Hvala vam.
Što se licemerja tiče, kako da vam kažem, vi naravno imate svo pravo da glasate po sopstvenoj savesti i po sopstvenom uverenju. To pravo ne samo da niko ne može da vam oduzme, nego u Republici Srbiji niko nikada neće želeti da vam oduzme.
Kažem jasno i glasno da je licemerno ukoliko se kaže da neko želi brze evropske integracije Republike Srbije i da je posvećen evropskim integracijama Republike Srbije, posebno kao politički predstavnik jednog dela građana Republike Srbije, a onda na ustavne amandmane koje je pozdravila i dala zeleno svetlo Venecijanska komisija, koje je onda samim tim pozdravila i EU, koja insistira da se donesu što pre kao jedna od najvažnijih stvari na putu naših evropskih integracija, kaže – neću da glasam za to. Meni je to klasično licemerje i to ne mislim zaista kao uvredu. Mislim da je to činjenica, to je definicija licemerja.
Samo još jednom da kažem, žao mi je što uopšte ulazimo u ovakvu raspravu, ali zaista ne mogu da ostanem nema na te stvari. Mogu da pričam, ukoliko želite, i o Batajnici, o Petrovom selu i nekim drugim mestima. Beskonačno mi je žao što su se te stvari dešavale. Žao mi je svih ubijenih. Žao mi je svih njihovih porodica. Žao mi je svih nestalih kojima još uvek tragamo za sudbinom, ali znate šta? Da vam kažem, Republika Srbija je na teritoriji Centralne Srbije istražila apsolutno sve grobnice za koje smo imali podatke i od strane Prištinske delegacije i od strane Međunarodnog komiteta „Crvenog krsta“ ili bilo koga drugog uz veliku pomoć i podršku stranih država, njihovih vojski, satelitskih snimaka, apsolutno sve, osim dve. Za dve koje nam je u ovom trenutku Prištinska delegacija javila u ovom trenutku skupljamo dodatne informacije i podatke pa ćemo naravno i to istražiti i to radimo brzo i efikasno i kada god se pojavi makar kakav trag ili informacija odmah na tome radimo.
Mi smo poslednju aktivnost vršili, odnosno završili pre otprilike dve nedelje. To je lokacija Rudnika Kiževak i išli smo i korak dalje, što mislim da je izuzetno ljudski i ponovo mislim da je stvar koju treba da naglasim zato što mislim da tako svi treba da se ponašaju na teritoriji čitave bivše Jugoslavije. Tamo su nađeni posmrtni ostaci devet tela.
Mi smo identifikovali ta tela, na nekima se još vrši identifikacija, ali smo mi 20. maja pozvali njihove porodice, Albance sa teritorija Kosova i Metohije, da dođu i da prisustvuju tome da ukoliko žele odaju počast, naravno, tu postave cveće, što su oni i učinili. Mislim da je to primer kako se radi i nemojte to da zloupotrebljavate, zato što ponovo mogu da vam kažem da Priština apsolutno ništa nije uradila, da poslednje aktivnosti koje su uradili su bile 2018. godine i to jedva nekako i te 2018. godine su našli tela dve ubijene porodice civila, nikakve veze nisu imali sa bilo kakvim borbenim dejstvima, od toga troje maloletne dece ubijenih metkom u potiljak. Niko nije odgovarao, od tada Priština više ništa nije radila, bez obzira na sve informacije koje smo predavali Prištini za otkopavanje potencijalnih masovnih grobnica i pri tom u ovom trenutku u prištinskoj mrtvačnici još uvek imate ostatke 350 osoba koje oni ne žele da identifikuju.
Tako da, ja zaista ne želim da se takmičim sa vama oko ovoga, ali nemojte da mi pominjete te teme, zato što mi radimo svaki dan na tome i idemo i korak dalje – pozivamo porodice tih žrtava da dođu, da vide, da prisustvuju. Mi ne možemo da dobijemo već dugi niz godina, u nekim slučajevima više od decenije, ni informacije o telima koja su u Prištini u mrtvačnici.
Tako da vas molim da ne aplaudirate na ovo, ovo su strašne teme, strašne stvari, a vas, poštovani poslaniče zaista molim da ne manipulišete ovakvim stvarima. Hvala vam.

Hvala vam.
Na ovo zaista moram da reagujem, jer je izrečeno nešto što je mene, poštovani narodni poslaniče, realno zapanjilo. Ja ovakvu retoriku nisam čula baš prilično dug niz godina ni od koga i nekoliko stvari koje zaista ne mogu da stoje.
Prvo, kažete da ste ponosno 2006. godine glasali za Ustav, a da ovo što mi sada iniciramo i predlažemo nije autentična volja našeg naroda već diktat Brisela. Sada ne znam čiji je diktat bio ono 2006. godine pošto niko nije bio umešan osim nekolicine ljudi u pisanje tih ustavnih amandmana. Naši najpozvaniji stručnjaci i najstručniji ljudi profesionalci svakako nisu bili umešani u pisanje tog Ustava 2006. godine. Čuli smo tokom rasprave šta su neki od naših najpoznatijih stručnjaka, pravnih stručnjaka upravo za pitanje Ustava rekli o tim ustavnim izmenama 2006. godine, što je na sramotu, ja mislim, Srbije koja je poznata kao zemlja zaista modernih, naprednih i slobodarskih ustava gde mi 2006. godine dobijamo Ustav za koji naši pravni stručnjaci kažu da je najnepismeniji do tada. To ne možemo zaista da zamerimo ni našim pravnim stručnjacima, ne možemo to da zamerimo ni Briselu, ne možemo da zamerimo ni Moskvi, ni Pekingu, ni Vašingtonu, ni bilo kome drugom, osim tadašnjim neozbiljnim i krajnje neodgovornim političkim elitama.
Tada nije bila nikakva javna rasprava i javna debata o tim ustavnim amandmanima. Dakle, niko nije pitan, ni sudije, ni tužioci, ni relevantna udruženja, ni relevantne organizacije, ni organizacije civilnog društva, ni neke političke stranke. Dakle, niko nije pitan. Onda je bio onaj famozni referendum od 48 sati, koliko se dobro sećam, gde se jedva, i kažu ljudi koji više znaju od mene, na izuzetno inovativne načine namicala ta većina. Ako ste vi time ponosni, to je u redu. Onda i razumem zašto čitavu ovu proceduru ni ne podržavate, a niste ni ispratili.
Ovo nije diktat Brisela. Reći ću vam, najmanje dva razloga zašto ovo nije diktat Brisela, o kojima sam pričala ja i ministarka Joksimović i neki narodni poslanici.
Prvo i najvažnije, ustavni amandmani ne mogu biti diktat Brisela, pošto ako pogledate različite države članice EU sve one imaju izuzetno različite modele kako se biraju sudije, tužioci, da li izvršna vlast, nekad isključivo ministar pravde, a neka parlamenti imaju uticaj na to kako se oni biraju, pa u tome EU nema jedinstvenu pravnu normu ili pravnu tekovinu, već se oslanja na praktično stručne službe Venecijanske komisije. Tako da je i želeo Brisel da nam diktira kako će izgledati naši ustavni amandmani to nikada nisu ni mogli da urade.
Druga stvar, čuvajući naš suverenitet, ali opet ću pričati malo o tome kasnije u mom odgovoru, niko ove ustavne amandmane nije pripremao do naših profesora, kada je Vlada krenula u ovo i inicirala ustavne amandmane, ustavnog prava. Oni su takođe dodatno menjani, izgrađivani, pisani u širokoj javnoj konsultaciji koja je uključivala sva relevantna udruženja sudija, tužilaca, organizacija civilnog društva, međunarodnu praksu čisto kao referencu. Mi smo pisali i mi pripremali i mi onda konsultovali sve ostale, kao što Skupština sada konsultuje sve i to širom Srbije i u Beogradu, i u Novom Sadu, i Nišu, i u Kragujevcu i još nekim gradovima.
Ništa od toga se nije desilo 2006. godine. Niko nije konsultovan. Gde je bila javna rasprava? Ko je pitao ljude ili sudije ili tužioce u Kragujevcu ili Nišu ili Novom Sadu šta oni misle o tim ustavnim amandmanima?
Tako da ako već izgovarate da nešto nije autentična volja našeg naroda zaista mislim da nije korektno da to izgovarate u kontekstu toga kada niko narod nije pitao, ni relevantna udruženja. Ovaj put je to drugačije.
Što se tiče Evrope, nisam tu da branim Evropu i EU. Tu sam uvek samo i isključivo da branim Srbiju, naše građane, našu ekonomiju.
Vi kažete da je put EU bez alternative nas doveo u propast, da se mi ponižavamo i žrtvujemo naš suverenitet zarad EU. Ja bih rekla da zaista ništa ne može biti dalje od istine. Dakle, prvo, Evropa, odnosno EU je 70% našeg tržišta, tržišta naših proizvoda, proizvoda koji prave građani Republike Srbije, naših malih, mikro, srednjih preduzeća i porodičnih firmi i to smo uspeli zahvaljujući tome što imamo posebne veze sa EU, pa imamo praktično i fri trejd agriment ili Sporazum o slobodnoj trgovini kroz SSP.
Isto tako, preko 70% investicija u Republici Srbiji su iz te EU, iz zemalja članica EU. Tu rade mnoge porodice naših ljudi koji su pre nego što smo mi krenuli u reforme 2014. godine bile nezaposlene, jer ću vas podsetiti, nezaposlenost je bila iznad 25%, nezaposlenost mladih iznad 51%. Imali smo podršku naših partnera iz EU, ali isto tako i znali kako da iskoristimo tu podršku da bi napravili radna mesta i poslove za naše ljude.
Evropa, kada čujemo ovde – pa eto ta Evropa, pa ne znam koja ta Evropa. Mi pripadamo Evropi, pripadamo joj istorijski i geografski i tradicionalno pripadamo toj Evropi. Naš izbor je da budemo članovi EU zato što mislimo da je to najbolje za naše građane i za našu privredu. Na kraju krajeva, kada završimo naše pregovore građani Republike Srbije će dati svoj konačni stav o tome.
Ali, da mi kaže neko ko se ponosi sa suverenitetom tokom 2006. ili 2007. ili 2008. ili 2009. godine, kojim suverenitetom kada su nam tada vlade birali strani ambasadori, davali direktne naloge, da li neko može da bude u Vladi i ko će biti koalicioni partneri, odnosno ko će činiti vladajuću većinu i koaliciju? Strani ambasadori i tajkuni. Koji je to suverenitet te države tada bio?
Nama danas niko ne naređuje, niko nam ne određuje šta ćemo, kako i sa kim da radimo, do nas samih, legitimno izabranih predstavnika ove zemlje, dakle, samih građana Republike Srbije. Neretko se danas čuje u svetu, širom sveta, u mnogim zemljama da je Srbija jedna od retkih država u današnjim kompleksnim geopolitičkim okolnostima, koja je sačuvala i u potpunosti zadržala svoj istinski suverenitet.
Žao mi je što vi ne delite očigledno taj stav, taj pogled na stvari, ali ja mislim da država Srbija nije imala ovakav suverenitet, već dugo, dugo, dugo vremena i time se ponosim.
Konačno, da ponovim i ono što sam rekla na početku. Ne radimo mi poštovani narodni poslaniče, ovo zbog EU. Mi ovo radimo zbog građana Republike Srbije. Kao što ste mogli da čujete od nekih narodnih poslanika koji su pre vas govorili, mnogi imaju i druge zamerke na neke druge članove Ustava Republike Srbije koje bi trebalo da se promene, da se pojasne zato što su pisane tako kako su pisane, a mnogi stručniji od mene ljudi su rekli da je najnepismeniji Ustav, kao što sam rekla i to je nešto što sa čim bih ja mogla da se složim u velikoj meri i što mi kao Vlada svakako treba da imamo u vidu u budućnosti.
Ali, ovo smo radili, pre svega, kao što sam rekla, za građane Republike Srbije i privredu Republike Srbije da bi ispravili neke nelogičnosti, da bi napravili sudstvo koje i podvlačim, nije samo nezavisno, već je mnogo odgovornije, pre svega građanima Republike Srbije i mnogo je efikasnije, a pre svega i za građane i za privredu Republike Srbije i to su te tri stvari koje nama trebaju.
Nezavisno, da. Ne u potpunosti nezavisno od sve tri grane vlasti zato što one po ustavu moraju da se ograničavaju, limitiraju i kontrolišu, ali nezavisno od neposrednog uticaja politike i izvršne vlasti, svakako, što će čini mi se i nadam se, u dugom roku osigurati meritokratiju tom sudstvu, a ne kao što je bilo 2009. godine, da jedini kriterijum za izbor sudija i tužilaca bude partijska politička pripadnost, pa je tako bilo moguće da se 1000 sudija i tužilaca izmeni u dva dana.
Dakle, to je suština, mi moramo da uradimo nešto što će ubrzati naše sudstvo. Zato što, verovatno i vi ste svedoci toga da ste milion puta čuli nekog našeg građanina ili nekog našeg privrednika koji kaže – pa što da podnosim tužbu kada će mi trajati 10 ili 20 godina sudski proces. I zbog toga menjamo Ustav. Između ostalog.
Dakle, mislim da će osigurati pravdu za građane Republike Srbije i da to radimo samo isključivo za njih. Konačno, da li može da se utiče na pravosuđe, vidite postoje mehanizmi i Skupština Republike Srbije naravno da nije u potpunosti isključena, izvršna vlast jeste, ali Skupština nije. Ne znam da li ste pažljivo čitali makar ovo što je radila Vlada Republike Srbije, a sada je dalje na vama da to prihvatite i u kolikoj meri prihvatite i dalje menjate, ali Skupština Republike Srbije nije u potpunosti isključena, zato što je to nemoguće. Zato što je Skupština ta koja vuče legitimitet od građana direktno, tako da ni pravosuđe ne može biti nezavisno ni od izvršne vlasti, ni od zakonodavne vlasti i da se bira, izabira i radi samo za sebe. Tako da moguće da niste detaljno pogledali ustavne amandmane.
Na kraju krajeva, da se vratim na tih, otprilike nešto oko 70% i tržišta koje za naše proizvode čini EU i 70% ili 75% investicija koje dolaze iz EU. To je nama pomoglo da danas imamo nezaposlenost koja je jednocifrena i to jedini u regionu, da imamo najveće plate u regionu, da do kraja ove godine, nadam se, prestignemo i Bugarsku kao državu članicu EU, u prosečnim platama, ali takođe da između 2012. godine i 2021. godine, pa ako hoćete i paralelno sa procesom evropskim integracija koji je praktično zaista počeo 2014. godine kada smo otvorili pregovore, da povećavamo penzije 23%. Dakle 23% su povećane penzije između 2012. i 2021. godine, ako gledate u evrima. Ako gledate u dinarima, 28% su povećane penzije i na kraju krajeva i to da ćemo ove godine, čini mi se sasvim sigurno minimalno imati rast našeg BDP od 6% što znači, ukoliko računate po švajcarskoj formuli da će 1. januara 2022. godine penzije rasti svakako za minimalnih 5% dodatno. Dakle, dodatno za 5% će svakako rasti penzije ako nastavimo ovako da radimo, a mi ćemo se truditi da to bude i malo više.
Tako da, kako da vam kažem, politika je jedno, političke strasti i ostrašćenosti su jedno, ekonomija i život je nešto drugo. Mislim da je država Srbija od 2014. godine postavila jedan ili trasirala jedan kurs koji na najbolji mogući način, iako je to najteži put, brani naš suverenitet, štiti i bori se za interese građana i privrede naše zemlje, što se najbolje vidi u ekonomskim pokazateljima, ali isto tako ide ka EU kao daleko najboljem izboru za nas i konačno čuva svoje tradicionalna partnerstva i sa NRK, i sa Ruskom Federacijom, ali i sa drugim zemljama, kao što su SAD, Indija, UAE, Brazil, Argentina, Turska itd. To je jedan jasan smer, ali u ovom trenutku svakako naš strateški pravac je pravac EU. Hvala mnogo.

Evo, još neke stvari.
Dakle, vi kažete geostrateški projekat zbog koga ćemo se mi odreći KiM. To ili-ili nikada nije bilo na stolu, niti bi mi to ili-ili ikada prihvatili, kao što ne bi prihvatili ili-ili da dolazi od bilo koje strane zato što suviše volimo, suviše poštujemo, suviše cenimo našu zemlju i njen slobodarski duh.
Dakle, nikada to nije bilo, niti to negde piše. Piše da imamo dugoročni sporazum o stabilizaciji postignut sa Prištinom. Šta taj sporazum podrazumeva to ćemo videti, ali mislim da svakako ova većina nikada neće pristati na to ako priznate Kosovo možete u EU.
Pritom, to nikada nije ni bilo na stolu. To sada nije na stolu. To su neke fantazmogorije, izmišljene priče, mitovi koji nemaju nikakvo uporište u stvarnosti. To niko nikada nije rekao, to niko nikad od nas nije tražio. Vi imate pet zemalja članica EU koje ne priznaju tzv. republiku Kosovo. Šta ćemo sa njima? Time i njih, ovim što vi kažete, time i njih unižavate. Tako da ne znam, razumem politički kako vi hoćete to da predstavite, ali to jednostavno nije istina.
Neverovatno mi je kakav alibi vi dajte prethodnim vlastima, rušilačkim vlastima, koje su zaista, u pravu ste, uništili Srbiju, prilično je dotukle, dovele nezaposlenost na preko 25%, dovele Srbiju da se po prosečnim platama bori sa Albanijom i tada Makedonijom, danas Severnom Makedonijom, doveli je do ivice bankrota, na nekoliko meseci od bankrota, i neverovatan je alibi koji vi dajte govoreći - to je sve po diktatu Brisela.
Pljačkaške privatizacije 2000. godine su bile pod diktatom Brisela, to apsolutno nije tačno. To nema nikakvo uporište u stvarnosti, to zaista nema nikakvo uporište u logici, u mozgu, ne postoji. Dakle, 2000. godine su krenule pljačkaške privatizacije zato što je tada neko državno rukovodstvo krenulo u takvu vrstu privatizacija.
Godine 2014. Vlada Aleksandra Vučića, posle toga i moja Vlada, pokazala kako možete da privatizujete nešto, a da obezbedite da ta privatizacija garantuje radna mesta tim ljudima koji tu rade, otvori dodatna radna mesta i poveća proizvodnju i od tih gubitaša postanu i neke od najvećih izvoznika iz Republike Srbije. Evo, „Železara“ Smederevo vam je takav primer.
Dakle, 2000. godine pljačkaška privatizacija vidite, nažalost rekla bih, za našu zemlju nema nikakve veze sa Briselom. Hajde da nam je Brisel naložio da uništimo našu privredu, nego ljudi se nisu mešali, nisu rekli ni privatizujte, ni nemojte, ni prodajte ovom, ni nemojte da prodate onom. Dakle, nisu se mešali, to smo nažalost samo mi radili. Naši ljudi, naša vlast, naše političke stranke tada, naši politički lideri su uništili zemlju, mnoge porodice zahvaljujući pljačkaškim privatizacijama, ne po nečijem diktatu, nego zato što su oni bili korumpirani, lakomi na pare, bahati i u nekim slučajevima ponekada neznalice.
Kakve to veze ima sa Briselom? Mi smo pokazali kako to može drugačije i paralelno sa tim da idete, da napredujte dalje na evropskom putu. Kakve veze ima sada Brisel sa Crnom Gorom? Čekajte, šta su naše vlasti radile tamo u tadašnjoj zajedničkoj državi, da sačuvaju tu uniju Srbije i Crne Gore? Apsolutno ništa. Isto kao i šta su radili kada je Priština proglasila nezavisnost bez referenduma, bez ikakve podloge u međunarodnom pravu. Šta su radili? Ništa, dali saopštenje za medije.
Tako da, sve te stvari verujte nikakve nažalost nemaju veze sa Briselom. Kažem nažalost, zato što bi mi bilo lakše da je sve to nama nametnuo neki stranac. Ne, to su naši uradili, naši ljudi u svoj svojoj bahatosti, samoljublju, ljubavi prema novcu, moći, korupciji. Sami su to uradili svojoj zemlji.
Molim vas da samo ne idemo u to zaista da su takve stvari pod patronatom Brisela zato što Brisel zaista nikakve veze nije imao sa tim. Sami smo te stvari uradili sebi. Hvala.

Hvala vam.
Želim još jednom samo da iskoristim ovu priliku da se zahvalim svim narodnim poslanicima na dobroj debati, na konstruktivnim savetima kojima treba i mi, na kraju krajeva, iz Vlade Republike Srbije da se bavimo, da vam u ovom izuzetno važnom i značajnom poslu za čitavu našu zemlju i sve naše građane poželim, kao Skupštini, mnogo sreće, da kažem da će naravno Vlada Republike Srbije biti tu uz Skupštinu, Odbor za ustavne promene, da nastavimo dalje da radimo sada na konkretnim predlozima amandmana ukoliko imamo večeras dvotrećinsku većinu za to.
Da zamolim još jednom za maksimalnu fleksibilnost kako bi postigli društveni konsenzus potreban oko ovako izuzetno važnog pitanja, ali ipak na kraju krajeva uz zaista stalno imajući na umu da je ovo parekselans nacionalno pitanje, pitanje od nacionalnog značaja.
I da moramo na kraju da se vodimo i tim društvenim konsenzusom, ali i sa druge strane time da građani, svi građani, narod Republike Srbije dobije zaista jedno efikasno pravosuđe kakvo odgovara potrebama jedne savremene moderne zemlje i demokratije koju će nam na kraju krajeva omogućiti još brži, još bolji ekonomski rast, napredak, vladavinu prava, jednako pravo za sve i kao što sam i rekla, dakle, i brzu, ali i dostižnu pravdu.
Sva sreća i molim još jednom za podršku ovoj inicijativi Vlade Republike Srbije, zato što iskreno mislim da je ovo ogroman iskorak u pravom smeru za vladavinu prava i za našu zemlju uopšte. Hvala vam još jednom.

Hvala vam.
Mi imamo inflaciju nekih "non pejpera" i koliko se ja sećam i koliko ja znam, mi ni jednu od tih nismo podržali ili opovrgli, zato što to nije način na koji se mi bavimo politikom. Dakle, neformalne dokumente kao Vlada ili kao država ne komentarišemo, jer ne znamo ko su autori. Postoje samo spekulacije o njima i šta god da uradimo, mislim da bi otkrili neke svoje karte koje ne želimo da otkrivamo u ovom trenutku.
Što se prekrajanja granica tiče i stabilnosti u regionu, ne znam na šta referišete kada kažete na tu moju izjavu? Ja se oko prekrajanja granica sećam samo moje izjave da smo mi protiv prekrajanja granica i da smo generalno protiv promene granica, ali onih granica koje prihvataju UN. Tako da se u tom smislu mi slažemo sa svima onima koji kažu da su protiv prekrajanja granica.
Mislim da je tu predsednik Vučić dao jedan logičan argument koji apsolutno stoji, na koji ovi koji su priznali jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova i Metohije nemaju adekvatan odgovor zato što ga nema, a to je - kako je moguće da vi pustite promenu granica i tokom 90-ih i 2000 i onima koji nikada nisu imali granice i koji su uvek bili u sastavu Republike Srbije, a onda samo jedan dan se probudite i kažete - e, nema više promene granica.
Mi se isto slažemo da bi svaka promena granica otvorila pitanje regionalne stabilnosti. Mi mislimo da oni koji su proglasili jednostrano proglašenu nezavisnost privremene institucije samouprave u Prištini, kao i oni koji su priznali tu tzv. državu, da su otvorili Pandorinu kutiju koju je izuzetno teško zatvoriti i da takve stvari direktno utiču ne samo na stabilnost u našem regionu, nego na stabilnost u Evropi i širom zemljine kugle. Na kraju krajeva, to smo videli i u Gruziji, videli smo posle to i u Španiji i to su posledice otvaranja Pandorine kutije koja je otvorena jednostranim proglašenjem nezavisnosti Kosova i priznanjem od nekih međunarodnih faktora te nezavisnosti.
Dakle, mi jesmo protiv promene granice, mi priznajemo granice koje prihvataju UN. Nismo reagovali ni na jedan „non-pejper“, ne vidim zašto bi reagovali na neformalne dokumente koje razne strane, iz različitih interesa objavljuju.
Što se tiče stabilnosti u regionu, naravno ona je nama izuzetno važna zato što sve ovo što smo do sada uspeli nakon fiskalnih reformi od 2014. godine, transformacije naše ekonomije, pokretanje naše privrede, može da opstane i dalje raste samo ukoliko imamo stabilan region. Tako da je to za nas životno važno i za sve građane Republike Srbije.
Konačno, da li imamo platformu? Da, naravno. Imamo platformu koja je usvojena i u ovom Domu, ali moramo da kažemo i da na kraju krajeva, od 2014. godine, mi moramo da se suočavamo sa nekom realnošću kojoj mi nismo kumovali, i da saniramo posledice neke neodgovorne i neozbiljne politike, pre 2014. godine, i da se borimo sa tim, kako znamo i umemo, najbolje što možemo.
Pokazali smo, pre svega Aleksandar Vučić, da umemo i da možemo, jer 2014. godine, pitanje KiM je bilo zatvoreno od strane najvećeg broja zapadnih država, stavljeno ad akta, i mnogo je rada uloženo da bi te zemlje koje su priznale tu jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova rekle, konačno rešenje mora da se napravi kao rezultat dijaloga Beograda i Prištine.
To je neverovatan uspeh, to je zaista nešto što mislim da u tom trenutku niko ne bi pomislio da će to biti moguće, zato što je to bilo zatvoreno pitanje, na to pitanje je bila stavljena tačka.
E, pa, Aleksandar Vučić je onda svojom pametnom politikom, odgovornom politikom, uspeo to da promeni i preokrene, da sada, danas, apsolutno svi razumeju širom zemljine kugle, i oni koji su priznali, a svakako i oni koji nisu, tu tzv. republiku Kosovo, da bez Beograda, i saglasnosti Beograda, nema rešenja.
Tako da, mi nastavljamo da vodimo, rekla bih, mirnodopsku politiku regionalne saradnje, mira, stabilnosti, kako bi zaštiti interese Republike Srbije, Republike Srbije, naravno čija ja AP KiM, Srba koji žive na KiM, ali i mogućnosti za naš dalji prosperitet. Nije ni malo lako, verujem da ćemo uspeti u tome kao što smo to radili i do sada.
Hvala.

Hvala vam za dve stvari. Prvo zato što ste dovoljno fer da kažete da je mnogo toga urađeno od kada je Aleksandar Vučić postao predsednik Vlade Republike Srbije i od kad je Srpska napredna stranka i koalicija oko Srpske napredne stranke preuzela odgovornost za ovu zemlju i da smo ne samo pomerili stvari sa mrtve tačke koje se tiču Kosova i Metohije, već da smo zaista u potpunosti promenili situaciju koju smo imali na terenu i situaciju koju smo imali na stolu, a to je da zemlje kao što su, na primer, Sjedinjene Američke Države, zaista o tome više nisu želele da pričaju, to je za njih bila završena stvar.
Dakle, to je fer stav sa vaše strane i hvala vam na tome i na tome što ste me pitali da pojasnim ono što sam rekla na „Delfi“ forumu, ali ako ste pažljivo slušali ono što sam govorila u Atini na „Delfi“ forumu i postoji taj snimak, ja sam tamo potpuno direktno, nedvosmisleno, jasno rekla da je za Republiku Srbiju Kosovo i Metohija AP u sastavu naše zemlje i da se to za nas, apsolutno ne dovodi u pitanje, ali da smo uvek otvoreni za dijalog i da smo uvek spremni za dijalog, zato što je dijalog jedini način da očuvamo i sačuvamo regionalnu stabilnost, pre svega, da sačuvamo i makar donekle, garantujemo bezbednost svih Srba na KiM.
U tom smislu je okvir dijaloga, kakav je doveo do nekog kompromisnog rešenja u slučaju promene imena Makedonije, odnosno danas Severne Makedonije, meni deluje kao dobar okvir, zato što je to bio dijalog između dve strane kome je trebalo mnogo hrabrosti i mnogo odgovornosti i u kome su dve strane postigle međusobno prihvatljiv dogovor u koji se, onda treća strana nije mešala.
Podsetiću vas da je, što se tiče dijaloga i Prištine često postojalo i danas postoji to stanovište da, čak i ako dve strane postignu neki dogovor, a mi ne da nismo blizu tog dogovora, nego, čini mi se da možda nikada nismo bili dalje, zato što mi u Beogradu nemamo sa kim da pričamo u Prištini, zato što u Prištini ne postoje na taj način hrabri i odgovorni lideri, nažalost.
Dakle, čak i da se to desi, da onda postoje zemlje koje misle da one imaju pravo da prihvate ili ne prihvate takav dogovor, što je u najmanju ruku skandal.
Pozdravila sam to kao dijalog dve strane. Mislim da je dijalog uvek dobar, mislim da je dijalog u interesu Republike Srbije, Srba na Kosovu i Metohiji, ali i u interesu regionalne stabilnost. Ne vidim drugi put, osim dijaloga, zaista.
Nadam se da će politički lideri u Prištini koji predstavljaju privremene institucije lokalne samouprave u našoj AP i predstavljaju Albance u našoj AP, smoći hrabrosti i snage za taj dijalog koji je u interesu svih nas koji živimo u ovom regionu.
Mi smo tu uvek spremni na takav dijalog i uvek spremni da razgovaramo. To je jedini način da idemo napred.
Hvala.

Hvala vam za oba pitanja. Oba su zaista izuzetno važna.
Što se tiče izmena i dopuna Zakona o finansijskoj podršci porodicama sa decom, one su završene. Dakle, ja očekujem da, evo, već moguće sledeće nedelje budu na sednici Vlade i da ih odmah uputimo u Skupštinu.
Ja mogu da vam kažem odmah da smo ovo upravo o čemu ste vi govorili ispravili. Dakle, mi smo to predviđenim izmenama i dopunama zakona, koje su prošle javnu raspravu, predvideli, tako da ćemo, u stvari, i za žene koje rade na selu, koje se bave poljoprivredom, smanjiti to vreme sa 24 meseca na 18 meseci.
Takođe smo tu predvideli izmene na koje je, na kraju krajeva, ukazao i Ustavni sud, a to je gde imamo brigu o deci sa posebnim potrebama, da neće biti ili, ili, da dobijate ili naknadu ili se vraćate na posao, nego će biti predviđene obe vrste podrške.
Imamo još neke stvari koje smo tu menjali za preduzetnice, žene koje nisu u stalnom radnom odnosu, ali smo na jedan način, videćete kako je to kada budemo poslali zakon u Skupštinu, u proceduru, na diskusiju i usvajanje, kako smo adresirali i onaj problem gde žene koje su imale najviše plate su dobijale naknadu u visini od tri prosečne plate, a ne kao ostale – pet prosečnih plata i tu smo zajedno sa Ministarstvom finansija našli određeno rešenje, tako da smo predložili da od 01. januara 2022. godine, kada i prođu svi ovi vanredni troškovi usled korona virusa, mi i tim ženama damo naknadu u visini od pet prosečnih plata, tako da je ovo ispravljeno.
Ja sam upravo poslala svom kabinetu poruku, da vidim kada će biti na sednici Vlade, ali mislim da je to već moguće sledeće nedelje.
Što se tiče obrazovanja, mi od 2017. godine se trudimo da olakšamo i roditeljima i deci, ali takođe da ih pripremimo za poslove 21. veka, zbog čega smo tada i krenuli u digitalizaciju škola, krenuli da povezujemo sve naše osnovne i srednje škole na brzi internet.
Mi ćemo to završiti do 1. septembra 2022. godine. Krenuli smo tada da uvodimo i digitalne učionice. Krenuli smo da uvodimo digitalne udžbenike i imali smo na umu dve stvari. Prvo, naravno, da osposobimo našu decu za poslove 21. veka. Drugo, da napravimo naše škole u skladu sa tehnologijama koje su danas mnogo prijamčivije mladima. Treće, naravno da dugoročno sa digitalnim udžbenicima Vlada preuzme na sebe, odnosno Ministarstvo prosvete preuzme na sebe trošak svih licenci za digitalne udžbenike, tako da na najbolji mogući način i održimo.
Nemamo više taj trošak kupovine udžbenika, što je jedini način da vi to uradite, umesto kao što neki neodgovorni i neozbiljni političari, kakav je, na primer Dragan Đilas, koji populističkim merama, besplatnim štampanim udžbenicima pokazuju da zaista nemaju nikakvu ideju o tome šta je u stvari budućnost prosvete i obrazovanja ne samo u Republici Srbiji, nego i u čitavoj Evropi i čitavom svetu. Mi smo otišli jedno pet koraka dalje od toga gde on stoji u svojoj viziji obrazovanja. Mi ćemo u tom trenutku preuzeti kupovinu licence za sve te digitalne udžbenike, tako da roditelji i porodice neće imati taj trošak na sebi.
Onda je grad Beograd otišao korak dalje i već obećao da će oni kupovati tablete za sve osnovce, što je opet neka mogućnost koje same lokalne samouprave imaju. Ja bih pozdravila taj, zaista, čini mi se, značajan i odgovoran i dobar potez lokalne samouprave u Beogradu, ali jeste nešto gde mi gledamo kroz Vladinu Kancelariju za informacione tehnologije i eUpravu, koju smo ponovo mi osnovali 2017. godine. Gledaćemo da li postoji način da u budućnosti mi to uradimo za sve osnovne škole, a opet da napravimo neki strateški ugovor u kome bi stalno obnavljali tu IKT opremu koju učenici koriste u osnovnim, ali i u srednjim školama.
Ja to u ovom trenutku ne mogu da obećam, ali je svakako nešto o čemu mi razmišljamo i gledaćemo kako to da uradimo i u kom nekom vremenskom opsegu je to finansijski održivo da uradimo.
Na kraju krajeva, u sam projekat povezanih škola, digitalizacijom škola, mi smo, i vi ste to odobrili, mi smo sa Evropskom investicionom bankom potpisali sporazum, EIB, potpisali sporazum od 65 miliona evra samo za digitalizaciju škola, tako da zaista na najodgovorniji mogući način pristupamo tome.
Ali, evo, ja vam obećavam da ćemo pogledati to i da ćemo u najkraćem mogućem roku izaći sa nekim predlogom. Do tada, svaka lokalna samouprava, koja može da uradi ovo što je uradio grad Beograd, mislim, to su neke stvari koje lokalne samouprave neke mogu, neke ne mogu, ali volela bih da više ulažu, svakako, u obrazovanje i podršku najmlađima. Hvala vam.

Hvala vam.
Samo da potvrdim da će na sledećoj redovnoj sednici Vlade, dakle, sledeći četvrtak, biti Predlog izmene i dopune Zakona o finansijskoj podršci porodicama sa decom, tako da ćemo rešiti i te probleme. Samo sam htela da vam dam tu informaciju, jer sam ostala dužna. Hvala vam.

Hvala.
Što se tiče vašeg prvog pitanja, reći ću vam, sećam se tačno tog zakonskog rešenja zato što sam lično, kao predsednica Vlade Republike Srbije, razgovarala i pregovarala tada sa taksi udruženjima oko izmena i dopuna zakona tadašnjeg. Tada su upravo taksi udruženja tražila ovakva rešenja za koje smo, ako se tačno sećam, mi u Vladi Republike Srbije i u resornom ministarstvu mislili da su suviše striktna. Oni su želeli takva rešenja da bi praktično zaštitili svoju profesiju od nefer konkurencije, svoja radna mesta i obezbedili, na kraju krajeva, što je i legitimno, da negde školovani vozači voze građane i bave se taksi prevozom.
Dakle, kao Vlada smo se trudili da to radimo u saradnji sa upravo ljudima kojih se taj zakon najviše i tiče. Mogu da razumem sada u potpunosti probleme koje imaju taksi udruženja u manjim sredinama i manjim opštinama, da je tu potpuno drugačija stvar od, recimo, onoga što mi imamo u Beogradu ili u Novom Sadu. Čini mi se da jedan zakon mora da bude za čitavu teritoriju Republike Srbije.
U tom smislu nikada ne bežimo od toga da otvorimo dodatne konsultacije i ja ću preporučiti to ministru Momiroviću. Spremna sam i da lično uzmem učešće u tako nečemu, jer znam koliko su to osetljivi problemi. Ako mogu da nam daju konkretne predloge, ali pre toga da se i oni konkretno dogovore sa svojim kolegama iz drugih gradova i opština. To je nešto što bi nama, kao Vladi, olakšalo taj posao, a čini mi se da bi bilo najodgovornije prema građanima Republike Srbije.
Dakle, ne možete uvek svima ugoditi zato što su zakonska rešenja takva da moraju na sve da se primenjuju, ali smo spremni da otvorimo dodatne konsultacije. Samo uradite to. Neka to taksi udruženja urade prvo jedni sa drugima, pa nek nama kažu šta je to što bi bilo u njihovom najboljem interesu, u najboljem interesu svih ostalih građana, a mi ćemo zaista u svakom trenutku sesti ponovo sa njima za sto, pa da vidimo šta možemo da uradimo.
Što se tiče ovog drugog pitanja, reći ću da sam izuzetno zadovoljna time kakva je u ovom trenutku epidemiološka situacija u našoj zemlji. Ona je iz dana u dan sve bolja i sve stabilnija. Apsolutni brojevi padaju i procenat pozitivnih u odnosu na testirane pada. On je danas otprilike 3%, što je izuzetno dobro.
Mi u ovom trenutku imamo vakcinisanih dva miliona 464 hiljade 701 osobu što je otprilike 45,6% punoletnog stanovništva u Republici Srbiji. Revakcinisano skoro dva miliona ljudi, milion 963 hiljade 486, ja ponovo koristim i ovaj forum i ovo mesto da pozovem građane Republike Srbije, posebno one ispod 30 godina starosti, da se vakcinišu, da završimo sa Korona virusom. Mi u ovom trenutku imamo dovoljno vakcina da ni jednu dodatnu vakcinu ne dobijemo u Republici Srbiji, da vakcinišemo preko tri miliona 115 hiljada ljudi, a pri tom nam već danas stiže dodatnih 100 hiljada Sputnjik vakcina. Dakle, molim vas, imamo vakcine, dajte da iskoristim to. Svi žele da dođu u Republiku Srbiju da se vakcinišu. Molim naše građane da zaista budemo odgovorni do kraja i da stavimo tačku na ovu pandemiju.
Što se tiče demografske slike, vi ste potpuno u pravu, ona se pogoršava u čitavom svetu, šta mi možemo da uradimo? Pa, što se tiče nataliteta radimo ovo što smo već počeli da radimo i trudimo se da to poboljšavamo i kroz ove izmene i dopune Zakona o finansijskoj podršci porodicama sa decom, koji će se naći na Vladi sledeće nedelje, pa odmah zatim i u skupštinskoj proceduri, vi ćete kao narodni poslanici moći da debatujete o njima, ali takođe i stalnim otvaranjem radnih mesta i sve kvalitetnijim radnim mestima.
Znate, mnogo ljudi se tokom Korona virusa i vratilo u Republiku Srbiju i to je velika šansa za nas, i to je velika šansa za dodatni pozitivni uticaj na našu demografsku sliku. Mi moramo njih da zadržimo u Republici Srbiji. To radimo, evo još jednom zahvalnost i predsedniku na svemu što on radi sa svojim timom i još 300 radnih mesta za Valjevo, evo samo juče je potpisan taj novi ugovor.
Prosečna plata koja je u ovom trenutku, dakle u martu 555 evra. Ja sam gledala, recimo poređenje sa regionom i koliko je to značajno reći ću vam da je Crna Gora, koja je nama značajno bežala do samo pre nekoliko godina, u martu je imala prosečnu zaradu od 526 evra, BiH 506 evra, Severna Makedonija 457 evra, Albanija 369 evra, to je ono što su imali u poslednjem kvartalu 2020. godine. Nemamo podatke za mart 2021. godine. Bugarska 580 evra, dakle to je ono što je nama aspiracija, da prestignemo Bugarsku u prosečnim platama do kraja ove godine i to je ono što na kraju krajeva radimo i za migracije. Za to da ljudi koji su se iz inostranstva vratili u Republiku Srbiju tokom Kovida, ostanu u Republici Srbiji, da nađu ovde radna mesta, a i da stvorimo visoko kvalitetna radna mesta da bi ljudi ostajali i da bi se ljudi vraćali u Srbiju.
Ja ću vam reći još jedan podatak, danas sam iznela taj podatak i na Kopaonik biznis kvorumu, izuzetno važan. Mislim da svi treba da se ponosimo time, a to je da je bečki Institut za međunarodno istraživanje ili međunarodnu saradnju, ne zamerite mi ne mogu da se setim tačno kako se zove, a i prilično sam umorna danas od svih aktivnosti koje imamo kao Vlada i kojima se zaista ponosim, pokazao je da je prvi put od 2015. godine do 2019. godine preokrenut trend odliva mozgova i da smo mi prvi put u ovom periodu imali neto priliv ljudi u Republiku Srbiju, a posebno mladih u starosnoj kategoriji u populaciji 24 do 29 godina, a u svim kategorijama visokoobrazovanih stanovnika.
Dakle, više se ljudi vratilo u Srbiju, nego što je otišlo iz Srbije. To je neverovatan podatak i taj podatak će, ja mogu to da garantujem, ne samo ostati takav, nego će taj neto priliv samo rasti i ja očekujem dodatni priliv iz inostranstva. Tako da je to sve ono što mi radimo da preokrenemo našu demografsku sliku, ali to je ogroman izazov i za mnogo bogatije zemlje. Zato Srbija treba da trči brže od svih ostalih i mi to radimo u ovom trenutku.
Uspeli smo to i u 2020. godini kada nam je bio, pa najmanji pad u Evropi ili među najmanjim stopama pada u Evropi. U ovoj godini kada se trudimo da bude najveći rast i time što je tokom 2020. godine pod onako izuzetno teškim okolnostima, kada je nezaposlenost rasla i u zemljama regiona i u zemljama Evrope, nama neto zaposlenost rasla.
Tako da je to velika borba i reći ću vam još ovaj podatak što se tiče stope nezaposlenosti. U Republici Srbiji u ovom trenutku je ona nešto iznad 9%, Crna Gora 21,2%, BiH 16,6%, Severna Makedonija 16,1%, Albanija 11,8%, tako da je to nešto čime se mi borimo za naše ljude i za naše ljude iz inostranstva da se vraćaju u Republiku Srbiju. Nastavljamo tu borbu na svakodnevnoj osnovi, ali će trebati još mnogo truda i rada. Želim da se zahvalim svim građanima Republike Srbije na podršci, na tome što su prepoznali tu hrabru i odgovornu politiku još 2014. godine i od tada je u sve većem broju podržavaju i vama poštovani narodni poslanici na tome što zaista i vi svakodnevno naporno radite na diskusiji oko zakonskih predloga koje Vlada Republike Srbije šalje. Na kraju krajeva, to nama svima pomaže da se brže menjamo i da brže menjamo uslove za poslovanje u Srbiji da se naši ljudi sve više vraćaju u Srbiju. Hvala.

Vi se, poštovani narodni poslaniče, pitate dokle ovo što radi Marinika Tepić i govori Marinika Tepić ide i da li tu postoji kraj. Mogu da vam kažem da se i ja često isto to pitam. Moj odgovor na to pitanje je da verovatno ne postoji, dok god ne reaguju nadležne institucije.
Ja, kao predstavnica izvršne vlasti, ne mogu da utičem na te nadležne institucije, ali, ono što znam, znam i da sve to što Marinika Tepić radi ima na jedan, drugi ili treći način direktne implikacije na građane Republike Srbije i najčešće na samo zdravlje i bezbednost građana Republike Srbije.
Sad ću vam reći samo nekoliko primera kako to što Marinika Tepić priča ima implikacije na zdravlje i bezbednost građana Republike Srbije. To je ono što sam mogla da se setim, zaista, evo u 20 sekundi dok sam vas slušala, a da ne idem dalje u to.
Dakle, danas kada se borimo za što veći procenat vakcinisanih ljudi, da bi imali što veću zaštićenost svih građana Republike Srbije, da bi se vratili normalnom životu, i kada se borimo da to uradimo što pre, jer je brzina od ključne važnosti, ne znam, da bi se brže vratili a da virus ne bi mutirao i da bi brže bili zaštićeni kao nacija. Pričamo o osobi koja je javno na medijima pričala da je korona virus veštački napravljen, da vakcine nisu dovoljno ispitane i da nisu bezbedne i da vakcinacija mora da bude odluka na referendumu. Sada vi pitate koja je odgovornost i da li je iko pozvao tu osobu na odgovornost.
A da li je to što je ona rekla, direktno uticalo na bezbednost zdravlja, možda živote nekih od građana Republike Srbije? Bez ikakve sumnje, da. Kada će nadležne institucije da reaguju? Ne znam i ja se pitam jako često. To je osoba koja je tokom nekih od najtežih dana, pandemije korona virusa, na istom tom svom Tviter profilu postavljala postove da je Vlada Republike Srbije uvela mere koje štite živote i zdravlje građana Republike Srbije i sam zdravstveni sistem Republike Srbije time što smo ograničili kretanje, što su onda uradile i sve ostale zemlje sveta i Evrope i to na mnogo restriktivniji način nego Republika Srbija, da je Vlada Republike Srbije to uradila da bi naseljavala migrant u Srbiji i da svi znaju da mi autobusima naseljavamo migrante dok držimo građane Srbije zatvorene u kućama da bi to mogli da uradimo.
Da li je pozvana na odgovornost za to? Ne, niko je nije pozvao na odgovornost za to, time ona praktično direktno pozvala na kršenje mera zato što te mere nisu potrebne, zato što mi varamo građane Republike Srbije da bi naseljavali migrante, a pri tom nas je optužila da smo uzeli novac da naseljavamo migrante i time nas direktno optužila za trgovinu ljudima. Da li je neko pozvao na odgovornost? Ne, niko. Pa, zašto onda ne bi lagala dalje, a zašto onda te laži ne bi postale sve monstruoznije i monstruoznije. Pa, zato što niko nikad ne reaguje na te laži. Ja ne mogu na to da utičem, nažalost, kao predstavnica izvršne vlasti. Ali, me frustrira svaki dan zato što takve laži uništavaju ovu zemlju, uništavaju je, uništavaju sve ono što mi radimo, podrivaju našu borbu za bezbednost zdravlja i život građana Republike Srbije u najtežim vremenima od Drugog svetskog rata.
To je osoba, da vas podsetim, koja je optužila Vojsku Republike Srbije da gaji marihuanu. Da li je neko pozvao na odgovornost. Ne, apsolutno niko, nikada. To je osoba koja je svom najboljem prijatelju, svom najbližem prijatelju, dileru droge, poznatom i osvedočenom kriminalcu naredila da iseli novinara iz Pančeva. Da li je neko pozvao na odgovornost? Ne, nije. Ima obraza da priča o slobodi medija. Osoba gde imamo dokaz da je rekla da čoveka isele iz tog grada zato što smeta njoj.
To je osoba koja je tokom korona virusa, ali vidite ovo je sve u dvadeset minuta što sam mogla da se setim, tokom naše borbe protiv korona virusa, pored toga što je rekla da je virus veštački napravljen, da vakcine nisu ispitane, da vakcine nisu bezbedne, da je za vakcine potreban referendum, a onda potrčala da se među prvima vakciniše, rekla da smo mi vakcine uvozili preko privatne firme. To sve postoji napismeno na njenom tviter profilu.
Sve vakcine u Republiku Srbiju su uvezene preko Instituta „Torlak“, sve do jedne. Da li je neko pozvao na odgovornost? Ne, niko, nikada. Onda nas je optužila u sred pandemije da smo privatnim laboratorijama dali dozvolu da rade PSR testove, ali onda je to u svoj njenoj intelektualnoj i svakoj drugoj licemernosti, nije smetalo da nas dva meseca posle toga optuži, zašto nismo dali privatnim firmama da rade PSR testove. Dakle, u roku od možda mesec ili dva meseca ona je stavila dijametralno suprotne stvari.
Za obe je optužila Vladu Republike Srbije, SNS, Aleksandra Vučića lično, da je on valjda odlučivao ko će da radi PSR testove i onda da smo dali i zašto smo dali i kome smo dali i onda bez ikakve sramote, zašto nismo dali privatnim firmama da rade PSR testove. Jel neko u jednom ili u drugom slučaju tu osobu pozvao na odgovornost? Ne, niko.
Dakle, da ponovim vaše pitanje sa početka. Dokle ovo ide? Evo i ja se pitam. Ne znam. Dok verovatno neko nekoga ne ubije, fizički ukloni zbog toga što ta osoba laže i optuži nekoga od nas.
E, onda će možda, a možda ne ni tada reagovati. Samo da se ne pravimo mislim ludi da se sve to nije desilo i da je ona taj svetionik slobode, iskrenosti, istinitosti i demokratičnosti u Srbiji, zato što koliko god taj tviter bio loš i god problema te društvene mreže pravile, znate šta je dobro u njima, što sve to ostaje zapisano i svako to jednog dana može da izvuče i da kaže – izvinite molim vas, jeste li ovo vi, ovo ste vi pričali. Da vas pitam – da li je to istina?
Nego, samo ajde da se nađu te institucije da pitaju jednom tu osobu od svega toga što je napisala da li je istina i ako nije, pa da odgovara, ljudi moji.
To je moja molba upućena sa ovog najvišeg mesta, hrama demokratije svake zemlje sveta, nadležnim institucijama naše sudske vlasti. Hvala vam.

Pa i o toj temi zašto smo u zakonu promenili ovo ili ono možemo da razgovaramo.
Znate šta, mislim da je svima i svakom građaninu Republike Srbije, više nego jasno da pravosuđe u ovom trenutku, kakav god zakon bio, ima više nego dovoljno mehanizama da pokrene neke postupke za ispitivanje ovih informacija, pa da vidimo da li su laži ili nisu.
Čak, da ne prejudiciramo, evo da vidimo i da, ako jesu laži, onda ta osoba koja je tako lagala, i time dovela direktno u opasnost zdravlje, bezbednost i živote građana Srbije, zato valjda i odgovara.
Tako da, to je bespredmetno. Postoji dovoljno osnova da pravosuđe reaguje. Zašto ne reaguje, ja ne bih zaista se usudila da na bilo koji način kažem nešto o tome, zato što bi to valjda bio pritisak na pravosuđe.
Znate kako, mogu i da razumem ljude, ne mogu da podržim to, mislim da je to kukavički, mogu da razumem ljude. Oni treba da ustanu protiv Dragana Đilasa i njegove ekipe, čije je deo naravno, Marinika Tepić, koja je, na kraju krajeva plaćena od strane firme Dragana Đilasa i radi, zaposlenik je Dragana Đilasa. Tamo neki mali čovek u tom pravosuđu, treba da ustane protiv najmoćnijih tajkuna, ne u ovoj zemlji, nego nekih najmoćnijih tajkuna u Evorpi, koji svojim parama, otvaraju medije, kupuju frekvencije, imaju kablovske kanale, za koje zna da imaju najmanje 600 miliona evra, da imaju šeme i bankovne račune po čitavoj zemljinoj kugli.
Sada, ustanite vi protiv njih, pa, potrebno je ozbiljno hrabra osoba, ali isto mislim osoba sa posebnim integritetom. Ja to očekujem od ljudi koji rade u interesu građana Republike Srbije, da budu i hrabri i da imaju integritet.
Ustanite, ljudi i recite, da li to tako sme, ili to ne sme. Tako da, mogu da ih razumem, i razumem njihov strah, ali to tako ne može. To ide direktno na štetu svih građana Republike Srbije.
Sada, onaj deo koji Vlada može da uradi i izvršna vlast i ima ingerencije nad tim, ja insistiram kao predsednica Vlade da Vlada to i radi, i to rade, Uprava za sprečavanje pranja novca, istražuje sve poslove Dragana Đilasa i svih njegovih firmi, a pre svega kompanije "Ascanius Limited".
To je ono što mi možemo da uradimo i obećavam građanima Srbije da ćemo završiti kako treba zato što je to njihov novac, novac koji su oni mogli da daju za školovanje svoje dece, novac koji mogli da uložimo za puteve, za bolnice, za plate zdravstvenih radnika, policije, vojske, zato što je 600 hiljada ljudi ostalo bez posla, dok je on zaradio za sebe, prisvojio, ne bih nazvala to zaradom, prisvojio 600 miliona evra, trange-frange kombinacijama, gde uzme sekunde od RTS, onda ih proda skupo. Fenomenalan menadžer, stvarno, svaka čast, pa, toga se baš niko ne bi setio. Velika umetnost, zaista veliko znanje ekonomije.
Dakle, ono što može da uradi izvršna vlast, izvršna vlast će uraditi i ja vam to obećavam. Za sve ono ostalo, ja mislim da svako od nas mora da insistira, da bi ova zemlja bila normalna zemlja, zemlja jakih institucija u kojoj su svi građani jednaki, bez obzira da li imaju šest dinara ili 600 miliona evra, moraju biti jednaki pred tim institucijama.
Dakle, uposlenici Dragana Đilasa ne smeju da budu slobodni da lažu na bilu koju temu, na bilo koju temu da kažu bilo šta što im padne na pamet, i koga briga, nema veze. Danas jedna laž, sutra druga laž, kakve veze ima šta su konsekvence tih laži.
Tako da, mi ćemo to što možemo uraditi kao izvršna vlast, ali na kraju krajeva, snaga jedne zemlje se ogleda u snazi svih grana vlasti.
Konačno, ja mislim da je zato važno što se ove teme diskutuju i u ovom Domu, kao u najvišem domu zakonodavne vlasti. Sad samo da vidimo da još neko smogne snage i da ne prejudiciram rešenje, nego samo da pita, evo, samo da pita, da pokrene neku istražnu radnju, pa da se zna ko laže. Pa, taj ko laže neka odgovara.
Ja sam prva, da odgovaram, ako ja lažem i ako smo za vreme vanrednog stanja naseljavali migrante. Evo, prva sam da odgovaram. Evo, prva ću da idem u zatvor ako smo naseljavali migrante, ali, ako nismo onda neka odgovara onaj koji nas je optuživao za to u vreme dok je naš zdravstveni sistem klecao u naletu korone.
To je ta osoba koja nas je optuživala i baš je bilo briga i za zdravstvene radnike i za ljude koji mogu da se razbole i šta će sa njima biti i da li možemo njih da izlečimo.
Dakle, eto, toliko. Ne bih dužila dalje. Šta mi možemo da uradimo mi ćemo uraditi, kako bi ova zemlja bila jaka i demokratska i nećemo se plašiti.
Hvala.

Pokrenuću odmah inicijativu za otvaranje malograničnih prelaza.
Kao što znate, mi smo to regulisali, odnosno zatvorili prelaze, a nekima skratili radno vreme zbog bolje kontrole ulaska ljudi u Republiku Srbiju usled pandemije korona virusa, da bi zaštitili naše građane i naš zdravstveni sistem.
Sada, kada je situacija zaista stabilna u Republici Srbiji i očekujemo da će biti sve bolja, ali i u drugim zemljama Evrope, a svakako sa Mađarskom, kojoj zaista iskreno čestitam na neverovatno uspešnoj kampanji masovne vakcinacije, imunizacije stanovništva, ne postoji, kao što ste rekli, potpuno ste u pravu, bilo kakav razlog da ne otvorimo malogranične prelaze, tako da ću evo još večeras da pokrenem to pitanje, pa da to rešimo, da ljudi mogu normalno da žive, normalno da funkcionišu, normalno da rade.
Što se tiče međusobne saradnje, proveriću šta je sve tema sastanka, ali je svakako ta saradnja nikada bolja. Vi znate, i ekonomski i u smislu zajedničkih infrastrukturnih projekata, zajedničkih energetskih projekata, tako da videćemo. Tu su sam zadovoljna. Šta god možemo da uradimo zajedno, uvek je to lako dogovoriti sa Vladom Mađarske.
Ja se nadam da ćemo mi uskoro imati i sledeću našu zajedničku sednicu dve vlade. Sa Mađarskom smo imali apsolutno najveći broj zajedničkih sednica.
Konačno, što se tiče širenja graničnog prelaza Horgoš, to nam je izuzetno važno, ne samo za naše građane, već i za našu privredu.
Mi smo 12. aprila ove godine objavili javni poziv za izbor strateškog partnera na realizaciji, rekonstrukciji, modernizaciji… Subotica – Segedin.
Mi smo završili projekat za građevinsku dozvolu. Očekujemo kontrolu projekta, izdavanje građevinske dozvole i početak radova na jesen 2021. godine. Tom dinamikom završetak projekta rekonstrukcije i dogradnje graničnog prelaza 2023. godine.
Takođe, u okviru sednica Saveta za BDP zamolila Privrednu komoru Srbije da mi u konsultacijama sa privredom i sa našim kompanijama preda listu graničnih prelaza koju prioritetno moramo da širimo da bi omogućili veći izvoz robe iz Republike Srbije zato što imamo, hvala Bogu, sve više investitora. Industrija se brzo oporavlja, produktivnost raste i neophodno nam je sada već da uložimo dodatna sredstva u infrastrukturu naših graničnih prelaza, da ih širimo kako bi omogućili veći protok robe.
Prioritetni granični prelaz je Horgoš, tako da na jesen 2021. godine očekujemo početak radova.
Hvala vam.

Ja ću na ovo drugo pitanje da odgovorim, pa ću pustiti ministra Momirovića da govori o infrastrukturnim projektima i pruzi Subotica – Segedin i pruzi do Baje.
Što se tiče Višegradske četvorke, dakle, mi smo pokrenuli zaista intenzivnu saradnju sa Višegradskom četvorkom. To je regionalni format koji nama, ne bih preterala ako kažem da nam služi kao inspiracija, jer smo videli kroz saradnju Mađarske, Slovačke, Češke i Poljske, koliko govoreći jednim jezikom i koliko oni kada stanu zajedno oko jedne poruke, mogu da budu i jesu jači nego kada govori svako za sebe.
Tako da je to nekako bila ideja kada je, na kraju krajeva, predsednik Aleksandar Vučić tada kao premijer pokrenuo kvadrilateralu Srbija, Grčka, Rumunija, Bugarska, kada smo sada pokrenuli trilateralu Srbija, Grčka, Kipar, ali i kada razmišljamo o mogućoj trilaterali Srbija, Grčka, Severna Makedonija.
Dakle, kada god smo razmišljali o regionalnoj saradnji, imali smo u vidu šta je sve Višegradska četvorka uspela da uradi zahvaljujući njihovoj saradnji i njihovoj povezanosti.
Mi smo onda nekako i na insistiranje Srbije krenuli u povezivanje na dva fronta, i Višegradska četvorka i Zapadni Balkan. Sada se na godišnjem nivou održavaju sastanci Višegradske četvorke i Zapadnog Balkana, kako na nivou predsednika Vlade, tako i ministara spoljnih poslova. I ja sam bila poslednji put na sastanku u Pragu, što je za nas bilo izuzetno korisno, kako za Srbiju, tako i za, čini mi se, i za čitav region, zato što je Višegradska četvorka ta grupa zemalja koja zaista aktivno promoviše agendu proširenja. I u tom smislu su oni nama savetovali šta je to na šta bi mi trebali da se fokusiramo kako bi ubrzali naše evropske integracije, zaista, praktične stvari, praktična rešenja, ali smo mi paralelno sa tim pokrenuli inicijativu mnogo bliže saradnje Višegradske četvorke i same Republike Srbije, u formatu V4 plus jedan.
Nažalost, korona se isprečila na tom putu. Ja verujem da bi mi u 2020. godini uradili mnogo više nego što smo uspeli, tako da očekujem da će do kraja 2021. godine i, naravno, 2022. godine, da će se videti rezultati tog rada i napora koji smo uložili tokom korona virusa, koji nije mogao da bude vidljiv, zato što jednostavno nismo mogli fizički da se sastajemo i imamo te sastanke i samite.
Paralelno sa tim, mi radimo na unapređenju bilateralnih veza sa svim ovim državama, i Mađarskom i Slovačkom i Češkom i Poljskom.
Ja bih još jednom ovde, u ovom domu, iskoristila priliku da zahvalim predsedniku Češke Republike, Milošu Zemanu, na njegovom izvinjenju, koji meni kao građanki Republike Srbije izuzetno mnogo znači i mislim da je upućeno u prisustvu osobe, predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića, koji najviše uradio na nikada bližim bilateralnim vezama i odnosima između Češke Republike i Republike Srbije, Zahvaljujući čemu je političar kalibra Miloša Zemana osetio ljudsku potrebu da se izvini svim građanima Republike Srbije i Republici Srbiji.
Mislim da je to hrabar čin, ljudski čin, za nas istorijski čin i da mnogo štošta menja u budućim razgovorima oko zločina koji je NATO pakt učinio nad Republikom Srbijom i svim građanima Republike Srbije, bez obzira da li su oni Srbi ili su neke druge nacionalnosti. Jednako su nas napali. Jednako su agresiju i zločin izvršili nad nama i jednako smo trpeli.
Tako da, svakako nastavljamo saradnju sa Višegradskom četvorkom, nešto što je nama u svakom smislu, i politički i ekonomski izuzetno važno.
Još jednom, hvala predsedniku Češke Republike na tome što je uradio. Hvala.

Hvala vam.
Smatram da je tema koju ste pokrenuli izuzetno važna za naše društvo, da se odmah razumemo. Za ovu službenu belešku napravljenu 7. decembra 2014. godine u policijskoj stanici Vračar, nisam čula, nikada je nisam videla dok se nije pojavila u medijima. Iskreno da vam kažem, šokirana sam i time što sam videla i iskazom gospođe Ive Đilas i celim tim incidentom, a i time da na ovo nisu nadležni organi reagovali, svakako ne na pravi način.
Mislim da to treba istražiti. Kao predsednica Vlade koja je svakako ne samo za region, nego i za ovaj deo Evrope, napravila primer rodne ravnopravnosti u izvršnoj vlasti, pošto smo danas kao zemlja, jedna od najbolje rangiranih zemalja na svetu po učešću žena u izvršnoj vlasti i time se ponosimo. Kao predsednica Vlade koja upravo prošle nedelje usvojila Strategiju o zaštiti i prevenciji nasilja prema ženama, zaštiti žena i prevenciju nasilja u porodicama i partnerskim odnosima.
Takođe, kao predsednica Vlade koja je usvojila prošle nedelje Predlog zakona o rodnoj ravnopravnosti koji smo vam uputili, vama poštovani narodni poslanici, u Skupštinu na razmatranje i nadam se da ćemo ga uskoro usvojiti, moram da kažem i da moja Vlada i stranka iz koje potičem ili koje sam član ima nultu toleranciju prema nasilju nad ženama, porodičnom i partnerskom nasilju.
Ovo što sam pročitala nije samo nasilje prema ženama, ovo je nasilje u porodici, ovde su napadnute i starije osobe, ovde je nažalost maltretirana žena čak dok je bila trudna, kao što kaže u svom iskazu i sveukupno je strašno. Zašto se o ovome nije ranije pričalo zaista ne znam i žao mi je što nije.
Takođe, mislim da nam i gospodin Đilas duguje neka objašnjenja i neke informacije i da čitavoj našoj javnosti duguje da objasni ovaj incident, ovu službenu belešku, jer na kraju krajeva, ovo nikada ne sme da se dešava. Kada ovako nešto rade javne ličnosti, političari, predsednici nekih stranaka, onda je to nešto što valjda treba da služi za primer njihovim članovima, sledbenicima, simpatizerima i drugima.
Mislim da celo naše društvo ovo mora da osudi na nedvosmislen način, mislim da treba da se ispita zašto je ovo stajalo u nekoj fioci na Vračaru i šta mi kao društvo sa ovakvim stvarima trebamo da uradimo, posebno zato što se radi o uticajnim, izuzetno uticajnim javnim ličnostima koji postavljaju standarde i primere za neku populaciju u našoj zemlji.
Zaista, ja sam šokirana i izuzetno mi je žao kroz šta je gospođa Đilas morala da prođe. Hvala.

Hvala.
Ne mogu da kažem da mi je to bilo jednako strašno kao službena beleška zato što nije, jer ništa ne može da mi bude strašno kao ova službena beleška i to šta je očigledno gospodin Đilas radio svojoj tadašnjoj supruzi i porodici. Zaista ne može.
Ali, to šta je gospođa Rašković Ivić uradila, meni je još jednom pokazalo koliko njih ili taj deo opozicije baš briga za ugled naše zemlje i za ugled stranaca koji vole našu zemlju i poštuju je dovoljno da nam budu počasni konzuli, ukoliko na drugi tas te vage stoji da eventualno mogu da bilo kako politički ugroze nekog svog političkog neistomišljenika.
Dakle, kada sam pročitala tu izjavu gospođe Sande Rašković Ivić, pravo da vam kažem nadala sam se negde, iako poštujem gospodina Markovića, da je istina, zato što mi je bilo neverovatno da neko može da kaže za nekog stranca, našeg počasnog konzula u toj zemlji, takvu laž samo da bi izmanipulisao javnost u Republici Srbiji. Ali, onda sam pročitala prvi demanti, to je bio demanti ambasade Republike Italije u Srbiji, koji je rekao da oni nemaju nikakve veze sa tim, da nemaju nikakva saznanja i da se ne radi apsolutno o njihovim diplomatama, a onda je došao demanti od gospodina koji je bio naš počasni konzul što je neverovatno.
Reći ću za građane Republike Srbije, počasni konzul je državljanin te zemlje, dakle to je čovek Italijan koji je tamo promovisao interese Srbije, koji se našao ovde umešan od strane naše nekadašnje ambasadorke u Italiji, umešan u jednu političku aferu koja mora da se ostavi nadležnim organima da se istraži i da se pokaže u stvari ko je šta radio, ko je šta pričao i ko je u svemu ovome kriv.
Zaista se nadam da će nadležne službe uraditi to brzo i efikasno. Ali, čovek koji je takvo poštovanje imao prema Srbiji je nakon nekoliko godina došao u poziciju da se brani zato što je njegovo ime od strane nekadašnje ambasadorke postavljeno u taj kontekst i da kaže – ljudi, to se nije desilo. To je sramota za našu zemlju i za sve nas, iako ja to nisam uradila, i vi to niste uradili, nije niko od narodnih poslova ovde, niko od članova Vlade, niko od običnih građana. Da li možete da zamislite sada šta porodica tog čoveka misli o Srbiji, šta misle italijanske diplomate, italijanski državljani, kada nešto mora da demantuje njihova ambasada i čovek koji je bio počasni konzul Republike Srbije. To je skandal, zaista. Tako da bacate pod kamion ugled zemlje, vaše zemlje, samo zato da bi za nešto optužili, ili lažno optužili, nekog vašeg političkog neistomišljenika, ja mislim zaista opet do sada teško viđeno u Republici Srbiji.
Sada, postoji tu još jedna za mene strašna stvar, a to je uvreda koja je upućena svim ženama u Jagodini koje vrše bilo kakvu javnu funkciju, ili su zaposlene u lokalnoj samoupravi, ili su zaposlene u nekom javnom preduzeću, ili bilo kakvu lokalnu funkciju. Zato što smo imali jednu osobu, takođe ženu, koja je rekla da su sve one, sve one, sve do jedne, tako je na kraju i napisala, sve one, došle do svog posla, ili svoje funkcije, preko zabave, mislim da su rekli, ili kako god, ali svi znamo na šta je mislila, druženja, ne znam. Time je za sve te žene, za sve te žene rekla da ništa ne vrede, da nemaju moral, da ih baš briga za porodice, za obrazovanje, da valjda nisu sposobne da urade ništa drugo, nego valjda da se preko zabave i tog tzv. druženja zaposle. E, to je za mene fascinantno, porazno, zaista porazno. Kako li se sada oseća svaka od tih žena?
Tako da, kako god bilo, mislim da je važno, izuzetno važno, da se i ovaj slučaj baš efikasno razreši, kao i slučaj fizičkog maltretiranja, ili fizičkog napada, na gospođu Ivu Đilas i njene roditelje tog decembra 2014. godine, zato što mislim da svi mi dugujemo to našem društvu. Ali, kako god da pogledate, zaista ovo je jedna tužna epizoda i jedino što može da nas spasi u ovom trenutku jesu naše institucije, u koje ja apsolutno verujem. Hvala.