekle šansu koja se nama pruža, obzirom na to da je Srbija spremnija nego mnoge druge države u Evropi i svetu dočekala ovu krizu, kako zdravstveno, tako i ekonomski. Zahvaljujući tome je naš rast u prvom kvartalu bio u ovom trenutku su procene 5%, verovatno će biti nešto iznad 5%, dok imamo ekonomski pad i u EU i u evro zoni i širom sveta. Dakle, važno je i predlog je da Srbija krene da se vraća u normalu, da ukinemo vanredno stanje. Imamo sve preduslove i bilo bi neodgovorno i bilo bi zloupotreba da i jedan, jedini dan duže vanredno stanje produžavamo. Hvala.

Hvala vam.
Zahvaljujem na podršci, zahvaljujem takođe na razumevanju da su se ispunili svi potrebni uslovi, a da je ovo izuzetno važno za sve naše građane i da je danas čini mi se veliki i važan dan, da danas imamo pozitivne vesti za naše građane.
Žao mi je što je ovo zasedanje Narodne skupštine moralo da počne na način na koji je počelo zato što stvarno mislim da svi naši građani sa nestrpljenjem čekaju ukidanje vanrednog stanja. Zbog toga je bilo odgovorno da to uradimo prvi dan kada je to moguće, što ne znači da Vlada Republike Srbije neće raditi na ovome. Mi nećemo ni ukidati krizne štabove. Krizni štabovi će nastaviti da rade, mi ćemo nastaviti da testiramo jednak i sve veći broj građana da bi obezbedili punu sigurnost za sve naše građane da preveniramo povratak epidemije, da nemamo taj drugi talas ili ukoliko taj drugi talas dođe eventualno na jesen, da smo u potpunosti spremni.
Zaista mislimo da vanredno stanje nema razloga da postoji više u Republici Srbiji i verujem da se najveći procenat naših građana, ako ne i svi, zaista raduju današnjem danu i da se nestrpljenjem očekuju podršku i vas narodnih poslanika i glasanje za ukidanje vanrednog stanja.
Što se tiče dve teme - ulazak u zemlju. Mi smo o tome već razgovarali. Ja očekujem da ili sutra ili najkasnije prekosutra, dakle u petak, Krizni štab ima sledeću sednicu, mi smo se sastali juče i dogovor je da za sledeću sednicu Kriznog štaba imamo tačno određene mere pod kojima ćemo puštati ljude da ulaze u Republiku Srbiju bez potrebe da ostaju 14 dana u karantinu. Izaći ćemo ili u petak ili u ponedeljak sa jasnom preporukom.
Jedino o čemu sada razmišljamo je da li će to biti dokaz da osoba koja ulazi u Republiku Srbiju nije zaražena, da li će to biti PCR test u starosti od 24 sata, dakle negativan PCR test, ili ćemo raditi PCR ili brze testove na granicama u Republici Srbiji. Već smo razmatrali kako možemo to da uradimo na najbrži mogući način, tako da će u najkraćem mogućem roku ili u petak ili u ponedeljak ćemo ovo rešiti i pustićemo ponovo zarad uvođenja kakve-takve nove normalnosti. Dakle, neće ljudi moći tek tako da uđu, moraće da imaju test ili iz svoje zemlje ili ćemo mi raditi testove, ali ćemo omogućiti ljudima da ulaze u Republiku Srbiju.
Što se migranata tiče, danas tokom dana će se održati u Vladi relevantni sastanci, da vidimo kako možemo ponovo i zato što je nova normalnost, dakle i zato što ćemo morati da držimo te mere opreza. Kako ćemo postupati prema migrantima? Naravno, humano, ljudski, ali uz sve mere opreza i prevencije. Dakle, imaćete informaciju već sutra o tome kakve će biti dodatne vanredne mere, rekla bih, da bi se sačuvalo javno zdravlje. Hvala.

Hvala vam.
Dobro, slažemo se svakako da je vanredno stanje dalo rezultate u smislu očuvanja, spašavanja ljudskih života, što mislim da je za građane Republike Srbije i najvažnije. Možemo i doći ćemo do ovih ostalih političkih tema, ali čini mi se da je iza nas dva meseca najgore krize od Drugog svetskog rata. Drago mi je da zahvaljujući brzoj reakciji države naši građani nisu videli ni te nestašice, ni užasne prizore masovnih grobnica, raspada zdravstvenog sistema i da mnogima od nas možda u ovom trenutku iz ove perspektive ne deluje kao da je tih dva meseca bila najstrašnija kriza posle Drugog svetskog rada u celom svetu iako to deluje u najvećem broju evropskih država i članica EU. Na kraju krajeva i u SAD i još u nekim zemljama. Mislim da smo time pokazali da u najtežim trenucima možemo da uradimo najbolji posao i drago mi je zbog toga.
Doktor Kon je nekoliko puta govorio i ja ću se danas pozvati na to da je govorio da mu se čini da zahvaljujući brzoj reakciji države, a pored toga svakako i fenomenalnoj reakciji stručnosti naših infektologa, epidemiologa, naših lekara i medicinskih sestara, tehničara, svih zdravstvenih radnika i mnogih drugih činilaca u društvu, da ćemo mi kada budemo pogledali na borbu protiv Kovida – 19 i na vreme iza nas se nećemo stideti i mislim da se ne stidimo.
Da li su ispunjeni uslovi za ukidanje vanrednog stanja? Kao što sam rekla u svom jakom kratkom uvodnom izlaganju, mislim da su u potpunosti ispunjeni uslovi za ukidanje vanrednog stanja.
Da li je virus pobeđen? Mislim da ne možemo da kažemo da je virus u potpunosti pobeđen, ali smo na više nego pravom putu i mislim da smo na kraju toga i da ćemo za nekoliko dana moći da kažemo da je virus pobeđen.
Da li te dve stvari idu zajedno? Mislim da bi bila zloupotreba vanrednog stanja ukoliko bi tražili kao Vlada da se produži vanredno stanje dok ne proglasimo apsolutnu pobedu nad virusom. Zato što mislim da u ovom trenutku niko u svetu, pa ni SZO i dalje ne znaju tačno sa čime se suočavaju, ne znaju da li će biti drugi talas ili neće biti drugi talas, ali i dalje mislim da neke određene vanredne mere mogu da se produže bez vanrednog stanja, apsolutno. Tako će i biti, ali da samo vanredno stanje, takva vrsta zabrane kretanja, svega onoga što vanredno stanje sa sobom nosi, da li je u ovom trenutku potrebno da se produžava? Ne, mislim da nije potrebno nijedan jedini dan.
Kao što kažem, mislim da bi bila zloupotreba da tražimo da se dodatno produžava vanredno stanje. Dakle, vanredno stanje je imalo svoju svrhu i ono je tu svoju svrhu ispunilo. Mislim da je sada vreme da ga ukinemo, ali svakako će dodatne mere, oprez biti potreban i mi ćemo zbog toga nastaviti da radimo i prošireno testiranje, Krizni štab će nastaviti da radi. Nastavićemo da pratimo situaciji iz dana u dan, iz sata u sat, ali apsolutno mislim da je vanredno stanje ispunilo svoju svrhu, da smo ispunili sve uslove koje je dala SZO da se vanredno stanje kao takvo ukine, a naravno nastavljamo da se borimo protiv toga.
Dali ste jedan primer o kome, nažalost nemam informacije i tražila sam od mog tima da pogledaju o čemu se radi. Upravo sam dobila informaciju da postoji prijava, da su skinuti snimci sa kamera, da je istraga u toku i da nisu bila u pitanju policijska vozila. Mi ćemo dalje raditi na tome.
Da li je bilo greški tokom vanrednog stanja, da li je bilo greški Vlade tokom borbe protiv Kovida – 19? Sigurno, bez ikakve sumnje. Ja sam rekla i prošli put, prošle nedelje kada sam bila u Skupštini, nisam došla ovde da govorim da smo bezgrešni, nisam došla ovde ni da kažem da smo bezgrešni bili. Grešaka je bilo, ali smo dali sve od sebe.
Radili smo zaista bukvalno dan i noć. Svakog zaraženog, svakog bolesnog smo pratili, svaki smrtni slučaj smo preživeli i preživljavamo kao da je naš lični, kao da je neko iz naše porodice. Zaista osećam ličnu odgovornost, ja sam predsednica Vlade, možete da mi verujete, možete da mi ne verujete, tako je. Budim se i ležem sa tim koliko ima novih zaraženih i koliko imamo novih preminulih. Dali smo sve od sebe, bilo je grešaka, bilo je grešaka u celom svetu, nova je situacija na koju niko nije navikao. Ali, sve greške koje smo počinili, za koje možda u ovom trenutku ni ne znamo, ispitaćemo sve greške i učićemo iz njih.
Da li je ovo bilo najmračnije vreme u Srbiji? Ne, daleko od toga, daleko od toga. Ponosna sam kako smo se ponašali tokom ovog vanrednog stanja, ponosna sam time što smo imali svaki dan konferencije za novinare na kojima su bili prisutni svi mediji koji su želeli da postavljaju pitanja do jednog trenutka kada zaista nije bilo, a i mnogo medija me je pitalo da li je uopšte bezbedno, od tada su mogli da postavljaju pitanja mejlom, čini mi se, ali u najvećem broju dana su svi bili pozivani, svi su bili prisutni, te pres konferencije su trajale i duže od sat vremena koliko god je bilo potrebno, dali smo građanima u svakom trenutku sve informacije proverene, tačne, bili otvoreni za pitanja, nismo koristili to za političku promociju, uglavnom je struka pričala. Dakle, ponosna sam sa time kako smo izgurali, zaista jako teška dva meseca.
Možemo se vratiti na to kakvo je bilo, recimo, vanredno stanje proglašeno 2003. godine i kakve su tada sve slobode bile suspendovana ili u potpunosti ukinute, ja ću vam reći samo par, kada poredimo to vanredno stanje i ovo vanredno stanje. Dakle, tada je policija imala pravo da privede bilo koje lice i da zadrži u službenim prostorijama do 30 dana bez prava na branioca. Tada je direktor BIA, Bezbednosno informativne agencije mogao da otvara bilo koju prepisku. Odstupalo se od načela nepovredivosti tajne pisma i bilo kojih drugih sredstava opštenja bez odluke nadležnog suda. Tada je ovlašćeno službeno lice smelo da uđe u tuđi stan i prostorije bez odluke nadležnog suda i nije bilo potrebno ni prisustvo svedoka. Ukinulo se pravo na štrajk, nije bilo suspendovano, već se ukinulo pravo na štrajk i zabranilo političko sindikalno i drugo delovanje koje ima za cilj ometanje i sprečavanje primene mera za vreme vanrednog stanja bez tačne formulacije, dakle, sa širokim prostorom za zloupotrebe. Zabranilo se javno obaveštavanje i rasturanje štampi i drugih obaveštenja o razlozima za proglašenje vanrednog stanja i primeni mera vanrednog stanja. Menjao se ad hok personalni sastav pravosuđa itd.
Dakle, ne, mislim da ništa od ovoga na svu sreću nismo videli u vreme ovog vanrednog stanja i da je jedina intencija vanrednog stanja bila zaštita javnog zdravlja i da ni u jednom trenutku ni na koji način nismo prekršili dovođenjem nekih, usvajanjem nekih mera, uredbi ili naredbi bilo kako tu intenciju. Da li je bilo pojedinačnih incidenata? Istražiće se svakako i otvoreni smo za to, ali pored ovoga mislim da zaista ni u jednom jedinom trenutku, ni u jednoj jedinoj mili sekundi Vlada ili drugi nadležni organi nisu ni na koji način zloupotrebili ovo vanredno stanje i da su zabrane bile u cilju da se spasu ljudski životi, da se spreči širenje zaraze.
Vi kažete, sada na te političke teme, da nije moguće praviti demokratsku Srbiju u kojoj nisu svi jednaki. Ja se sa vama u potpunosti slažem i zato sam se nekoliko puta tokom ovog vanrednog stanja obratila građanima Republike Srbije ukazujući na neverovatno licemerje, zaista nezamislivo licemerje i od strane nekih političkih grupacija i od strane nekih, rekla bih, ne znam, stručnjaka, analitičara i od strane nekih medija. To licemerje, ja mislim u najeklatantnije smo mogli da vidimo juče i prekjuče. Prekjuče smo imali suze, plač, žalopojke, ne samo jednog čoveka koji je čini mi se zloupotrebio sopstvenu porodicu za političku korist time što je rekao da je neko napao njegovu decu. Njegovu decu niko nikada nije spomenuo sva sreća.
Ponosna sam što sam i član stranke, član Vlade i vladajuće koalicije koja nikada nije napadala decu svojih protivnika. Nikada ni jednom rečenicom ih pomenula nije, ali smo videli jedan odijum kako je strašno da se napadaju nečija deca, pa i pozivanja na proteste i okupljanja u vreme zabrane kretanja bez zaštitne maske, bez distance samo da bi se napravio neki incident na koji je provokaciju našlo, sada to više nije ni lažna vest, to je za rubriku – nije se dogodilo. To više nisu lažne vesti.
Napad na decu gospodina Đilasa se nije dogodio. Ali, dobro, iskorišćeno je za razne neke druge političke aktivnosti. Ali, videli smo plač, kuknjavu, onesvešćivanje dela javnosti, a onda dan nakon toga imate potpunu zloupotrebu fotografije sina, starijeg sina predsednika Aleksandra Vučića, objavljivanje jedne fotografije koja nikakve veze nema sa tekstom uz koji je objavljena, insinuiranje nečega što ni na jedan način, ne da ne može da se dokaže, nego čime taj tekst ničim ne dokazuje. Dovođenje predsednikovog sina u direktnu životnu opasnost time što mu se imputira da je deo nekog klana i sve to dan posle ovih suza i plača, pritom se ceo taj tekst, znate kako reklamira, time što se najavljuje nova slika sina predsednika Vučića. Tako se reklamira ceo taj tekst.
Odjednom, nemamo nikakvu reakciju i ponovo muk od svih tih ljudi koji pozivaju na nenapadanje dece, na normalnost, na nemojte to da radimo. Ne, to je sve dozvoljeno. Otvoren lov na decu Aleksandra Vučića u Srbije je nažalost izgleda dozvoljen. Mi smo tokom vanrednog stanja imali pozivanje na ubistvo Aleksandra Vučića. Ako mi ne verujete, hoćete da vam citiram? Ali, vi znate o čemu se radi. Zaista nije fer, ako pričamo već o normalnoj demokratskoj Srbiji, da se sada pravimo ludi na takve stvari.
Dakle, na pozivanje, na linčovanje njegove dece, pa sve malog Vukana, da ne smeju da odu iz Srbije, da ne smeju da pobegnu i da ako pobegnu da ih treba uhvatiti. Da li je neko osudio? Da li ste vi osudili? Da li je neko osudio? Da li je neko ko je juče plakao i zakukavao osudio tako nešto? Ne.
Da, ja se slažem sa vama, ne može se praviti normalna Srbija tako. Ja kažem, počevši od sebe, ponosna sam što nikada ničiju decu pomenula nisam i ja ne znam da je bilo ko iz Vlade ili SNS.
S druge strane, volela bih da čujem ti što su plakali oko nepostojećeg napada prekjuče da su rekli jednu jedinu reč juče, zato što mislim da bi to bio pravi korak u pravcu normalizacije Srbije. Jedan građanin ove zemlje je javno linčovan. Osim ako niste mislili na Aleksandra Vučića koji je javno linčovan svaki dan, onda ne znam na koga ste mislili da je javno linčovan.
Mi smo danas imali neverovatan tekst na jednom od medija gde profesor Pravnog fakulteta, ovo što je gospodin Dačić pomenuo, samo da vam kažem o čemu se radi, prof. Pravnog fakulteta u Kragujevcu, Marko Pavlović kaže… Znate, prvo je bilo za Aleksandra Vučića da ne sme da učestvuje u kampanji, pa je bilo da izborna lista ne sme da nosi njegovo ime, što ništa pre toga u prošlosti Srbije nije bilo nedozvoljeno. Mislim da je to Borisu Tadiću uvek bilo dozvoljeno, da nikada tu nije bilo plača i kuknjave da to nije u redu i nije demokratski. Dakle, potpuno je bilo legitimno. Pa, danas smo došli i do toga da ne samo da Aleksandar Vučić ne može da učestvuje na izborima, da to nije demokratski, nego da čovek ne može ni da glasa na tim izborima, da ne može čovek da glasa na izborima u zemlji, čoveku koji je predsednik Republike, državljanin Republike Srbije, kaže - Vučić ne može da učestvuje na izborima, sem da glasa, a ne treba ni to. Dakle, Aleksandru Vučiću ja mislim da je u ovoj zemlji potpuno dozvoljeno da se ukine i pravo glasanja, čini mi se osnovno građansko pravo jednog pojedinca u našem društvu. To je zaista jedna nova normalnost u Republici Srbiji.
Tako da, ja se u potpunosti slažem sa vama, ali bih volela da nemamo takvu vrstu licemerja. Ne znam kako je moguće da Aleksandar Vučić danas više nema pravo ni da glasa na izborima. Pa, što? Dajte da ga zatvorimo negde, da nema pravo da se pojavljuje na televiziji, nema pravo da učestvuje na izborima, nema pravo ni da glasa. Njegova deca nemaju nikakva prava, nemaju prava na nikakvu zaštitu, nemaju prava na osudu kad neko direktno dovede njihov život u opasnost, i direktno i indirektno. Pa, čekajte, hajde, evo, ja pozivam vas da uspostavimo normalnost u Srbiji.
Evo, da krenemo od tih što lupaju u te šerpe, koji su ukinuli aplauz za lekare i zdravstveno osoblje. Što, da li je moguće da mi kao država ne možemo da se ujedinimo u jednom, a ujedinili smo se u jednom tokom ove vanredne krize, ovog vanrednog stanja, svi mi ujedinili smo se u jednoj stvari, nešto što se nije desilo ne znam koliko u prošlosti, a to je taj aplauz lekarima, zdravstvenim radnicima i svima onima koji su na prvoj liniji fronta, aplauz u 20.00 časova uveče. Ujedinili smo se svi i onda je to neko politički morao da zloupotrebi, tako što će se nakačiti na taj aplauz u 20.05 da bi lupao u šerpe. Zašto ne u 21.00 čas? Zašto zloupotrebljavate taj aplauz? Evo, da krenemo od toga.
Onda, kad neko drugi odgovori na to što mu se ne sviđa da mu neko lupa u šerpe u stanu iznad dok on uspavljuje, on ili ona, dok uspavljuju decu, onda je katastrofalno to što ti drugi ljudi rade. Sad opet ti drugi ljudi nemaju dovoljno prava kao ti ljudi koji su politički zloupotrebili aplauz za zdravstvene radnike. Ja mislim da je to potpuno nenormalno. Ja se sa takvom normalnošću u Republici Srbiji nikada neću složiti i uvek ću se boriti. Boriću se protiv licemerja, boriću se protiv lažnih vesti i boriću se protiv ovog sada novog stepena, a to je rubrika - nije se dogodilo.
Napad na decu Dragana Đilasa, na svu sreću i da tako ostane u ovom društvu, da ne prelazimo te linije, nije se dogodio i nemojte politički da zloupotrebljavate to. Dakle, to više nije lažna vest, to je pod rubrikom – nije se nikada desilo.
Sada kada vidimo sve ovo i stavimo na jedan tas, to da je navodni napad za plač i suze, a da direktni napad i ugrožavanje života sina predsednika Aleksandra Vučića nije za suze, a nije ni za osudu, kada dođemo do toga da neko može bez ikakvog razloga, ničim izazvan da krši policijski čas, kao što to rade lideri Saveza za Srbiju i još neki, samo da bi izazvali politički incident, a sa druge strane ne možemo da reagujemo na neke druge zabrane kretanja, kada imamo to da Aleksandar Vučić više nema pravo ni da glasa u ovoj zemlji i takvu vrstu licemerja, onda mislim da možemo da zaključimo da je za određenu grupu političara u Republici Srbiji, pre svega oni koji su oko Saveza za Srbiju, da bez daljnjeg postoji u Republici Srbiji građani prvog i drugog reda. Oni su građani prvog reda, kojima je sve dozvoljeno, a svi ostali su građani drugog reda, trećeg ili četvrtog reda, pošto njima ništa nije dozvoljeno. Njihova deca mogu biti legitimne mete, to nije za osudu i nije za suze. Oni ne smeju da učestvuju na izborima, ne smeju ni da glasaju. Oni ne smeju da se okupljaju. Dakle, ništa nije dozvoljeno.
Što se tiče Vlade Republike Srbije, mi sve građane tretiramo isto i oni koji se okupljaju u toku policijskog časa će trpeti iste konsekvence bez obzira na to koga politički podržavaju ili šta rade, zato što krše zakone Republike Srbije ili uredbe koje je donela Vlada Republike Srbije u cilju zaštite javnog zdravlja. To je tako. Za nas ne postoje građani prvog i drugo reda. Ja mislim da to građani prepoznaju. Isto tako, mislim da građani prepoznaju da za neke druge postoje građani prvog, drugog, trećeg i četvrtog reda, a samo su oni građani prvog reda.
Konačno, za prazne šerpe, pošto sam odužila, hoću samo da kažem da neće biti prazne šerpe. Imali smo mi rast u prvom kvartalu nešto iznad 5%. Borimo se i za drugi kvartal do kraja ove godine. Videli ste i vi da MMF i Svetska banka govore da će u Srbiji biti najmanji ekonomski pad u ovoj godini i najbrži ekonomski rast u 2021. godini, ali moramo da budemo oprezni. Na kraju krajeva, jedan od razloga zašto mi moramo da krenemo u što brže relaksiranje mera, čim se steknu uslovi, a sada su se stekli, jeste da te šerpe ne budu prazne. Na kraju krajeva, i naš paket ekonomske mere podrške i pomoći i našoj privredi i našim građanima je jedan od šest najvećih u svetu, tako da verujem da ćemo se izboriti. Pokazali smo da umemo da se izborimo sa krizom. Spasili smo državu od sigurnog bankrota pre nekih sedam godina, pa verujem da će i sada biti dobra situacija. Hvala.

Znate, dva vanredna stanja se mogu porediti u smislu ugrožavanja, suspendovanja ili limitiranja ljudskih prava i sloboda. Naravno, vanredna stanja su uvedena iz različitih razloga, tako da se ne mogu porediti po nekim drugim stvarima, ali mogu se porediti koliko je vanredno stanje zloupotrebljeno ili nije za ograničavanje ljudskih prava i sloboda. Mislim da kada poredite ova dva vanredna stanja, zaista ona jesu neuporediva. Mi ta ljudska prava i slobode nikada na taj nismo i ne bi ni suspendovali ni neka ukinuli.
Što se tiče svega ostalog, ne znam kako možemo uopšte da razgovaramo o javnom linču jednog građanina ove zemlje, a opet mislim da mislite, svakako, na gospodina Đilasa, a da ne pričate o svakodnevnom linču. Linčovan je, pretpostavljam, zato što je neko puštao pesmu „Đilase lopove“ ili skandirao: „Đilase lopove“. A ne pričamo o svakodnevnom, svakodnevnom skandiranju za Aleksandra Vučića, da ne pričam sada sve. Nemojte da se pravimo ludi, zaista nemojte da se pravimo ludi, zato što nas to neće dovesti ni u normalnu ni u demokratsku Srbiju. Mislim zato što građani vide sve ovo, vide to licemerje.
Ako je neko linčovan u ovoj državi, to jeste predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić, svaki dan, iz dana u dan, sve sa svojom porodicom, sve sa svojom decom, koja više nisu ni deca, nemaju ni pravo, nije ni važno, koji se pozivaju u jednoj emisiji u jednom mediju na ubistvo. Niko nije reagovao. Neću da vam pričam da je crvena linija za mene, neću da vam pričam o ličnim iskustvima.
Ljudi, jedan od lidera opozicije koji je plakao kako se napadaju deca Dragana Đilasa i Dragan Đilas sam, gospodin Sergej Trifunović, je najgore stvari pričao o mom detetu, o nama svima ovde, najstrašnije stvari. I onda on ima pravo sutra da izađe i da se obrati javnosti, kao jedan pristojan čovek, da apeluje da se zaštite nečija deca. Čovek je vređao moje dete kada je to dete bilo staro tri sata, tri sata. To nikada nije viđeno, ja mislim ne u Srbiji, nego u svetu. Dakle, on je imao masne viceve na račun mene, mog deteta, moje porodice, kada to dete nije bilo staro jedan jedini dan. Pa zašto, ako želite normalnu Srbiju, ne pričate o tome? Zašto ne osudite tog čoveka? Zašto ga ne izopštite iz političkog života te vrste? Zašto uopšte dozvoljavate da se tako neke stvari dešavaju, da krenemo od toga? Dakle, ti ljudi nemaju pravo o tim stvarima da pričaju. Ja mislim da svi zajedno o tome treba da se složimo, i to je to, i da krenemo tako da gradimo normalnu Srbiju. Tu ću završiti.
Zaista, hoću da pričamo o ovome, mogu da pričam satima, ali nemojte, molim vas, da pričamo o jednom građaninu koji je javno linčovan, kada imamo svakodnevno linčovanje Aleksandra Vučića i cele njegove porodice, do toga da danas na jednom mediju koji kaže za sebe da je objektivan, profesionalan, ne znam kako, poštuje sve stepene profesionalnosti, poziva na to, indirektno, zato što su dali prostor za jedan intervju sa jednim čovekom koji kaže da Aleksandar Vučić nema pravo čak ni da glasa u Republici Srbiji. I time mu se ukida i poslednje građansko pravo, koje ima svaki državljanin ove zemlje. Ja se nadam da to osporiti nećemo. Hvala.

Samo nekoliko stvari.
Što se tiče poštovanja srpske zastave, mislim da je važno da govorimo danas o tome malo, samo jednu dve rečenice, jer ipak je ovo najviši narodni dom i govorimo pred svim građanima Republike Srbije. Poštovanje srpske zastave je nešto što gospodin Obradović tek treba da nauči. U najmanje dva slučaja smo videli apsolutno nepoštovanje ovog jednog od najvažnijih nacionalnih simbola. Jednom kada je pokušao da upadne u Skupštinu Srbije gde je narodni poslanik. Postoji određeni broj građana koji mu je dao mandat da ovde sedi i brani njihove stavove. On je, umesto toga, uzeo zastavu i krenuo zastavom na vrata Narodne skupštine, kao da je zastava običan štap.
Danas se uhvatio za zastavu da spreči ono što je na kraju krajeva, predsednica Narodne skupštine naložila, kako bi mi mogli da nastavimo da radimo u interesu građana Republike Srbije. Mi nismo ovde zbog nas, nego zbog građana Republike Srbije. Ako neko želi da odloži sednicu zato što on u svoj svojoj bahatosti misli da može kao jedan da odloži sednicu Narodne skupštine, to se, naravno, ne sme dozvoliti. Ponovo ke krenuo ka zastavi kao oruđu, ne pokazujući nikakvo poštovanje prema ovom nacionalnom simbolu. Tako da apel da nauči da se zastava kao nacionalni simbol poštuje. Jer za to su ljudi ginuli, za to su naši preci ginuli, zastava se poštuje i ne uzima se u ruke kao štap.
Što se tiče toga da se ja žalim ili ne žalim i kome se ja žalim na to što neki ljudi pozivaju na linč Aleksandra Vučića i njegove dece, pa poštujući, mogu da se složim sa narodnim poslanikom koji je govorio, principe podele vlasti koje mi zaista do slova poštujemo, moramo da poštujemo nezavisnost pravosuđa i poštujemo ga i nikada se u to nismo mešali.
Sećate se, verovatno, kada je ova trenutna koalicija, koja je na vlasti, došla na vlast da nije bilo ni inicijative, niti je Narodna skupština smenjivala ljude koji su do tada obavljali bilo kakve nezavisne funkcije, ni Zaštitnika građana, ni Poverenika za zaštitu informacija od javnog značaja, niti sudije i tužioca. Tu se u potpunosti ispoštovala i u tome je ova vladajuća koalicija, čini mi se, dala domaći zadatak i lekciju demokratiji, svima onima koji se na tu demokratiju pozivaju i više od nas.
Dakle, pravosuđe je nezavisno i kao što Vlada Republike Srbije ne može da donosi zakone, mi možemo da predložimo zakone, ali Narodna skupština, kao najviši zakonodavni organ, mora da ih donosi, isto tako ne možemo da pokrećemo procese i da osuđujemo ljude, ma koliko mislili da oni to zaslužuju. Zašto pravosuđe u tom smislu i tužilaštvo ne rade svoj posao? To je pitanje za sve nas. Mi predstavljamo različite grane vlasti, ali ja se sa vama slažem.
Dakle, zašto neko, kao što je npr. Milovan Brkić, koji je rekao, citiram: „Da li građani imaju prirodno pravo da ubiju diktatora? Apsolutno građani imaju pravo da ubiju diktatora i Aleksandar Vučić će sigurno proći na taj način. On će završiti u ovoj godini. Njegov život će se okončati u ovoj godini“. To priča 31. marta 2020. godine, a u vreme vanrednog stanja i borbe protiv koronavirusa. Kaže: „Važno je da niko od njegovih ne pobegne iz zemlje, ni mali Vukan, ni Danilo, ni Milica, da ne pobegnu u beli svet. Ako pobegnu, moramo ih tražiti, moramo poslati ljude itd.“.
Zašto je taj čovek još uvek na slobodi? Nije do Vlade. Moram da kažem, nažalost ili na sreću, ali nije do nas, nego do ljudi koji su nadležni da protiv ovakvog čoveka, koji direktno poziva na ubistvo predsednika Republike i preti njegovoj deci, ne može biti direktnije… To je napad na decu, na koji svi oni koji su prekjuče plakali ćute i danas će da ćute, kada ih podsetim ponovo će da ćute. Pozivam ih sada, apelujem, osudite, recite da nije, ali kako će da kažu da nije kada oni od istog ovog Milovana Brkića uzimaju informacije da bi napadali vlast, kada ono što on iznosi oni ponavljaju ovde u skupštinskim holovima. To je napad i Vlada ne može da uhapsi tog čoveka, ni da mu sudu, jer postoji pravosuđe.
Ali, dakle, evo možemo makar svi zajedno, evo sada kada sam ih podsetila možemo svi zajedno da osudimo ovo. Baš da vidim, da li će se naći da plaču i da osude. Mogu da se kladim da neće, ali dobro i to će govoriti, o tom licemerju i tome da postoje u njihovim glavama građani prvog i drugog reda. Oni su građani prvog reda, a mi smo valjda svi ostali građani drugog reda, osim Aleksandra Vučića i njegove porodice, oni nisu ni građani trećeg reda, ni četvrtog reda. On je čovek koji u ovoj zemlji ne bi ni trebao da glasa, ako pitate njih. I to javno, od danas i to javno, kažu.
Samo što se tiče putovanja u inostranstvo, mi ćemo kao što sam rekla dozvoliti da stranci uđu u Republiku Srbiju. Izaći ćemo u petak ili ponedeljak sa merama da bi obezbedili dalju zaštitu javnog zdravlja.
Što se tiče putovanja naših građana, naravno i to će biti omogućeno, ali još jednom, apel mene kao predsednice Vlade, molim vas ostanite narednih nekoliko meseci, svakako ovo leto ostanite u Srbiji, ostanite u vašoj zemlji i podržite naš turizam, podržite naše hotelske kapacitete, hajte svi zajedno da se na taj način borimo za naše domaćine, naše hotele, naše porodične biznise. Mislim da je Srbija prelepa, ima šta da ponudi i molim vas da ostajete ovde. Hvala vam.

Želim samo da vam se zahvalim još jednom na tome što ste pomagali tokom vanrednog stanja i skretali nam pažnju na probleme i izazove sa kojima se suočavaju osobe sa invaliditetom.
Rekla sam da mi nismo bezgrešni, nismo ni bili bezgrešni u ovoj krizi, grešili smo, svako ko radi i greši, a posebno pod ovakvim okolnostima. Vi ste u pravu i ja priznajem zaista moju grešku i preuzimam svu odgovornost na sebe zato što smo se malo, ne samo u vezi sa osobama sa invaliditetom, nego generalno ranjivim grupama, kasnije setili da se posebno bavimo tom temom i pomognemo i damo podršku tim ljudima.
Hvala vama što ste stavili političke razlike sa strane i što ste pomažete Vladi Republike Srbije, dakle, ne meni, nego Vladi Republike Srbije, kao što ste pravilno rekli, kao što treba, mislim, da se priča u jednom normalnom demokratskom društvu, kakvom se ja nadam da mi u najvećoj meri jesmo. Hvala vam što ste stavili te razlike sa strane i što smo radili zajedno u interesu građana Republike Srbije.
Dakle, preuzimam na sebe grešku da smo se za ranjivu populaciju nešto kasnije uključili, zato što, kao što i sami kažete, je takva bila i situacija u celom svetu, zato što smo se fokusirali na većinsku populaciju, ali ostajem spremna, otvorena, tu sam, da nastavimo da radimo na poboljšanju položaja osoba sa invaliditetom i svih ostalih manjinskih grupa, kako god oni bili, u kojoj god oblasti. Nadam se da ćete, na kraju krajeva, i vi dati dobar primer toga kako političke razlike mogu da se stave sa strane u višem interesu građana. Svi mi treba ovde da budemo zbog višeg interesa građana i naše zemlje. Hvala vam mnogo na svemu.

Hvala vam.
Ja mogu zaista samo da zaključim da ste vi jedan vrlo neinformisan čovek. Da vas pitam, gde ste vi živeli poslednjih dva meseca? U Srbiji? Ako ste poštovali mere, a verujem da jeste i hvala vam na tome, mogli ste da gledate televizor, pratite sredstva javnog informisanja. Da jeste, a uz ogradu da sada niste samo političar nego ste i iskreni, ne bi postavljali ova pitanja.
Zašto? Zato što je na najveći broj ovih vaših pitanja o merama, zašto su donesene, kako se implementiraju, šta sa drugim građanima i sve ovo ostalo, ta ista pitanja su postavljanja i na njih su odgovori dati tokom svakodnevnih pres-konferencija, prvo u Vladi Republike Srbije, a nakon toga u Palati Srbije gde je bilo moguće obezbediti bezbednije uslove, odnosno fizičku distancu, svaki dan. Ponavljam, svaki dan je postojala pres-konferencija u kojoj su bili prisutni ili ministri, ali uglavnom struka, nekada predsednik Republike i nekada ja.
Te pres-konferencije su trajale i po nekoliko sati da bi se odgovorilo na sva pitanja. Pitanja su postavljali svi mediji, dakle, portali i elektronski mediji, štampani mediji, svi mediji, radio stanice. Mislim da su se ljudi zapanjili koliko medija i novinara ima kada su videli ko sve postavlja pitanja na tim pres-konferencijama. Upravo zato što smo želeli da pokažemo jednu vanrednu transparentnost i da damo odgovore na sva pitanja koja neko eventualno može da ima.
Paralelno sa tim smo napravili nekoliko alternativnih načina komunikacije i sa Vladom Republike Srbije i sa Kriznim štabom. Jedan od njih, na primer, za mlađe ljude je „Vajber“ platforma, gde su ljudi mogli da postavljaju sva pitanja i da dobijaju sve informacije, odnosno dobijaju sve odgovore.
U tom smislu, moram da kažem da smo vama koji ste duže od decenije bili na vlasti postavili domaći zadatak – kako se komunicira sa javnošću u doba krize, kako se tretiraju mediji u doba vanrednog stanja i kako se informišu građani. Podsetiću vas još jednom da u vreme kada ste vi bili odgovorni za ovu državu i u vreme kada ste uveli vanredno stanje, i to vanredno stanje je uveo v.d. predsednik Republike, da su mediji bili zabranjeni. Niti je ko smeo, ne daj bože, da kritikuje, niti je ko smeo da da bilo kakvu informaciju, a da nije preneo od reči do reči zvaničnu informaciju koja dolazi od Vlade.
Sada, uporedite to i uporedite svakodnevne konferencije za medije, svakodnevne, svaki dan trajanja vanrednog stanja, na kome su pozivani svi novinari, svi mediji i imali punu mogućnost, data im je prilika da postavljaju pitanja, koju su oni iskoristili, zbog čega su te konferencije trajale toliko dugo.
Kako su uvođene mere? Za one koji proteklih dva meseca ili nešto duže žive u Republici Srbiji ili borave u Republici Srbiji i prate sredstva javnog informisanja, više od hiljadu puta su mogli da čuju da su mere uvođene tako što ih je predlagala struka, koju smo mi kao Vlada Republike Srbije slušali i u potpunosti podržavali, uz ogradu da je na nama sva odgovornost. Odgovornost za greške, greške kojih je bilo, bezgrešni nismo, i biće, ko radi taj i greši, je na nama. Struka je dala maksimum. Kao što se ponosim transparentnošću i načinom komunikacije sa medijima i sa građanima tokom vanrednog stanja, ponosim se i time što odluke nismo donosili politički, već što smo slušali struku.
Kakav je bilans, kakvi su rezultati? Ja vam zahvaljujem još jednom na tom pitanju. Pričali smo o tome i prošle nedelje kada sam bila ovde i kada sam bila sa ministrima, kada smo davali izveštaj o tome kako smo se borili, šta smo uradili, zašto smo uradili i kakvi su rezultati. Vi znate za te rezultate i zato verujem da ste me to pitali, da bi nas, pretpostavljam, pohvalili. Ali, hvala vam što ste mi dali još jednom priliku da pričam pred građanima Srbije.
Dakle, mislim da svi mi skupa treba da budemo ponosni na te rezultate, iako, kao što je rekao poštovani narodni poslanik ranije, ne možemo da kažemo i kada imamo jednu jedinu žrtvu da su rezultati odlični. Ali, naša smrtnost je jedna od najmanjih u svetu i najmanja u ovom delu Evrope, kao što je rekao i potpredsednik Vlade, gospodin Ivica Dačić. Zaključno sa jučerašnjim danom, stopa smrtnosti u Republici Srbiji je 2,07%. U ovom delu Evrope svi imaju veću smrtnost.
Pored ovoga, naš zdravstveni sistem nije poklekao, naš zdravstveni sistem je ostao da stoji na nogama, naš zdravstveni sistem je, zahvaljujući svim merama koje smo slušajući struku implementirali do kraja, i do današnjeg dana ostao u mogućnosti da svakom pojedinačnom građaninu Republike Srbije pruži adekvatnu negu. Nisu nam zafalili ni respiratori, nisu nam zafalili ni lekovi, nije nam falila zaštitna oprema. I dan-danas Republika Srbija je jedna od najbolje opremljenih zemalja u Evropi, ako ne u svetu, što se tiče lekova, dostupnosti respiratora i zaštitne opreme. E, to je sve bilans i to je sve rezultat.
Pripreme za drugi talas, i o tome smo pričali i prošle nedelje, juče je već krenula epidemiološka studija, to smo dogovorili sa strukom na Kriznom štabu. Tu epidemiološku studiju rade i objaviće je međunarodno Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu zaista naši najbolji stručnjaci i istraživači. Pored ovoga, imamo i institute – Institut za primenu nuklearne energije, koji proizvodi naš domaći Eliza test na antitela. Imamo mnogo, mnogo bogatije zemlje koje su se nama, malenoj Srbiji, hrabroj Srbiji, pametnoj Srbiji, Srbiji koja stvara, obratile da im pomognemo sa Eliza testovima, testovima na antitela. Materijal je već stigao na Institut za primenu nuklearne energije (INEP) i za manje od 30 dana imaćemo masovnu proizvodnju naših testova na antitela.
Sa druge strane, imamo Institut za molekularnu genetiku koji se bavi pravljenjem sada genetičke biobanke kako bi bili spremni da istražujemo ko eventualno u Republici Srbiji može, ko je pojedinačno otporniji na ovakav i slične viruse, ko je manje, da kada, ukoliko bude bio drugi talas, i tu pojedinačnu analizu našeg stanovništva imamo, tako da možemo i da ocenimo, recimo, od medicinskog osoblja ko je na prvoj liniji fronta, ko dolazi kasnije, isto tako sa vojskom, policijom itd.
Imamo i čitav niz nekih drugih stvari, pritom, da vam kažem, pošto niste informisani, ne znam kako, pretpostavljam da ne pratite sredstva informisanja, i da lek koji se tretira primarno za lečenje koronavirusa, odnosno za tretiranje koronavirusa – hlorokin, imamo zahvaljujući uspešnoj privatizaciji „Galenike“, ali i našim vezama i kredibilitetu u inostranstvu i podršci pre svega, recimo, Republike Francuske i predsednika Makrona imamo u ovom trenutku hlorokina dovoljno i za lečenje pacijenata koji koriste hlorokin – lupus i ostale bolesti, i za trenutni broj pacijenata što se tiče kovida 19 i za eventualno drugi talas, jer u ovom trenutku imamo nešto više nego dovoljnih potreba za 42.000 ljudi.
Bili smo spremni koliko god je jedna država mogla da bude spremna za ovakvu pandemiju i pre nego što se pojavio prvi identifikovani slučaj u Srbiji i spremni smo i za eventualno drugu fazu, ako bude ponovo bilo takve potrebe u Srbiji.
Sigurna sam da vi nemate poverenje u Vladu Republike Srbije, ne znam na čemu se to bazira, osim na vašim nekim ličnim, personalnim preferencama. Nije mi naročito žao zbog toga, ali mislim da je to vaš gubitak.
Pominjete izbore. Ja verujem u građane Republike Srbije. Mislim da građani Republike Srbije jako, jako dobro mogu da procene šta je ko i kako radio.
Verujem da ćete dobiti ogromno poverenje građana Republike Srbije. Verujem da vi ulivate poverenje građanima Republike Srbije onako kako ja ne ulivam poverenje vama, jer su videli i građani Republike Srbije kako ste se borili sa nekim kriznim situacijama tokom duže od decenije na vlasti. Recimo, tada pandemijom virusa H1N1, kada je Republika Srbija imala 137 preminulih. Danas, ako pogledate šta kaže Svetska zdravstvena organizacija, Svetska zdravstvena organizacija kaže da je Kovid-19 više nego 10 puta teži virus i da je više nego 10 puta veća smrtnost u odnosu na H1N1. Mi 10 puta više preminulih nemamo, nećemo ih imati, na svu sreću nećemo biti, čak, ni blizu.
Ako govorite o bilansu i rezultatima, pa, evo, možemo da poredimo te dve stvari na osnovu potpuno objektivnih parametara koje kaže Svetska zdravstvena organizacija. Kovid-19 je više nego 10 puta smrtonosniji nego H1N1. Mi na današnji dan imamo 200 preminulih od Kovid-19, tada smo imali 137. Verujem da ste vi umeli da hendlujete tu krizu fenomenalno, samo što mi ovu, svi zajedno, kao društvo, smo hendlovali ili njome smo rukovodili više nego 10 puta bolje.
Isto tako sam videla, sigurna sam i građani Republike Srbije, vaš više nego fenomenalan odgovor na ekonomsku krizu 2008. i 2009. godine, kada je otprilike 600.000 ljudi ostalo bez posla. Verujem da ste i tada prevrtali očima. Pošto ste bili zauzeti prevrtanjem očima, niste stigli da pokušate da smanjite taj broj otpuštenih radnih mesta. Ali dobro tako da, sigurna sam da ulivate poverenje građanima, da se svi građani i dalje dobro sećaju kako vi dobro rukovodite krizama.
A što se svega ostalog tiče, ja nemam nikakav problem, kao neko ko radi i u interesu građana i trudim se da radim u interesu svih građana, bez obzira da li oni podržavaju političku opciju koju predstavljaju Vladu, na kraju krajeva, koju predstavljam ili ne, a pre svega zato što ste vi kao narodni poslanik, svakako, u svakom smislu, iznad mene koja sam ovde predstavnik izvršne vlasti. Dakle, spremna sam da vam dam i čitav materijal, pres kliping, medija kliping, kao odgovor na sva pitanja koja ste mi postavili da vidite da je odgovor na sva ta pitanja komuniciran na dnevnoj bazi, više puta tokom ove krize. Hvala.

Vi plan ne biste razumeli ni da sam vam ga dala na crtežu, a ne napismeno. Ja razumem politiku, ili, dobro, nemam previše iskustva, ali čini mi se da sam tokom ovih nekoliko godina nešto naučila i razumela, sigurno da svaki dan ima da se uči da bi se razumelo, razumem ja potrebu da vi napadate Vladu i da zato što ste opozicija tako paušalno i potpuno neodgovorno dajete neke predloge, kažete da je to moglo ovako, onako. Ne snosite nikakvu odgovornost.
Ali, zaista sam mislila da ćete zadržati minimum minimuma lične odgovornosti gde mi ovde ne pričamo napamet stvari, ne pričamo gluposti. Pričamo valjda o nekim suštinskim stvarima, ozbiljni smo ljudi, građani nas gledaju, prema njima imamo odgovornost. Kako da građani idu kod lekara za vreme Kovida - 19? Čekajte, narodni poslaniče, gde da počnem da vam odgovaram na to? Pa, nisu sve bolnice Kovid bolnice! Nisu svi domovi zdravlja bili domovi zdravlja koji su se samo bavili Kovidom. Postojale su posebno određene, posebno dezignirane Kovid ambulante. Svi ostali domovi zdravlja su se bavili svojim poslom. Svi ostali medicinski radnici su se bavili svojim poslom. Sav ostali sistem, zakazivanje telefonom, mejlom i svim ostalim je ostao da nastavi da se bavi tim slučajevima. Ja se zaista pitam gde ste vi živeli? Koga vi poznajete?
Evo, ja imam u porodici ljude koji su nastavili da se leče od svojih primarnih hroničnih bolesti tokom ova prethodna dva meseca za vreme vanrednog stanja i borbe protiv Koronavirusa. Nisu imali nijednu nedoumicu kako da dođu do doktora, kako da zakažu dom zdravlja.
Razumem, verujte mi, potpuno zapanjeno, zabezeknuto razgovaram sa vama. Razumem politiku, ali ovaj besmisao, zato što nemate ništa smisleno da mi prebacite, ne mogu da razumem. Meni je to neodgovorno. Zaista mi je neodgovorno. Mislim da i vi i ja delujemo smešno pred građanima zato što razgovaramo o stvarima koje uopšte nisu tema.
Ne znam da li je moguće da vi zaista živite u Srbiji i da u poslednja dva meseca ne znate nikog ko je otišao kod lekara za neku bolest koja nije korona? U tom smislu, vi ste, zaista, ili jedinstveni po svemu ili vi zloupotrebljavate takve ozbiljne teme u političke svrhe, što je jedna neodgovornost, a druga neodgovornost, u stvari, druga pohvala celom našem radu je što zaista suštinski nemate šta da nam zamerite, ali pošto ste opozicija, morate, pa hajde da smislim šta god.
Ovo vam je bilo nepromišljeno, zato što svi građani Republike Srbije znaju nekog ko je nastavio da se leči tokom ova dva meseca. Tako da, verujem da će razumeti do koje mere ste neodgovorni i neozbiljni.
Stariji da se šetaju po jedan sat. Vidite, to zvuči fantastično. Niste prvi koji ste na to pozvali i predložili. Jedni ste od mnogih. Bilo je takvih apela. I kad god je bilo takvih apela, pre svega preko tvitera, pošto je to način komunikacije sa građanima i sa Vladom mnogih, nažalost, političkih grupacija. Oni koji su nešto pošteniji su rekli - ne znamo šta struka misli o tome, nismo nikog stručnog pitali, ne znamo da li je bezbedno, ali mi mislimo da bi bila dobra ideja.
Dobro, ja mislim da bi to bilo politički oportuno. Ja mislim da bi to mnogi građani pozdravili. Ja mislim da bi time mi politički dobili neku nagradu, što verujem vi pokušavate u ovom trenutku, ali bi to bilo krajnje neodgovorno.
To bi bilo krajnje neodgovorno zato što bi stariji sugrađani, koji su najranjivija populacija, bili mnogo više izloženi, mnogo više bi se zarazilo i imali bi mnogo veću smrtnost. Mi smo tokom svakog pojedinačnog dana ove borbe na tas mogli da stavimo dve stvari. Nikad nismo stavljali na jednu stranu koliko je nešto politički dobro, politički oportuno, koliko će nešto biti popularno i na drugu stranu kakav je rizik po ljudske živote i onda da to merimo. Kažemo – u, ovo je baš jako politički oportuno, postoji neki rizik po ljudske živote, ali je zaista politički primamljivo, ljudi će da nas vole, dobićemo više glasova, biće to dobro, ako neko umre, šta da se radi. Nikada do nismo uradili. Nikada.
Uvek, uvek u svakom trenutku tokom ove borbe, stavili smo ljudski život i jedan jedini ljudski život na prvo jedino, neprikosnoveno mesto. Znali smo da će mnoge ove stvari, mnoge ove mere biti kritikovane na način kako ih vi danas kritikujete i da će svi samo jedva čekati da ovo prođe da bi nas napali da su mere bile suviše restriktivne, mogli ste da pustite ljude da se šetaju, zašto ste baš zatvarali starije od 65 godina u kuće, preživeli bi oni i ovako. Ne, ne, gospodine, veliki broj njih ne bi. Politički bi bilo oportuno, ali bi nas koštalo života. Imali bi danak u krvi, ili danak u ljudskim životima, kako to kaže lepo dr Srđa Janković. Ne. Da me vratite sada ponovo na dva meseca ranije, ponovo bih rekla ne.
Da, razumem da je bilo teško, bilo je neophodno, čuvali smo ljudske živote, a ta nepodnošljiva neodgovornost, pa možda su mogli da šetaju sat vremena. Jeste li proveli sa nekim lekarom, jeste li proverili sa nekim epidemiologom, infektologom, sa nekim stručnim licem da li bi dali svoju reputaciju na to da vide, ako bi to prouzrokovalo smrt tih starijih sugrađana, ko bi bio kriv? Mi smo bili odgovorni za te živote i sačuvali smo ih.
Što se tiče domova za stare, gerontoloških centara, izuzetno teško mi je palo što je Kovid ušao u neke gerontološke centre. Znala sam da je to neminovno. Dešavalo se u svim zemljama, isto kao i za medicinske ustanove. Jednostavno, neke stvari nemoguće je sprečiti. Mi smo u ogromnoj meri uspeli, nismo 100%. Izuzetno mi je bilo teško kada se to desilo, posebno u Gerontološkom centru Niš.
Da li možete da sprečite svaku ljudsku zloupotrebu, svaku ljudsku glupost, svaku grešku? Ne i vi takođe znate da ne možete. Rekla sam, i nije samo taj direktor tog gerontološkog centra kriv, iako je najkrivlji, i podnosi i podneće najveću odgovornost. Krivi su i oni koji su insistirali da uđu da vide svoje roditelje, neki od njih zdravstveni radnici. Krivi su i oni koji su insistirali da im roditelje puste iz tog gerontološkog centra da bi ih videli, jer su se vratili iz inostranstva i nisu dugo videli roditelje. Krivi su svi skupa.
Da li postoji odgovornost Vlade, ministarstva? Ja ne bežim od toga. Radi se o ljudskim životima. Ne bežim od toga. Ako postoji odgovornost ministarstva, pre svega postoji moja odgovornost kao predsednice Vlade. Mislim da smo učinili sve što je bio u našoj moći, sve što je bilo u ljudskoj moći da to sprečimo, da smo dali jasne instrukcije, jasna obavezujuća uputstva, da smo ih obrazložili. Ne bežim ni od toga. Na kraju krajeva građani će se pitati za sve to.
Znam koliko sam se borila. Znam koliko se borio predsednik Vučić. Znam koliko smo se borili svi mi zajedno i očekujem, zaista, od građana, na kraju krajeva, da daju sud o toj borbi i našem zalaganju.
Konačno, hajde ovako, hvala vam što vi sada govorite o aplikacija na klik, hvala vam što ste se setili nekih softvera, nekih aplikacija koje olakšavaju živote građana, pa možda elektronske uprave. Nemojte meni da govorite aplikacijama na klik i o tome kako to može da se popravi zato što, dok ste vi bili odgovorni za ovu državu i za kvalitet života građana u Republici Srbiji, izvod iz matične knjige se nije dobijao aplikacijom na klik, nego ste plaćali vozačima autobusa da iz sredine gde ste rođeni donesu u papiru izvod iz matične knjige rođenih. Nismo imali ni jednu jedinu najjednostavniju elektronsku uslugu. Zašto?
Zato što vas je baš briga bilo koliko teško ili lako građani Republike Srbije žive, koliko teško ili lako mogu da dođu do usluga koje im pruža Vlada Republike Srbije, lokalne samouprave i svi mi drugi zajedno, a danas, posle svega što smo mi uradili, na klik oni uglavnom mogu da dobiju skoro sve, nismo završili taj posao, imamo još dosta posla u tome, ali minimum mogu da dobiju sedam miliona više usluga elektronski od kuće, na klik, nego dok ste vi bili odgovorni i dok ste vi bili njima na usluzi, a kada niste uspeli da uvedete ni POS terminal da neko ko čeka u redu plati platnom karticom, da ne bi izlazio iz tog reda, odlazio u poštu i banku, pa ponovo čekao red.
Hvala vam što ste se setili aplikacija na klik. Mi smo o tome brinuli već neko vreme. Hvala vam.

Ja, evo zaista nisam dovoljno dugo u politici da uopšte mogu da razumem tu vrstu besramnosti.
Da mi vi pričate o tome da Srbija kasni za svetom u implementaciji elektronske uprave? Da mi vi pričate o tome, vi koji niste uspeli matične knjige da prenesete u elektronski oblik, nego je sve bilo u papiru? Da vi imate obraza, ličnog, ličnog da mi kažete da Srbija kasni? Pa gde ste bili? Pa gde ste bili? Šta je bilo teško organizovati da se matične knjige prenesu u elektronski oblik, da se povežu baze podataka i da to građanima uopšte ne tražite više, kao što smo mi to uradili?
Pa gde ste bili? Ne razumem vas, zaista.
Vi mi pričate o aplikacijama, pa jedna stvar nije postojala elektronski. Pa imajte dovoljno, zaista, dajte da budemo dovoljno ljudski iskreni jedni prema drugima. Pa, evo recite da je to istina. Pa recite da apsolutno ništa niste uradili. Ne postoji jedna, jedna, jedna minimalna stvar.
Ali, dobro o tome zaista govori više to što ste vi rekli i to što svi građani znaju kada je počela elektronska uprava, dakle, mutavi nisu. I hvala vam što tako otvoreno pričate, zato što građani onda kada tako nešto kažete vide vaš kredibilitet i u mnogim drugim stvarima koje ovde tvrdite.
Sve ovo ostalo, pa šta hoćete da mi kažete, da se dijalize nisu nastavljale, pa, naravno da su se nastavljale. Nastavljale su se i hitne operacije. Ukinute su sve operacije osim onih koje su bile životno potrebne. Dijalize su se nastavljale, lečenja su se nastavljala, hemioterapije su se nastavljale, zračenja su se nastavljala.
Ljudi su nastavili da žive i naravno da su mogli da idu kod lekara. Pa čak i u vreme policijskog časa, ljudi su mogli da odu i da imaju zakazano kod lekara. Naravno da su mogli da idu kod lekara.
Da vi toliko ne razumete šta se dešavalo u poslednjih dva meseca, da imate toliko privilegovan život da vi ne razumete kako živi običan građanin, da li može da ode na dijalizu ili ne može. Da li može da ode do lekara ili ne može?
Samo na VMA je pregledano 11 hiljada ljudi. Svaki dan se dijaliziralo oko 300 pacijenata. Danas u vojnom školstvu polagali su maturski ispit. Iduće nedelje prijem na Vojnu akademiju. Deca su se upisivala u vrtiće, znate zašto? Pa zato što smo pustili uslugu elektronski vrtić. Za školu isto tako. Pa gde živite vi?
Rekli ste mi još nešto na šta sam želela da vam odgovorim, izvinjavam se sada, setiću se pa ću vam odgovoriti, ali zaista verujte zapanjena sam, besramnošću da mi pričate ovakve stvari. Ali dobro, verujem da će građani znati da cene i jedno i drugo. Hvala.

Da, setila sam se, izvinite.
Još jedan neverovatan primer toga, zaista ne znam gde živite, ni pod kakvim uslovima, ali očigledno mnogo privilegovanije, nego bilo koji drugi građanin ove zemlje ili većina drugih građana ove zemlje.
Dakle, zamerili ste mi za šetanje pasa, kućnih ljubimaca. Kako je moguće da su posle tri nedelje mogli da se šetaju u određenim terminima, a pre toga nisu mogli da se šetaju? Zaista? Uvek su mogli da se šetaju. Jedina razlika je bila što pre toga nije bila tolika zabrana kretanja, pa kada smo uveli dužu zabranu kretanja, onda smo posebna vremena. Pre toga su mogli da se šetaju u bilo kom trenutku, osim u vreme policijskog časa, koji je bio samo noću. Ljudi, gde živite vi?
Gospodine, narodni poslaniče, molim vas da mi kažete gde živite, u kom svetu živite? Ako imate kućne ljubimce, ko vam šeta kućne ljubimce?
Kako ne znate kako ljudi normalni, obični ljudi, svakodnevno građani idu kod lekara? Kako ne znate osnovne stvari za život jednog normalnog građanina ove zemlje? Kako se borite za njihova prava? Tako što se ne borite za njihova prava, nego za prava nekih privilegovanih koji, kao valjda i vi ne znaju kada treba da se ide u prodavnicu, ni kada mogu da se šetaju kućni ljubimci, ni kada može da se ide kod doktora, ni kako se zakazuje kod lekara.
Pošto se ništa od toga nije menjalo, pitam se kako ste do sada znali kako se zakazuje kod lekara? Hvala.

Hvala vam.
Zaista nisam imala nameru da odgovaram narodnom poslaniku Raduloviću, žao mi je što ponovo nije ovde, tako izgleda dijalog u njegovoj glavi, on nešto kaže, onda izađe da niko ne može da mu odgovori.
Nisam imala nameru zato što je to što on priča zaista mučno, a rekla sam to i prošli put i sve u redu, politika nije prelep posao, nije posao koji prija baš svakom, težak je u tom smislu, ali postoje neke granice dobrog ukusa, ja mislim, ljudskog dostojanstva koje ne treba da se prelaze.
Rekla sam prošli put, pa sam se zato javila i ovaj put, samo da kažem. Znate šta, evo, meni možete da kažete zaista bilo šta, izabrala sam da se bavim ovim poslom, možete da me vređate. Prihvatam, govorite šta god želite, optužujte Vladu, recite da smo ovakvi, onakvi, recite šta god želite, ali kada kažete da nijedan jedini život nismo spasili, vi ste onda uvredili naše lekare, medicinske sestre, tehničare, infektologe, epidemiologe, tranfuziologe, anesteziologe. Vi ste uvredili na najgori mogući način sve ljude u našem zdravstvu koji se preko dva meseca sada bore protiv ovog virusa. Zaista, znači, svi liči, mentalni problemi po strani.
Morate, i svako od nas, mora imati osnovno ljudsko poštovanje prema našim zdravstvenim radnicima. Dali su ljudi sve od sebe, spasili su mnogo života. Ja znam lično jednu osobu čiji je život spašen, zahvaljujući svemu onome što su naši zdravstveni radnici uradili.
Nemojte to da radite. Hajde da imamo crvenu liniju. Možda su mnoge pređene, mnoge pogažene, ali zaista ne postoji izgovor - ni mentalni problemi, ni ovakvi problemi, ni onakvi problemi, ni mržnja, ni mržnja prema Ani Brnabić, ni prema Vladi Srbije. Evo, nas vređajte, omalovažavajte, recite šta god, ali se zaustavite pred našim zdravstvenim radnicima. Ljudi su spašavali živote, spašavaju ih i u ovom trenutku i spašavaće ih u budućnosti.
To što vi imate u vašoj glavi teorije zavere, to što vi u vašoj glavi imate filmove kakvi ne postoje u normalnom svetu, to je zaista vaš problem. Ali, nemojte govoriti za ljude koji sve od sebe daju da nisu spasili ni jedan život. To nije tačno i to mnogi građani Republike Srbije znaju. Hvala.

Hvala vam.
U ovom trenutku, u odnosu na jučerašnji dan, Švedska ima 2941 žrtvu Koronavirusa. To nam preporučujete? To je vaša opcija za građane Republike Srbije? Da 3000 ljudi bude mrtvo samo da vi ne bi nosili masku? Pa, to možda kada vi budete imali odgovornost za ovu zemlju.
Mi nismo želeli da 3000 u Republici Srbiji umre zato što vi ne verujete u Kovid – 19 i zato što ne želite da nosite maske. Poštovani građani Republike Srbije, vi ste sada čuli koja je to strategija. Trebali smo da budemo kao Švedska. Švedska će imati preko 3000 ljudskih žrtava od Kovida – 19.
Ne postoji vikend koji je zaslužio da se izađe napolje da bi sačuvali 3000 ljudskih života. Da, trebalo je sedeti kući, trebalo je čuvati živote. Ako nam nudite švedski model, hvala vam što ste rekli tako otvoreno, govorite nam da smo trebali da imamo preko 3000 ljudskih života u Srbiji, da preko 3000 ljudi u Srbiji umre.
Hvala vam što ste rekli šta je bio vaš plan i građani pretpostavljam, da u velikoj meri bi svakako podržali naš plan gde nemamo sve te ljudske živote. Hvala.

Hvala vam.
Hvala vam, poštovana Jadranka i hvala vam što razmišljate o ovome i što se toliko borite za samostalne umetnike i za našu kulturu i umetnost uopšte i što ste me presreli, kao što kažete, na hodniku, što smo o tome razgovarali.
Dakle, zaista još jednom želim da kažem svima da ni u jednom trenutku nismo zaboravili na samostalne umetnike, samo su postojali određeni privredni prioriteti i ono što je bilo nama teško je, bilo teško da izdvojimo poseban sektor ili segment privrede da nađemo pravi način, a da to bude transparentno i svima isto da pomognemo. Dakle, ono što smo krenuli sa prvim talasom mera je bio talas mera zaista prema celokupnoj privredi, ali smo se samostalnim umetnicima zaista posebno bavili upravo zato da bi našli dobar način.
Na kraju krajeva, kao što ste rekli, predsednik Vučić je takođe rekao da, niti smo zaboravili, niti ćemo zaboraviti, naći ćemo način da izađemo ljudima, da im damo podršku, jer na kraju krajeva zaista mislim da ćemo se složiti, da ne znam da je Srbija videla ranije Vladu koja se toliko bavila kulturom i toliko uložila u kulturu i u kulturnu infrastrukturu i da smo jedna jedinstvena Vlada koja je čak uzela kredit od jedne međunarodne finansijske institucije u ovom slučaju CEB-a, Razvojne banke Saveta Evrope samo za investiranje u kulturnu infrastrukturu.
E, sada odlična vest za vas i drago mi je da mogu danas to da kažem i za sve samostalne umetnike, ovo što je Grad Beograd uradio, svaka im čast, nije to bilo za samostalne umetnike, to je već bilo za neke umetnike na ugovor, ali završili smo taj posao, sutra na sednicu Vlade ide zaključak, dakle, evo, preda mnom je zaključak radi stvaranja pretpostavki za nesmetano obavljanje delatnosti samostalnih umetnika na lokalnom nivou, kao i radi podrške ove delatnosti uslova pandemije Kovid-19, dodeljuje se bespovratna finansijska pomoć iz budžeta Republike Srbije u neto iznosu od 30.000 dinara mesečno za period od tri meseca. Dakle, kao i svima ostalima u privredi, dakle, bespovratna pomoć 30.000 dinara mesečno, za tri meseca, iako je ovo sve trajalo dva meseca, dakle, za 30.000 mesečno, tri meseca licima koji imaju status lica koji samostalno obavljaju umetničku ili drugu delatnost u oblasti kulture, utvrđenog od strane reprezentativnog udruženja u kulturi u skladu sa Zakonom o kulturi.
Ovo je, neki bi rekli trošak, ja mislim investicija iz budžeta Republike Srbije u ukupnom iznosu od 211 miliona 770 hiljada dinara. Ova sredstva će se transferisati na račune lokalnih samouprava koji će onda, imamo tačno nabrojane, sve lokalne samouprave u zaključku sa tačnim iznosima po reprezentativnim udruženjima, odnosno samostalnim umetnicima i onda ćemo zajedno sa lokalnim samoupravama raditi da se to odmah dalje i isplati.
Dodatno na to kao u okviru programa – Srbija stvara, ćemo imati i veće pripremljen. Hteli smo samo prvo ovo da završimo, pa onda da imamo i jedan dodatni konkurs na koji će samostalni umetnici moći da se jave. Tako da, podržavamo i na taj način, ali evo sutra već završavamo. Hvala vam.