Dodaću samo još jednu stvar koja je izuzetno važna i na kojoj Ministarstvo poljoprivrede i Vlada Republike Srbije insistira. Obzirom da se svih ovih godina trudimo da uvedemo sistem u našu zemlju, negde gde bi mogla da se poveća predvidivost života i rada u Republici Srbiji, svakako zbog klimatskih promena biće sve više ovakvih nepogoda.
Zbog toga je Vlada Republike Srbije, odnosno Ministarstvo poljoprivrede donelo odluku da subvencioniše premije za osiguranje. U ovom trenutku mi subvencionišemo čak 70% osiguranja kada se poljoprivrednici prijave za osiguranje svojih useva, 70%.
Apelujem da sva naša gazdinstva osiguraju svoje useve, Vlada Republike Srbije će kroz ministarstvo to pomoći sa 70%, dakle, to za njih zaista neće biti neki veliki trošak, ali u tom trenutku mi više ne govorimo o tome da li će Vlada ili opština ili ko će nadoknaditi štetu. Ako postoji šteta ti usevi su osigurani, osiguravajuće društvo će to pokriti. Onda postoji sistem, ne mora niko nikog da juri, ne mora niko nikog da moli, to je sistem koji onda funkcioniše i to je naš cilj.
I meni je drago da kažem da sve više gazdinstava osigurava svoje useve, posebno taj broj raste u voćarstvu i povrtarstvu, ali svakako apel ja mislim od svih nas treba da bude da ljudi poštuju taj sistem, a Vlada je tu odredila budžet da subvencionišemo to čak 70%. Hvala.

Hvala, poštovani predsedniče.
Dobar dan svima.
Želim da se u ime Vlade Republike Srbije zahvalim na inicijativi da se po prvi put u Narodnoj skupštini Republike Srbije organizuje diskusija u plenumu o Izveštaju o napretku koji je Evropska komisija dala za Republiku Srbiju.
Takođe, želim da izrazim zadovoljstvo što će ovo sada postati jedna redovna praksa. Mislim da smo i mi kao zemlja u ovom trenutku u toj fazi naših evropskih integracija da je važno da se i u Skupštini i u plenumu raspravlja o ovom izveštaju, da toj diskusiji prisustvuje ili većina Vlade ili svakako svi najrelevantniji ministri i ja kao predsednica Vlade, da čujemo od vas kao zakonodavne vlasti šta je to što dalje možemo da radimo i koje su stvari na kojima treba da insistiramo, da vam damo dodatne informacije o tome šta je to što radimo, kako planiramo da radimo u budućnosti i kako vidimo dalje naše evropske integracije, odnosno brzinu naših evropskih integracija.
Vlada koju vodim je svakako proevropska. To je bilo potpuno jasno i u ekspozeu koji sam imala čast da predstavim pred vama poštovani narodni poslanici, evropske integracije ostaju strateški prioritet Republike Srbije i jedan od najvažnijih zadataka kojima se bavi Vladi Republika Srbije.
Tu moram da kažem da je sasvim jasno da evropske integracije ne zavise isključivo od rada i napora Ministarstva za evropske integracije. Evropske integracije se prožimaju kroz sve ono što mi radimo kao Vlada, kroz svaki naš, ali bukvalno pojedinačno svaki naš resor i sve ono što radimo na dnevnoj osnovi.
Mi smo do sada, kao što je i rekla poštovana narodna poslanica, do sada smo otvorili 18 poglavlja, dva poglavlja su privremeno zatvorena i imamo pet pregovaračkih poglavlja spremnih za otvaranje, odnosno Srbija je dostavila partnerima iz EU pregovaračke pozicije za još pet poglavlja.
Svaki izveštaj o napretku, kao izvršna vlast detaljno analiziramo. U principu, ja se redovno sastajem i sa ambasadorom EU u Srbiji, kao i sa svim ambasadorima zemalja članica EU, da razgovaramo o Izveštaju o napretku, ali isto tako da razgovaramo i o onim stvarima koje su važne pred sam Izveštaj o napretku na kojima mi radimo. Uvek smo u potpunosti da odgovaramo na sva njihova pitanja i to je praksa sa kojom će se nastaviti.
Kao što sam jednom već rekla, od samog izveštaja i ocena u tom izveštaju, ono što je nama još važnije su preporuke u tom izveštaju, zato što je to nešto na čemu mi treba da radimo u vremenu pred nama, pa tako je situacija i sa ovim izveštajem o kojem ćemo danas diskutovati.
Što se tiče brzine evropskih integracija mi se zaista trudimo da radimo najbrže, ali, istovremeno, i najkvalitetnije što možemo.
Postoje dva načina, kao što smo to videli i u nekim zemljama koje su pre nas postale članice EU, postoje dva načina da vodite vaše evropske integracije. Jedno je čista suštinska brzina. Da vidite šta je to šta treba da ispunite da bi se otvarala, odnosno, zatvarala poglavlja i štiklirate te sve stvari koje treba da uradite i zakone koje treba da donesete, i strategije koje trebate da donesete i to završavate na jedan formalno-pravni način.
Postoji drugi način za koji ja duboko verujem da ga je izabrala Vlada Republike Srbije i sve vlade od 2014. godine, pa na ovamo, a to je da suštinski menjate stvari. To je da ne donosite zakone samo radi zakona koji se onda ne implementiraju i da ne pišete strategije samo radi strategija, već da promislite o tome, uradite to i implementirate. Da sve što radimo na našem evropskom putu na kraju rezultira u tome da imamo jednu evropsku Srbiju. To sam rekla i u svom ekspozeu.
Ono što mi možemo da uradimo i za šta smo odgovorni, to je da u svakom smislu standarda, vrednosti, načina na koji radimo stvari, na koji se ophodimo jedni prema drugima imamo jednu evropsku Srbiju.
Da li će i kada Srbija kao takva postati članica EU, na kraju krajeva, zavisi isključivo od volje i političke spremnosti država članica EU, ali, naš je posao da reforme koje implementiramo na našem evropskom putu, te reforme implementiramo da se one odražavaju na kvalitet života građana Republike Srbije
Zbog toga kažem i danas da sve reforme koje mi imamo na tom našem evropskom putu, mi, pre svega, radimo zbog građana Republike Srbije, zbog naroda u Srbiji, ali i zbog privrede u Republici Srbiji, a onda, svakako, i zato da bi postali članica EU. Ali, te dve stvari su jednake. Te reforme će rezultirati u boljem kvalitetu života građana, te reforme, svakako, neophodno da nas dovedu i do tog dana kada ćemo postati član EU.
Što se tiče daljeg napredovanja ka EU, rekla bih da mi sa nestrpljenjem očekujemo tačno kako će se primeniti nova metodologija. Naravno, ministarka Joksimović će moći mnogo bolje i više o tome da priča od mene, ali je nova metodologija za koju je Republika Srbija rekla da je prihvata, će nama omogućiti da umesto pojedinačnih poglavlja, koje onda otvaramo i zatvaramo, otvaramo čitave klastere.
Ja mislim da to ima mnogo više smisla. Takođe, mislim da će to biti mnogo bolje i lakše za naše građane da isprate, zato što njima poglavlja, kao poglavlja, su suviše administrativni i ne znače ništa. Klasteri su oblasti, pa ćete znati kada otvorimo čitavu oblast na čemu zaista radimo, kakvi su rezultati i mislim da će generalno proces pristupanja EU biti mnogo bliže našim građanima, što je stvarno izuzetno važno. Mislim da će kroz proces otvaranja čitavih klastera i naše evropske integracije ići dosta brže.
Ono što je važno da kažem danas, a to je da je svakako ekonomski deo, mislim, ja kada gledam to, meni naše evropske integracije, realno, počivaju na tri stuba, ili tri najvažnije reforme. Jedno je ekonomija, i tu smo mi najviše i uradili i najdalje dogurali i to se zaista ne dovodi u pitanje u okviru izveštaja o napretku, ni jednom tu, i dobijemo najviše pohvala, što smo, na kraju krajeva, i bez daljnjeg, zaslužili, to je stvar koja je faktička, lako proverljiva, crno na belo, tako da tu nemamo zaista nikakav problem, ali na tome smo realno, od 2014. godine, i najviše radili.
Druga oblast, ili drugi stub je stub reforme javne uprave i tu smo prilično daleko dogurali. Mi smo tu izabrali da idemo na reformu koja se suštinski svodi na uvođenje elektronske uprave u Republici Srbiji u svim domenima, ja mislim da samim tim i ova oblast već ulazi u onu treću oblast, kojom moramo mnogo više da se bavimo u budućnosti, a to je oblast vladavine prava, zato što elektronska uprava koju je izabrala Republika Srbija i kojom se zaista posvećeno bavi, pored efikasnosti donosi transparentnost u sve sfere javne uprave, na republičkom nivou, pokrajinskom nivou ili lokalnom nivou, a ta transparentnost, zaista, u praksi i suštinski, znači borbu protiv korupcije.
Treći stub, vladavina prava. To je ta oblast o kojoj toliko često slušamo. Mi ćemo se kao Vlada Republike Srbije i u ovom mandatu posebno baviti ovim. Kao signal, hvala narodnoj poslanici Kovač, što je, takođe, to prepoznala. Čini mi se da smo i u ovih prvih nekih mesec i po dana od formiranja Vlade Republike Srbije uz ogromnu podršku vas, poštovani narodni poslanici, ovog Doma, uradili, dali ste jasan signal da će ovo biti jedan od fokusa Vlade Republike Srbije.
Rekla bih vam samo neke od stvari iz oblasti vladavine prava koje su završene.
Dakle, mi smo 26. novembra 2020. godine objavili GREKO preporuke. To je bila jedna od stvari koje smo trebali da uradimo i to smo uradili.
Posebno sam zahvalna kao predstavnik izvršne vlasti na tome što je Skupština Republike Srbije usvojila Kodeks ponašanja narodnih poslanika i što ste u tome i usvojili amandmane koji su predloženi od strane Agencije za borbu protiv korupcije. Samim tim, mi smo uklonili tu jedinu GREKO preporuku koja je bila u potpunosti ne ispunjena. Dakle, sve ostale su bile ili ispunjene ili delimično ispunjene. Ova je bila potpuno neispunjena, tako da očekujem da će i u GREKO izveštaju to biti evidentirano, u naredno izveštaju.
Takođe, velika zahvalnost vama, poštovani narodni poslanici u ovom domu, što ste u izuzetno brzom roku nakon konstituisanja Skupštine izabrali Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, kao i što ste izabrali nove članove Državnog veća tužilaca, Visokog saveta sudstva, više predsednika sudova širom Srbije, čime se rešava pitanje v.d. statusa u sudovima, predsednika i člana Komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki.
Dakle, to je sve ono gde smo i mi, na kraju krajeva, kao izvršna vlast, gde nam je bila potrebna i posvećenost vaša i ja vam se na tome zahvaljujem i radujem se daljem nastavku saradnje Vlade Republike Srbije i Skupštine Republike Srbije kako bi pokazali da jeste vladavina prava ono što je nama fokus u ovom trenutku.
Što se tiče slobode medija, meni je posebno drago da kažem da je resorni ministar, odnosno ministarka i potpredsednica Vlade Maja Gojković odmah po preuzimanju resora povukla sve zahteve za pokretanje postupka pred sudom protiv medija ili novinara koji su ranije bili pokrenuti. To je ukupno devet postupaka.
Pored ovoga, povukla je i pet krivičnih prijava podnetih Tužilaštvu protiv predstavnika medija. Sa veb stranice Ministarstva kulture i informisanja je skinula sva ona saopštenja kojima se prethodno ministarstvo raspravljalo direktno sa medijima, što zaista nije bilo primereno. Ja kao predsednica i te Vlade dugujem, u stvari, izvinjenje za to.
Vlada je usvojila Akcioni plan za implementaciju medijske strategije, formirala Radnu grupu za praćenje sprovođenja Akcionog plana. Ta Radna grupa je već imala prvi sastanak i dalje sada radi. Formirala je Vlada i Radnu grupu za zaštitu i bezbednost novinara. Prvi sastanak je i tu održan 17. decembra.
Ja sam rekla da ću kao predsednica Vlade jednom mesečno da se viđam sa predstavnicima Radne grupe za bezbednost i zaštitu novinara, da vidim šta mi još dodatno možemo da uradimo, zato što znam da smo posvećeni ovome i ne želim da se ovo dalje prepusti floskulama, nego želim zaista da i ovde činjenično utvrdimo šta su bili propusti, koliko ima napada, kakve su vrste uvreda, šta je radilo sudstvo, koliko je u tome do zakonodavne i izvršne vlasti, a koliko do sudske vlasti.
Realno, mislim da na sudsku vlast ne možemo da utičemo. Možemo da joj pružimo podršku, možemo da vidimo šta je potrebno da budu efikasniji, ali zaista nekako životno mi je stalo da u mandatu ove Vlade ovo pitanje razrešimo i da to ne budu više prazne priče i floskule, nego da vidimo u brojevima, zajedno, i predstavnici Vlade i predstavnici medija i sudske vlasti, šta je to sa čim baratamo i kako rešavamo ove probleme.
Imala sam prvi sastanak 23. decembra, da razgovaramo o ovim stvarima. Sledeći sastanak je već zakazan za 29. januar. Na kraju krajeva, mislim da i ovo komunicira jasnu spremnost Vlade Republike Srbije da na ovome radi na jedan drugačiji način.
Što se tiče izbora i izbornih uslova, i to je u okviru vladavine prava. Imala sam video sastanak sa delegacijom ODIR-a i OEBS-a o nastavku saradnje na unapređenju izbornih uslova. Mi smo formirali ponovo Radnu grupu za unapređenje izbornih uslova, odnosno za implementaciju ODIR preporuka. Radna grupa je imala prvi svoj sastanak 25. decembra, tako da dalje radimo na ovome.
Ponovo, ovo je nešto što je u interesu ne samo Republike Srbije, već u interesu i vladajuće stranke i vladajuće koalicije. Dakle, zaista što bolji izborni uslovi, na kraju krajeva, to veći legitimitet ove vlasti.
Moram i ovde jasno i glasno da kažem da se ja ponosim time kakvi su izborni uslovi bili na ovim poslednjim izborima 2020. godine i jasno i glasno da kažem da su izborni uslovi ove 2020. godine mnogo, mnogo, mnogo bolji nego izborni uslovi koji su bili 2012. godine, recimo, da je sloboda medija u Republici Srbiji 2020. godine neuporediva sa slobodom medija 2011. i 2012. godine, da je to nebo i zemlja, da smo mnogo uradili, ali takođe i da se složim sa time da moramo još mnogo više da uradimo i da ćemo na tome nastaviti da radimo.
Ovo su neke od stvari koje smo uradili u oblasti vladavine prava za samo ovih nekih mesec i nešto dana i nastavljamo dalje da radimo na ovome ovim tempom i u saradnji sa našim partnerima iz EU.
Što se tiče druge tačke od koje zavisi brzina i uspeh naših evropskih integracija, dijalog sa Prištinom, zaista tu mislim da ne postoji ni jedna jedina stvar koja može da se spočita ni Vladi Republike Srbije, ni predsedniku Republike Srbije Aleksandru Vučiću koji predvodi ovaj dijalog.
Republika Srbija je pokazala ovde jednu vanrednu spremnost za ovaj dijalog, otvorenost za dijalog, veliku fleksibilnost i veliku hrabrost. Tu smo, za stolom. Dijalog i brzina dijaloga zavisi, čini mi se, nažalost, samo i isključivo od te druge strane. Za tango vam je potrebno dvoje. Priština, ukoliko je spremna za dijalog, mi smo tu, za stolom, čekamo da razgovaramo.
Ovo je, još jednom, ne važno samo zbog naših evropskih integracija, nego je važnije od naših evropskih integracija. Ovo je važno za Srbe, bezbednost Srba na Kosovu i Metohiji, za stabilnost ne samo u Republici Srbiji, već u čitavom regionu. Kad kažem u Republici Srbiji, tu naravno mislim na AP Kosovo i Metohija i čitav region i ovo je nešto čemu smo mi posvećeni.
Velika zahvalnost i ovom prilikom predsedniku Aleksandru Vučiću zato što vodi ovaj dijalog, zato što je pokazao spremnost i hrabrost i zato što je najveći deo ovog teškog tereta preuzeo na sebe i time Vladu oslobodio da radi mnoge druge stvari koje se tiče dnevnog kvaliteta života građana Republike Srbije.
Za dijalog ostajemo otvoreni, za dijalog ostajemo spremni. To smo pokazali nekoliko puta i to ćemo nastaviti da pokazujemo.
Konačno, samo još jednu stvar da kažem u vezi sa dijalogom. Ono na čemu ćemo nastaviti da insistiramo je zajednica srpskih opština. Ne možemo ići dalje u nove sporazume ukoliko Priština ne implementira ni prve sporazume koje su potpisali. Mislim da je to jedina ozbiljnost koju treba da očekujemo od ljudi sa kojima imamo dijalog.
Konačno, zahvalnost našim partnerima iz EU. Pre svega tu moram da istaknem dve osobe. To je komesar za proširenje Oliver Varhelji, koji je zaista pravi prijatelj Srbije i Zapadnog Balkana i pravi, čini mi se, čovek za to mesto zato što na najbolji mogući način gradi poverenje između ne samo Srbije, već čitavog Zapadnog Balkana i EU i čovek koji na najkonkretniji mogući način pomaže i nama i ostalima na Zapadnom Balkanu da se približimo EU.
Naše približavanje EU, odnosno naša integracija u EU čini mi se da bi za EU trebalo da bude jednako važno koliko su i za nas, jer, na kraju krajeva, i od njih zavisi neka stabilnost i bezbednost u okviru same EU, ali i snage same Unije, tako da se nadam da i sve države članice na to tako gledaju.
Druga osoba, svakako, predsednica Evropske komisije, gospođa Ursula fon der Lajen, sa kojom na najbolji mogući način komuniciramo i predsednik Aleksandar Vučić i ja, koja je zaista, takođe, jedna žena koja je kao predsednica Evropske komisije rekla da Agenda proširenja ostaje jedan od ključnih prioriteta EU, odnosno Evropske komisije u mandatu koji ona ima. To je nama mnogo značilo i nadamo se, na kraju krajeva, da u 2021. godini vidimo zajedno sa novom metodologijom jednu mnogo bolju brzinu pristupanja putem ovih klastera.
Hvala vam, još jednom, na svoj vašoj podršci. Radujem se što ovo danas nekako otvaramo i novu eru u našim evropskim integracijama i time što u i ovom domu diskutujemo u plenumu o Izveštaju o napretku. Hvala.

Samo kratko.
Dakle, ovde smo više puta čuli da u Izveštaju o napretku koji je dala Evropska komisija piše da su Bošnjaci diskriminisani. Ja molim, i moram zbog građana Republike Srbije da kažem da ovo nije tačno. Znači, da prekinemo, dijalog je odličan. Fenomenalno i mi možemo ovde da raspravljamo o mnogim stvarima, ali ono što nije tačno, nije tačno.
Recite mi – na kojoj strani piše u Izveštaju o napretku da su Bošnjaci u Republici Srbiji diskriminisani? Ako išta, Republika Srbija se pohvaljuje nekoliko puta tokom ovih godina za svoj odnos prema nacionalnim manjinama, kao što je i ministarska Joksimović rekla.
Dakle, čini mi se da u tome možemo da budemo primer mnogim državama članicama EU koje nemaju definisane nacionalne manjine u okviru svojih država. Nema ljudi koji su nacionalne manjine, tad. Svi su Francuzi ili su Bugari, nema nacionalnih manjina. Ja se ponosim što je Srbija ovakva država. Mislim da je to jačina Srbije, da je ova diversifikacija jačina Srbije. Uvek sam za to da sedimo i da vidimo kako mi to možemo još da pojačamo.
Molim vas, dakle, sada kada govorimo o Izveštaju o napretku, ovo nije tačno i uvreda i za one koji su pisali taj izveštaj i za Evropsku komisiju i za sve partnere u EU u Narodnoj skupštini govoriti da nešto piše što ne piše. Dakle, ako piše recite mi na kojoj strani to piše, pa ću se ja izviniti zato što sam ja čitala taj Izveštaj nekoliko puta, posebno te delove gde je iznesena kritika na naš račun. Ja to nisam videla. Onda, ako vi hoćete tako da vodite politiku, opet, kao što je rekla ministarka Čomić, vaše pravo. Mislim da nije korektno prema građanima Republike Srbije, ni prema vašim glasačima da govorite neistinu.
Ponovo, i još jednom kada pričamo o demokratiji i dijalogu, znate, ako vi kažete – dugo smo razmišljali da li da predložimo amandmane, ali nismo predložili amandmane. Nismo se slagali sa Radnom grupom koja je radila na izradi manjinskih zakona, napustili smo rad u Radnoj grupi. Nećemo učestvovati u donošenju zaključaka Narodne skupštine. Ljudi, to demokratija nije, to dijalog nije.
Akcioni plan za manjine je Akcioni plan koji je demokratski donesen. Na njemu su radile sve nacionalni saveti nacionalnih manjina koji su želeli na njemu da rade. Ne može biti nelegitiman ili nelegalan zato što jedan savet nije hteo, jedan od 23 nije hteo na njemu da radi. Ne može biti. To nije demokratija, ljudi. To je demokratija kako je shvata naša opozicija ili deo naše opozicije, a to je – ako ja nemam većinu, onda to nije demokratija. Ako vi imate većinu to nije demokratija, ako ja nemam, e onda je to diktatura. Ljudi, demokratija je demokratija.
Znači, imate većinu, nemate većinu, učestvujete u nekim demokratskim procesima, ne učestvujete u nekim demokratskim procesima. To je isto u redu zato što je to više pravo i svi se borimo za to vaše pravo. Ali, ne možete reći – neću da učestvujem u donošenju zaključaka Skupštine, napustio sam rad Radne grupe, neću da ponosim amandmane i onda kažete – zašto vi mene niste čuli? Zato što ste vi izabrali da se ne čujete. To nije demokratija i nije dijalog.
I još jednom u izveštaju ne piše ovo što vi kažete da piše, što je u stvari najvažnija stvar u čitavoj ovoj debati. Hvala vam.

Hvala vam poštovani predsedniče.
Poštovani narodni poslanici, pre svega želim da vam se izvinim što nisam juče bila ovde kada smo počinjali raspravu o ovom važnom, možda i najvažnijem setu zakona. Imala sam brojne sastanke, važne sastanke sa međunarodnim finansijskim institucijama da nastavimo neke aktivnosti na kojima radimo, da započnemo neke nove aktivnosti, pre svega u oblasti zaštite životne sredine, što i jesmo postavili programom za rad nove Vlade, koji ste vi podržali, kao jedan od osnovnih prioriteta.
Dobra stvar je što smo imali u prethodnih 48 sati dobre sastanke sa nekim postojećim investitorima koji žele da nastave ulaganje, odnosno da prošire svoje investicije u Republici Srbiji, kao i sa nekim potencijalnim novim investitorima, što je zaista velika stvar i ogromno zadovoljstvo kada vidite koje poverenje postoji prema Republici Srbiji i politici Republike Srbije, stabilnosti Republike Srbije i našim uslovima poslovanja u trenutku kada imamo ovako strašnu situaciju u čitavom svetu da zaista postoje investitori koji ne zaustavljaju svoje investicije već planiraju nove investicije u Republici Srbiji.
Konačno, danas zajednički sastanak i sa predsednikom Republike, Aleksandrom Vučićem oko najvažnijih infrastrukturnih projekata, ali takođe oko implementacije i brzine implementacije Programa „Srbija 2025“, jer to je ono od čega će na kraju zavisiti i mnogo bolji kvalitet svakodnevno života građana Republike Srbije gde god oni živeli, na čitavoj teritoriji Republike Srbije i konačno, borba za vakcine protiv Kovida 19.
Mi smo obećali da će Srbija biti među prvim zemljama. Dajemo sve od sebe da imamo što pre vakcine, a i da imamo vakcine i od proizvođača sa istoka, proizvođača sa zapada. To je neverovatna borba u kojoj vidite da toliko snage imaju ove najjače države na svetu i da će, ja se plašim postojati toliko dodatno ogroman jaz u bogatstvu između bogatih i siromašnih na ovom svetu, da je zaista neverovatno važno da Srbija nastavlja da se razvija ovim tempom u ovako teškim okolnostima.
Ako sada uspemo i primetićete to su neki narodni poslanici govorili, ako sada uspemo da iskoristimo ovo, da nadoknadimo mi taj jaz, onda ćemo i mi takođe od svih onih ostalih koji će zaostajati bićemo nešto udaljeniji, a opet bili smo u neverovatno nezgodnoj situaciji da nastavimo da zaostajemo i da zbog ove pandemije zaostajemo još više za naprednijim zemljama, što se, sva je prilika, u ovoj situaciji nama neće desiti. Teška je situacija i borimo se svaki dan i zbog toga još jednom izvinjenje što nisam uspela da stignem da budem ovde sa ministrom Malim i da vam obrazložim i budžet i set ostalih pratećih zakona.
Kada govorimo o stvarima koje ćemo uraditi koje su nama važne da prebrodimo ovu krizu i da ne ostanemo među onim zemljama koje će još više zaostajati usled ove krize, važno mi je da vam kažem jednu stvar, a to je da sam danas kao što su mnogi mogli da vide, bila na konferenciji, odnosno učestvovala na onlajn konferenciji Američke privredne komore AmChame, a to su neke od najvažnijih i najvećih kompanija koje posluju u Republici Srbiji i da je uprkos krizi korona virusom, čak dve trećine članica kompanije, koje su članice Američke privredne komore, rekle u istraživanju da planiraju dalje investicije u Republici Srbiji i to dovoljno govori o nivou njihovog poverenja, takođe da čak 56% uprkos krizi koja je uzrokovana korona virusom, očekuje povećanje obima poslovanja u Republici Srbiji, i dalje raste i da čak 30% očekuje ili planira novo zapošljavanje tokom 2021. godine.
To zaista najbolje govori o tome, koliko smo mi svi zajedno uspeli da se izborimo sa neverovatno teškom situacijom u kojoj se našao čitav svet i daje optimizam da nastavimo da radimo, da bi Srbija, da se ne bi samo izborila za mali pad ili najmanji mogući pad u Evropi, kao što ćemo imati do kraja ove godine, već da nastavimo onako kao što danas predviđaju skoro sve međunarodne finansijske institucije, a to je da rastemo dinamično u 2021. i 2022. godini i da pored toga što imamo najbolje ekonomske rezultate u 2020. godini i to ponovimo i 2021. i 2022. godine.
Zato je ovaj budžet tako koncipiran, zato mi uprkos krizi planiramo, nikada veći budžet za kapitalne investicije, zato što želimo da nastavimo našu ekonomsku dinamiku i takođe zato što želimo da tim projektima na najbolji mogući način olakšamo život našim građanima i podignemo kvalitet njihovog života, izgradnjom puteva, izgradnjom železnica.
Nadam se da ako mi implementiramo ovo sve onako kako smo planirali i imamo dobru realizaciju budžeta za 2021. godinu da ćemo mi već 2022. godine imati autoput do Požege, da ćemo, takođe, završiti prvu deonicu Moravskog koridora, dakle da ćemo imati autoput do Kruševca, da ćemo završiti put Novi Pazar – Tutin i da ćemo veliki deo deonice Kuzmin – Sremska Rača već u potpunosti završiti, ako ne i čitavu tu deonicu.
To su velike stvari, s tim da mi u Q1, u prvom kvartalu 2021. godine, krećemo sa izgradnjom Fruškogorskog koridora, da krećemo sa izgradnjom pruge deonice brze pruge Bograd – Budimpešta, dakle onog dela od Novog Sada do granice sa Suboticom, a da kraja 2021. godine završavamo brzu prugu Beograd – Novi Sad.
To je drugačija zemlja, to je zemlja sa potpuno drugačijim kvalitetom života, sa mnogo drugačijim potencijalima. Ovo danas je već neprepoznatljiva zemlja u odnosu na ono gde smo bili 2013. ili 2014. godine, ali to do 2022. godine može da bude neprepoznatljiva zemlja u odnosu na ovo gde smo mi danas i zato se toliko borimo. Za sve to moramo da nastavimo da radimo naporno i svi zajedno i, na kraju krajeva, moramo da završimo kompletnu realizaciju ovog budžeta za 2021. godinu, zato što on jeste izuzetno ambiciozan, pre svega u oblasti kapitalnih investicija.
Dve stvari koje sam takođe želela da istaknem. Nastavljamo investiciju u zdravstvu. Posebno mi je drago da tu imamo i novo povećanje plata zdravstvenim radnicima, da ćemo se truditi da tu dinamiku održimo i povećamo 2021. godine, to naravno zavisi od naše ekonomije i discipline naše Vlade i sveukupne javne uprave, ali da ćemo mi najverovatnije, po svim planovima mi moramo 2021. godine da završimo Klinički centar Srbije.
Nadam se u prvom kvartalu 2021. godine već krećemo sa rekonstrukcijom i izgradnjom Kliničkog centra Vojvodine i dajemo temelj za Klinički centar Kragujevac.
Nadam se da po svoj dinamici završavamo neke velike domove zdravlja koji su važni za naše građane, do kraja ove godine veliki Dom zdravlja Valjevo, prvi kvartal 2021. godine Dom zdravlja Novi sad i još neke opšte bolnice.
To su neverovatne stvari za kvalitet života građana Republike Srbije.
Nastavljamo sa zdravstvenom infrastrukturom. Do aprila treba da završimo rekonstrukciju Infektivne klinike Kliničkog centra Srbije i zamislite da mi ni u jednom trenutku tokom ove borbe sa korona virusom nismo prekinuli radove na rekonstrukciji Infektivne klinike Kliničkog centra Srbije.
Mi tokom 2021. godine treba da otvorimo Dedinje 2, najnoviju, najmoderniju u Evropi kardio vaskularnu bolnicu i treba da otpočnemo radove na izgradnji najnovije, najmodernije u Evropi dečije bolnice Tišva 2.
Mi smo već krenuli u rušenje onih objekata koji su tamo bili, iselili one porodice koje su trebale da se isele, dalji im bolje stanove, bolje kvalitete, uslove za život, krenuli u rušenje i u prvom kvartalu krećemo u izgradnju Tiršove2.
O tome govorim kada pričam da je to jedna nova Srbija, Srbija sa mnogo boljim perspektivama, Srbija koja je mnogo, mnogo bolje brine o svojim građanima i sve ovo je u stvari prevedeno u budžet za 2021. godinu.
Za životnu sredinu, ulaganje u životnu sredinu nikada nismo imali veći budžet.
Pored ovoga što imamo u budžetu mi imamo ovde mogućnost planiranja iz člana 3 – povlačenje dodatnih sredstava za projekte za životnu sredinu, ali tu nam treba velika disciplina jedinica lokalne samouprave da pripremimo projektno – tehničku dokumentaciju i da krenemo u implementaciju ovih projekata.
Rekla sam – mi imao tri jasna cilja, kada govorimo o zaštiti životne sredine u mandatu ove Vlade. Prvi su izgradnja postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda. Tu imamo velike gradove. Nadam se da mi do kraja ove godine završavamo postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda u prvom našem velikom gradu gde će biti takvo postrojenje, a to je Kruševac i da ću posetiti Kruševac zajedno sa Irenom Vujović do kraja ove godine da otvorimo to postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda. Ali, onda da krenemo u 2021. godini dva velika grada dodatno, a da ne pričamo o nekim manjim lokalnim samoupravama, a to su Beograd i Niš. Planiramo dalje Čačak i Kragujevac i to su velika, ogromna ulaganja.
Drugi veliki fokus je na upravljanju čvrstim otpadom i tu su odvojena dodatna značajna sredstva na stvari kao što su, na primer, čišćenje nelegalnih deponija, divljih deponija i proširenje onih sanitarnih deponija koje imamo, kao što je, na primer, deponija Užice gde je bio gradonačelnik poštovani narodni poslanik koji mi je i dao povod da se javim. Dakle, proširenje sanitarne deponije Užice, pravljenje novih transfernih stanica i pravljenje novih sanitarnih deponija.
Ali, ponovo, to je takođe jedan od stvari koje su odgovornost svih nas, ne samo Vlade Republike Srbije ili pokrajinske Vlade, već i jedinica lokalnih samouprava, mesnih zajednica i samih građana, gde mi moramo da naučimo da čuvamo našu Srbiju i u tom pogledu.
Onda, kvalitet zaštite vazduha, odnosno kvalitet vazduha i zaštita vazduha. I tu smo, meni je veliko zadovoljstvo da kažem, mi prošle nedelje pokrenuli novi veliki kapitalni projekat odsumporavanje bloka B Termoelektrane „Nikola Tesla“, neka investicija od otprilike 180 miliona evra. Već gradimo filtere za odsumporavanje bloka A u Termoelektrani „Nikola Tesla“. Samo između ta dva projekta vi imate investiciju od nekih 400 miliona evra, ako ne i nešto više. To su ogromne investicije u kvalitet vazduha koji udišemo i zaštitu tog vazduha.
Takođe sam imala pre dva dana dobar sastanak i sa potpredsednicom Vlade, ministarkom za rudarstvo i energetiku da razgovaramo o dodatnim projektima energetike. Danas smo o tome pričali sa predsednikom, Aleksandrom Vučićem, jer ako postoji jedna stvar oko koje brinemo u smislu daljeg ekonomskog rasta, a to je da naša energetika ne prati dovoljno brzinu našeg ekonomskog rasta i da imamo problem sa izvorima energije u odnosu na to koliko nam i gasa treba, koliko nam i struje treba.
Zbog toga mi je drago da mi ubrzano radimo na završetku i Turskog toka i da ćemo, nadam se, to završiti do januara već, januara 2021. godine, da ćemo u prvom kvartalu, nadam se krenuti u izgradnju novog gasovoda ka Bugarskoj u diversifikaciju naših izvora gasa, ali takođe, u neke nove energetske projekte.
To će biti deo naše zelene tranzicije, a danas je i predsednik govorio malo o velikom projektu koji treba da znači veliku transformaciju dalje naše ekonomije i potpuno drugačije pozicioniranje Srbije, to je projekat "Jadar" litijum koji treba da dođe iz Loznice i veliko postrojenje koji treba da počne da se gradi već početkom 2022. godine.
Na tome ćemo mnogo raditi. Tu smo budžetirali određena sredstva za Krupanj, za Loznicu, infrastrukturu, saobraćajnice i železnicu. Nastavićemo da radimo na tome. To je zaista jedno potpuno drugačije pozicioniranje Srbije za budućnost.
Još jedna stvar oko koje su nas neki ljudi malo kritikovali, a to je da smo trebali više da uložimo u obrazovanje. Reći ću vam, mislim da se nikada više, kao ni u zdravstvu, infrastrukturu nije ulagalo ni u obrazovanje. Obrazovanje ostaje prioritet ove Vlade, kao što je bio prioritet prethodne Vlade.
Zamolila sam te ljude, danas sam o tome pričala i sa članicama Američke privredne komore da pogledaju budžet nešto detaljnije i da pogledaju da je to nama takav strateški prioritet, da je to jedna od onih stvari gde ne možete gledati koliko ulažemo u obrazovanje samo po tome koliki je budžet Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.
U većini ostalih budžeta, odnosno budžeta ostalih resora, veliki deo sredstava je usmeren upravo na obrazovanje.
Ako pogledate budžet Ministarstva za trgovinu, turizam i telekomunikaciju, u delu za telekomunikacije, pa to je čitav onaj deo za povezivanje škola.
Nadam se da će sledeće nedelje već ovde pred narodnim poslanicima, pred vama, biti ratifikacija Sporazuma sa Evropskom investicionom bankom o investiciji od 65 miliona evra, odnosno kreditu od 65 miliona evra Evropske investicione banke samo u povezivanje škola, zato što mi do 1. septembra 2022. godine želimo u potpunosti da završimo povezivanje škola, da digitalizujemo sve naše škole.
Ako pogledate budžet Kancelarije za IT i elektronsku upravu, veliki deo tog budžeta, pa možda i najveći deo tog ukupnog budžeta je budžet koji ide za obrazovanje.
Dakle, pogledate nešto više od toga i vidite zaista koliki je strateški prioritet obrazovanja, ne samo po onom što mi ulažemo u obrazovanje, nego kako mi kao Vlada, kao jedan tim na različite načine ulažemo u obrazovanje i jačamo naš obrazovni sistem.
Na kraju krajeva, želim još jednom da vam se zahvalim na razumevanju i da vam uputim još jednom izvinjenje. Zaista nije bilo korektno od mene što nisam bila juče ovde. Trudim se da stignem na sve strane. Trudim se da se izborimo i za te vakcine, ali svakako, kao što sam obećala na početku mog mandata, trudiću se da veliki deo svog vremena provedem ovde u Narodnoj skupštini, da vas saslušam, da vam odgovorim na sva pitanja i da na najbolji mogući način nastavimo dalje zajedno razvoj Republike Srbije zato što je toliko potencijala pred nama i toliko nam se vrata otvara.
Kako dobijamo rezultate svega onoga što je urađeno 2014, 2015. i 2016. godine, sve je više potencijala i sve je više mogućnosti za našu zemlju i treba to postići, za to treba svi naporno da radimo i ja vam se zahvaljujem još jednom na vašem napornom radu i na tome što ste zaista detaljno proučili ovaj budžet i što nam postavljate i pitanja i što nam ukazujete na neke stvari koje smo možda zaboravili.
Hvala vam.

Pre svega, dobar dan svima, drago mi je što sam danas ovde da pokrenemo i taj dijalog između Vlade i Narodne skupštine, odnosno da mi ovde kao odgovorni vama budemo svakog poslednjeg četvrta u mesecu i da odgovaramo na pitanja narodnih poslanika, da vam podnosimo izveštaje o svemu što radimo i da, na kraju krajeva, zabeležimo one teme na kojima bi trebali više da radimo, odnosno na koje nam vi ukažete da treba da stavimo veći fokus u našem radu.
Što se tiče situacije u Raškoj oblasti, u Novom Pazaru, ona je zaista i bila, kao što svi znamo, izuzetno, izuzetno teška, tokom jula meseca posebno i donekle avgusta. Mi smo učinili sve što je u našoj moći da, kao što ste i vi, hvala vam na tome, prepoznali, pružimo svu moguću dodatnu pomoć i podršku bolnici u Novom Pazaru i svim stanovnicima Novog Pazara, ali, isto tako, i Tutina i Sjenice i mislim da smo u datim okolnostima uradili dobar posao, ili najbolji mogući.
Vi znate da sam ja bila u Novom Pazaru, zajedno sa ministrom zdravlja, Zlatiborom Lončarom, a da je pre toga predsednik Srbije Aleksandar Vučić posetio Novi Pazar i sam odneo dodatnu opremu, respiratore, zaštitnu opremu i sve ono što je potrebno našim zdravstvenim radnicima da se uspešno bore protiv korona virusa.
Što se tiče lične odgovornosti, imam tu dva odgovora. Jedan je da niko od nas u sistemu ne beži od lične odgovornosti, nikada nije bežao i nikada neće bežati, pa ni u ovim, ne teškim trenucima, već najtežim trenucima za sve zemlje Evrope, ali i sveta od Drugog svetskog rata. Dakle, tu smo, da podnesemo i ličnu odgovornost i da kažemo šta smo uradili i kako smo radili i da smo svi zajedno u svakom trenutku u tim užasnim okolnostima radili i radimo u interesu građana Republike Srbije, i to svih građana Republike Srbije.
Druga stvar koju želim da vam kažem, a to je da mi se čini da svačija lična odgovornost treba da se traži tek kada sve ovo bude iza nas i kada sve ovo prođe i kada mi izađemo iz ovoga kao pobednici, a znam da ćemo izaći kao pobednici, i da onda imamo vremena da sednemo i da vidimo ličnu odgovornost svakoga i kako je svako pojedinačno činilac u ovom društvu doprineo ovoj borbi, koja je borba čitavog društva i svakog pojedinca za čitavo društvo, ili odmogao ovoj borbi, a bilo je i toga.
Dakle, nadležni ograni i nadležne institucije neka rade svoj posao, a ja vas pozivam da nastavljamo ovu našu borbu zajedno, a da onda o odgovornosti svakog pojedinačno razgovaramo kada sve ovo bude iza nas. U svakom slučaju mogu da garantujem da je svako od nas, i u Vladi Republike Srbije u resornom ministarstvu, dao sve od sebe da svi građani Republike Srbije u svakom trenutku budu zbrinuti najbolje moguće, da svima zaštitimo život koliko god je moguće u ovoj užasnoj situaciji i da smo u tome, bez obzira koliko bilo teško.
U Novom Pazaru je zaista bilo teško, u svakom trenutku smo bili među malobrojnim brojem zemalja koje su uvek mogle da zbrinu sve one koji su zaraženi od korona virusa, da obezbede sve lekove koliko god skupi oni bili, dovoljno respiratora, da ne bi morali da isključujemo neke ljude koji možda imaju manje šanse, da bi dali šansu nekima koji imaju veće šanse za život, već da svima obezbedimo apsolutno sve da ozdrave, prežive i da mi kao društvo nastavimo dalje.
Tako da, svakako to je moj odgovor i znam šta smo uradili za Novi Pazar i kako smo to uradili i koliko smo radili, kao i za bilo koji drugi grad i opštinu u Republici Srbiji. Ponosim se tom borbom. Ona i dalje traje, teže je verovatno u ovom trenutku nego ikada i biće teško sigurno još neko vreme, biće teško dok ne dođe do vakcine. Mi ćemo to garantujem, to je rekao i predsednik Aleksandar Vučić, biti među onim zemljama koje će prve na svetu dobiti ili među prvima na svetu dobiti vakcinu protiv korona virusa. Za to nećemo štedeti resurse, nećemo štedeti ni novac, ni političke veze, ni šta god je potrebno da dođemo do tih vakcina da bi mogli konačno da krenemo u period oporavka i ozdravljenja. Hvala vam.

Hvala.
Vratiću se još jednom na odgovornost. Dakle, možemo sada da raspravljamo o ličnoj odgovornosti i da mislimo da je neko kriv ili nije kriv, da je nešto dobro uradio ili nije dobro uradio, ali ovo zaista nije pravi trenutak. Zato što čini mi se mi ili niko u svetu u ovom trenutku i dalje ne zna tačno sa čime se mi suočavamo kada govorimo o ovom virusu, niti zna koje su prave i pravovremene mere da bi se reagovalo na ovaj virus.
Tako da, čini mi se da je najbolji trenutak da kada sve prođe pogledamo svi zajedno šta smo uradili, kako smo uradili, kako smo balansirali i mere i život ljudi, i ekonomiju od koje na kraju krajeva žive ti ljudi i te porodice i da vidimo šta smo uradili. Tako i u Novom Pazaru. Mislim da bi sada svako pozivanje na ličnu odgovornost i pretpostavka da je neko u bolnici u Novom Pazaru dobro ili loše radio svoj posao, bila preuranjena, da ne bi bila objektivna i da to ne bi izašlo sve ukupno na dobro.
Mi vidimo na kraju krajeva i na republičkom nivou ljude koji svaki dan nam spočitavaju šta radimo i pričaju sve suprotne stvari. Danas vidimo ne ljude koji su prekinuli aplauz lekarima koji je bio u osam časova uveče, lupanjem o šerpe, gelendere, uznemiravanjem ljudi zato što smo imali restriktivne mere, svi ti ljudi danas kritikuju nas zato što nemamo restriktivnije mere ili zato što smo tobože zakasnili sa nekim merama, pa je onda uvek pitanje u stvari da slušamo te ljude dokle bi došli? Jel smo tada trebali da popuštamo mere, a valjda sada treba da ih stežemo i uvodimo policijski čas zato što oni tako kažu iako imaju obraza nešto da kažu, pošto su već kritikovali te mere tada u martu i aprilu, u tom trenutku kada su mislili da korona valjda ne postoji i da mi zatvaramo ljude u kućama samo zato što smo diktatori, tirani i sadisti.
Ali, dobro, tako je bilo. Na kraju krajeva ako postoji jedna pozitivna stvar ove strašne pošasti onda je to da je svako od nas pokazao svoje pravo lice i pokazao se kakav je u najtežim okolnostima i koliko su važni ili ne važni životi ljudi u odnosu na jeftine političke poene.
Tako da, stojim pri tome da mislim da o odgovornosti treba da razgovaramo kada se sve ovo završi i pogledamo šta smo uradili, kako smo uradili, kako smo prošli i da vidimo onda ko je radio dobro, a ko je radio loše i uz to naravno niko od nas, ni u jednom trenutku neće bežati od odgovornosti.
Takođe, želim još jednom da se zahvalim medicinskom osoblju iz Kruševca, iz Kragujevca koji su odmah otišli da pomognu Novom Pazaru i zaista u najvećoj mogućoj meri tamo uspeli da uspostave svu kontrolu i red. Videli smo nažalost, kao što smo to viđali od marta, kada je identifikovan prvi slučaj korona virusa u Srbiji, mnogo lažnih vesti i u trenucima kada je bilo najteže u Novom Pazaru, a meni je drago da kažem da je danas dosta dobra situacija u Novom Pazaru iako naravno je teška kao i svuda širom Republike Srbije, opet imamo u poslednjih 24 časa 20 novozaraženih, nije samo ali je mnogo bolje nego što je u većini drugih gradova u Republici Srbiji i zahvaljujem se Novopazarcima na odgovornom i disciplinovanom ponašanju zato što ne bi to moglo da bude tako da oni nisu disciplinovani i da poštuju u velikoj meri epidemiološke mere.
Ali i tada smo videli, kao što sam počela da pričam, lažne vesti oko toga da nema vitamina C, da nema zaštitne opreme, da nema lekova, ispostavilo se da je sve to laž, i da je bilo i vitamina, i zaštitne opreme, i lekova. E, takve lažne vesti imamo u svakom trenutku, najviše verovatno i tokom tih najtežih situacija, političkih kampanja i izbora, pa je tako i lažna vest da su bilo kakva hapšenja odlagana zbog izbora. To je apsolutna laž.
Mi nikada nismo stavljali izbore na prvo mesto, odnosno pre svega onoga što smo morali da uradimo za građane Republike Srbije, koliko god to lako ili teško bilo. Dakle, kategorično tvrdim da nikakva hapšenja nisu odlagana i da smo sve sprovodili maksimalno efikasno u trenucima kada smo imali informacije i kada smo prikupili dokaze i kada smo bili spremni da takve akcije implementiramo.
Konačno, što se tiče revizora, Državna revizorska institucija je nezavisna, ona odgovara Narodnoj skupštini Republike Srbije. Ni ja ni ministar finansija ne možemo da utičemo na njihov rad, ne možemo da ih pošaljemo negde, ali to svakako možete vi. Hvala.

Hvala vam.
Pre svega ću reći da se ja zaista kao građanka Republike Srbije izuzetno ponosim time šta Republike Srbije radi za predstavnike svih nacionalnih manjina, koliko smo otvoreno društvo i kakva prava predstavnici nacionalnih manjina u Republici Srbiji uživaju.
Kao predsednica Vlade, ja sam takođe i predsednica republičkog Saveta za nacionalne manjine koji okuplja sva resorna ministarstva, relevantna ministarstva i čak 23 nacionalna saveta nacionalnih manjina, da razgovaramo jednom zaista regularnom i redovnom dijalogu o tome šta još dodatno možemo da uradimo za predstavnike nacionalnih manjina u Republici Srbiji.
U Republici Srbiji, za one koji nisu znali, a mislim da svi zajedno treba da se ponosimo, mi imamo čak 11 različitih jezika nacionalnih manjina koji su u zvaničnoj upotrebi u 42 lokalne samouprave i u 49 mesta. Imamo 44 hiljade 70 učenika koji pohađaju školu na jednom od osam jezika nacionalnih manjina. To je 5,4% broja učenika u Republici Srbiji.
Mi smo, ako govorimo, recimo o Nacionalnom savetu Albanske nacionalne manjine, ukupno u prethodnih šest godina dali podršku od nešto od preko jedan milion evra za nacionalni savet. To samo za nacionalni savet, dakle, ne pričamo uopšte o svemu onome što dajemo kao podršku učenicima i studentima u Preševu ili u Bujanovcu kroz Ministarstvo kulture i informisanja za različite kulturne programe, medijske programe, informisanje na jeziku nacionalne manjine, o svemu onome što dajemo dodatno kao Vlada Republike Srbije, odnosno svi građani Republike Srbije kroz koordinaciono telo za Preševo, Bujanovac i Medveđu, za podršku i mladima i ekonomiji i malim i srednjim preduzećima.
Posebno mi je drago što upravo danas mi u Bujanovcu imamo dodelu bespovratnih sredstava za mala i srednja preduzeća gde smo dodelili 30 miliona dinara na 13 preduzeća, a za period osam godina prethodnih dodeli više od 300 miliona dinara za mala i srednja preduzeća iz tih opština.
Osim redovnog budžeta opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa svake godine od države Srbije dobiju i dodatnu finansijsku pomoć za redovno funkcionisanje u ukupnom iznosu oko dva miliona evra. Otvorili smo tamo i fakultet, a i kroz Koordinaciono telo dajemo podršku, odnosno stipendije za školsku 2019/2020. Stipendije je dobilo 300 učenika u ukupnom iznosu od 16,2 miliona dinara. Uz to je stipendirano pet generacija studenata, njih 68 koji su upisali fakultete u Novom Sadu, iznos stipendije od 45.000 dinara. Još od 2009. godine đaci prvaci svakog 1. septembra dobiju na poklon školski pribor i rančeve.
Tokom kovid virusa smo zbog potreba domova zdravlja zaposlili 21 zdravstvenog radnika u Bujanovcu i 25 zdravstvenih radnika u Preševu. Dakle, sve u svemu, zaista mi se čini da nacionalni savet nacionalnih manjina i generalno nacionalne manjine u Republici Srbiji imaju u Vladi Republike Srbije i u Republici Srbiji dobrog partnera, partnera koji je uvek bio otvoren da sasluša koje su sve dodatne potrebe i šta je sve dodatno potrebno da uradimo.
Kao predsednica Vlade i građanka Republike Srbije znam koliko bih srećna bila da sve ovo imaju predstavnici Srba u drugim zemljama regiona. Da mogu da se školuju na srpskom jeziku, da dobijaju ovoliko novca od vlada tih država, da bi sačuvali svoju kulturu, tradiciju, svoje pismo, svoj jezik, da imaju programe na svom jeziku i da se u svakom smislu na ovaj način podržavaju i uvažavaju. To na žalost nije slučaj i mi ovo ne radimo zbog reciprociteta već zato što zaista verujemo u to da Srbija jeste zemljama svih svojih građana. Ponosimo se sa raznolikošću koju imamo, a imamo u Republici Srbiji preko 26 nacionalnih manjina, odnosno pripadnike, preko 26 nacionalnih manjina.
Kada govorimo, to moram takođe da kažem, o tim nesrećnim 90-tim u kojima je Srbija toliko puta optužena za agresora, nekako je neverovatno pogledati istini u oči i videti da su sve ostale države u tim ratovima u kojima je Srbija bila agresor postale etnički čiste, a Srbija zadržala svoj status i svoju poziciju kao zemlje sa jednim od najvećih broja nacionalnih manjina u čitavoj Evropi. To je nešto čime se svi ponosimo i to je nešto, ja mislim, što nama daje osnovu i za dalje razgovore.
Kao što sam rekla i u prvom našem razgovoru poštovani narodni poslaniče, zaista bi možda volela da govorimo o nekim konkretnijim stvarima koje su važne za kvalitet života građana, ala ja to ne mogu da odredim. Ako vi mislite da je činjenica da vi imate pravo na sopstvenu zastavu, zastavu nacionalnog saveta vaše nacionalne manjine za koju vi određujete kako će izgledati, da je potrebno da razgovaramo o nekoj drugoj zastavi, neke druge države. Pa dobro, onda to dovoljno govori i o tome koliko vi mislite da postoje realni problemi za albanske stanovnike u Preševu i u Bujanovcu. Hvala.

Hvala.
Obećavam da ću da se postaram da idemo u ovaj projekat i da ga završim što pre, ali u stvari sam želela da vam kažem jednu izuzetno važnu stvar o kojoj sam pričala sa ministarkom za zaštitu životne sredine, a to je da smo konačno u budžetu za 2021. godinu budžetirali za kompletno rešavanje deponije u Prijepolju, odnosno deponije Stanjevine.
Sećam se da ste mi u prethodnom mandatu nekoliko puta postavljali to pitanje, i meni i tadašnjem ministru Trivanu. Znamo koliki je to problem.
Kada smo Irena i ja razgovarale, moram da vam kažem da sam bila zaista pozitivno iznenađena i radosna zato što je ministarka Vujović odmah to uzela kao jedan od prioriteta za rešavanje, tako da smo razvili plan, budžetirali. Zatvorićemo deponiju Stanjevine. Mi ćemo voziti đubre na sanitarnu deponiju, verovatno u Priboj, Irena će me ispraviti, ako se ne varam. Napravićemo jednu transfer stanicu u Novoj Varoši dok ne proširimo sanitarnu deponiju Užice.
Budžetirali smo i za proširenje sanitarne deponije u Užicu, ali ovo je jedna stvar za koju smo se dogovorili. Ako postoji jedna stvar koju ćemo uraditi, onda ćemo uradi ovu.
Znam koliki je problem. Hvala vama zato što ste nam kao narodni poslanik skrenuli pažnju na ovaj problem da smo ga zaista i zapamtili i rešili da se pozabavimo i da ovo rešimo i da to bude nekako simboličan početak rešavanja preko 3,5 hiljade ovakvih deponija širom Srbije. Tako da, završavamo ovo i biće mi drago da uskoro posetimo zajedno Prijepolje i da krenemo da radimo na ovom problemu.
Za gasifikaciju, zapisala sam, to ću vam javiti dodatno. Hvala vam.

Mislim, teško mi je da dam odgovor. U principu se slažem sa vama. Mislim da je ljudima dosta više korone, dosta slušanja o koroni, ali nažalost, s druge strane, mislim da je izuzetno važno da stalno ponavljamo da ljudi moraju da budu odgovorni, da moraju da poštuju mere, da moraju biti disciplinovani. Na kraju krajeva, ne samo ni zbog nas samih, nego zbog tih naših neverovatnih zdravstvenih radnika, lekara, medicinskih sestara, njihovih timova, nemedicinskog osoblja, koje čitave ove godine naporno radi, da vidimo da njima olakšamo.
Ti brojevi su zaista užasni. Oni nisu nažalost, neočekivani, kada pogledate šta se dešava širom Evrope, širom regiona. Ja i dalje stojim pri tome da se mi odlično borimo.
Apelujem i sada na ljude, da, nekako znam da je svima dosta svega, znam da ljudi nemaju više strpljenja, znam da ovo sve postaje užasno teško psihički da se iznese. Verujte, isto i meni koja čitave godine ležem i budim se sa tim brojevima, to je poslednje na šta pomislim kada krenem da spavam, prvo na šta pomislim kada se probudim ujutru ili tokom noći.
Moramo da izdržimo. Nadam se da je vakcina blizu i nadam se da ćemo onda polako da se vraćamo u normalan život.
Vi ste u pravu, ova utakmica večeras je izuzetno važna i ja želim takođe sve najbolje našoj Crvenoj Zvezdi. Hvala.

Hvala.
Pre svega, kao što sam rekla i u ekspozeu ovde pred vama. Ovo je evropska Vlada, to je Vlada koja vodi Srbiju dalje ka EU. Evropske integracije su naš strateški prioritet i u smislu naše spoljne politike, ali i svakako. Srbija pripada Evropi ili EU, treba i mesto joj je u toj porodici evropskih naroda.
Mi izvozimo između 65 i 70% naših proizvoda na tržište EU. Drugo najvažnije, naše tržište je regionalno tržište. Zbog toga je važna ona tzv. mini šeng inicijativa koju je pokrenu Aleksandar Vučić, jer to je zaista važno i politički i ekonomski.
Sa druge strane oko 70% ukupnih stranih direktnih investicija u Republici Srbiji dolazi iz zemalja članica EU. Ekonomski mi smo praktično već deo te unije. Politički i na svaki drugi način mi prolazimo kroz proces integracije, pregovaranja sa EU. Do sada smo otvorili 18 poglavlja, dva privremeno zatvorili. Da li će se otvoriti još neko poglavlje do kraja godine, ne znam. Mi se trudimo. Ja verujem da smo zaslužili.
Imala sam juče sastanak sa ambasadorima iz zemalja članica EU, kao i sa ambasadorom EU u Srbiji i njihovom delegacijom, da razgovaramo o tim stvarima kao i o izveštaju o napretku.
Fokus ove Vlade na evropskom putu, ali i zbog građana Republike Srbije i naše privrede biće pre svega na vladavini prava. Ja očekujemo da ćemo 2021. godinu iskoristi na najbolji mogući način za dodatno približavanje. Ali, kao što ste i vi rekli, ja sam to rekla u ekspozeu, mi stojimo na tom stanovištu i to jeste naša politika potpuno otvorena, iskrena i transparentna, a to je da ćemo mi čuvati i poštovati naša tradicionalna prijateljstva i tu pre svega mislim na Narodnu Republiku Kinu, Rusku Federaciju, na ostale zemlje, kao što su recimo Ujedinjeni Arapski Emirati ili Indija, Turska i da ćemo se truditi i na mnoge, ali ovo su nekako naši bliski partneri i da ćemo nastaviti da se trudimo da dalje produbljujemo i jačamo odnose sa SAD.
Na tom evropskom putu Srbija svakako postepeno treba da usaglašava našu spoljnu politiku i stavove te spoljne politike sa politikom EU. To ne znači da Srbija neće ili ne može da zadrži svoje razmišljanje, tradicionalno partnerstvo i svoju sopstvenu politiku. Kada to kažem zaista to nije nikako u suprotnosti sa našim evropskim integracijama. Vi imate i zemlje članice EU koje imaju dobre odnose, dobra prijateljstva sa npr. Ruskom Federacijom ili Narodnom Republikom Kinom. Odnos između EU i SAD je u poslednje vreme bio dosta dinamičan, ako mogu tako da kažem, da budem politički korektna, zbog čega smo i mi trpeli.
Recimo trgovinski rat između SAD i EU u odnosu na čelik je značio da EU uvodi kvote na čelik za sve tzv. treće zemlje, uključujući i nas zbog čega se mi već preko 18 meseci zaista izuzetno teško borimo za našu Železaru i za održavanje proizvodnje u Železari. To nam polazi za rukom, ali nije ni malo lako. Mene kao predsednicu Vlade raduje ukoliko bi mogli da se poboljšaju odnosi između SAD i EU, da se prekinu ti trgovinski ratovi, zato što će to značiti dobre stvari i za našu privredu.
Kada vidite da u mehanizmu 17+1 u inicijativi „Pojas i put“ predsednika Narodne Republike Kine, Si Đipinga učestvuje i nekoliko članica EU, Srbija je tu ponosna članica tog mehanizma, zemlja sa najviše potpisanih ugovora koja je na najbolji način iskoristila to partnerstvo sa Narodnom Republikom Kinom, pre svega za izgradnju naše infrastrukture, ali i za programe u oblasti zaštite životne sredine, onda vidite da su jedno političke floskule, a drugo je suština i život.
Dakle, možete biti članica EU i imati takve odnose sa nekim zemljama za koje bi rekli na prvu loptu da EU nema dobre odnose sa njima. Takođe je slična situacija ako uzmete primer turskog toka gde takođe u njemu učestvuju i taj program guraju i zemlje članice EU.
To neće biti lako, ali nije ni nemoguće. Ono što ja mislim da je najvažnije i to je naša politika i kao što sam toliko puta rekla, mislim da je to politika koju je u Republiku Srbiju doveo i uveo Aleksandar Vučić, a koja je hrabra i pametna, a to je da vi uvek imate iskren, potpuno otvoren i transparentan odnos sa svim svojim partnerima i da tako gradite svoj kredibilitet kao predvidivog i pouzdanog partnera i da isto pričate u Briselu, Berlinu i Parizu, kao što pričate u Vašingtonu, Pekingu ili Moskvi i mi to radimo.
Kažem, to nije nekada najlakša politika, ali jeste apsolutno najbolja i građanima Republike Srbije i privredi Republike Srbije je donela mnogo toga dobrog, tako da mi nastavljamo na tom putu, nastavljamo predano da radimo na našim evropskim integracijama.
Rekla sam, skoro potpuno novi fokus na oblast vladavine prava, i videćete u prvih 100 dana rada Vlade velike pomake u toj oblasti. Ceo moj tim već zaista predano radi na tome, tako da ja očekujem na kraju krajeva i da naši partneri iz EU to pozdrave i prepoznaju otvaranjem novih poglavlja.
Nadam se da će se to desiti, a ako se ne desi, EU ima svoje interne izazove. Nama je važno da na tome dalje radimo, pre svega zato što je to u interesu naših građana, naše privrede, naše zemlje, a onda i zato što će to doprineti našim bržim integracijama.
Što se tiče nove američke administracije, mi ćemo se truditi da radimo kao što smo radili do sada, a to je da pokušavamo da dalje produbljujemo odnose sa SAD, da gradimo to jako partnerstvo.
Juče sam imala sastanak i sa ambasadorom SAD, Entonijom Godfrijem. Imali smo dobar sastanak, razgovarali dalje o implementaciji Vašingtonskog sporazuma.
Srbija je ozbiljna država sa ozbiljnim državnicima. Mi stojimo iza sporazuma koji smo potpisali. Nismo kao neki koji ih potpisuju zato što im to politički odgovara u tom trenutku, bez ikakve namere da ih u stvari implementiraju. Ne, mi smo pouzdani, kredibilan partner i stojimo iza toga. Nastavićemo da radimo na tome i pokušaćemo i da sa novom administracijom u SAD održimo makar isti nivo komunikacije.
Nastavljamo da ulažemo u to partnerstvo i svakako očekujem sa pravom, ipak su SAD jedan ozbiljan partner, da ne menjaju oni baš toliko radikalno svoju politiku i da sve ono što smo uradili u poslednje otprilike četiri godine da će nastaviti da daje rezultate i sa novom administracijom. Hvala.

Hvala vam na ovom pitanju. Ja se nadam da će ponovo nadležne institucije reagovati, da će ispitati ove navode koje, ja moram priznati, zvuče neverovatno, da neko nagomila toliko bogatstvo a da to nije sve i to nije samo to što smo mi sada mogli da vidimo. Naravno, nadležne institucije treba da kažu da li je to istina, već imate svo ono ostalo bogatstvo koje ima i samo gospodin Đilas.
Mislim da je zaista jedino što možemo svi mi da tražimo i da očekujemo, a vi kao Narodna skupština, pre svega, da nadležne institucije rade svoj posao, da se ne plaše nikoga koliko god finansijski i medijski moćan bio, da istraže ovo i da pokrenu određene postupke, ukoliko za to postoji osnova.
Da bi svi bivši funkcioneri, svi sadašnji funkcioneri i njihovi bliski ljudi bili zaista čisti i odgovorni pred građanima Republike Srbije, Vlada Republike Srbije u prethodnom mandatu predložila je Zakon o poreklu imovine, Narodna skupština Republike Srbije ga je usvojila i ja očekujem da krene primena Zakona o poreklu imovine.
Ako je istina da i gospodin Đilas i njegov brat imaju svu ovu imovinu, ja bih zaista izuzetno volela da vidim koje je poreklo te imovine. Kako je moguće steći toliku imovinu, ne u tako kratkom roku, ma i u dužem roku? Posebno, pošto je jedan lično 10 godina politički funkcioner, politički funkcioneri nemaju realno neka velika primanja, i sve ovo je povod za ozbiljnu istragu.
Bilo kakav izostanak ozbiljne istrage, nedostatak reakcije nadležnih institucija značiće da su oni jači od države samo zato što poseduju takvo bogatstvo i samo zato što su toliko medijski moćni, a medijski moćni su naravno zato što poseduju toliko bogatstvo i da nisu svi građani Republike Srbije isti pred zakonom i pred ovom državom.
Ja ne mogu da se mešam u rad sudstva i tužilaštva, mogu da se mešam u rad MUP i sprovođenja istraga, ali zaista mislim da ovo prevazilazi nešto što običan građanin Republike Srbije uopšte može da shvati, kakvo i koliko je to bogatstvo.
Mislim da je red da se ispita i da se objasni poreklo. Hvala vam.

Nema tu mnogo šta da se kaže, svakako dok nadležne institucije ne urade svoj posao. Ali ću vam reći jednu stvar, koju je meni lično rekao predsednik Vučić, a rekao je nekoliko puta i u javnosti. Ta jedna rečenica zaista sve objašnjava, a posebno sada, kada vidite i ove podatke koje smo mogli da vidimo u medijima danas. Ta rečenica glasi – Oni kad pričaju o nama, oni pričaju o sebi. I to je to.
Dakle, te stvari koje oni insinuiraju za nas, verujte, to niko pri zdravoj pameti koji je ovde i bavi se ovim poslom iz ljubavi prema svojoj zemlji, da uradi nešto za svoju zemlju i svoje građane, ne bi mogao da pomisli, da vi nameštate milionske poslove nekome iz svoje porodice. Zašto? Zato što su ljudi nesposobni pa ne mogu sami za sebe da zarade normalno da žive oni i njihove porodice? Da namešta neko da kupuje neku zemlju, restorane, kafiće? To je zaista van pameti, bilo kome ko se prihvatio uloge odgovornosti za to kako se živi u ovoj zemlji, ne zato što želi lično bogatstvo, nego zato što želi da pomogne ovoj zemlji, ne može ni da zamisli stvari za koje su oni nas optuživali.
Oni nas optužuju zato što su sve te stvari oni radili. Sve te stvari su oni radili na način kako nas optužuju, i mnogo gore. To pokazuju sve ove stvari koje sada možemo da vidimo.
Kako su samo vodili lokalne samouprave? Evo, sada vidimo u Šapcu da su lokalne samouprave vodili tako što su svi ili pola beogradskih tzv. novinara ili tzv. intelektualaca radili za jedno ili drugo šabačko komunalno preduzeće. Dakle, ti građani Šapca su plaćali ljude u beogradskim medijima da bi napadali Aleksandra Vučića.
Imamo čoveka koji je jedan od tih viđenijih kolumnista u „Danas“, ima svoju emisiju na Nova S ili nekom tom njihovom kanalu, koji je ni manje ni više nego portparol šabačkog vodovoda. Zamislite vi kakva je to sprdnja sa građanima Šapca! Zamislite vi šta su građani Šapca plaćali! I takvi ljudi imaju obraz da kažu nama bilo šta! A koliko je to malo u odnosu na to šta je radio prvi među njima, a to je svakako Dragan Đilas! I sve što oni pričaju o nama, to oni u stvari pričaju o sebi.
Kada pričaju o krađi i bogatstvu, oni pričaju o svojim krađama, šta su oni sve radili, kakve su oni sve mehanizme imali i koje bogatstvo oni imaju. Kada pričaju o Jovanjici, narko-dilerima, ili kokama u Moroviću, pričaju oni čiji su najbolji prijatelji narko-dileri. I sve što kažu za nas, ljudi samo pričaju o sebi. Hvala.

Kao što sam rekla, mi ćemo krenuti od deponije Stanjevine zato što, kao što i vi kažete, to stvarno jeste jedan primer nebrige višedecenijski i mi smo mislili da je to simbolično dobar način da počnemo da uklanjamo brojne tzv. privremene deponije, koje su tu decenijama i decenijama i divlje deponije po Srbiji kojih ima preko 3.500.
Uskoro ću zajedno sa Irenom Vujović posetiti Prijepolje, da razgovaramo malo sa ljudima, ali i da na licu mesta vidimo kakav je plan i predstavimo taj plan. Dakle, ono što ja znam, iz mog sastanka sa Ministarstvom za zaštitu životne sredine, kada smo prolazili kroz njihove prioritete i planove, a to je da ćemo krenuti u zatvaranje deponije Stanjevine, da ćemo odatle voziti đubre na sanitarnu deponiju u Priboju, da ćemo praviti transfer stanicu u Novoj Varoši, dok ne proširimo sanitarnu deponiju u Užicu, koja takođe već čeka godinama na proširenje, a mi smo evo sada budžetirali u 2021. godini sredstva i za proširenje te sanitarne deponije. Neće to svakako ići ni brzo ni lako, ali mogu da vam garantujem da ćemo mi taj posao završiti.
Za sve ostale pojedinosti oko svih ostalih planova možemo i da se vidimo u Prijepolju i da razgovaramo i da se konsultujemo o tome što je najbolje i najpametnije učiniti. Hvala.

Što se tiče vatrogasnog doma u Brodarevu, ja ću proveriti sa ministrom Vulinom kako stoje stvari, da li može da počne da radi, šta je potrebno da bi počeo da radi, kakve su takođe sveukupne potrebe i kada budem posetila Prijepolje možemo da odemo zajedno i do Brodareva i da pogledamo to, a dugujem vam tačno odgovor o čemu se radi.
Ovo što se tiče zdravstva može svako da odgovori ministar Lončar.
Što se tiče toga da li smo zakasnili sa nekim merama, pa dobro to je svakako stvar shvatanja, sada ja mislim da nismo zakasnili ni sa jednom merom. Mislim da je situacija kompleksna, pa je kompleksna, bilo bi kompleksno vidimo i zemlje koje su mnogo ranije imale i mnogo restriktivnije mere, pa imaju katastrofalne brojeve i novoobolelih i preminulih. Nažalost taj virus je takav u ovo doba godine svi smo znali, od početka pričali da će jesen i zima biti izuzetno, izuzetno teške. To je sada došlo i kao što uvek kažem, kao predsednica Vlade i neko ko vodi Krizni štab uvek sam se trudila i trudim se da pokušam da nađem najbolju moguću meru između epidemioloških mera, života i ekonomije.
Drugačije bi to bilo da ovaj virus nije bio prisutan čitave godine. Mi smo se u martu borili izuzetno restriktivnim merama, ali onda vidite da ni ljudi ne mogu to da izdrže, a tek privreda ne može da izdrži. Trudili smo se da neke stvari držimo otvorene i da rade za koje ne smatramo da postoje naročito epidemiološki rizik zato što ti ljudi od nečega moraju da žive i da hrane svoje porodice.
Reći ću vam potpuno iskreno jedno od preporuka jednog dela stručnog dela Kriznog štaba je bilo da mi u 17.00 časova zatvorimo i sve ono što se zove saloni lepote, frizerski saloni, kozmetički saloni i sve ono ostalo. Šta bi uradili onda ti ljudi koji drže te salone, od čega bi živeli, kako bi prehranili svoju decu? Da li je to mesto koje je naročito rizično. Da li ima razlike da li idete tamo u 15.00 časova popodne ili u 19.00 časova uveče. Nije to isto kao kafići ili restorani.
Tako da sam se borila koliko god sam mogla i ako sam pogrešila neću se libiti da to priznam i da preuzmem ličnu odgovornost za to. Zaista sam se trudila da razmišljamo i o životima ljudi i njihovih porodica, kako da održe svoje poslove, svoje male firme, kako da prehrane svoju decu, zato što je pri tom nemoguće da vi iz budžeta Republike Srbije od svih građana Republike Srbije paralelno kada se borite sa korona virusom i dajete zaista enormne novce i na zaštitnu opremu i na testove. Mi dnevno sada oko 22.000 testova i za sve ostalo, ne možete da date zaista toliku podršku privrede ako ih samo jednostavno zatvorite.
Mislim i ne bih zaista bila ovde da ne mislim tako niti bih tako radila da ne mislim tako, da smo mi do sada uspeli da nađemo najbolji mogući balans. Da li smo mogli sve da zatvorimo i da sve bude mnogo bezbednije sa te epidemiološke strane? Pa, da. Ali da li bi to bilo najbolje za živote ljudi, za njihovu psihu, za čitave porodice koje treba da nastave da žive, da rade? Ne.
Kao što sam rekla na i na početku, kada prođe sve ovo, verovatno 2021/2022. godine, biće tada moguće podvući crtu, svesti račune i reći da li je neko dobro radio ili je loše radio. Mislim da mi za sada bijemo najbolju moguću bitku, imamo najbolje moguće rezultate koliko god je moguće u ovako teškim okolnostima i zdravstvene ali i ekonomske.
Tako da nastavljamo dalje i još jednom velika molba, apel svim građanima da zajedno bijemo ovu bitku zato što ova bitka ne može da se dobije samo od strane mera koje usvaja Vlada Republike Srbije ili Krizni štab ili na kraju krajeva, ni zakona koje usvaja Narodna skupština Republike Srbije, ovo je zaista po prvi put u poslednjih sto godina ja mislim, bitka koju dobija samo svaki pojedinac za čitavo naše društvo. Hvala vam.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, poštovani narodni poslanici, poštovane građanke i građani Republike Srbije, drugi put u svom životu imam ogromnu čast da stojim pred vama, da predstavim program Vlade Republike Srbije i tražim podršku za ovaj program, kako bi nastavili naš rad i dalje uticali na bolji kvalitet života svih građana Republike Srbije u narednom periodu.
Srbija je danas dosta drugačija zemlja, nego te 2017. godine i fundamentalno drugačija zemlja nego 2014. godine. Ako mogu tako da kažem, na najjednostavniji način, Srbija je prestala da bude zemlja koja niže istorijske poraze i postala je zemlja koja pobeđuje.
Počeli smo konačno da verujemo u sebe, sopstvene kapacitete i sopstveni uspeh, prestali smo da tražimo izgovore za neuspeh. Počeli smo da radimo, prestali smo da kukamo.
Na međunarodnom planu, Srbija je postala zemlja koja se poštuje i koja se uvažava, zemlja koja vodi nezavisnu i samostalnu spoljnu politiku, pouzdan partner za razgovor, a ne zemlja pred koju se postavljaju ultimatumi i uslovi.
Srbija je danas finansijski i ekonomski stabilna zemlja. Zemlja u kojoj je nezaposlenost na rekordno niskom nivou od 7,3%, prosečna plata preko 500 evra i zemlja u kojoj se plate i penzije kontinuirano uvećavaju. Zemlja koja je ušla u period stabilnog rasta, čija je stopa jedna od najvećih u ovom delu Evrope, a ove godine verovatno najveća u čitavoj Evropi.
Ovo treba da bude na ponos svim građanima Republike Srbije, jer ovo smo uradili zajedno. Radili smo zajedno, borili smo se zajedno, menjali smo svaki dan naše navike i naša razmišljanja kako bi mi sami bili uspešniji, a onda i kako bi naše društvo u celini bilo uspešnije. Sve ovo što smo uradili u poslednjih šest, sedam godina bilo je sve osim lako.
Kao predsednik Vlade Republike Srbije 2014. godine Aleksandar Vučić je započeo transformaciju naše zemlje. Do 2017. godine kada sam kao mandatar predstavljala program za rad Vlade, ova prva i najteža faza transformacije je već dala očigledne rezultate.
Srbija je postigla finansijsku i makroekonomsku stabilnost, značajno je smanjena nezaposlenost. Tada je fluktuirala između 13% i 14%, počeo je da se vidi oporavak ekonomije, rast u 2016. godini nam je bio 3,3%. Značajno smo poboljšali uslove poslovanja, što se pod jedan, videlo kroz skok na „Duing biznis“ listi Svetske banke i pod dva, kroz to što su tada već strane direktne investicije u Republici Srbiji došle na rekordnih tada 2,6 milijarde evra.
Krenuli smo da rešavamo i rešili smo neke od teških pitanja koja su decenijama ozbiljno ugrožavala naš budžet, kao što su „Železara Smederevo“ i RTB Bor. Srbija je postala kredibilan partner i politički i ekonomski.
Zato sam tada, te 2017. godine bila jasna, ta Vlada bila je Vlada kontinuiteta, sa ekonomskom, unutrašnjom i spoljnom politikom koju je postavio Aleksandar Vučić 2014. godine, s tim što je ta Vlada imala zadatak da krene u sledeću fazu transformacije naše ekonomije i našeg društva.
Ta transformacija je neophodna kako bi nastavili da gradimo našu ekonomiju i jačamo sveukupno naše društvo, bila je sveopšta digitalizacija privrede, obrazovanja i javne uprave. I danas mogu da kažem sa velikim, gromnim ponosom da smo postigli zaista mnogo u svim oblastima. Mi smo uspeli, kao što smo tada zacrtali, da započnemo tu važnu transformaciju ka društvu i ekonomiji zasnovanoj na znanju i inovacijama.
Ostvarili smo mnogo dinamičniji rast našeg BDP i od 2016. do 2020. godine BDP Srbije je ukupno porastao 14,8%. U četvrtom kvartalu 2019. godine i u prvom kvartalu 2020. godine Srbija je ostvarila najviši kvartalni rast u Evropi. U drugom kvartalu suočeni sa krizom uzrokovanom Korona virusom, ostvarili smo jedan od najmanjih padova privrede u Evropi. Kao što sam rekla, ove godine ćemo biti zemlja sa najboljim ekonomskim rezultatima u čitavoj Evropi.
Stopa nezaposlenosti je u periodu između 2016. i 2020. godine opala za preko 6%, registrovana zaposlenost je porasla za skoro 10%, što znači da smo stvorili oko 200.000 radnih mesta. Prosečne zarade su danas više za 34%. Minimalna zarada je povećana za 52% u odnosu na 2016. godinu. Kreditni rejting Srbije je unapređen sa BB minus na BB plus i danas smo na korak od investicionog rejtinga. Učešće javnog duga u BDP je dodatno spušteno sa 67,8% krajem 2016. godine na 48,4% početkom 2020. godine.
Iako je ove godine došlo do povećanja učešća javnog duga u našem BDP zbog krize uzrokovane korona virusom, što se desilo u svim zemljama Evrope i sveta, ponosna sam zato što smo čuvajući tu našu fiskalnu disciplinu i stabilnost domaćinski raspolažući novcem u budžetu pažljivo planirajući mi ipak uspeli da održimo nivo učešća javnog duga ispod 60%. U ovom trenutku on je 56,8% i nećemo do kraja ove godine preći tu granicu od 60%.
Inflacija je održana unutar predviđenih okvira ili je čak išla malo ispod njih. Strane direktne investicije su dostigle rekordnih 3,6 milijardi evra u 2019. godini, što je skoro 46% više nego 2015. godine. Mi smo tada zajedno, ja sam svojim timom uz vašu podršku, podršku narodnih poslanika postavila sektor informacionih i komunikacionih tehnologija, IKT sektor kao jedan od sektora u koji ćemo najviše uložiti zato što ima najviše potencijala da sve nas povuče dodatno napredno i tako da unapred produktivnost i konkurentnost čitave privrede Republike Srbije. Izvozu IKT usluga u prošloj 2019. godini je bio skoro dva puta veći nego 2016. godine. U tri godine mi smo duplirali izvoz naših IKT usluga, koji je već bio veliki i značajan te 2016. godine. Taj izvoz je prešao milijardu evra i 2019. godine on je bio milijardu 420 miliona evra, a suficit u 2019. godini u razmeni IKT usluga najveći u razmeni bilo koje robe ili usluge iz Srbije.
U nekim oblastima, i na to sam možda i najponosnija Srbija je samo u ove prethodne tri godine otišla dalje i menjala se brže nego mnoge zemlje Evrope. Od 2017. godine informatika je obavezan predmet u osnovnih školama od petog razreda kada učenici počinju da uče blokovsko programiranje, dok od šestog razreda uče i tekstualno programiranje, da bi se u osmom razredu već susreli sa elementima nauke o podacima.
Od ove školske godine smo za naše prvake u veli novi predmet – digitalnih svet, kroz koji od malih nogu uče da shvataju svet u kome žive, da budu spremniji, svestraniji i da imaju više samopouzdanja nego njihovi vršnjaci u drugim delovima Evrope i Sveta. Obezbedili smo pristup internetu u svim osnovnim školama u Republici Srbiji, uložili dodatnih 10 miliona evra u pristup brzom internetu za 1.000 škola. Danas imamo 10.000 digitalnih učionica, a kompletna digitalizacija škola mora da se završi do 2022. godine. U ovome je Srbija danas jedna od najnaprednijih zemalja u Evropi.
Zato i sada jasno kažem danas za ovu novu Vladu koju predlažem vama da će i ona biti Vlada kontinuiteta političkog i ekonomskog kontinuiteta sa tom 2014. godinom pa 2016. i 2017. godinom, a da ćemo u skladu sa našim potrebama i izazovima sa kojima se suočavamo i sa rezultatima koje imamo otvoriti i ovaj put, naravno da bi nastavili naš rad, da bi nastavili našu transformaciju, da ćemo otvoriti nove teme koje će dalje doprineti snazi naše zemlje i kvalitetu života u njoj.
Svako od ministara će, naravno, u svom resoru imati svoje prioritete. Kao Vlada imaćemo neke osnovne pravce delovanja o kojima ću danas pričati, a kojima detaljnije možete da se informišete u predloženom programu Vlade Republike Srbije koji je dosta obimniji od ovog mog govora danas, ali će ova Vlada imati šest ciljeva o kojima ćemo posebno voditi računa. O tome je pričao i predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić. To su dalja borba protiv virusa Kovid 19 i jačanje našeg zdravstva, očuvanje vitalnih interesa srpskog naroda na KiM, borba protiv organizovanog kriminala i sveobuhvatni rat protiv mafije, očuvanje nezavisnosti i samostalnog odlučivanja Srbije, vladavine prava i ubrzanje reformi na našem evropskom putu i dalje ekonomsko jačanje Srbije.
Prvi prioritet pred ovom Vladom je zaštita zdravlja ljudi, podrška našem zdravstvenom sistemu u borbi protiv Korona virusa. Pred nama su teški dani i pred nama je sigurno teška zima. Nažalost, pred nama je još jedna teška godina, 2021. godina, u kojoj ćemo morati da nastavimo ovu borbu, i mi, i čitava Evropa, i čitav svet.
Mi očekujemo da će svet tek te 2022. godine moći da se vrati u kakvu takvu normalnost, a da će se u ekonomskom smislu svet od ove krize oporaviti tek 2029. godine, s tim što će tada odnos snaga u svetu biti mnogo drugačiji od onoga koji je bio pre ove krize ili od onoga danas.
U svemu tome Srbija mora da nastavi da napreduje i mora da napreduje još brže. Zato pozivam sve, ne samo da obnovimo, već da nastavimo hrabrije i odvažnije da gradimo naše društvo, ekonomiju i institucije kako bismo prevazišli izazove koje nam je nametnula pandemija Kovid 19 i kako bismo okupili društvo u celini za bolju budućnost Srbije.
U prethodnom periodu ulaganja u zdravstvenu infrastrukturu bila su izuzetno značajna. Od 2016. godine obnovljeno je skoro 80 objekata primarne zdravstvene zaštite, dakle, domova zdravlja i ambulanti. U toku su radovi na šest velikih domova zdravlja, kao što je npr. Novi Sad ili Valjevo. Pokrenute su i nabavke za dodatne objekte.
Ulažemo više od 200 miliona evra u obnovu i izgradnju 20 opštih bolnica i zdravstvenih centara širom Srbije i više od 300 miliona evra u izgradnju i obnovu klinika i specijalizovanih bolnica, od kojih su neke završene, kao što znate, recimo Kliničko-bolnički centar "Dragiša Mišović", Kliničko-bolnički centar "Zemun", prva faza Urgentnog centra Kliničkog centra Srbije itd.
U toku su radovi na Kliničkom centru Srbije, gde će prva faza biti gotova 2021. godine, a uskoro očekujemo početak radova na kompletnoj rekonstrukciji i izgradnji Kliničkog centra Vojvodine. To je predviđena investicija od 34 miliona evra i ja se nadam da ćemo u prvih 100 dana Vlade krenuti ove radove i objavu tendera za rekonstrukciju i izgradnju Kliničkog centra Kragujevac, što je dodatna investicija od nekih 30 miliona evra.
Ovoj Vladi će biti apsolutni prioritet da završi sve ovo što je započeto i da započnemo nove projekte u zdravstvenoj infrastrukturi. Tu nam je apsolutni prioritet početak izgradnje potpuno nove univerzitetske dečije klinike "Tiršova 2".
Ispravnost ulaganja u zdravstvenu infrastrukturu se u svakom smislu i najbolje pokazala ove godine kada smo bili suočeni sa ovakvom pandemijom. Zahvaljujući novim i rekonstruisanim objektima, mi smo uspeli da primimo i da lečimo sve obolele u Republici Srbiji. Kako bi se nadalje uspešno borili, do kraja ove godine moramo, u saradnji sa Vojskom Republike Srbije, da završimo još dve potpuno nove kovid bolnice, koje će nakon ove kovid krize, proći će i ovo, služiti kao multifunkcionalne bolnice za sve što je potrebno našem zdravstvu i našim ljudima. U saradnji sa Vojskom Republike Srbije, rekla sam, moramo da završimo te dve bolnice do kraja godine u Beogradu i u Kruševcu.
Zahvaljujući našoj fiskalnoj stabilnosti i zahvaljujući našoj ekonomskoj snazi, mi smo mogli ove godine da obezbedimo novac za ogromne, zaista ogromne vanredne troškove, za aparate, respiratore, zaštitnu opremu, za testove, za dodatne vakcine protiv sezonskog gripa i ostale vakcine, i tokom kovid krize uz to, takođe, povećamo plate našim zdravstvenim radnicima, svima u zdravstvu za dodatnih 10%.
Zdravstveni sistem Srbije je u ovim teškim vremenima pokazao spremnost, profesionalnost i otpornost na koju svi treba da budemo ponosni. Naši zdravstveni radnici tokom čitave ove godine bore se požrtvovano, bez predaha i bez pauze. Ja im se danas, sa ovog mesta, ponovo zahvaljujem, i njima i njihovim porodicama.
Mi ćemo nastaviti da radimo, obećavam i garantujem, na stalnom povećavanju plata u zdravstvu, kao i njihovu edukaciju, opremu na kojoj rade i uslove u kojima rade. Do 2013. godine, i to svi znaju u Republici Srbiji, šta god neki političari pričali, plate u zdravstvu su bile zaista sramno male. Plata doktora specijaliste iznosila je 67.540 dinara, dok je plata medicinske sestre iznosila svega 32.454 dinara. Do 2020. godine, mi smo uspeli da plate doktora specijaliste povećamo 57%, a plate medicinskih sestara 67%. S tim što mi znamo u ovom trenutku da ni to nije dovoljno i da ćemo morati još mnogo, mnogo da radimo da bi zaista adekvatno platili sve naše zdravstvene radnike. Kao što kažem, to će svakako biti jedan od prioriteta.
Da bi naše zdravstvo bilo još efikasnije u mandatu ove Vlade, radićemo na jednoj novoj temi, a to je kompletna digitalizacija našeg zdravstva. Mi moramo da obezbedimo svim građanima Srbije jedinstveni elektronski zdravstveni karton, u kome će biti svi podaci iz svih zdravstvenih ustanova, iz svih evidencija, koji će njima biti dostupni u svakom trenutku i na svakom mestu, a njihovim lekarima kad god su im potrebni. Na ovaj način stavićemo zaista u potpunosti građane u sam centar našeg zdravstvenog sistema. Taj povezani zdravstveni sistem će biti mnogo transparentniji, mnogo efikasniji, mnogo kvalitetniji, doneće značajne uštede za državni budžet, koje ćemo onda moći da uložimo u dodatnu zdravstvenu infrastrukturu, u njihove plate, u njihovu edukaciju, u opremu na kojoj rade.
Mi, takođe, oblast zdravstva u današnjem svetu vidimo kao ogroman ekonomski potencijal, zdravstvo i biomedicinskih nauka. Procena Svetskog ekonomskog foruma je da će svet 2040. godine trošiti 25 hiljada milijardi dolara godišnje na zdravstvo. Dakle, 25 hiljada milijardi dolara godišnje će svet trošiti na zdravstvo! I, kao i u drugim oblastima gde tehnologija izaziva pravu revoluciju, ti novi igrači koji će se pojaviti imaju šansu za rast koji ne bi imali bez ovakvih promena. Mi želimo, i radićemo na tome, da što više njih bude iz Srbije ili da radi u Srbiji.
Pored zdravstvenih, ova Vlada će imati ogromne političke izazove. Ovde, pre svega, mislim na naše odnose na Prištinom, nastavak dijaloga o normalizaciji, probleme u uspostavljanju zajednice srpskih opština, od koje, da budem sasvim jasna i precizna, danas sa ovog mesta i pred narodnim poslanicima i svim građanima Republike Srbije, mi nećemo odustati. Mi držimo našu reč i mi stojimo iza naših potpisa na sporazumima koje smo pregovarali i dogovarali. To, ja mislim sasvim prirodno i normalno, očekujemo i od drugih, kako bi u dobroj veri nastavili dalje razgovore.
Nova Vlada će nastaviti da vodi politiku zaštite vitalnih nacionalnih interesa, mira i saradnje kada je u pitanju Kosovo i Metohija, sa ciljem zaštite našeg naroda, kulturne i verske baštine, ali i mira i stabilnosti u čitavom regionu. Prioriteti će biti nastavak vođenja pregovora sa privremenim institucijama samouprave u Prištini, unapređenje ekonomskog razvoja i uslova života srpskog stanovništva na Kosovu i Metohiji i podrška povratku interno raseljenih lica.
Na ovom važnom pitanju, koje je ja mislim najveći izazov za dugoročno održivu bezbednost i stabilnost čitavog regiona, Vlada Srbije će sve svoje aktivnosti i sve svoje poteze do detalja koordinirati sa predsednikom Republike Srbije Aleksandrom Vučićem i sa predstavnicima srpskog naroda na Kosovu i Metohiji, jer je nacionalno i političko jedinstvo po ovom pitanju naš apsolutni, apsolutni prioritet.
Pored ova dva ozbiljna izazova, pred nama je ozbiljna i teška borba protiv organizovanog kriminala, mafije koja je pomislila poslednjih meseci da je jača od države i da može da upravlja ovom državom. Naš posao je da pokažemo da je država uvek jača, da sa institucijama nema igranja i da se nikakve veze između predstavnika tih institucija i kriminalaca neće tolerisati i da od njih apsolutno niko neće biti zaštićen. U ovoj borbi, sada se prevashodno obraćam našim bezbednosnim službama, moramo se posebno baviti bezbednošću predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića, koji je objavio i pokrenuo ovaj rat protiv mafije.
Nažalost, svi mi svedočimo svaki dan najmonstruoznijim i najbezobzirnijim napadima na predsednika Aleksandra Vučića i na njegovu porodicu, samo i isključivo sa jednim ciljem, da ga dehumanizuju, da ga kriminalizuju i to do te mere da svaki napad na njega, verbalni ili fizički, bude potpuno očekivan, potpuno normalan i potpuno razumljiv.
Finansijska moć onih koji ovo rade je ogromna, zato naša energija da se ovome suprotstavimo mora biti mnogo veća. Ovo ću i lično shvatiti kao jedan od mojih zadataka i boriću se samo i isključivo za istinu, boriću se svakodnevno i neumorno protiv svih laži koje plasiraju protiv predsednika Republike i njegove porodice.
Za pobedu nad organizovanim kriminalom biće potrebno učešće svih grana vlasti, a pre svega pravosuđa. Pružićemo punu zaštitu svima koji su uključeni u borbu protiv organizovanog kriminala. Svaki policijski i finansijski inspektor, tužilac, sudija, novinar ili državni funkcioner koji bude na meti kriminalnih bandi biće pod zaštitom. Svaki građanin koji pomaže u borbi protiv kriminala biće zaštićen. Dve su ključne tačke kojima ćemo zadati odlučujući udarac organizovanom kriminalu. Jedan, presecanje njihovih izvora finansiranja i razbijanje njihove veze, njihovih veza i njihove mreže uticaja u državnim organima, politici i medijima.
Znamo da ova borba neće biti ni laka ni jednostavna. U njoj očekujemo podršku svih građana Srbije i apsolutnu podršku zakonodavne i sudske grane vlasti. Ovo je borba za našu zemlju i za budućnost naše dece. Nemam dilemu, u borbi između države i mafije država će izaći kao pobednik. Garantujem da ćemo umeti da zaštitimo volju naših građana i čoveka kome su oni direktno i lično dali poverenje da vodi Srbiju u nove pobede.
Generalno, ova Vlada mora da radi još više, sa većom energijom i većom predanošću, jer iako nismo ona zemlja kakva je Srbija bila do pre šest ili sedam godina, ni sa ovim rezultatima nisu svi ljudi u Srbiji osetili dovoljno i kvalitetno poboljšanje kvaliteta života, u smislu koliko novca imaju u svojim novčanicima, šta sebi i svojoj deci, unucima mogu da priušte za taj novac, da li imaju asfaltiran put do kuće, da li njihova deca i unuci imaju internet u svom selu, da li mogu lako da dođu do lekara, dobiju adekvatnu negu, kakve su škole itd.
U smislu najkonkretnijih projekata, kao odgovorni političari napravili smo program „Srbija 20-25“. To je program konkretnih oblasti, lista konkretnih projekata vrednih blizu 14 milijardi evra, na kojima će Vlada raditi kako bi do kraja 2025. godine stigli do zacrtanog cilja – 900 evra prosečne plate u Srbiji i između 430 i 440 evra prosečne penzije. Sve ono što stoji u programu „Srbija 20-25“ su projekti koji će konkretno, očigledno, na najopipljiviji mogući način podići kvalitet života svakog građanina u Republici Srbiji.
Kada govorimo o putnoj infrastrukturi, mi smo za svega nekoliko godina uspeli da izgradimo 320 kilometara novih auto-puteva, što je više nego u protekle četiri decenije. Završili smo Koridor 10 i završili Koridor 11, auto-put „Miloš Veliki“ do Čačka. Danas se od Beograda do Čačka stiže za sat i po, neuporedivo bezbednije i neuporedivo sigurnije.
Započeli smo izgradnju još 290 kilometara auto-puteva i brzih saobraćajnica. Nastavili smo izgradnju auto-puta „Miloš Veliki“ do Požege, započeli izgradnju Moravskog koridora od Pojata do Preljine, gradimo deonicu Ruma-Šabac-Loznica i auto-put od Beograda ka Sarajevu, deonicu Kuzmin-Sremska Rača. Valjevo povezujemo sa auto-putem „Miloš Veliki“ deonicom Iverak-Lajkovac. Uskoro završavamo i poslednju deonicu na brzoj saobraćajnici Kragujevac-Batočina, a radovi su u toku i na obilaznici oko Beograda, od Ostružnice do Bubanj Potoka.
Kada govorimo o železničkoj infrastrukturi, započeli smo radove na brzoj pruzi Beograd-Novi Sad i već krajem sledeće godine naši građani će putovati između ova dva grada za 25 minuta. Sledeće godine počinjemo izgradnju Fruškogorskog koridora, metroa u Beogradu i „Auto-puta mira“, deonica Niš-Pločnik koja je izuzetno, izuzetno važna za naše građane u Prokuplju i u Kuršumliji.
Nastavljamo pripremu projektno-tehničke dokumentacije za izgradnju autoputa Beograd-Zrenjanin-Novi Sad, tzv. „Vojvođansko P“ i brze saobraćajnice Sombor-Kula-Vrbas-Bečej-Kikinda kojom ćemo povezati sve delove severa zemlje.
Izdvajamo sredstava za izgradnju severne obilaznice oko Kragujevca, obilaznice oko Loznice i obilaznice oko Novog Sada sa novim mostom preko Dunava, a do 2023. godine treba da započnu radovi na auto-putu „Vožd Karađorđe“ i izgradnja južnog kraka auto-puta Beograd-Sarajevo, deonica Požega-Užice-Kotroman. Nastavak izgradnje auto-puta na Koridoru 11 od Požege do Boljara ostaje jedan od prioriteta.
Nastavljamo sa modernizacijom i rekonstrukcijom železničke mreže. Sledeće godine počinjemo sa radovima na deonici brze pruge Novi Sad-Subotica i sa modernizacijom pruge Niš-Dimitrovgrad. Istovremeno radimo na pripremi projektno-tehničke dokumentacije za modernizaciju pruge od Beograda do Niša i od Niša do Preševa. Nakon završetka pripreme dokumentacije na kojoj trenutno radimo, započećemo sa radovima na rekonstrukciji Barske pruge, čime ćemo glavne železničke pravce na koridorima 10 i 11 u potpunosti pokriti. Ubrzo će biti gotova i tehnička dokumentacija za izgradnju savremenog dispečerskog centra iz koga će se upravljati celokupnim železničkim saobraćajem u Srbiji.
Ne zaboravljamo istok Srbije. Pored izgradnje auto-puta „Vožd Karađorđe“, radićemo na izgradnji brze saobraćajnice od Golupca, od Koridora 10, preko Požarevca i Velikog Gradišta. Sve ove investicije biće propraćene gasifikacijom ove regije i formiranjem specijalne zone za hemijsku industriju u Prahovu. Radovi na proširenju kapaciteta luke Prahovo će započeti sledeće godine i na ovaj način uz postojeće investicije istočni deo zemlje postaje neuporedivo konkurentniji za privlačenje stranih i domaćih investitora. Ovo tretiramo kao projekat od nacionalnog prioriteta.
Nastavićemo da ulažemo u razvoj vodnog saobraćaja, a aerodrom „Morava“ ćemo proširiti sa još jednom dodatnom pistom.
Program „Srbija 20-25“, da ne ulazim dalje u detalje, predviđa ulaganje u poljoprivredu, turizam, digitalizaciju, obrazovanje, sportsku infrastrukturu, kulturu, zdravstvo, brigu o mladima i populacionu politiku i on će nam biti, ako tako mogu da kažem, zvezda vodilja u našem radu, kada govorimo o najkonkretnijim projektima.
Pored ovih konkretnih projekata, moramo da nastavimo da menjamo stvari u našoj zemlji i, pre svega, moramo da povećamo ukupnu produktivnost naših firmi. Ta produktivnost je u ovom trenutku relativno niska, u poređenju sa prosekom u EU. Produktivnost firme u Srbiji raste za prosečnih 1,1% godišnje, a da bi se povećao rast BDP-a za jedan procentni poen trenutni rast produktivnosti trebalo bi da se duplira.
Prethodna Vlada je pri kraju mandata usvojila tri važne strategije koje nam trasiraju pravac za dalji rad. To je Strategija industrijske politike do 2030. godine, Strategija pametne specijalizacije do 2027. godine i Strategija razvoja veštačke inteligencije do 2025. godine. Sve ove tri strategije identifikuju slične probleme i predlažu aktivnosti koje bi adresirale te probleme, i to su u najkraćim crtama – osnaživanje ljudskih kapaciteta, inovacije u cilju stvaranja dodatne vrednosti i podizanja produktivnosti i, pod tri, stimulacija preduzetništva i startap ekosistema.
U smislu osnaživanja ljudskih kapaciteta jedan od ključnih prioriteta Vlade Srbije ostaće, naravno, obrazovanje. Od aprila sledeće godine Srbija će prvi put, i mislim da ćemo time takođe biti jedna od retkih zemalja i u Evropi i u svetu, imati jedinstveni informacioni sistem prosvete.
Po prvi put ćemo zahvaljujući ovom sistemu, imati jasan pregled našeg celokupnog obrazovnog sistema i taj pregled će nam omogućiti da donosimo informisane odluke o strateškim ulaganjima, kako bi adekvatno odgovorili na potrebe našeg društva i naše ekonomije.
Mi ćemo po prvi put tačno u dinar znati koliko smo kao država uložili novca u formalno obrazovanje svakog našeg građanina i kako da poboljšamo efekte tih ulaganja. U narednom periodu posebno ćemo se fokusirati na razvoj predškolskog vaspitanja, povećanim ulaganjima u vrtiće, opremanjem predškolskih ustanova i podrška stručnom kadru. Važni zadaci pred nama su takođe, da uvedemo dualno obrazovanje na visokoškolske ustanove i završimo novu strategiju obrazovanja.
Ogroman potencijal, kada pričamo o ljudskim kapacitetima, je u našoj dijaspori. U prethodnom mandatu smo se možda ne dovoljno glasno, ali izuzetno intenzivno bavili ovim pitanjem. Pojednostavili smo postupak priznavanja inostranih diploma, izmenili uredbu o carinskim povlasticama, kako bi ljudi iz dijaspore mogli da se vrate u Srbiju, ne plaćajući carine na sopstvenu imovinu, uveli poreski podsticaj za zapošljavanje povratnika i pokrenuli „Tačku povratka“ na inicijativu naših organizacija iz dijaspore, koje pružaju informacije na koje sve načine naša dijaspora može biti uključena u srpsko društvo. Već u ovom trenutku, sada, danas, „Tačka povratka“ radi na proširenju svog programa kako bi u budućnosti bilo ne samo partner dijaspori prilikom povratka već partner u pronalasku zaposlenja, poslovnih, investicionih i drugih prilika u Srbiji.
Pod dva, dakle, pored ljudskih kapaciteta moramo da nastavimo da jačamo naše inovacione kapacitete. Tokom mandata prethodne Vlade, izgradili smo važnu inovacionu infrastrukturu strukturu, ja bih rekla, u rekordno kratkom roku. Danas Srbija ima četiri naučno-tehnološka parka, u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Čačku. Fakultet tehničkih nauka iz Novog Sada ima potpuno novu zgradu, kako bi povećali svoje kapacitete. Uskoro završavamo, takođe, nadam se, u prvih 100 dana nove Vlade, još jednu novu zgradu laboratorijsku lamelu, na Elektronskom fakultetu u Nišu, a tokom sledeće godine i još jednu dodatnu zgradu Fakulteta organizacionih nauka u Beogradu, sve u cilju da povećamo njihove kapacitete da mogu upišu veći broj studenata, da mi imamo to kao neki zalog za budućnost.
U mandatu ove Vlade moramo da započnemo izgradnju BioSens instituta u Novom Sadu, dodatnu zgradu Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu, da konačno izvršimo izgradnju istraživačko razvojnog centra u Kragujevcu, i takođe, da pružimo logističku i svaku drugu podršku privatnim inicijativama za otvaranje istraživačih centara u Srbiji, a na svu sreću, zaista ih, sada imamo sve više.
Ekstremno je važno da radimo na unapređenju telekomunikacione infrastrukture u čitavoj Srbiji. Mi pored ovih puteva, koje smo već izgradi, koje gradimo, moramo da gradimo digitalne puteve. Šta to znači? To znači da obezbedimo kvalitetan internet u svakom selu u Srbiji, u svakom naselju, u svakom domaćinstvu u Srbiji. U 21. veku, to je minimum, ljudsko pravo, kao struja i voda. Jedino tako ćemo mi omogućiti svima, gde god oni živeli u Srbiji, jednake šanse za razvoj, jednake šanse za obrazovanje i jednake šanse za naučnu delatnost, jednake šanse takođe, za preduzetništvo, zato što danas, zaista, ne možete očekivati od ljudi da pokrenu svoje firme ako u svom naselju tamo gde žive, svom selu, svom domaćinstvu nemaju internet vezu. Naša vizija je da do 2025. godine, više ne postoji domaćinstvo u Srbiji koje nije pokriveno širokopojasnim internetom.
Mi moramo nastaviti da jačamo našu konkurentnost u oblasti intelektualne svojine i patenata. To je ono što će nas vući ka toj ekonomiji zasnovanoj na inovacijama, ka većoj produktivnosti, ka većoj dodatnoj vrednosti, ka još bržem rastu i razvoju.
Kako bi stimulisali preduzetništvo, i to je ona treća stavka koja je izuzetno važna. Mi smo 2018. godine uveli posebne olakšice za mlade ljude koji su prethodnih 12 meseci završili školu, ukoliko žele da osnuju svoju firmu, kao i za starije koji su duže od šest meseci registrovani u Nacionalnoj službi zapošljavanja i ne mogu da nađu posao. Zahvaljujući ovim olakšicama koje su krenule 1. oktobra 2018. godine do sada je registrovano preko 1100 privrednih subjekata, među kojima oko 1000 preduzetnika.
Međutim kada pogledate globalni indeks konkurentnosti, mi se izuzetno loše rangiramo u domenu stava prema preduzetničkom riziku, odnosno spremnosti da rizikujemo i započnemo sopstveni biznis. U ovom segmentu mi zauzimamo 107 mesto od 141 države. Dakle, nama je neophodno unapređenje i podrška razvoju preduzetničkog duha u Republici Srbiji. I ovo ćemo se truditi da uradimo kroz različite mere, ali jedna stvar koju treba da završimo je da u saradnji sa omladinskim organizacijama i predstavnicima mladih u čitavoj Srbiji radimo na izmenama i dopunama Zakona o mladima i da uradimo analizu i reviziju nacionalne strategije za mlade, tako da jedan od prioriteta u radu bude unapređenje omladinskog preduzetništva.
Takođe smo videli u tim olakšicama koje smo uveli 2018. godine da se mladi mnogo teže odlučuju da osnuju sopstvene firme, ali da kada ih jedno osnuju, da ih ne gase, da su uporni, da rade, da se bore i da te firme preživljavaju. Zato nam je važno posebno omladinsko preduzetništvo.
Tokom mandata prethodne Vlade, država je po prvi put počela sistemski da podržava razvoj startap kompanija. Uradili smo mnogo stvari od stalnog uvećanja budžeta Fonda za inovacionu delatnost, preko olakšanog finansiranja početka poslovanja kroz trogodišnje oslobađanje startap od poreza i doprinosa na zarade osnivača, poreskog kredita od 30% za kompanije koje ulažu u startap preduzeća i omogućavanje učešća zaposlenih u kapitalu putem prava na sopstveni udeo. Stvorili smo i pravni osnov za poslovanje alternativnih investicionih fondova u Republici Srbiji. Mi ćemo nastaviti da radimo na ovome. Naš cilj je da 2025. godine naš startap eko sistem ima rast od 20% godišnje i da se oko 300 startap kompanija kojih ima danas dođemo na 700.
Jedna od stvari koja nas muči kao Vladu, mi moramo da nađemo način da efikasnije povežemo našu nauku sa našom privredom i našom industrijom i tako podignemo našu produktivnost i našu konkurentnost. Mi smo budžete nauku istraživanje i razvoj značajno uvećali u prethodnom mandatu, formirali smo takođe nove institucije kao što je Fond za nauku Republike Srbije, ali ipak i uprkos tome kada danas pogledate ulaganje u istraživanje i razvoj su u Srbiji dosta niža od onih u zemljama EU i dosta niža od standarda predviđenog Lisabonskom konvencijom. U stvari je najveći problem to što je učešće privatnog sektora u ulaganjima u istraživanje i razvoj jako nisko. Uveli smo nove oblike fiskalnih olakšica za investiranje u istraživanje i razvoj za privredna društva, ali na ovome u mandatu buduće vlade moramo još mnogo više da radimo.
Koji su još sektori koji su nam važni za rast? Svakako poljoprivreda. Važnost poljoprivrede, važnost samoodrživosti jedne zemlje, više nego ikada se pokazala tokom kovid krize. Srbija je bila jedna od retkih zemalja u svetu koja ni u jednom trenutku nije imala nestašice hrane i osnovnih životnih namirnica. Upravo suprotno, mi smo uprkos krizi nastavili da izvozimo i sirovine i proizvode i tako smo pomogli svima u našem regionu.
Moram da kažem da mislim da su tokom mandata prethodne Vlade ulaganja u poljoprivredu bila, zaista pametna, sistemska i strateška. Bila su usmerena na to da naša poljoprivreda postane održivija, da postane otpornija na klimatske promene i da se podigne ta konkurentnost.
Mi smo uložili i ulažemo u sisteme za navodnjavanje. Kada smo mi krenuli, samo 2% poljoprivrednih površina je bilo pokriveno sistemom za navodnjavanje. Zamislite koliko su čitavih ovih decenija pred nama, koliko je poljoprivreda bila zaboravljena i zapuštena. A svo to vreme svi su pričali da nam je poljoprivreda ne znam kakav prioritet. Kada vam nešto prioritet morate ozbiljno da radite na tome, morate da se posvetite tome, da uložite u to.
Pored sistema za navodnjavanje uložili smo po prvi put, ja mislim u elektrifikaciju poljoprivrednih površina, kako bi te sisteme za navodnjavanje doveli do poljoprivrednih proizvođača i njihovih njiva. Uložili smo privi put u automatsku protivgradnu zaštitu, uložili smo u subvencije za obnovu mehanizacije i kupovinu nove opreme i krenuli smo da stimulišemo unapređenje sadnog materijala i procesa proizvodnje.
Finansirali smo i izgradili 14 sistema za navodnjavanje. Krenuli smo još 18, koje moramo da završimo kao Vlada. Postavili smo prvi u ovom regionu, potpuno automatizovani sistem protivgradne zaštite, to je Radarski centar Valjevo, koji je u prethodnom periodu bio najugroženija oblast i krenuli smo sa opremanjem Radarskog centra Fruška Gora, Bajša, Samuš, Užice i Bukulja. Takođe, i to moramo da završimo.
Dogovorili smo liniju odbrane od grada, kojom će se naše obradive površine braniti iz Republike Srpske, da već tamo zajedno dejstvujemo.
Što se tiče elektrifikacije poljoprivrednih površina, uspešno smo realizovali pilot-projekte, prve projekte, na teritoriji Leskovca, Žitorađa i Varvarina. U narednom periodu moramo završiti elektrifikaciju poljoprivrednih površina, na površini od 10 hiljada hektara, na teritoriji Mačve i započeti onda dodatne, nove projekte.
Otvorili smo, ako se ne varam 2017. godine, IPARD fond, Fond EU za podršku poljoprivredi. Ono što moramo da uradimo u mandatu ove Vlade je da ubrzamo proces odobravanja i ugovaranja podrške i samim tim realizaciju planiranih investicija iz IPARD fondova.
Možda i najvažniji novi zadatak, ili zadatak na koji moramo da stavimo mnogo više fokusa i pažnje u narednom periodu, je da radimo više na odnosu između naše poljoprivredne i na naše prehrambene industrije. To je ono gde imamo šansu za dodatu vrednost.
Zato smo u Zakonu o ministarstvima predložili i tražili izmenu, tako da prehrambeni sektor pređe iz Ministarstva privrede u Ministarstvo poljoprivrede, da bi tu mnogo brže i mnogo efikasnije radili i u narednom periodu imali značajne opipljive uspehe.
Mi smo, nažalost, među zemljama koje poljoprivrednoj proizvodnji daju najmanje vrednosti kroz dalji lanac prerade. Kod nas je predominantan izvoz sirovine i proizvoda niskog stepena prerade, što predstavlja izgubljenu dodatu vrednost u sektoru prehrambene industrije.
To je jedna od naših najvećih šansi da načinimo iskorak u proizvodna višeg stepena finalizacije, i da se od izvoznika poljoprivrednih proizvoda transformiše u izvoznika hrane i gotovih proizvoda.
Tu će nam biti posebno važan segment vinarstva i vinogradarstva, koji u prethodnih nekoliko godina, zaista beleži izuzetan rast i jačanje.
Zato, u najkraćem roku, u prvih 100 dana rada Vlade, moramo kao Vlada usvojiti strategiju vinarstva i vinogradarstva u Republici Srbiji, i završiti novi zakon o vinu i uputiti ga vama na raspravu i usvajanje.
Druga nova oblast, izuzetno verujete važna, mada će mi se ponovo svi smejati, ili većina smejati, kao što su se smejali kada sam pričala o digitalizaciji, druga važna oblast veštačka inteligencija.
Mi smo usvojili strategiju razvoja veštačke inteligencije u Republici Srbiji. Time smo postali prva zemlja u jugoistočnoj Evropi, dakle ne u ovom regionu, nego u jugoistočnoj Evropi, koja je usvojila takvu strategiju i tek 26. zemlja na svetu, koja je usvojili ovu strategiju.
Ja sam bila presrećna i preponosna kada sam videla, ako se ne varam u septembru, kada je izašao novi indeks spremnosti za veštačku inteligenciju, koji upoređuje 194 države sveta, da je Srbija ove godine skočila, čak 12 mesta, na ovom indeksu spremnosti za veštačku inteligenciju, i da smo sada rangirani kao 46. zemlja, od 194 koje se mere. Da smo apsolutno prvi u regionu Balkana, što uključuje i Hrvatsku, a da smo u odnosu na 2019. godinu, u ovoj godini prestigli Grčku, Bugarsku, Rumuniju, ispred nas su još uvek Mađarska i Slovenija. Verujem da ovo možemo da promenimo 2021. godine.
Ovo pokazuje potencijal koji mi imamo u veštačkoj inteligenciji koji će zaista izmeniti čitav svet u narednom periodu. I dobro je da se mi danas pozicioniramo kao jedni od lidera koji razumeju šta je to što moramo da uradimo da bi pomogli našem društvu kako bi ubrzali naš razvoj, kako bi takođe, u sve ukupnom smislu poboljšali kvalitet života u Republici Srbiji.
Mi smo već počeli primenu Strategije za razvoj veštačke inteligencije dodelom sredstava Fonda za nauku, za 12 projekata iz veštačke inteligencije. Takođe, u toku je konkurs za razvijanje novih master programa na našim fakultetima iz oblasti veštačke inteligencije. Mi ćemo već 2021. godine imati prvu generaciju studenata iz ove oblasti.
Da li znate koliko smo mi daleko otišli, koliko smo iskoračili i koliko smo konkurentu prednost napravili u poređenju sa svima ostalima, a ne samo u regionu, u ovom delu Evrope, i u Evropi generalno?
Mi ćemo kao Vlada morati da uvedemo jednu platformu, softver i hardver, za sve ukupno, za širi razvoj testiranja i rešenja zasnovanih na veštačkoj inteligenciji i da ovo obezbedimo za sve naše naučne institute, za naučno-tehnološke parkove, za naše fakultete, za našu javnu upravu, i takođe, za našu privredu, zato što oni nemaju sredstava da ulože u ovo. Dakle, mi ćemo to završiti i to će biti u Data centru u Kragujevcu. I pored svega što radimo to će nam dati ozbiljan vetar u leđa da se dalje tabliramo u budućnosti kao jedan od lidera.
Mi ćemo, takođe, osnovati u saradnji sa naučnoistraživačkim ustanovama, privredom i javnim sektorom i institut za razvoj veštačke inteligencije i to je jedan od novih prioriteta, novih oblasti za buduću Vladu.
Ovo sve možemo da uradimo tokom 2021. godine, verovali ili ne, zato što smo danas spremni. U mandatu prethodne Vlade smo radili zaista dosta na ovome i ovo sada samo treba da kapitalizujemo.
Kreativno stvaralaštvo i kultura ne možete imati društvo zasnovano na znanju i na inovacijama ukoliko ne uložite mnogo više u kulturu, pod jedan i onda u kreativno stvaralaštvo kao takvo, u principu.
Ono što je nama naročito važno u narednom mandatu, moramo da se bavimo obrazovanjem i više da ulažemo u obrazovanje mladih talenata umetnosti. Moramo da izgradimo, proširimo, napravimo bolje uslove za rad umetničkih fakulteta. Tu pre svega mislim na Fakultet likovnih umetnosti, Fakultet primenjenih umetnosti, Fakultet muzičkih umetnosti.
Zaista za Fakultet muzičkih umetnosti. Ljudi, ne možemo imati Fakultet muzičkih umetnosti u prostoriji koja je pre 80 i nešto godina bila stvorena kao privremena prostorija. Moramo pokazati da kao društvo i kao Vlada zaista o tome vodimo računa. Verujte, to će na svoj način da nam doprinese i našem ekonomskom razvoju i kvalitetu našeg života. Sva ova tri projekta smo već pokrenuli, tako da ćemo mnogo brže ići u mandatu naredne Vlade.
Radićemo na unapređenju stručnih, umetničkih srednjih škola i jačanju umetničko gimanzijskog obrazovanja i tu sam, takođe, ponosna što smo pored specijalizovanih IT odeljenja u srednjim školama, u gimnazijama, prvi put ove godine uveli specijalizovano umetnička odeljenja. Počeli smo sa četiri gimnazije u Republici Srbiji i dalje treba da širimo to u mandatu buduće Vlade.
Izuzetno je važno da olakšamo uslove za rad sa fokusom na pojedince, samostalne, slobodne umetnike i verujem da ćemo u mandatu ove Vlade status samostalnih i slobodnih umetnika konačno posle više decenija rešiti.
Podsticaćemo prenamenu objekata kulturnog i industrijskog nasleđa otvaranjem novih kulturnih centara i kreativnih prostora. Jedan od takvih primera biće i preuređenje ložionice u Savskoj ulici u Beogradu u moderni kreativni prostor.
Moramo do kraja da podržimo i uspešno realizujemo, zajedno sa Novim Sadom, projekat „Novi Sad – evropska prestonica kulture“ 2022. godine, a da onda kako bi decentralizovali kulturu, kako bi ojačali institucije kulture na lokalu, takođe da pokrenemo domaći projekat „Nacionalna prestonica stvaralaštva“.
Moramo da završimo konačno Narodno pozorište u Subotici, pokrenemo čitav niz novih projekata, pre svega izgradnju nove zgrade Filharmonije.
Ja sam ponosna na činjenicu, takođe, da smo mi bili prva vlada koju od međunarodnih finansijskih institucija, u ovom slučaju Razvojne banke Saveta Evrope, uzela kredit od 20 miliona evra samo i isključivo za ulaganje u kulturnu infrastrukturu, infrastrukturu u kulturi, poboljšanju uslova rada za naše umetnike generalno.
Turizam. U prethodne četiri godine turizam je pokazao da ima ozbiljan, ogroman potencijal. Nažalost, 2020. godina je bila pogubna za ovaj sektor u čitavom svetu. Mi moramo da nastavljamo da ulažemo u njega, da im pomognemo da prežive, da se vrate na svoje noge i da vidimo, takođe, na koji način da zadržimo ovo što smo videli da je veliki potencijal u ovoj godini, a to je da naši ljudi ostaju u Srbiji, letuju, zimuju, provode vikende na prelepim destinacijama u Republici Srbiji.
Tokom mandata prethodne Vlade mi smo uspostavili sistem „e turista“ koji prvi put predstavlja na jednom mestu evidenciju svih naših kapaciteta i njihove popunjenosti i mi ćemo kao Vlada iskoristiti sada taj sistem opet za bolje planiranje, bolje prognoze i za bolje targetirano ulaganje.
Nastavićemo da podstičemo ulaganje u naše smeštajne kapacitetu u banjskim mestima i nastavićemo da subvencionišemo odmore, odnosno vaučere za odmor u Srbiji, zato što je to ono što se zaista pokazalo kao najbolji mogući način za podsticanje naših građana da letuju, zimuju u Srbiji i da pomognemo svim našim domaćim turističkim kapacitetima.
Zahvaljujući svemu onome učinjenom od 2014. godine do danas, mi smo bez ikakve sumnje došli u fazu kada neophodno moramo da se okrenemo temi zaštite životne sredine i ekološke održivosti našeg razvoja.
I u vreme kada je nezaposlenost niska, kada su naši ekonomski prospekti dobri, kada su plate, iako još uvek niske, u nekom kontinuiranom porastu, kvalitet životne sredine postaje jedno od gorućih pitanja kada se govori o opštem kvalitetu života građana. U tom smislu ovo će biti jedan od prioriteta Vlade Republike Srbije. Moramo zaista sistemski da počnemo da radimo na ovome.
Povećanje standarda životne sredine, pre svega kada govorimo o otpadnim vodama i čvrstom otpadu, i zaštita zdravlja građana, tu pre svega mislim na kvalitet vazduha, je ono u šta ćemo uložiti značajna sredstva u mesecima i godinama pred nama.
Prečišćavanje otpadnih voda predstavlja jedan od najvećih zadataka sa kojima se naša generacija suočava i ono što je neverovatno, kada sam pogledala malo pokazatelje, u vreme bivše Jugoslavije, u doba našeg najvećeg infrastrukturnog razvoja investicija, procenjuje se da je izgrađeno 44 postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, a mi u narednih 15 godina treba da izgradimo 320. Toliki je to izazov i tolika ulaganja će to zahtevati.
Od procenjenih 10 milijardi evra investicija u zaštitu životne sredine, polovina je u postrojenja za tretman otpadnih voda.
Što se tiče upravljanja čvrstim otpadom, ja mislim da svima nama, i pričali smo dosta o tome i tokom prethodnog mandata, upravo ovde smo diskutovali o tim stvarima, te stvari su pokrenuli neki narodni poslanici, mislim da je svima nama apsolutno neprihvatljivo da imamo preko tri i po hiljade smetlišta i nesanitarnih deponija rasutih po čitavoj teritoriji Republike Srbije. Zato mi moramo da krenemo u rešavanje ovog pitanja. Ne možemo govoriti o kvalitetnom životu ako ne rešavamo ovo pitanje.
Ja razumem zašto mi to nismo uradili do sada, zato što su to ogromne investicije, to su takođe investicije koje polako dovode do poskupljenja života građana, ali mi sada ovo moramo da uradimo i nalazimo se u fazi razvoja kada ovo poglavlje moramo da otvorimo.
Što se tiče energetskog sektora, on je jedan od ključnih kako bi ovo uradili. Mi ćemo tu nastaviti sa modernizacijom elektroenergetske infrastrukture, završićemo izgradnju magistralnog gasovoda od granice sa Bugarskom do granice sa Mađarskom. To je takozvani „Turski tok“. Započećemo izgradnju gasne interkonekcije između Bugarske i Srbije. Radićemo na proširenju kapaciteta podzemnog skladišta gasa u Banatskom Dvoru, poštovani narodni poslaniče gospodine Bajatoviću, i kao deo Zelene agende trudićemo se da kontinuirano povećamo udeo obnovljivih izvora energije u proizvodnju električne i toplotne energije i da povećamo i stimulišemo energetsku efikasnost u Srbiji, ali u svakom trenutku vodeći računa o ceni električne energije za krajnje korisnike.
Uložićemo još veće napore u sprovođenje projekata i mere zaštite životne sredine u energetskim kapacitetima. Započeli smo izgradnju postrojenja za odsumporavanje gasova u TE „Nikola Tesla A“ i nastavićemo sa realizacijom drugih i sličnih projekata.
Što se tiče sektora rudarstva, da ne dužim, poseban fokus biće na realizaciji projekta „Jadar“ koji predstavlja veliku priliku za našu zemlju, imajući u vidu da se u Loznici nalazi ležište novootkrivenog minerala litijum borata, tzv. jedarita.
I ovaj projekat ima potencijal da nas pozicionira kao značajnog snabdevača svetskog tržišta za proizvodnju litijumskih baterija za električna vozila i za skladištenje energije. Još jedan ogroman potencijal.
Naš cilj je da, uz partnere iz Rio Tinta formiramo strateško partnerstvo sa trećom, sa najmanje još jednom, trećom, četvrtom ili petom kompanijom, koja će u Srbiju pokrenuti proizvodnju električnih baterija ili/i kompanijom koja će ovde započeti proizvodnju hibridnih i električnih automobila.
Za sve ovo što sam pričala potrebno mi je efikasno odgovorna državna uprava i mi smo tu uspešnu transformaciju javne uprave u efikasan servis građana, započeli smo mandatom u prethodnoj Vladi, odnosno 2016. godine, kroz digitalizaciju javne uprave. Na ovome moramo da nastavimo da radimo, a naredna Vlada završiće i pustiti u rad sistem od ogromnog značaja za Republiku Srbiju koju sam već pomenula, a to je Data centar u Kragujevcu.
Mi ćemo imati najmoderniji i najbezbedniji centar za čuvanje podataka svih naših građana i naše privrede, ali on ima još jedan dodatni potencijal, a to je da kada sklopimo ugovore sa velikim komercijalnim korisnicima, a imamo potpisana pisma o namerama sa nekoliko njih uključujući, ako se ne varam, i „Microsoft“, IBM, „HUAWEI“ i slične koji budu želeli da svoju opremu i podatke smeste u taj najmoderniji Data centar u Kragujevcu, Kragujevac ćemo pretvoriti u regionalni IT centar.
Najozbiljnija reforma koja nas čeka, koju smo odložili pre svega zbog krize, KOVID krize, jeste uvođenje platnih razreda. Mi moramo da primenimo Zakon o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru i Zakon o platama službenika i nameštenika u organima autonomne pokrajine i lokalnim samoupravama. Moramo ovo da završimo kako bi omogućili da svi u javnoj upravi budu plaćeni u odnosu na radno mesto i odgovornost posla koji obavljaju da budu plaćeni jednako, a ne u zavisnosti od toga gde rade ili u kojoj državnoj ustanovi rade.
Moramo brže raditi na reformi javnih preduzeća i ovo smo već pokrenuli u saradnji sa našim partnerima kao što je Svetska banka, Evropska banka za obnovu i razvoj, Međunarodni monetarni fond. Ovo će biti važno ne samo zbog pomoći u budžetu, već će značajno podići sveukupnu konkurentnost naše privrede.
Imamo važne stvari koje moramo da uradimo u domenu socijalne politike. Prioritetnu reformu predstavlja rad na socijalnim kartama koji će omogućiti da građani koji su u najtežem ekonomskom položaju budu vidljiviji u sistemu kako bi blagovremeno ostvarili prava na potrebnu podršku. Ovo će unaprediti kontrolu socijalnih davanja i rezultiraće u mnogo boljoj i mnogo više fer raspodeli novca.
Drugi prioritet u ovoj oblasti biće proširenja obuhvata reforme sezonskog zapošljavanja, ovu reformu smo više nego i uspešno primenili u sektoru poljoprivrede i u mandatu ove Vlade moramo ovo da proširimo i na sektor građevinarstva, turizma i ugostiteljstva i pomoć u kući.
Populacionu politiku sada podižemo i stavljamo u rang čitavog ministarstva. U prethodnome periodu smo finansiranjem mera populacione politike postigli značajne rezultate. U poređenju sa regionom, Srbija jedina beleži rast živorođenih u 2019. godini u odnosu na 2018. godinu. Stopa ukupnog fertiliteta, odnosno broj dece po ženi, prvi put posle 15 godina veća je od 1,5%.
Jedan od prioritetnih zadataka biće da dodatno izmenimo uz vašu pomoć i podršku, poštovani narodni poslanici, Zakon o finansijskoj podršci porodicama sa decom kako bi se jasnije precizirale određene stvari oko kojih je bilo problema u primeni zakona, kao i da promenimo određene članove zakona na koje su nam ukazale relevantne organizacije civilnog društva kao problematične.
Menjaćemo i pravni okvir kako bi se naknade ubuduće direktno isplaćivale trudnicama od strane države, a ne preko poslodavac kako bi sprečili kašnjenje u isplatama i obezbedili dodatnu sigurnost trudnicama.
Planiramo i rad na rešavanju stambenog pitanja za mlade bračne parove, subvencionisanje vrtića i izdvajanje sredstava za bogatiju mrežu predškolskih ustanova, posebno kroz partnerstvo sa poslodavcima koji će omogućiti bolje usklađivanje rada i roditeljstva.
Nastavićemo strateška ulaganja u sport. Rekordno ulaganje u sport u prethodnom periodu donele su nam rekordne uspehe koje je reprezentativni sport zabeležio. U prethodnih pet godina imamo čak 265% više osvojenih medalja nego ikada za period od 14 godina.
Politički važno mi je da ovo naglasim, Vlada koju predlažem je proevropska. Naš zadatak je da u narednom periodu ubrzamo proces evropskih integracija. Promena Ustava Republike Srbije u delu pravosuđa je neophodan korak u daljem osnaživanju vladavine prava i daljem usklađivanju sa evropskim pravnim tekovinama i evropskim standardima.
U prethodnom mandatu Vlada Srbije je nakon opsežnih javnih konsultacija koje su trajale nešto više od 18 meseci, kao i konsultacija i podrške Venecijanske komisije, Skupštini uputila inicijativu za izmenu Ustava kako bi naše pravosuđe bilo svakako nezavisno, ali nezavisno od bilo kakvih i svih političkih uticaja, ali takođe i mnogo efikasnije i mnogo odgovornije prema svojim građanima. Mi ćemo nastaviti da podržavamo izmene Ustava u oblasti pravosuđa u cilju pronalaženja najboljih rešenja za naš pravni sistem.
Što se tiče medijskog prostora, usvojena je medijska strategija za period do 2025. godine. Vlada je ovaj posao uradila u partnerstvu sa medijskim i novinarskim udruženjima, čiji predstavnici su činili polovinu radne grupe za izradu medijske strategije, a ja ovom prilikom želim takođe da se zahvalim našim partnerima iz misije OEBS-a u Srbiji, delegaciji EU u Srbiji, ambasade Kraljevine Norveške i Fondaciji Konrad Adenauer, koji su nam u ovom zadatku pomogli.
Ista radna grupa nastavila je rad na akcionom planu za implementaciju strategije i to će biti jedan od prvih dokumenata na dnevnom redu nove Vlade, a onda zajedno moramo da nastavimo i da radimo na čitavom setu izmena i dopuna medijskih zakona.
Mediji i civilno društvo moraju biti među najvažnijim partnerima u svim reformskim procesima koji se sprovode i koji nas očekuju u narednom periodu. Zbog toga smo doneli odluku da se u okviru Vlade Republike Srbije formira novi resor, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog.
Ovo ministarstvo će, između ostalog, raditi na unapređenju dijaloga i saradnje sa organizacijama civilnog društva i ja znam da ovo neće biti lak zadatak. Znam da moramo, pre svega, da radimo i da gradimo poverenje. Verujem i mogu da garantujem da je Vlada Republike Srbije u potpunosti spremna i u potpunosti iskrena kada kažemo da ćemo na ovome raditi.
Meni se čini, naravno, ministarka će reći da je jedan od prvih zadataka ovog ministarstva da postavi osnovu za dalji rad na strategiji i za stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva, kao jednog sveobuhvatnog dokumenta, kojim ćemo zajedno sa civilnim društvom odrediti pravce naše dalje saradnje.
Vlada Srbije radiće na jačanju demokratskog društva u kojem svi građani uživaju jednaka prava, imaju jednake mogućnosti za ostvarivanje svojih potencijala i ravnopravno učešće u svim aspektima društvenog, kulturnog, političkog i ekonomskog života.
U skladu sa tim, visoko među prioritetima buduće Vlade biće inkluzivno društvo, društvo u kome se razlika poštuje i ceni, u kojem se aktivno bori protiv diskriminacije i predrasuda u politikama i u praksi i društvo koje pruža jednake šanse za sve svoje građane.
Poštovani narodni poslanici, na redovnim parlamentarnim izborima, održanim 21. juna 2020. godine, lista Aleksandar Vučić – za našu decu, dobila je ogromno poverenje građana Republike Srbije, gotovo bez presedana u savremenoj srpskoj političkog istoriji.
Ovakvo poverenje nosi jednako ogromnu odgovornost za to kako se dalje Srbija razvija, kakav je kvalitet života u njoj i koliko su ljudi u Srbiji srećni, zadovoljni i ispunjeni.
Kroz sve izazove koji su pred nama, a ima ih mnogo, Srbiju moramo voditi i štititi kao suštinski slobodnu, nezavisnu i suverenu državu, koja je na evropskom putu i u političkom i u vrednosnom smislu, ali koja čuva svoje prijateljske odnose i sa Ruskom Federacijom i sa Narodnom Republikom Kinom i svim ostalim našim partnerima, uključujući Ujedinjene Arapske Emirate, Indiju, Tursku, Brazil, Latinsku Ameriku, kao takvu generalno, i mnoge, mnoge druge, da mi ne zamere ako ih nisam pomenula, ali zaista sa svima, i gradi sve bolje odnose sa SAD.
Mi ćemo nastaviti da vodimo ono što ja danas zovem politikom aktivnog umrežavanja, predano radeći na aktivnom ubrzanju evropskih integracija, regionalnoj saradnji, proširivanju veza sa ostalim partnerima širom sveta i jačanje svog prisustva u međunarodnim organizacijama i transnacionalnim forumima. Tu moram da kažem da će nam jedan od ciljeva biti članstvo u Svetskoj trgovinskoj organizaciji, gde još uvek nismo član.
Kada govorimo o našem regionu, mislim da svima treba da nam bude jasno da samo razvoj dobrosusedstva omogućava održiv, bezbedan razvoj same Srbije. Samo siguran i bezbedan region obezbeđuje da je Srbija sigurna i bezbedna. Zato ćemo dalje predano raditi na regionalnoj saradnji, ekonomski, na implementaciji inicijative tzv. „Mini Šengen“ ili četiri slobode, usmerene na olakšavanje slobode kretanja ljudi, robe, usluga i kapitala.
Pored ovoga, Vlada Republike Srbije će nastaviti da radi i da pokazuje interese u skladu sa sveopšte prihvaćenim međunarodnim normama, na statusu Srba i srpskog jezika u državama regiona i nastavićemo da insistiramo na poštovanju osnovnih prava, jezika, identiteta, verske pripadnosti i kulturnog nasleđa Srba na isti način na koji se prava drugih naroda i nacionalnih manjina dosledno poštuju u Republici Srbiji.
Stavovi opredeljenja bezbednosne i odbrambene politike, iskazani u najvišim strategijskim dokumentima, Strategiji nacionalne bezbednosti, Strategiji odbrane, koje su usvojene 2019. godine, predstavljaju osnovu za dalju dogradnju i jačanje sistema nacionalne bezbednosti i sistema odbrane Republike Srbije.
Republika Srbija je opredeljena da u skladu sa Odlukom o vojnoj neutralnosti jača odbrambene kapacitete i razvija svoju odbrambenu industriju, efikasan i ekonomski održiv sistem odbrane i profesionalnu i efikasnu vojsku i u ovo ćemo nastaviti da investiramo i na ovome ćemo nastaviti naporno da radimo.
Uprkos svim izazovima, ponovo kažem, kao što kažem za region, mi moramo da čuvamo mir, i skoro po svaku cenu. Mir i stabilnost su preduslovi za očuvanje svega što smo stvorili i ostvarenje svih ovih ostalih planova, koji će dalje jačati našu zemlju.
Poštovani članovi Vlade ili poštovani članovi mog tima koje predlažem za članove Vlade, mi svaki dan moramo ponovo sagledavati kvalitet života građana Srbije iz različitih aspekata. Mi moramo stalno analizirati i raditi na tome kakvog su kvaliteta naši putevi i to svi putevi u svakom delu Srbije, u svakom selu, u svakom zaseoku Srbije, zajedno sa predstavnicima lokalnih samouprava, da li treba da gradimo nove, da li treba da ih obnavljamo, koliko su gradovi i opštine u Srbiji međusobno povezani, kako smo povezani sa regionom, kakve su nam škole, gde treba da uložimo, kakva nam je zdravstvena zaštita, ali zaista kakva nam je zdravstvena zaštitu koju pružamo našim građanima, koliko je lako doći do nje iz bilo kog i svakog dela Srbije, kakve su plate, kakve su penzije, stalno moramo voditi računa o tome kako zaista u pravom svetu u realnom svetu svaki dan svi naši građani žive.
Mi ćemo se truditi da svakodnevno podsećamo organe uprave na svim nivoima da običan čovek, svaki naš građanin, pojedinac, mora da bude u centru naše pažnje, da smo mi tu zbog naših građana i da služimo njima, da nikada ne smemo biti previše zauzeti da čujemo njihove potrebe i da radimo na njihovom rešavanju, pa i svakog pojedinačnog problema. Onda kada rešite pojedinačan problem, radite, menjajte zakone i rešavajte to za sve ostale, sistemski, institucionalno.
Ova Vlada mora da nastavi da gradi od Srbije pobednika u oblastima u kojima smo kroz istoriju retko pobeđivali, ako ikada, u ekonomiji, u stopi nezaposlenosti, tehnologiji, inovacijama, ogromnoj veri u sebe, u svoje ljude i svoju budućnost.
Ukoliko dobijemo danas vašu podršku, buduća Vlada imaće 21 resor i dva ministra bez portfelja. Ja sam ponosna na činjenicu da imamo šest potpuno novih ministara i čak 11 žena, koje će vodite neke od najkompleksnijih resora u Vladi, koje će biti suočene sa nekima od najvećih izazova.
Ja sa ovog mesta danas pozivam i sve ostale, privredu, organizacije civilnog društva, sve ostale činioce u društvu, da prate primer koji danas dajemo i mi, odnosno i ja kao mandatarka i moj tim, ali i vi kao Skupština, koja u ovom trenutku ima skoro 40% žena u poslaničkim klupama.
Ove promene u Vladi govore takođe da smo pažljivo slušali šta su nam građani poručili na izborima, da smo razumeli da imamo podršku i da radimo dobro, ali da moramo još energičnije da radimo, da su nam potrebna nova znanja i novi entuzijazam.
Poštovani narodni poslanici, za članove buduće Vlade Republike Srbije predlažem: Branka Ružića za prvog potpredsednika Vlade i ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Branislava Nedimovića za potpredsednika Vlade i ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, prof. dr Zoranu Mihajlović za potpredsednicu Vlade i ministarku rudarstva i energetike, Nebojšu Stefanovića za potpredsednika Vlade i ministra odbrane, Maju Gojković za potpredsednicu Vlade i ministarku kulture i informisanja, Sinišu Malog za ministra finansija, Anđelku Atanasković za ministarku privrede, Irenu Vujović za ministarku za zaštitu životne sredine, Tomislava Momirovića za ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Tatjanu Matić za ministarku trgovine, turizma i telekomunikacija, Maju Popović za ministarku pravde, Mariju Obradović za ministarku za državnu upravu i lokalnu samoupravu, Gordanu Čomić za ministarku za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, Aleksandra Vulina za ministra unutrašnjih poslova, Nikolu Selakovića za ministra spoljnih poslova, Jadranku Joksimović za ministarku za evropske integracije, dr Zlatibora Lončara za ministra zdravlja, prof. dr Dariju Kisić Tepavčević za ministarku za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Radomira Ratka Dmitrovića za ministra za brigu o porodici i demografiji, Vanju Udovičića za ministra za sport i omladinu, Milana Krkobabića za ministra za brigu o selu, Nenada Popovića za ministra bez portfelja i Novicu Tončeva za ministra bez portfelja.
Od svih članova Vlade očekujem da svakodnevno budu potpuno posvećeni u ostvarivanju ciljeva koje zajedno postavljamo danas.
Nema veće časti, i dobro je da tri puta ovo kažem, nema veće časti od toga da služite svojoj zemlji i svojim građanima.
Nema veće časti od toga da služite svojoj zemlji i svojim građanima. Tako očekujem od svih nas da se ponašamo svakoga dana. Tražim da se borimo, da se ne mirimo sa trenutnim stanjem. Tražim da uvek pokušamo da postignemo više. Ne zaboravite da smo odgovorni Narodnoj skupštini i građanima Republike Srbije i da su jedino oni ti za koje radimo.
Pred nama su izazovna vremena, ali 2025. godine Srbija mora biti zemlja u kojoj su prosečne plate 900 evra, prosečne penzije između 430 i 440 evra, zemlja u kojoj je nezaposlenost na nivou evrozone, zemlja modernog obrazovanja i infrastrukture, dobro povezana, lider u naprednim tehnologijama i digitalizaciji, zemlja perspektive, zemlja pobednika u svakom smislu i to svako od nas mora da zna i za to svako od nas mora da da sve od sebe svaki dan za naš narod i za našu Srbiju.
Živela Srbija.
Hvala.